Псеудотахилит је кохезивна стакласта или веома финозрна раседна стена која је састављена од изузетно ситнозрног или стакластог матрикса који обично садржи инклузије фрагмената околних стена. Псеудотахилити се обично јављају у облику жица. Црне су боје и стакластог изгледа. Ова стена често има изглед сличан базалтном стаклу, тахилиту, на основу чега је и добила назив. У највећем броју случајева, стакласта маса је комплетно девитрификована у веома финозрни материјал са радијалним или концентричним распоредом кристала. Ова стена обично садржи кристале са текстурама мржњења, које указују на то да су кристали тек почели да кристалишу из растопа[1][2].

Псеудотахилит

Настанак уреди

Сеизмичко раседање уреди

Псеудотахилит је стена која се обично јавља или дуж раседних површи, често као матрикс брече, или као жична стена у зидовима раседних блокова. У највећем броју случајева постоје добри показатељи да се псеудотахилит формира фрикционим стапањем околних стена током брзог кретања по раседу које узрокује и сеизмички догађај (земљотрес)[3] Због овога се ова стена назива и фосилом земљотреса[4]. Због овога се ова стена назива и фосилом земљотреса. Дебљина зоне псеудотахилита обично може да послужи за одређивање магнитуде раседања и генерално гледано и магнитуде палеосеизмичког догађаја.

Клизишта уреди

Псеудотахилити се такође могу наћи и у основи неких великих клизишта[5], што указује на то да се ове стене могу формирати и кретањем већих кохерентних блокова.

Импактне структуре уреди

Псеудотахилит такође може да се формира и уз импактне структуре, као што су кратери. Током импактног догађаја, стапање је део ефеката шок метатморфизма[6]. Жице псеудотахилита које настају на овај начин су много веће него оне које се формирају дуж раседа. За њих се сматра да се стварају фрикционим ефектима на дну кратера и испод самог кратера током иницијалне компресионе фазе импакта и пратећег формирања централног издигнућа[7].

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди