Пчелињи отров је чист производ организма пчеле, то је секрет жаочног апарата, чија је биолошка намена да штити пчелиње друштво од непријатеља. Горког је укуса и киселе реакције, карактеристичног мириса, течност жућкасте боје. . Пчела свој отров убризгава у непријатеља преко своје жаоке. Непосредно после убода пчела умре, али мишићи који се налазе око кесица са отровом и жаоке настављају да се грче и да истискују отров наредних 10 минута.[1]

Историја уреди

Први који је скренуо пажњу на вредност пчелињег отрова био је Хипократ, који је живео око 400 године пре нове ере.

Састав уреди

Пчелињи отров је смеса више састојака органиских и неорганских материјала (беланчевине, пептиди, вода, минералне материје и др). Временом се састав пчелињег отрова прилагодио томе да изазива нелагодности, а не да убија, јер би то погоршало хигијену кошнице. Садржи хистамин, мелитин, апамин, адолпин, дегра, ензиме, биолошки активне амине, допамин. На тачан однос ових материја утиче положај пчелињака и паша коју пчеле у том тренутку посећују.

Састав отрова пчеле (Apis mellifera)[2]
Врста једињења Једињење Количине отрова у % Количина перисеката (нмол)
Мали молекули Хистамин 0,66–1,6 5–10
Допамин 0,13–1,0 2.7–5.5
Норадреналин 0,1–0,7 0,9–4,5
Пептид Меллитин 40–50 10–12
Мелитин-Ф 0.01 0,0003
Апамин 3 0,75
Пептид 401 2 0.6
Сецапин 0.5 0.13
Тертиапин 0.1 0.03
Прокамин А, Б 1.4 2.0
Ензими Фосфолипаза А2 10–12 0.23
Хијалуронидаза 1–2 0.03
Кисела фосфомоноестераза 1.0
α-д-глукозидаза 0.6
Лизофосфолипаза 1.0 0.03

Својства уреди

Познато својставо пчелињег отрова на људски организам је да изазива бол, оток и црвенило. Такође је битна ставка да карактеристичан мирис пчелинјег отрова подстиче пчеле радилице да се укључи у одбрану кошнице.

Алергија уреди

Код извесног броја људи, пчелињи отров изазива изузетно бурну алергијску реакцију, које се зна завршити и смртним исходом. Уколико се појаве симптоми алергије, потребно је одмах се обратити лекару. Карактеристичан симпром, јесте копривњача, када се црвенило јавлја по грудима и унутрашњој страни бутина.

Примена уреди

Пчелињи отров има терапеутска својства у лечењу реуматских обољења, упале зглобова и ишијаса. Такође се користи за израду вакцина које треба да умање осетљивост код особа које имају проблема са алергијом.[3]

Извори уреди

  1. ^ „Apitherapy”. APIMONDIA (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22. 
  2. ^ E. DavidMorganIan D.Wilson, 8.05 - Insect Hormones and Insect Chemical Ecology, Comprehensive Natural Products Chemistry Volume 8, 1999, Pages 263-375
  3. ^ Beeton, Christine (2013-01-01), Kastin, Abba J., ур., Chapter 64 - Targets and Therapeutic Properties (на језику: енглески), Academic Press, стр. 473—482, ISBN 978-0-12-385095-9, Приступљено 2022-03-22 

Литература уреди

  • Мр Пантелија Пантелић, „Азбука пчеларства“, Београд 2001.