Спорофит

Спорофит је диплоидна вишећелијска фаза у животном циклусу биљке или алге. Развија се из зигота произведеног када је хаплоидна јајна ћелија оплођена хаплоидном сперматичном ћелијом. Све копнене биљке и већина вишећелијских алги имају животне циклусе у којима се вишећелијска диплоидна спорофитна фаза наизменично алтернира са вишећелијском хаплоидном фазом гаметофита. Маховине имају спорофит који не врши фотосинтезу, или је не врши у довољној мери, те је за исхрану завистан од гаметофита као доминантне фазе. У семењачама (голосеменицама и скривеносеменицама) спорофит је доминантија фаза од гаметофита и то је свима позната зелена биљка са кореном, стаблом, листовима. Код семеница је гаметофит врло редуковане величине, а представљен је исклијалим поленовим зрном и семеним заметком .

Млади спорофити маховине Tortula muralis.

Спорофит продукује споре (отуда и назив) процесом мејозе. Настале мејоспоре се развијају у гаметофит. И споре и гаметофит, који из њих израста, су хаплоидни, што значи да имају само један сет хромозома. Зрели гаметофит у процесу митозе ствара мушке и/или женске гамете. Оплођењем се ствара диплоидни зигот, који се развија у нови спорофит. Овај циклус је познат као смена генерација или смена једрових фаза.

Спорофит цветница обухвата целокупно вишећелијско тело, с изузетком полена и семеног заметка

Већина алги има гаметофит као доминантну генерацију, али су од неких врста гаметофит и спорофит морфолошки слични (изоморфни).