Пркосава
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 259
Географске карактеристике
Координате44° 23′ 23″ СГШ; 20° 25′ 19″ ИГД / 44.389666° СГШ; 20.421833° ИГД / 44.389666; 20.421833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина283 м
Пркосава на мапи Србије
Пркосава
Пркосава
Пркосава на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Пркосава је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 259 становника.

ИсторијаУреди

Село се налази источно од Лазаревца. Први писани траг о постојању места налази се у књизи Др. Хазим Шабановић: „Турски извори за историју Београда“ страна 180, где стоји да село Пркосава има 11 домова. У арачки списковима из првих десетина 19.века помиње се Пркосава; имала је 1818. г. 16, и припадала је Катићевој Кнежини. По попису из 1921. г. Пркосава је имала 49 кућа са 308 становника. Предање вели да су се доселила два брата, Вулић и Вујић, од Сјенице, и да су се настанили најпре у Рудовцима. Услед неке свађе напусте ово место и „у пркос“ Рудовчанима населе се у непосредној близини, у забран који је припадао Црљенцима. Због тога што су овде дошли из „пркоса“ веле да је село добило ово име. Од ова два брата су породице Вучићи и Вуличићи. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Положај селаУреди

Пркосава је мало село на развођу Пештана и Турије, а између села Барошевац, Рудовци, Венчана и Стрмова. Куће су груписане по родовима. Оне су по косама и чине насеље више разбијеног типа, који се дели на Горњи Крај, Вулићевића Крај и Демировића Крај.

ВодеУреди

Између коса су потоци Гушевац, Дрење и Буков Поток. За пиће и домаће потребе употребљава се вода из бунара и са извора Дрења и Буковог Извора. Неколико бунара лети пресушује.

ЗемљеУреди

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Дољача, Виногради, Орница, Стражевица, Рт, Сиљевито Поље, Раван, Караула до Тулежа, Широка Раван до Венчана, Гај, Умка до Малих Црљена, Павлово Брдо и Делови. Сеоска заједничка утрина је на Брдима до Стрмова. У Великом Пољу раскопане су наслаге мрког угља (лигнита).

Старине у селуУреди

У Дољачи има један камени надгробни споменик („белег“) који је, по народном казивању, подигнут на гробу неког детета, кога су Турци на том месту посекли.

На белом камену, који је по свој прилици тесан од сибничког белог камена, и служио као део стуба или постоља за крстионицу и има натпис, који је оштећен. Он је особито резан и са необично читким и лепим словима.

Настанак села и имена селаУреди

Село су основали досељеници од Новог Пазара у првој десетини прошлог века. Они су се прво населили у Рудовце, али, због своје напраситости, нису се слагали са Рудовчанима, па њима „у пркос“ населе се недалеко од Рудоваца на једној шумовитој коси и то насеље назову Пркосава. По другом казивању на месту данашње Пркосаве био је рудовачки збег. Ту у збегу имали су Рудовчани колибе, које су касније преворили у стално насеље.

Подаци о селуУреди

Данашње гробље је на Брду у селу. Литија се носи на Бели Четвртак по Духовима.

Године 1818. Пркосава је имала 16 кућа а 1844. године 17 кућа и 112 становника. Данас у селу има 4 рода са 68 кућа

ДемографијаУреди

У насељу Пркосава живи 264 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 393
1953. 445
1961. 448
1971. 367
1981. 351
1991. 339 339
2002. 317 317
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
309 97,47%
Македонци
  
6 1,89%
Југословени
  
1 0,31%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци су узети из описа Пркосава од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању, места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везеУреди