Капан (Јерменија)
Капан (јерм. Կապան) или Кафан је град у Јерменији и административни центар јерменског марза Сјуник. Град се налази на 316 км југоисточно од Јеревана. Са популацијом од 45.000 (2009) највећи је град целог јерменског југа.[2]
| Капан Կապան | |
|---|---|
 Капан са планином Хуступ | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Јерменија |
| Покрајина | Сјуник |
| Основан | XIX век |
| Стара имена | Кафан (до 1990) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009.[1] | 45.500 |
| — густина | 1.263,89 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 39° 12′ 04″ С; 46° 24′ 54″ И / 39.201° С; 46.415° И |
| Временска зона | UTC+4 (лети UTC+5) |
| Апс. висина | 905,5 m |
| Површина | 36 km2 |
  Капан Капан на карти Јерменије | |
| Поштански број | 3301-3308 |
| Позивни број | +374 (285) |
| Веб-сајт | |
| Капан онлајн | |
Етимологија уреди
Реч "капан" долази од јерменског глагола "капел" (կապել) што у буквалном преводу значи „затворен“ или „окружен“. Термин је у старијим јерменским географским литературама означавао долину која је са свих страна затворена планинским ланцима.[3]
Историја уреди
Подручје око Капана се први пут спомиње у V веку као мало сеоце. Древна насеобина се налазила на неких 15 км северозападно од данашњег града. Од X века насеље се постепено претвара у феудални посед и седиште кнезова из династије Џагикјанов. Град је доживео велики процват током XI века када се број становника попео на близу 15 - 20.000 људи. Град су 1103. опустошили и разрушили до темеља Турци Селџуци након чега он губи свој значај и поново се претвара у село.
Арапски путописац Аџаиб Аддуниа из XIII века је у свом делу „Сведска чуда“ описивао Капан као „недоступном месту усред планина и шума са мноштвом замкова“.[4] С'почетка XVIII века у овој области се борбама против персијских и турских завојевача истакао јерменски устаник Давид Бек који је успео да са својом војском ослободи цео Сјуник.
Економија уреди
Садашњи Капан који је формиран срастањем околних села током XIX века је био и остао центар обојене металургије и рударства (Персијанци су га звали „Мадан“ што значи рудник). Комерцијално искориштавање локалних депозита почело је 1890.-их када је у граду изграђена топионица бакра уз помоћ француских рударских инжењера и капитала.
Развијају се и текстилна и инустрија намештаја, а није занемарив ни утицај сточарске производње и трговине.
Географија уреди
капан је највећи град у јужној Јерменији. Налази се у источном делу марза Сјуник, у долини реке Вохчи, на југоисточним обронцима Зангезурских планина. Јужно од града се издиже 3.206 m висока планина Хуступ.
| Клима Капан | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 7,1 (44,8) |
8,4 (47,1) |
11,7 (53,1) |
17,1 (62,8) |
21,8 (71,2) |
25,8 (78,4) |
29,3 (84,7) |
29,3 (84,7) |
24,4 (75,9) |
19,8 (67,6) |
13,1 (55,6) |
9,0 (48,2) |
18,07 (64,53) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −13,0 (8,6) |
−12,0 (10,4) |
−8,0 (17,6) |
−1,0 (30,2) |
4,0 (39,2) |
8,0 (46,4) |
11,0 (51,8) |
11,0 (51,8) |
7,0 (44,6) |
1,0 (33,8) |
−6,0 (21,2) |
−10,0 (14) |
−0,67 (30,79) |
| Количина падавина, mm (in) | 28 (11) |
32 (12,6) |
60 (23,6) |
80 (31,5) |
96 (37,8) |
68 (26,8) |
31 (12,2) |
30 (11,8) |
43 (16,9) |
55 (21,7) |
40 (15,7) |
27 (10,6) |
590 (232,3) |
| Извор: World Meteorological Organisation (UN) | |||||||||||||
Градови побратими уреди
Галерија уреди
- Капан
-
Споменик Давиду Беку у центру -
Споменик Гарегину Нджеу недалеко од града -
Стари мост у Капану -
Манастир Ваханаванк из X века -
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Армстат: Становништво, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Подаци о Капану Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2010) (рус)
- ^ Western Armenian Dictionary & Phrasebook: Armenian-English/English-Armenian (Hippocrene Dictionary and Phrasebook). 2006. pp. 86 (Енглески)
- ^ Линија 490 у делу „Светска чудеса“ Аџаиба Адуније из едиције Географски списи XIII века (рус)
Спољашње везе уреди
- Профил на geonames (енгл)
- Профил на World Gazetteer (енгл, фра, нем, шпа)