Радио-предајник

(преусмерено са Предајник)

Радио-предајник је електронски уређај који ствара електричне осцилације високе фреквенције, појачава их и модулише корисним сигналом информације, и преко предајне антене зрачи их у слободни простор.

Контролна плоча ФМ радио-предајника.

Предајници се састоје од осцилатора, појачавача, осцилаторних кола, филтра, модулатора, фреквентних мјешача (миксера), фреквентних синтисајзера, и других кола.

Оригинални сигнал информације обично модулира талас носилац више фреквенције којег ствара предајник, и ова комбинација сигнала се онда подиже на виши ниво снаге који је потребан за пренос.

Комуникацијски канал је медијум преко којег се сигнал преноси. Медијуми су разни, и укључују жицу, оптичка влакна, ваздух, и вакуум.

Мали дио те израчене енергије се прима у радио-пријемнику, који је претвара у користан сигнал информације.

Радио-предајник се још назива радио-станица мада се обично сматра да је радио-станица установа која емитује стални уметничко-информативни програм.

Подјела уреди

По покретљивости се дијеле на преносне, превозне и стационарне, по фреквентном опсегу на ниско, средњо, високо, врло високо и ултрависоко-фреквентне, по врсти рада на радио-телеграфске, радио-телефонске, радио-телепринтерске, радарске, телевизијске, по предајној снази на мале снаге (до 100 W), средње (до 1000 W) и велике снаге (преко 1000 W), према домету на радио-предајнике малог домета (до 10 km), средњег домета (до 100 km) и великог домета (преко 100 km), а по врсти модулације на радио-предајнике са амплитудном, фреквентном, импулсном и фазном модулацијом.

Врсте предајника уреди

Врсте су разне, зависно од типа информација, медијума преноса и других фактора. Неки су наведених су у ствари у склопу примопредајника — комбинације предајника и пријемника.

Дијелови уреди

Сваки радио-предајник се састоји од више дијелова. Основни су: степен за генерисање ација радне фреквенције, степен за појачавање високофреквентне (ВФ) снаге, антенски степен, и модулациони степен (модулатор).

Степен за генерисање осцилација радне фреквенције се базира на електронском осцилатору, који може бити разних конструкција. Најчешћи су кристални осцилатори (користе кристал кварца) и осцилатори са осцилаторним колима.

Степени за појачање ВФ снаге обично раде у класи Б или Ц, пошто степен изобличења није јако важан а излазна снага јест. У класи Ц се једна излазна полупериода сигнала потпуно одсијеца. Да би се повратио таласни облик, у излазном колу таквог степена се налази осцилаторно коло, које осцилује на потребној фреквенцији примајућу енергију од појачавача класе Ц сваке друге полупериоде.

Антенски степен има задаћу да прими појачани и већ модулисани сигнал ВФ, да прилагоди импедансу излазног степена предајника антени, и да преко антене зрачи сигнал информације у околни простор.

Модулаторски степен служи за утискивање корисног сигнала информације на носећу високу фреквенцију предајника. Сам начин рада зависи од конструкције и типа модулације. При једноставној амплитудној модулацији, могуће је рецимо мијењати амплитуду (величину) излазног ВФ сигнала промјеном напона на колектору/аноди излазног степена предајника. Таква модулација се онда зове колекторска или анодна модулација, зависно од излазног елемента (транзистор или електронска цијев).

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди