Пролетариј
Пролетариј (рус. Пролетарий) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) у централном делу европског дела Руске Федерације. Налази се у северном делу Новгородске области и административно припада Новгородском рејону.
Пролетариј Пролетарий | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Федерални округ | Северозападни |
Област | ![]() |
Рејон | Новгородски рејон |
Основан | први помен 1495. |
Варошица од | 1931. |
Стара имена | Селцо у Ниши |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 4.843 |
Географске карактеристике | |
Координате | 58° 26′ 00″ С; 31° 42′ 00″ И / 58.433333° С; 31.7° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 19 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 173530 |
Регистарска ознака | 53 |
ОКАТО код | 49 225 554 |
ОКТМО код | 49 625 154 051 |
Веб-сајт | |
пролетарийадм.рф/ |
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 4.843 становника.
Географија
уредиВарошица Пролетариј се налази у централном делу Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије, на око 7 километара источно од источне обале језера Иљмењ. Насеље лежи на левој обали реке Нише, на око 28 километара југоисточно од града Великог Новгорода.
Историја
уредиУ писаним изворима насеље се по први пут помиње у летопису из 1495. под именом Селцо у Ниши. Након што је у насељу 1835. саграђена ветрењача цело подручје је постало познато под именом Новаја Мељница. Године 1885. са радом је почела и мања фабрика за производњу керамике која је постала ослонац привредног живота целог насеља.
Након национализације фабрике 1918. насеље је променило име у Пролетариј. Од 30. јануара 1931. Пролетариј има административни статус варошице.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 5.145 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 4.843 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
4,393 | 5,897 | 6,216 | 6,818 | 5,753[2] | 5,362[3] | 5,145[4] | 4,843 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди