Разговор:Иво Андрић/Архива 6

Архива 5

Архива 6

Архива 7

ovo je korak ka kompromisu

Recenica zvuci ok. Trebalo bi samo izbrisati prethodnu (po kojoj ga srbi smatraju srpskim knjizevnikom, a hrvati hrvatskim) a reference sacuvati i premestiti ih na kraj Miloseve recenice. --Манојло 19:11, 22. октобар 2006. (CEST)

Манојло, не лупетај више, леба ти. --Бране Јовановић <~> 19:12, 22. октобар 2006. (CEST)

Предлог

Ево предлога. Потребно је: --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)

• Уклонити х3 за увод и то убацити место првог параграфа; --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)
• Пребацити х3 у х2 код "Националне и културне припадности") и то убацити испред поглавља "Библиографија". --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)
• Уклонити последњу реченицу/параграф из поглавља "Дела" (тј. оно где се објашњава чиме се сматра). --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)

Увод

Иво Андрић је био књижевник и дипломата. Добитник је Нобелове награде за књижевност као држављанин СФР Југославије, 1961. године, за роман На Дрини ћуприја (1945), као и за целокупни дотадашњи рад на "историји једног народа".

Национална и културна припадност

После распада Југославије, Андрић се у Србији води искључиво као српски књижевник , док га у Хрватској сматрају и хрватским књижевником.

Припадност босанскохерцеговачкој култури образлаже се његовим местом рођења и чињеницом да је описивао људе, догађаје и просторе Босне и Херцеговине.

Припадност хрватској култури образлаже се његовим римокатоличким образовањем, вероватним хрватским пореклом и чињеницом да се током младости изјашњавао као Хрват, као и да је током своје раније стваралачке фазе објављивао радове на хрватској варијанти српскохрватског у хрватској периодици.

Припадност српској култури се образлаже његовим изјашњавањем да је био припадник српске националности, био члан Српске академије наука и уметности, као и да је најзначајнији део свог стваралачког живота провео пишући српском варијантом српскохрватског језика.

Komentari

Дакле, то му дође. Конкретно поглавље се може надограђивати различитим референцама. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:42, 22. октобар 2006. (CEST)

Sve se to nepotrebno komplicira. Zašto se ne može reći da je Andrić srpski i hrvatski pisac iz BH. Početak svoga opusa napisao je na hrvatskom jeziku, dok je većinu svojih kasnijih tekstova napisao na srpskome jeziku (u ono doba većinsko je mišljenje filologa i književnika bilo da se radi o vidovima jednog, srpsko-hrvatskog ili hrvatsko-srpskog jezika). Andrić se u mladosti izjašnjavao Hrvatom i Jugoslavenom, a u zrelo doba i u starosti Srbinom i Jugoslavenom. Dok mu je pripovjedački opus, uz manje izuzetke, usredotočen/usredsređen na problematiku rodne Bosne, većina je njegovih esejističkih i kulturoloških tekstova, nastala nakon poznih 1930-ih, posvećena raznim temama srpske kulture. Big deal, ne vidim zašto ovakva muka od zareza, lijevo-desno...Mir Harven 20:01, 22. октобар 2006. (CEST)

Стоји да се компликује, али је очигледно овде од животне важности доказати да је Анрдић био једино и само Србин. Шта се сад ту може... Једини рационални излаз је квалитетно појашњавање његове националне и културне припадности. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:38, 22. октобар 2006. (CEST)

Да је Андрић којим случајем жив послао би нас све у сто пм. :) Кад се сложите око дефинитивне варијанте за чланак онда ћемо је убацити. Само срамно је, да се дискутује толико о једној реченици, а да сам чланак уопште не доличи том Великом Књижевнику. Срамота. --Славен Косановић {разговор} 20:32, 22. октобар 2006. (CEST)

Predlog se ne prihvata. U isti red su stavljene cinjenice (pripadnistvo Andrica srpskoj knjizevnosti) i hrvatske propagandne zelje (uvesti ga medju Hrvate makar mrtvog kada nisu mogli zivog). U ispunjenju hrvatskih propagandnih ucestvuju mnogi: raznoliko drustvo ali povezano istim stvarima i ciljevima. --Манојло 11:37, 23. октобар 2006. (CEST), 22. октобар 2006. (CEST)

E sad- neće baš biti tako. Dapače, većina hrvatskih literata baš nije presretna tim Andrićevim uvrštavanjemu hrv. književnost, no, ne smije se zaboraviti da diskusije toga tipa nisu bile moguće u SFRJ. Onda je bilo ovako: Andrić je bio jugoslavenski pisac, pa srpski, a zavičajno BH-što se snažno naglašavalo, te hrvatski po ranim djelima i podrijetlu (što je izbjegavao spomenuti). Navlačenje oko njegova statusa je zorno iz citata što sam ga dao na hr wiki(dalje je neko natezanje oko BH ili sl.): http://hr.wikipedia.org/wiki/Razgovor:Ivo_Andri%C4%87#Ivo_Andri.C4.87_i_nacionalna_pripadnost Mir Harven 18:15, 24. октобар 2006. (CEST)

