Пунсалмаџин Очирбат
Пунсалмаџин Очирбат (монг. Пунсалмаагийн Очирбат; Завхан, 23. јануар 1942) монголски је политичар, последњи председник Народне Републике, те први председник Републике Монголије од 1990. до 1997. године.
| Пунсалмаџин Очирбат | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
БиографијаУреди
Рођен је у провинцији Завхан, Монголија. Основну и средњу школу похађао је од 1951. до 1960. у Улан Батору, након чега је студирао на Лењиградском рударском факултету. Дипломирао је 1965. са титулом инжењера рударства. Исте године се вратио у Монголију и постао члан Монголске народне револуционарне партије[1] .
Од 1967. је био директор рудника у провинцији Дархан-Ул, а од 1972. заменик министра рударства. Од 1976. је био посланик у Великом хуралу и члан Централног комитета МНРП, те ускоро и министар рударства и геологије. Од 1985. је био председник Државне комисије за стране економске односе и постао министар када је комисија 1987. уздигнута на статус министарства.
Председник МонголијеУреди
Услед економско-политичких промена у Источном блоку, вођство државе на челу с Јамбином Батмунахом дало је оставку 21. марта 1990. године. Очирбат је на парламентарним изборима у јулу 1990. био изабран за посланика у Великом хуралу, након чега су га чланови хурала изабрали за председника НР Монголије[2]. Новим уставом из 1992. године, Народна Република Монголија је укинута и проглашена Република Монголија, па је тако и Очирбатова функција променила име у председник Републике Монголије. Након усвајања новог устава, 1993. су били одржани председнички изборима на којима је победио Очирбат, као први председник којег су директно изабрали грађани а не чланови Великог хурала.
Очирбат је покренуо реформе којима је настојао да што пре искорени социјализам и уведе капитализам у Монголију. Због идеолошких неслагања с вођством МНРП, напустио је партију 1993. године, а реформе нису донеле напредак монголској привреди. Економска ситуација се погоршала: појавила се инфлација, те несташице прехрамбених намирница и енергије.
Монголску спољну политику базирао је на посебном развијању добрих односа са два највећа суседа, Русијом и Кином, а током 1994. обишао је више земаља у Јужној и Југоисточној Азији, те с њима потписао трговачке споразуме.
Учествовао је на председничким изборима 1997. али му гласачи нису били наклоњени због неуспеха привредних реформи у преласку са социјализма на капитализам. Освојио је 29% гласова, а победио га је кандидат МНРП, Нацагин Багабанди[3] .
Живот после председничког мандатаУреди
Након пораза на изборима, Очирбат се повукао из политике и основао „Закладу Очирбат“, непрофитну невладину организацију, која се бави смањењем сиромаштва, развојем самодостатности, те за промицање еколошке и просветне едукације у Монголији[4].
Од 2005. године члан је Уставног суда Монголије[5] .
Носилац је више монголских одликовања и медаља[5] .
Ожењен је и има двоје деце.
ИзвориУреди
- ^ Oliver Corff und Cäwälmaagiïn Batmönx. „Who is Who in der Mongolei”. Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ New York Times. „Mongolia Ousts Leaders and Ends Communists' Monopoly on Power”. Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ New York Times. „Mongolian Ex-Communist Wins Upset Vote”. Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ „Ochirbat Foundation”. Архивирано из оригинала на датум 01. 06. 2013. Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ а б Constitutional Court of Mongolia. „Ochirbat”. Архивирано из оригинала на датум 13. 04. 2013. Приступљено 21. 04. 2013.