Младен Бојиновић

Младен Бојиновић (Бања Лука, 17. јануар 1977) је бивши српски рукометаш. Играо је на позицији централног бека.

Младен Бојиновић
Младен Бојиновић
Лични подаци
Пуно име Младен Бојиновић
Датум рођења (1977-01-17)17. јануар 1977.(47 год.)
Место рођења Бања Лука, СФРЈ
Висина 2,02 m
Информације о каријери
Позиција централни бек
Јуниорска каријера
1987—1994
1994—1995
Борац Бања Лука
Јагодина
Сениорска каријера
Године Клуб
1995—1999
1999—2000
2000—2001
2001—2002
2002—2012
2012—2015
2015
2015—2017
Партизан
Адемар Леон
Бидасоа
Барселона
Монпеље
Париз Сен Жермен
Борац Бања Лука
Трамбле ан Франс
Репрезентативна каријера
2001—2006
2006—2011
СРJ / СЦГ
Србија

Клупска каријера уреди

Рукомет је почео да тренира у бањалучком Борцу, одакле је 1994. прешао у Јагодину, са којом је освојио јуниорско првенство Србије и Југославије.[1] Од 1995. до 1999. године је био играч Партизана. Са београдским „црно-белима” осваја Куп 1998. а наредне године и титулу првака СР Југославије, уз учешће у полуфиналу Купа победника купова.[2]

Лета 1999. године постао је члан шпанског Адемар Леона, који је те сезоне играо у Лиги шампиона. Након годину дана у Леону прешао је у Бидасоу, са којом је те сезоне стигао до полуфинала ЕХФ купа.[3] У сезони 2001/02. је био играч Барселоне. Са Барселоном је освојио Куп АСОБАЛ и стигао до финала ЕХФ купа, где су поражени од немачког Кила.[4]

Године 2002. је прешао у француски Монпеље, са којим је у својој првој сезони освојио Лигу шампиона. За десет година колико је провео у француском Монпељеу освојио је 27 трофеја, а поред најзначајнијг и најјачег клупског рукометног такмичења – ЕХФ Лиге шампиона, девет пута био је шампион Француске, седам пута победник Купа Француске, осам пута је тријумфовао у Лига купу, а два пута био је победник француског трофеја шампиона.[5]

Од 2012. до 2015. је био играч Париз Сен Жермена и списку освојених трофеја је додао још две титуле првака Француске и два Купа. У септембру 2015. се након 21 године вратио у бањалучки Борац.[6] Провео је у Борцу непуна два месеца, након чега је прешао у француски Требмле.[7] Док је играо за овај клуб постао је најбољи стрелац у историји првенства Француске.[8] Завршио је играчку каријеру 2017. године.

Репрезентација уреди

Прво велико такмичење у дресу сениорске репрезентације СР Југославије је играо код селектора Бранислава Покрајца на Светском првенству 2001. у Француској, када је освојена бронзана медаља. Играо је и код селектора Зорана Живковића на Европском првенству 2002. у Шведској када је национални тим заузео 10. место. Био је затим и члан репрезентације на Светском првенству 2003. у Португалу, код селектора Зорана Куртеша, када је национални тим заузео 8. место. Након тога није био на списку селектора Веселина Вујовића за ЕП 2004, СП 2005 и ЕП 2006.[9]

Након Вујовићевог одласка и доласка новог селектора Јовице Цветковића, Бојиновић је поново заиграо за репрезентацију.[9] Под Цветковићевим вођством је играо са репрезентацијом Србије на Светском првенству 2009. у Хрватској, када је национални тим заузео 8. место. Играо је и код селектора Веселина Вуковића на Светском првенству 2011. у Шведској, када је као капитен предводио селекцију Србије која је заузела 10. место.

Успеси уреди

 
Бојиновић са трофејем Купа Француске 2015. године
Партизан
Барселона
Монпеље
Париз Сен Жермен

Референце уреди

  1. ^ „Intervju nedelje – Mladen Bojinović!”. balkan-handball.com. 4. 2. 2008. Приступљено 11. 1. 2021. 
  2. ^ Srbija je 2003. trebalo da bude prvak sveta, a ne Hrvatska. sportklub.rs. 1. 1. 2021. Приступљено 11. 1. 2021. 
  3. ^ „EHF European Cup 2000/01 - Clubs - Bidasoa Irun”. Europeancup.eurohandball.com. Приступљено 13. 3. 2011. 
  4. ^ „EHF European Cup 2001/02 - Clubs - FC Barcelona”. Europeancup.eurohandball.com. Приступљено 13. 3. 2011. 
  5. ^ „Mladen Bojinović”. kampmladenbojinovic.com. Приступљено 11. 1. 2021. 
  6. ^ „Bojinović: U Borcu sam počeo i završavam karijeru!”. rtvbn.com. 2. 9. 2015. Приступљено 11. 1. 2021. 
  7. ^ „Bojinović napustio Borac”. nezavisne.com. 29. 10. 2015. Приступљено 11. 1. 2021. 
  8. ^ „Mladen Bojinović REKORDER Francuske!”. rtvbn.com. 11. 5. 2016. Приступљено 11. 1. 2021. 
  9. ^ а б „Moja leđa znaju težinu nepravdi”. politika.rs. 10. 11. 2006. Приступљено 11. 1. 2021. 

Спољашње везе уреди