Василије Марковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
== Учешће у ослободилачким ратовима ==
Током [[комити|комитске борбе]] у [[Стара Србија|Старој Србији]],тесно је сарађивао са комитским војводама,поготово са својим великим пријатељем [[Сретен Вукосављевић|Сретеном Вукосављевићем]]. Као борац учествује у ослободилачким ратовима од [[1912]], посебно се истакавши у [[Кумановска битка|Кумановској бици]]. Након [[Прелазак преко Албаније|преласка Албаније]],бива постављен на место комесара [[Енглеска|енглеске]] болнице ''Вундед Алајс'' и [[1. октобар|01.10.]][[1916]]. са 25 рањеника бива престациониран у [[Воден (град)|Воден]]. На том положају остаје највероватније до [[17. април|17.04.]] [[1917]]. када на инсистирање министарства иностраних дела бива пензионисан у [[Солун]]у са чином резервног подофицира и бива упућен у [[Атина|Атину]] да ради као [[Дипломатија|дипломата]].[[1918]] објављује расправу ''„Да ли су средњевековни Срби сматрали Македонију бугарском?“'', која [[1919]]. бива прерађена и преведена на [[Француски језик|француски]] за потребе [[Мировна конференција у Версају|Версајске мировне конференције]].
Објавио је неколико расправа и чланака,а за потребе ''„Историје Срба“'' свог професора и пријатеља [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]] израдио је историјске карте. Смрт га је стигла када је у штампу предао своје дело ''„Православно Монаштво и манастири у средњевековној Србији“'' које је постхумно објављено, а ових година је доживело неколико реиздања.
| |||