Приградска железница
Приградска железница је железнички систем који повезује град са окружењем и примарно је оријентисан на превоз дневних путника између града и приградских насеља. Kарактеристичан је по високој ефикасности и синхронизованим временима поласка који омогућавају већи број возних композиција на једној линији. Типично, оба смера свих линија имају засебну пругу.
Немачко говорно подручје
уредиУ немачком језику, приградске железнице се зову „S”-железнице (нем. S-Bahn), што је изведено из речи за „градскa железница” (нем. Stadtbahn)[1], „брза железница” (нем. Schnellbahn) или „брза градска железница” (нем. Stadtschnellbahn).[2]
Систем је први пут представљен јавности децембра 1930. године у Берлину. У Немачкој, ознака за приградску железницу је бело слово „S” у зеленом кругу, док је у Аустрији у употреби бело угласто слово „S” у плавом кругу. У Аустрији, системи приградских возова постоје у Бечу и Салцбургу. Бечки систем је велики, стар и врло познат у свету.
У Швајцарској приградске железнице користе знак у облику црних слова на белој позадини.
Друге земље
уредиу Француској и француском говорном подручју Швајцарске, користи зе назив RER (фр. Réseau express régional). У Копенхагену се користи име S-tog.
Ознаке
уреди-
Немачка
-
Хамбург
-
Аустрија
-
Берн
-
Париз
-
Копенхаген
Спољашње везе
уреди- ^ S-Bahn Berlin (28. Januar 2021): Das Geheimnis ums S-Bahn-Logo ist gelüftet.
- ^ Eintrag S-Bahn. In: Die Deutsche Reichsbahn von A bis Z, transpress VEB Verlag für Verkehrswesen, Berlin, 1984, S. 232–233