Кихну
Кихну (швед. Kynö) је естонско острво у Балтичком мору. Површина острва је 16,4 км², и највеће је острво у Ришком заливу и седмо по величини естонско острво. Дужина острва је 7 км, ширина 3,3 км а највиша тачка је на 8,9 м надморске висине. Према подацима из 2013. године на острву живи 490 становника распоређених у четири насеља (Лемси, Линакила, Ротсикила и Саре), просечна густина насељености 36,87 стан./км². Заједно са суседним острвима чини општину Кихну која је једна од најмањих општина у земљи са површином од 16,8 км ².
 Светионик на острву Кихну | |
 | |
| Географија | |
|---|---|
| Локација | Балтичко море |
| Координате | 58° Ј; 23° И / 58° Ј; 23° И |
| Површина | 16,38 km2 |
| Висина | 8,9 m |
| Администрација | |
| Демографија | |
| Становништво | 490 (2013.) |
| Густина ст. | 29,91 стан./km2 |
| Додатне информације | |
| Веб-сајт | www.kihnu.ee |
Култура и знаменитости уреди
Балтичка острва Манија и Кихну су насељени маленом групом аутохтоног становништва чији су мушкарци годинама морали рибарити на отвореном мору, док су жене остајале и бринуле за острво. Жене су постале заштитнице традиционалне културе укључујући ручне радове, плесове, игре и музику. Вунене рукавице (ест. ülalistmine) и пругасте сукње су познате у многим земљама. Музика је нарочито била важна у традицији Кихнуа, а подразумева верске гозбе и друга славља, али и древне предхришћанске руно песме (Калевалска лествица) које се изводе у народној ношњи украшеној јаким бојама и симболима древних легенди и епова.
Захваљујући географској изолацији и снажном осећају духа заједнице и баштине предака, становници Кихнуа су успели сачувати своје обрте и обичаје. Културни предео Кихнуа је од 2003. године под заштитом Унеско-а као нематеријална Светска баштина[1].
-
Морска обала Кихнуа -
Музеј острва Кихну -
Црква на острву Кихну -
Фолклорна група Кихну Вирве услед славља ватре 2009. год.
