Јасна Влајић Поповић — разлика између измена
Креирање странице |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 18. октобар 2021. у 23:55
Јасна Влајић-Поповић (Београд, 22.10.1956) је српски лингвиста и лексикограф, научни саветник у Институту за српски језик САНУ, на Етимолошком одсеку, где је један од аутора и уредника Етимолошког речника српског језика. Области њеног интересовања су етимологија, лексикологија, лексикографија, етнолингвистика, међујезички контакти (све то у српском језику – а у словенском, индоевропском и балканском контексту), библиографија.[1]
| Јасна Влајић-Поповић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. октобар 1956. |
| Место рођења | Београд, Србија, СФРЈ |
| Научни рад | |
| Поље | етимологија, лексикологија, лексикографија, етнолингвистика, међујезички контакти, библиографија |
| Институција | Институту за српски језик САНУ |
Биографија
Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Група за класичне науке (1979) и на Филолошком факултету Универзитета у Београду, Група за англистику (1981).
Магистрирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1986) са темом Досадашње стање етимолошке обрађености грчких позајмљеница у српскохрватском језику, а докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (1998) са темом Историјска семантика глагола ударања у српскохрватском језику.
Од 1983. године запослена је у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек), где је стекла сва научна звања (2008. изабрана у звање научни саветник).
У периоду 2016–2021. била је директор Института за српски језик САНУ.[1]
Научни рад
Осим колективног, ауторског и уредничког рада на Етимолошком речнику српског језика[2] (од Огледне свеске, преко три тома речника, до актуелног рада на Приручном етимолошком речнику српског језика (у припреми), аутор је монографије Историјска семантика глагола ударања у српском језику (преко етимологије до модела семасиолошког речника) (Библиотека Јужнословенског филолога, н.с. књ. 21, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2002, 424 стр.) и популарно профилисане књиге Речите речи: од земље до неба (Београд : Завод за уџбенике, 2013, 250 стр.)
Објавила је око 80 научних радова (на српском, енглеском, руском, бугарском, француском језику), од тога трећину у иностранству; међу њима у 14 споменица истакнутим славистима, по позиву.
Рецензирала је бројне радове (за домаће и иностране часописе и зборнике), неколико књига и два инострана пројекта.
Учествовала је на преко 40 скупова, углавном међународних – већином у иностранству; међу њима на пет славистичких конгреса (Краков 1998, Љубљана 2003, Охрид 2008, Минск 2013, Београд 2018) и на три балканолошка конгреса (Софија 1989, Солун 1994, Тирана 2004), као и на низу међународних славистичких скупова по позиву (Беч, Краков, Москва, Јекатеринбург, Софија, Љубљана, Брно, Солун).
Руководилац са српске стране билатералног српско-словеначког пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).
Рецензент пројеката за Агенцију за грантове Републике Чешке (Czech Science Foundation) (2012, 2013).
Бави се библиографијом: уредник библиографије часописа Јужнословенски филолог (1984–1987), приносник из Србије за међународну публикацију Bibliographie linguistique / Linguistic bibliography (2002–)[3]
Аутор је више одредница за интернет портал Појмовник српске културе (при Етнографском институту САНУ).[4]
Бави се и популаризацијом етимологије држањем предавања и писањем (преко 50 чланака у Политикином забавнику, и књига Речите речи проистекла из њих).
Чланства у научним и стручним телима и комисијама
Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (1998–)
Члан редакције часописа Јужнословенски филолог (2004–)
Члан Комисије за избор у звања при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије (2010–2014)[5]
[6]
Стални члан Матице српске (2016–)Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; референце без имена морају имати садржај.;
Остали доприноси
Аутор више одредница за Српску енциклопедију.
Члан жирија за награду Политикиног забавника за најбољу књигу за децу објављену 2014. године; председник истог жирија за 2015. годину.
Референце
- ^ а б „др Јасна Влајић-Поповић”. ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ (на језику: српски). 2017. Приступљено 2021-10-18.
- ^ Etimološki rečnik srpskog jezika. Pavle Ivić, Irena Grickat, Павле. Ивић, Ирена. Грицкат, Institut za srpski jezik SANU, Институт за српски језик САНУ. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. 2003—2008. ISBN 86-82873-04-4. OCLC 55130460.
- ^ Aarssen, Anne; Genis, René; Veken, Eline van der, ур. (2020-09-24). Linguistic Bibliography for the Year 2019 / Bibliographie Linguistique de l’année 2019: and Supplement for Previous Years / et complement des années précédentes (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-43105-8.
- ^ „Eтнографски институт САНУ”. www.pojmovnik.etno-institut.co.rs. Приступљено 2021-10-18.
- ^ „Тeла и комисије | Министарство просвете, науке и технолошког развоја” (на језику: српски). Приступљено 2021-10-18.
- ^ Рад Матице српске: посебно издање за Скупштину 2016. године (PDF). Нови Сад: Матица српска. 2016. стр. 381.