Радаљ је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2211 становника.

Радаљ
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаМали Зворник
Становништво
 — 2011.Пад 2211
Географске карактеристике
Координате44° 24′ 07″ С; 19° 11′ 00″ И / 44.402° С; 19.183333° И / 44.402; 19.183333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина394 m
Радаљ на карти Србије
Радаљ
Радаљ
Радаљ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број15321
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Овде се налазе Радаљска бања и Радаљско језеро.

Демографија уреди

У насељу Радаљ живи 1920 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,6 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 758 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.901
1953. 2.189
1961. 2.590
1971. 2.502
1981. 2.342
1991. 2.574 2.525
2002. 2.497 2.584
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.478 99,23%
Чеси
  
2 0,08%
Руси
  
2 0,08%
непознато
  
2 0,08%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Историја уреди

На захтев Јована Цвијића, радаљски учитељ Никола Ненадовић је 1903. године, према Цвијићевим писменим упутствима, написао „Опис села Радаља”, један обиман етнографски текст који је Видосава Стојанчевић објавила у књизи „Рађевина и Јадар у списима Цвијићевих сараданика”. У свом студиозном раду, у оквиру којег је била и прецизна топографска скица села, учитељ Ненадовић је описао и својом руком нацртао цртеж масивног надгробног споменика, за који је из неког разлога утврдио да потиче баш из 1205. године. Уклесани текст на стећку гласи: СЕ ЛЕЖИ БОГУШ НА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ НА ПЛЕМЕНИТО НАСТАВИ СИН ЈЕГОВ МИЛЕН. Изнад натписа налази се крст у облику „анка”. Аутохтоно место споменика било је „измеђ’ реке Радаља и школске зграде”. Године 1904, споменик је пренет у Етнографски музеј у Београду, где је стручном анализом утврђено да потиче из почетка 15-ог века. Први пут је представљен јавности на изложби организованој 1955. године, а затим је постављен на Калемегдан, код Деспотове капије, односно данашње Народне опсерваторије, где се и сада налази. Уклесани израз НА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ НА ПЛЕМЕНИТО(ј), говори да је у питању надгробни стећак неког властелина.

Први помен уреди

Најстарији помен села Радаља је из 1452. године. У јесен те године, деспот Ђурађ је неколико месеци боравио у западној Србији и источној Босни. Састао се са босанским краљем Стефаном Томашом, са којим је склопио формални мир после дужег периода међусобних непријатељстава. На састанку два српска владара и рођака, договорено је да Томаш призна Ђурђево право на град Зворник, којег је деспот фактички држао већ дуже време. Са своје стране, деспот се обавезао да ће помоћи краљу у његовом сукобу са Ђурђрвим савезником, осионим херцегом Стефаном Вукчићем Косачом, по чијој ће титули средњовековно Захумље добити данашње име. Додатно, краљ Томаш је на себе преузео обавезу да посредује у спору смедеревског деспота са Млетачком републиком, у вези са спорним територијама у Зети. У свити деспота Ђурђа на преговорима са босанским краљем налазило се неколико Дубровчана, међу којима је најзначајнији био Паскоје Саркочевић, члан деспотовог „тајног савета” и „челник ризнички” српске Деспотовине. Саркочевић је писмо од 25. октобра 1452. године, којим је обавештавао своју животно заинтересовану Републику о току дипломатских преговора, адресирао „у селу Радаљу, код Зворника”. Документ је регистрован у протколној књизи фонда Lettere di Levante Архива Дубровачке републике.


Гранит за облагање Палате Главне поште у Београду, завршене 1938, потекао је из овог села - на вађењу хиљаду вагона камена могла је радити и половина становника сеоске општине.[4]

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ "Политика", 29. јул 1936

Спољашње везе уреди