Серђо Скариоло
Серђо Скариоло (итал. Sergio Scariolo; Милано, 1. април 1961) италијански је кошаркашки тренер. Тренутно је селектор кошаркашке репрезентације Шпаније.
| Серђо Скариоло | |||
|---|---|---|---|
_La_selecci%C3%B3n_espa%C3%B1ola_de_baloncesto_prepara_en_Madrid_el_mundial_de_China_06.jpg) Серђо Скариоло | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Серђо Скариоло | ||
| Датум рођења | 1. април 1961. | ||
| Место рођења | Бреша, Италија | ||
| Држављанство | Италија | ||
| Информације о каријери | |||
| Про каријера | 1989— | ||
| Позиција | тренер | ||
| Тренерска каријера | |||
| Године | Клубови | ||
| 1989—1991 1991—1993 1993—1996 1997—1999 1999—2002 2003—2008 2008—2010 2009—2012 2011—2013 2013—2014 2015— 2018—2021 2021—2023 |
Пезаро Аурора Десио Фортитудо Болоња Саски Басконија Реал Мадрид Малага Химки Шпанија Олимпија Милано Саски Басконија Шпанија Торонто репторси (пом) Виртус Болоња | ||
Каријера уреди
Клубови уреди
Самосталну тренерску каријеру Скариоло је почео у Пезару, са којим је 1990. године, као 29-годишњак, освојио титулу првака Италије.[1] Након Пезара, две сезоне је радио у друголигашу Десију да би онда преузео прволигаша Фортитудо. Након три сезоне у Фортитуду, 1997. године је преузео Саски Басконију. Са клубом из Виторије био је вицешампион Шпаније и освајач Купа Краља, што га је препоручило челницима мадридског Реала.[2]
У „краљевском клубу” Скариоло је провео три сезоне, а већ у првој освојио је титулу првака. У наредној сезони, Реал је и у финалу првенства и у финалу купа поражен од Барселоне па је остао без трофеја. У сезони 2001/02. су уследили слабији резултати па је дошло до раскида сарадње.[2] Наредну годину Скариоло је провео без ангажмана, а сезону 2003/04. почео је потписавши уговор са Виртусом. Ипак, у клубу из Болоње финансијска ситуација била је лоша и Скариоло је напустио клуб пре него што је сезона и почела.[2] У новембру 2003. је преузео Малагу са којом је остао до 2008. године. Са овим клубом је постао национални првак, освојио Куп Краља и био трећи у Евролиги.[2]
У децембру 2008. је преузео руски Химки.[3] На клупи Химкија се задржао до децембра 2010. када је након два везана пораза (од Макабија у Евролиги и ЦСКА у првенству Русије) дошло до раскида сарадње. Поразом у Тел Авиву, Химки је изгубио сваку шансу да се бори за пласман у Топ 16 фазу Евролиге, а лаган пораз од ЦСКА на домаћем паркету је само убрзао одлуку челника клуба да раскину уговор. Скариоло је са тимом из московске области два пута стигао до финала руског плеј-офа, а једном и до финала Еврокупа. До трофеја, ипак, нису могли. Најбоља прилика био је меч за Еврокуп 2009. са Лијетувос ритасом, када је Химки у другом полувремену прокоцкао 12 поена предности.[4]
У јулу 2011. је преузео Олимпију из Милана.[5] На клупи клуба из Милана је провео наредне две сезоне, али и поред великих улагања није успео да освоји ниједан трофеј па је након истека уговора у јуну 2013. напустио клуб.[6] У сезони 2013/14. је поново тренирао Басконију. Од 2018. до 2021. је радио као помоћни тренер Нику Нурсу у Торонто репторсима.
У јуну 2021. постављен је за тренера Виртуса из Болоње.[7] Скариоло је вратио Виртус у Евролигу након што је са тим клубом освојио Еврокуп 2022. године. Клуб из Болоње је потом своју прву сезону у Евролиги, после 15 година одсуства, завршио на 14. месту на табели са скором од 14 победа и 20 пораза. Смењен је у септембру 2023. године.[8]
Репрезентација уреди
Скариоло је у фебруару 2009. године преузео репрезентацију Шпаније.[9] Са Шпанијом је освојио златне медаље на Европским првенствима 2009. и 2011. године док је на Олимпијским играма 2012. освојио сребрну медаљу, након пораза од САД у финалу. У новембру 2012. је одлучио да напусти селекторско место,[10] да би у мају 2015. опет преузео место селектора Шпаније.[11] У свом другом мандату на клупи Шпаније, Скариоло је до сада освојио златне медаље на Европским првенствима 2015. и 2022. као и на Светском првенству 2019. Такође је освојио и бронзане медаље на Олимпијским играма 2016. и на Европском првенству 2017. године.
Успеси уреди
Клупски уреди
- Пезаро:
- Првенство Италије (1): 1989/90.
- Саски Басконија:
- Куп Шпаније (1): 1998/99.
- Реал Мадрид:
- Првенство Шпаније (1): 1999/00.
- Малага:
- Првенство Шпаније (1): 2005/06.
- Куп Шпаније (1): 2004/05.
- Виртус Болоња:
- Еврокуп (1): 2021/22.
- Суперкуп Италије (2): 2021, 2022.
Репрезентативни уреди
- Шпанија
Референце уреди
- ^ „Поносан сам на пријатељство са Ђорђевићем”. politika.rs. 25. 8. 2017. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ а б в г „Серђо Скариоло – донео Шпанцима европско злато”. b92.net. 17. 8. 2010. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ „Скариоло нови тренер Химкија”. b92.net. 9. 12. 2008. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ „Скариоло напустио Химки”. rts.rs. 20. 12. 2010. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ „Скариоло тренер Армани џинса”. novosti.rs. 7. 6. 2011. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ „Растали се Армани и Скариоло”. mvp.rs. 24. 5. 2013. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ „Скариоло наследио Ђорђевића на клупи Виртуса”. rts.rs. 18. 6. 2021. Приступљено 25. 9. 2021.
- ^ „Скариоло добио отказ у Виртусу”. politika.rs. 15. 9. 2023. Приступљено 9. 11. 2023.
- ^ „Серђо Скариоло нови селектор Шпаније”. rts.rs. 4. 2. 2009. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ „Скариоло није више селектор Шпаније”. novosti.rs. 28. 11. 2012. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ „Шпанци одлучили: Скариоло поново”. mondo.rs. 7. 5. 2015. Приступљено 9. 9. 2019.
Спољашње везе уреди
- Профил на сајту Евролиге (језик: енглески)
