Портал:Бициклизам/Изабрани чланак 5
Велодромски бициклизам или бициклизам на писти је врста бициклизма која се одржава на пистама и велодромима, тј. овалним стазама које су обично дугачке 200 m, 250 m или 333,33 m, са два окрета од око 40 °. Трке велодромског бициклизма се одржавају од 1870. а присутне су на свим Олимпијским играма од 1896. године, осим оне одржане у Стокхолму 1912. Трка у конкуренцији жена се појавила 1988. године у категорији спринт. Бицикли су направљени тако да аеродинамичност буде на максимуму. За дуже вожње бицикли су веома слични друмским, док се за спринт трке користе бицикли са вишим седлом а нижим корманом. Центар овог бициклизма је Европа, посебно Белгија, Француска, Немачка и Енглеска, а ван Европе се одржава у Јапану и Аустралији. Од 1993. године одржавају се професионално и аматерско Светско првенство сваке године.
Такмичења у велодримском бициклизму могу се сврстати у две категорије: Спринт трке и трке издржљивости. Возачи обично припадају једној категорији и не такмиче се у другој. Спринт трке генерално имају од 8 до 10 кругова, а главне дисциплине су спринт и тимски спринт. Трке издржљивости су већих дужина, од 12 до 16 кругова, док је индивидуални и екипни хронометар дужине до 200 кругова. Осим ових, у тркама издржљивости најзаступљенији су Мадисон, трка на поене и Скреч трка.