Пљачка Амориона одиграла се 838. године, за време Византијско-арапских ратова.

Пљачка Амориона
Део Византијско-арапски ратови

Опсада Амориона
Времеавгуст 838.
Место
Исход Арапска победа и пустошење града
Сукобљене стране
Византија Абасидски калифат
Команданти и вође
Теофило Ал-Мутасим
Јачина
40.000 ван града, 30.000 у граду 80.000
Жртве и губици
30-70.000 војника и цивила убијених непознато

Увод уреди

Арапски калиф је одлучио заузети град као одмазду због низа византијских упада у његову територију. Аморион је био један од највећих и најбогатијих градова тадашње Византије. Одатле потиче Аморијска династија. Халиф је прикупио изузетно велику војску и поделио је у два дела. Византијски цар Теофило се сукобио са мањом код Анзена где је тешко поражен. Потом су се две армије спојиле и заузеле данашњу Анкару одакле крећу директно на Аморион и убрзо дижу опсаду око града.

Освајање и пљачка града уреди

Град је био добо утврђен и бранио га је велики гарнизон. Абасиди су град освојили захваљујући издају једног од тамошњих генерала који је, у договору са Арапима, оставио један део бедема небрањеним. Абасиди са лакоћом проваљују у град и излажу га страховитој пљачки, пустошењу и палежу. Половина грађана је побијено, а остали су одведени у робље. Аморион се од тог ударца никада није опоравио. Након примирја из 841. године, већина грађана је пуштена из заробљеништва. Ипак, најугледнији грађани су одведени у Халифов двор у Самару где су погубљени након неколико година, одбијајући да пређу у ислам. Постали су познати као 42 мученика Амориона.

Види још уреди

Извори уреди

  • Византија, врхунац - Џ. Џ. Норич