Орашица је тип сушног простог затвореног плода. Може бити:

  • монокарпна
  • синкарпна
монокарпна орашица павити
3 синкарпне орашице у купули питомог кестена

Постоје и посебни типови орашица; крупа и ахенија.

Монокарпна орашица је изграђена од једног оплодног листића (nux monocarpa). На врху овог плода остаје жиг који има улогу у расејавању. Овај тип плода имају неки љутићи, павит и зечја стопа. Код павити дугачак стубић је снабдевен длачицама, док код зечје стопе на врху има кукицу за прикачињање.[1]

Синкарпна орашица је сачињена из више оплодних листића. Код брезе и бреста се састоји из два оплодна листића, а код букве, храста и питомог кестена из три. На плоду неких врста постоји тзв. papus који служи за разношење ветром, а настаје од редукованих чашичних листића.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.