Портал:Црна Гора/Биографија 41
Петар Лубарда (Љуботињ, код Цетиња, 27. јул 1907 — Београд, 13. фебруар 1974) био је српски сликар и академик из Црне Горе. Био је редовни члан Српске академије наука и умјетности и спољни члан Југословенске академије знаности и умјетности.
Основну школу је похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу, гдје је почео да слика. Студије сликарства започео је 1925. године у Умјетничкој школи у Београду, а наставио је кратко у Паризу 1926. У Црну Гору се вратио 1932. и исте године је дошао у Београд. Други пут је у Паризу боравио од 1938. до 1940.
Прву самосталну изложбу имао је 1925. у Никшићу а потом 1927. и 1929. у Паризу и Риму. Од 1927. године учествовао је на многобројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Ратне године од 1941. до 1944. проводио је у заробљеништву у логорима у Њемачкој и Италији, док су његовог оца, који је био официр Краљевине Југославије, стријељали партизани. Од 1945. радио је као професор на Ликовној академији у Београду, а 1946. отишао је на Цетиње гдје је учествовао у формирању првих стручних ликовних институција у Црној Гори, у отварању Умјетничке школе на Цетињу, у којој је био предавач и директор. У Београд се вратио 1950. године и остао је до краја живота.
Сликарску заоставштину поклонио је Београду 1973. године, а умро је 1974. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Године 1997. установљено је највеће признање „Петар Лубарда“ које се додјељује за ликовну умјетност у Црној Гори. Поводом 115 година од рођења објављена је поштанска марка у Србији.