Руско-шведски рат (1495—1497)

Руско-шведски рат (1495-1497) избио је као резултат споразума великомосковског кнеза Ивана III и данског краља Ханса против моћног шведског регента Стена Стура Старијег.

Руско-шведски рат (1495—1497)
Део Руско-шведски ратови
Карта из 1536. године са илустрацијом експлозије у Виборгу
Време 1495-1497 Место Балтик, Западна Русија, Финска Исход Status quo ante bellum
Сукобљене стране
Великомосковска кнежевина	Шведска

Историја

Ивану III сметао је монопол Ханзеатског савеза над трговином Балтичким морем. Покровитељ савеза био је Стен Стуре Старији. Стуре је Хансу Данском одузео шведски трон, па су се Ханс и Иван удружили против заједничког непријатеља. Иван је, у складу са споразумом, послао крајем лета 1495. године кнежеве Данила Шењу из Москве, Јакова Кошкина из Новгорода и Василија Шујског из Пскова да заузму тврђаву Виборг. Опсада је трајала три месеца. Швеђани су на крају дигли своје резерве барута у ваздух. При том је погинуло много нападача, а опсада је прекинута. Између јануара и марта 1496. године Руси нападају шведске пограничне тврђаве у Карелији и Хаменлину. Од јуна до августа траје руски напад на крајеве Остерботен и Квенланд (данас у Финској). Стуре шаље Сванте Нилсона са 2000 војника у Ингрију. Он је до јесени 1496. године нападао руске пограничне крајеве и заузео је новоизграђену тврђаву Ивангород. Непријатељства су престала након што се Ханс вратио на шведски престо марта 1497. године. Мировни споразум потписан је 3. марта 1497. године у Новгороду. Задржано је пређашње стање, без територијалних промена. Споразум је важио до марта 1503. године.

Извори

• "Отношения между Шведским и Русским государством" (ruski). В. В. Похлебкин
• "Stora ryska kriget 1495-1497" (švedski). Ulf Sundberg