Дновски рејон
Дновски рејон (рус. Дновский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у источном делу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.
Дновски рејон Дновский район | |
---|---|
{{{caption2}}}
| |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Административни субјект | Псковска област |
Админ. центар | Дно |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1. август 1927. |
Површина | 1.193,8 km2 |
Становништво | 2015. |
— број ст. | 11.840 |
— густина ст. | 9,92 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 60 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона је град Дно. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2015, на територији рејона је живело 11.840 становника или у просеку око 9,92 ст/км².
Географија уреди
Дновски рејон смештен је у источним деловима Псковске области. Обухвата територију површине 1.193,8 км², и по том параметру налази се на 20. месту међу 24 рејона у области. Ограничен је територијама Порховског рејона на западу и Дедовичког рејона на југу. На северу и истоку су Сољчански и Волотовски рејон Новгородске области.
Дновски рејон налази се на крајњем истоку Псковске области, у равничарском подручју у ком се Хиловска низија стапа са пространом Прииљмењском низијом. Цела територија рејона налази се у сливном подручју реке Шелоњ, односно у басену реке Неве. Поред Шелоња који тече северним делом рејона, најважније десне притоке ове реке на подручју Дновског рејона су Полонка, Љута и Белка са Дубенком.
Историја уреди
Дновски рејон као административно политичка јединица формиран је 1. августа 1927. године. У границе рејона укључени су делови територије Порховског рејона. У почетку Дновски рејон је припадао Псковском округу Лењинградске области, а од 1944. године и оснивања Псковске области налази се у њеном саставу.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 13.341 становника,[1] док је према процени из 2015. ту живело 11.840 становника, или у просеку 9,92 ст/км².[2] По броју становника Дновски рејон се налази на 16. месту у области и његова популација чини 1,83% од укупне рејонске популације.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
---|---|---|---|---|---|---|
30.043 | 25.523 | 22.025 | 20.000[3] | 16.048[4] | 13.341[1] | 11.840* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона постоји укупно 146 села (од којих је њих 31 било без становништва) међусобно подељених у 3 трећестепене општине (једну градску и две сеоске). Једино градско насеље у рејону је град Дно, административни центар рејона у којем живи готово 70% од укупне рејонске популације.
Привреда и саобраћај уреди
Индустријска производња рејона сконцентрисана је у граду Днову где се налазе два металопрерађивачка постројења. У пољопривреди доминира месно и млечно сточарство.
Дновски рејон је важно саобраћајно чвориште у којем се секу железнички правци Бологоје—Псков (у смеру исток-запад) и Санкт Петербург—Витепск (у смеру север-југ).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди