Приједорска резолуција

Приједорска резолуција је била једна од Муслиманских резолуција[1] бошњашког народа, коју је током Другог светског рата у Приједору (тада у саставу Независне Државе Хрватске) 23. септембра 1941. године усвојила група муслимана и муслиманских верских службеника (илмије) у којој се властима НДХ упућује захтев да се престане са злочинима над православним становништвом.[2]

ПозадинаУреди

Током Другог светског рата је територија Босне и Херцеговине припала државној творевини Независној Држави Хрватској чије је формирање, уз подршку Трећег рајха, прогласио Славко Кватерник 10. априла 1941. године [3] . У Независној Држави Хрватској је убрзо по њеном оснивању започет геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. У циљу спровођења политике геноцида је створен велики број концентрационих логора. Срби, који су тада чинили релативну већину становника Босне и Херцеговине, због одласка муслимана бан Босне протеклих деценија, постали су жртве ове политике геноцида. Мањи део муслиманског становништва се сврстао уз усташе и учествовао у вршењу геноцида. Поред тога, смишљеним активностима као што су коришћење муслиманских одевних предмета током вршења злочина над Србима и намерним гласним ословљавањем муслиманским именаима су усташе изазивале сукобе између Срба и муслимана.[4] Овакви догађаји су утицали на то да муслимани из Босне и Херцеговине усвоје читав низ резолуција:

У тексту Сарајевске резолуције се констатује да власт НДХ смишљено уноси раздор између муслимана и Срба тиме што се, на основу учешћа појединих муслимана у усташким злочинима, за злочине усташа окривљују муслимани како би се изазвала српска одмазда према муслиманима.

Српско становништво је тада масовно страдало у геноциду, покатоличено, избегло у Србију или приступило одредима које су формирали комунисти (партизани) или одредима Југословенске војске у отаџбини. Учешће одређеног броја муслимана у извршавању геноцида над Србима је било повод за велики број злочина које су нарочито припадници ЈВУО вршили над муслиманима, нарочито на територији источне Босне и Херцеговине, али и на територији Санџака.

Садржај резолуцијеУреди

Муслимански интелектуалци и службеници исламске заједнице (улема) су резолуцијом тражили од владе НДХ да прекине да врши злочине над православним становништвом.[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Југославија у рату, 9. епизода - НДХ - Цвијет хрватства (Муслиманске резолуције)”. Радио телевизија Србије. 1991. Приступљено 2. новембар 2010. 
  2. ^ „Текст аутора Рамиза Црнишанина објављен у часопису Глас ислама број 184”. Интернет сајт Мешихата Исламске заједнице у Србији. 16. фебруар 2010. Архивирано из оригинала на датум 06. 03. 2016. Приступљено 19. јул 2010. 
  3. ^ „Биографија Славка Кватерника” (на језику: хрватском). Приступљено 9. јул 2010. 
  4. ^ Скупштина удружења илмија „Ел-Хидаја“ (5. јун 2007). „Тачка 4 Сарајевске резолуције скупштине „Ел-Хидаје. Сарајево. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2010. Приступљено 9. јул 2010. 
  5. ^ „Историја Приједора, објављена на интернет сајту града”. Приједор. 4. јун 2008. Архивирано из оригинала на датум 15. 08. 2010. Приступљено 2. август 2010.