Радмило В. Радовановић
Радмило В. Радовановић српски је књижевник из Босне и Херцеговине. Рођен је 1957. године у Дивину, општина Билећа, а школовао се у Требињу и Мостару. Данас живи у Мркоњић Граду.[1][2]
Радмило В. Радовановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 28. август 1957. |
| Место рођења | Дивин, ФНРЈ |
Радовановић је члан Удружења књижевника Српске и Удружења књижевника Србије. Објавио је 21 књигу и добитник је неколико књижевних награда. Пјесме су му објављене у неколицини зборника и антологија.[1] Мркоњићка општина је 2012. суфинансирала штампање његове књиге „Жал за Еуридиком“.[3] Живи у Мркоњић Граду.
Библиографија уреди
- Сузе, КПЗ, Пљевљa, 1976.
- Oво вријеме, СКПД Просвјета, Mркоњић Град, 1994.
- Tамница шкољке, Глас српски, Бања Лука, 1995.
- Mетаморфоза бићa, Глас српски, Бања Лука, 1997.
- Раскошна тамница, Глас српски, Бања Лука. 1998. ISBN 978-86-7119-131-9.
- Eпитафиус, Aпостроф, Београд и Глас српски, Бања Лука. 2000. ISBN 978-86-82211-96-9.
- Mорфејски сан, Просвета, Београд. 2001. ISBN 978-86-07-01274-9.
- Дивинска Mикена, Глас српски, Бања Лука. 2002. ISBN 978-86-7119-246-0.
- На обалама Лете, Нолит, Београд, 2003.
- Oчи бездана, Народна књига, Београд, 2004.
- Банкет уклетих, Глас српски, Бања Лука. 2005. ISBN 978-99938-37-44-2.
- Двије поноћи Вавилона, Народна књига, Београд, 2005.
- Пребивалиште пепела, Глас српски, Бања Лука, 2007.
- Дивинске свјетлости'' (избор поезије), Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2007.
- Пуста обала, o Tетида, Удружење Књижевника Српске Подружница Бања Лука, 2009.[1]
- Млади Адонис (Удружење књижевника Српске, подружница Бања Лука, 2011),
- Жал за Еуридиком (Арт принт, Бања Лука, 2012),
- Писма Афродити (Удружење књижевника Српске, подружница Бања Лука, 2014),
- Kапије Хада (Удружење књижевника Српске, подружница Бања Лука, 2015),
- Елеусински сонети (Удружење књижевника Српске, подружница Бања Лука, 2016)
- Недоречени Орфеј, (Арт принт, Бања Лука, 2017).
Антологије уреди
- Мирко Вуковић, Панорама крајишке поезије 2015, часопис Крајина бр. 55-56, Бања Лука;
- Миленко Стојичић, Андрић екс привата, Бесједа, Бања Лука, Арс Либри Београд 2011;
- Миленко Стојичић, Мркоњић (о)писан град, арт принт Бања Лука, 2007;
- Лијепа књига о Кочићу, приредили Миленко Стојичић и Ненад Новаковић, Бесједа Бања Лука и Арс Либри Београд, 2002;
- Живко Малешевић, Гласници новог писма, есеји и критике,Удружење књижевника Српске подружница Бања Лука, 2005;
- Миленко Стојичић, Књига над Бања Луком, антологија, Удружење књижевника Српске подружница Бања Лука, 2006;
- Радивоје Микић, Антологија савремене српске поезије РС, Бања Лука, 2001;
- Анђелко Анушић и Живко Малешевић, Насукани на лист лирике, Антологија српског пјесништва у БиХ друге половине 20 вијека, 2006;
- Василије Шајиновић, Антологија ратне лирике РС 1992-2002, Добој, 2010;
- Томислав Мијовић, Зорану Радмиловићу, пјесници и ликовни критичари, Зајечар, 2013;
- Poets For World Peace, Anthology of poems, editors:dr Ram Sharma India, Сабахудин Хаџиалић, Босниа анд Херцеговина, Пјесници за мир у свијету, Антологија на енглеском и индијском, 2012;
- Миљко Шиндић,Књижевна Крајина 3, Матица Српска, Бања Лука, 2016;
Награде уреди
- Годишња награда за најбољу књигу у 2015 години, Капије Хада, Удружење књижевника Српске подружница Бања Лука;
- Сарајевски дани поезије, 2002 године, награда за књигу Морфејски сан, Просвета, Београд, 2001 године;
- Награда Милан Лалић, Вечерње новости, Београд за књигу Раскошна тамница, Глас српски, Бања Лука, 1998 године;
- Награда Слово Подгрмеча за књигу Епитафиус, Апостроф Београд и Глас српски, Бања Лука, 2000 године;
- Банкет уклетих, Глас српски, Бања Лука, награда Министарства просвјете и културе РС,2005 године;
- Пребивалиште пепела, Глас српски, Бања Лука, 2007, награда Министарства просвјете и културе РС, 2007 године;
- Млади Адонис, Удружење књижевника Српске подружница Бања Лука, награда Министарства просвјете и културе РС за 2011;
- Жал за Еуридиком, Артпринт Бања Лука, награда Општине Мркоњић Град за 2013 годину;
- Похвала, награда Општине Мркоњић Град за допринос у културном стваралаштву за 2004 годину;
- Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу песама Тезејев јав, 2020.
Преводи уреди
Поезија му је превођена на енглески, руски, њемачки, индијски, шведски, словачки, арапски, турски, румунски, македонски, словеначки, грчки.
Извори уреди
- ^ а б в Радмило В. Радовановић Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2012), Магазин Диоген, 2012.
- ^ Пјесник никад не одрасте, Независне новине, 2010.
- ^ Општина помаже издавачку дјелатност, Приступљено 2. 8. 2012.
