Ратомир „Рато” Тврдић (Сплит, 14. септембар 1943) је бивши југословенски кошаркаш.

Ратомир Тврдић
Лични подаци
Пуно име Ратомир Тврдић
Надимак Рато
Датум рођења (1943-09-14)14. септембар 1943.(80 год.)
Место рођења Сплит, СФРЈ
Држављанство СФРЈ
Висина 1.85 m
Информације о каријери
Про каријера 1960-1977
Позиција Бек
Јуниорска каријера
Марјан Сплит
Сениорска каријера
Године Клуб
1960–1977 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југопластика Сплит
Репрезентативна каријера
1965-1975 Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија (138 утакмица)
Награде
Медаље

Играчка каријера уреди

Клупска каријера (1960 - 1977) уреди

КК Сплит је, повратком Бранка Радовића, 1960. године стрпљиво почео да гради свој пут ка врху југословенске кошарке. Прво је, 1963, изборен пласман у највиши ранг такмичења, да би се, уз помоћ моћног спонзора (по којем је, 1967. године, добио име Југопластика), већ почетком 70-их клуб профилисао у једног од најзначајнијих чинилаца у југословенској лиги. Спиритус мовенс сплитског тима је, током свих тих година, био управо Ратомир Рато Тврдић.[1]

Југопластика је, за његовог времена, освојила сљедеће трофеје:

Поред освојених трофеја, Тврдићева Југопластика је, у неколико наврата, у различитим такмичењима, освајала друго мјесто:

Након освајања троструке круне, Рато се, 3. маја 1977, опростио од активног играња. У његову част је уприличен сусрет између Југопластике и репрезентације Европе.[2]

Репрезентативна каријера (1965 - 1975) уреди

Тврдић је дебитовао за репрезентацију 2. децембра 1965. године, а на свом првом великом такмичењу (Мундобаскет 1967) освојио је сребрну медаљу. Исте године је са Југославијом наступао на још два турнира. Са Медитеранских игара се вратио окићен златом, док се на Еуробаскету у Финској, са 3,9 поена по утакмици, уклопио у сивило свог тима, који је освојио девето мјесто.[3]

Изостао је са списка путника за Олимпијске игре у Мексико Ситију (1968), али то није значило да је његова репрезентативна каријера завршена. Напротив. На Еуробаскету у Италији (1969) је, са 7,4 поена по утакмици, дао значајан допринос освајању сребрне медаље.[4]

На Мундобаскету у Југославији (1970), на ком је домаћин освојио прву златну медаљу у својој историји, Тврдић је, као стартер, постизао 5,8 поена по утакмици.

Очекивало се да ће Југословени, на крилима свјетског тријумфа, 1971. године напасти и европску круну, али је сплитски трио (Тврдић, Сканси, Шолман), из неутврђених разлога, одбио позив селектора Жеравице, па су се видно ослабљени плави на Еуробаскету у Западној Њемачкој морали задовољити још једним сребром.[5] Опет су Совјети били прејаки. Одбијање позива је, у то вријеме, представљало прворазредни скандал, али су се страсти убрзо стишале, па је Тврдић био на списку за Олимпијске игре у Минхену (1972). Пораз од Порторика, чији су играчи били допинговани, распршио је снове плавих да могу до медаље. Остварено пето мјесто је оцијењено као неуспјех. Тврдић је на свом једином олимпијском турниру просјечно постизао 7,1 поен по утакмици.

Прилику за поправни испит, југословенски кошаркаши нијесу пропустили. На Еуробаскету у Шпанији (1973) је освојена златна медаља, а Тврдић је, као капетан, доприносио са 7,9 поена по утакмици.[6]

Наредне године је освојена сребрна медаља на Мундобаскету у Порторику (1974). Тврдић је имао значајно умањену минутажу. Долазак млађих и спремнијих играча је свео његову улогу на 4,8 поена по утакмици.

Посљедњи велики турнир на ком је учествовао био је Еуробаскет у Југославији (1975). Освојена је још једна златна медаља, а Рато, сходно договору са селектором Новоселом, није одиграо нити један минут. Био је присутан искључиво као капетан и морална подршка.[7]

Пост-играчка каријера уреди

Рато Тврдић је, након завршетка играчке каријере, остао чврсто повезан са Југопластиком, у којој је обављао више функција. Након распада Југославије, неко вријеме је био и спортски директор тима.[8] Тренутно (2015) је предсједник ветерана Југопластике.

Занимљивости уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди