Портал:Историја/Биографија 6 2010
Мартина је била сестричина и супруга источноримског (византијског) цара Ираклија (610.-641.) и мајка и регенткиња малолетног цара Ираклионе (641.). Остала је упамћена као прва у низу царица које су у дугој византијској историји владале у име својих малолетних синова, али и као једна од најомраженијих владарки у византијској историографији.
Мартина је била кћи Марије, ћерке афричког егзарха Ираклија Старијег, и извесног Мартина. Маријин (старији?) брат Ираклије је 610. предводећи афричку и египатску флоту свргнуо суровог цара Фоку и постао нови владар Источног римског царства (Византије). Ираклије је затим 5. октобра 610. крунисан у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија), а истог дана се оженио Фабијом Еудокијом. Супруга му је родила двоје деце, ћерку Епифанију и сина Ираклија Константина, али је затим умрла 13. августа 613. године после тешког напада епилепсије.
Недуго после смрти прве жене, најкасније 615./616. године, Ираклије се оженио по други пут. Његов избор рођене сестричине за другу супругу изазвао је гласно негодовање у широким круговима. Цариградски патријарх Сергије I, иначе царев верни саветник, назвао је такав брак инцестуозним и незаконитим, али је ипак пристао да обави церемонију венчања. Непосредно након обреда, Ираклије је крунисао Мартину и свечано јој доделио титулу августе коју је носила и покојна царица. Фабија Еудокија је изгледа била популарна међу становницима Константиновог града и Ираклије и његова нова супруга су дочекани погрдама на градском хиподрому приликом првог заједничког појављивања у јавности. Опозиција је дочекала цара и у редовима рођене породице. По Краткој историји цариградског патријарха Нићифора I (806.-815.), најгласнији у критикама био је Ираклијев брат Теодор који је неретко говорио да је "царев грех стално пред њим.
...даље...