Радмила Степановић
Радмила Степановић (Жагубица, 1948) је српска сликарка.[1]
| Радмила Степановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1948. |
| Место рођења | Жагубица, ФНР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Регија | Сликарство |
Биографија
уредиРођена је 1948. године у Жагубици.[1] Дипломирала је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1973,[1] где је завршила и подстдипломске студије 1981. године.[2] Редовни члан Удружења ликовних уметника Србије је од 1974.[2] Ради као редовни професор цртања и сликања у школи Техноарт у Београду, од 2003. године.[2] Самостално је излагала цртеже у Студентском културном центру Нови Сад 1975, галерији Дома омладине Београда 1978, галерији Задужбине Илије М. Коларца 1981, цртеже и објекте на клириту у галерији Дома омладине Београда 1985, слике и цртеже у Галерији УЛУС-а 1991. и уља на крилиту у галерији Културног центра Београда 1996. године.[2] Организовала је магистарску изложбу цртежа у Галерији „Графички колектив” 1981.[2] Учествовала је на три стостине колективних изложби од 1972. до 2006,[2] неке од њих су изложбе УЛУС-а 1974. и 1977, изложбе Сталног фонда за унапређење стваралаштва младих уметника,[1] изложбе у Београду, Загребу, Љубљани, Марибору, Копару, Поречу, Скопљу, Сомбору, Пријепољу, Краљеву, Смедереву и Пожаревцу.[2] Добитница је треће награде за сликарство на изложби УЛУС-а 1974,[1] награде за сликарство на Пролећној изложби 1975, награде сликарске колоније „Милешева – Бели анђео” у Пријепољу и октупне награде за цртеж на Седмом тријеналу савременог југословенског цртежа у Сомбору 1981, награде за цртеж на изложби „Цртеж и мала пластика” и откупне награде за цртеж на Десетој загребачкој изложби југословенског цртежа 1985. године.[2] Користи комбиноване технике у свом раду: папир, акрил, туш и перо, олокве, пастел и акварел.[2]
Референце
уреди