Ех несреће! Шта ћемо сад када 212.200.83.98 не прихвата??? --Dzordzm 21:31, 22. октобар 2006. (CEST)

Па ништа, биће закључан чланак до даљњег... ко хоће да уређује друге дијелове чланка, или да побољша чланак, да буде примјер и не овакав какав је сад, гдје се своди велики дио на полемике око националности, нек се јави. --Славен Косановић {разговор} 21:36, 22. октобар 2006. (CEST)

Најгоре је што овде имамо посла са слепцима типа ове двеста дванаестице: написана конструкција је итекако у српску корист. Само што слепац не уме то да види. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:10, 22. октобар 2006. (CEST)

Hanlon's razor: "Never attribute to malice that which can be adequately explained by stupidity - у слободном преводу на српски - „Никад не приписуј злоби оно што се адекватно може објаснити глупошћу“. --Бране Јовановић <~> 23:37, 22. октобар 2006. (CEST)

Другари 212 сам био ја. Само се нисам улоговао. Требало би да вас забрине ваша формулација, по којој је андрић и српски и хрватски писац. Она је идентична формулацији вама надређеног Мир Харвена, чију историју измена изволите погледајте на енглеској википедији. Ако желите сваку тврдњу са хр. википедије да уврстите овде, у циљу распиривања братства-јединства, што не убаците податак да је Андрић хтео да пређе код Павелића у НДХ, али га Хрвати тада нису хтели, како пишу.

Поновићу, а ко има уши нека чује: Овде није питање шта Милош, Манојло, Славен, Мир Харвен, неки хрватски аутор, неки босански уредник википедије, неки ирски шлосер, итд. мисле о томе да ли је Андрић био српски, хрватски, југословенски или кинески књижевник. Битно је како се сам Андрић изјашњавао. Његово уврштавње у антологију српска књижевност у 100 књига, учествовање у делегацији српских књижевника на новосадском договору, јасно говоре да је он себе сматрао за српског књижевника. Писао је српским језиком.

Točno. No, što je s njegovim izjašnjavanjem Hrvatom u mladosti, uvrštavanjem u "Hrvatsku mladu liriku" 1914. i sl. ? Ovo je neka selektivna logika, dok bi wikipedija trebala imati sve relevantne podatke, a ne samo one koji ilustriraju samo jednu tezu. Mir Harven 18:15, 24. октобар 2006. (CEST)

То није ништа анти-хрватски, како моји опоненти некада злонамерно пребацују: нико не негира његово порекло, нити је ико ту информацију икада брисао. Штавише његово католичко порекло се може довести у везу са хрватством, али се одатле не може изводити закључак да је био хрватски књижевник. --Манојло 11:37, 23. октобар 2006. (CEST)

Манојло, овде је битно следеће - Википедија:Неутрална тачка гледишта. Тебе наравно то мрзи да читаш, као и друге основне принципе. --Бране Јовановић <~> 11:40, 23. октобар 2006. (CEST)

---

Питање за Манојла: молим те да ми одговориш чему тај паничан страх код тебе да би хрватско "својатање" Андрића могло наудити самом Андрићу и његовом делу и да би Андрић тако постао мање српски књижевник и мање нобеловац и мање класик него што јест. То сам питање већ поставио горе теби и твојим истомишљеницима, али се нико није удостојио да на њега конкретно одговори. Шта је код тебе у питању: српство, принципи, инат, лични разлози или забринутост за Андрићев рад и дело. ИЛи нешто пето. Дакле, молим те да ми даш мотиве оваквог твог понашање е да бих ја себи могао неке ствари да објасним.

Можеш ми одговорити и преко моје корисничке странице.

--делија 12:11, 23. октобар 2006. (CEST)

Дакле ради се о томе да је Андрић српски књижевник. То је бар јасно доказано. Најзначајнији радови врло јасно припадају српској књижевности. При додели Нобелове награде кажу за њега да је Србин. То је врло важан детаљ и треба стајати у уводу. А хрватске тврдње да је српски књижевник у каснијој доби, а хрватски књижевник у раном стваралаштву то није за увод. То је за једно касније поглавље, које би носило наслов "Хрватске теорије о Андрићу". На начин, како је сад написано даје се превелика тежина једној обичној хрватској теорији. --Sokolac 12:25, 23. октобар 2006. (CEST) Неозбиљно је давати исту тежину томе да је српски и да је српски и хрватски књижевник. Треба бити споменута хрватска теорија, али не на истим деловима текста. --Sokolac 12:28, 23. октобар 2006. (CEST)

---

Ако је то најбоље што можеш - онда сам прилично разочаран. У мом старом крају би твој став описали као: то радим "из дишпета" и то радим јер "им не дам гушта". Дакле, то радим из ината, јер сам се зарекао да ћу цео свој живот провести инатећи се иноверцима и несрбима и никако им нећу пружити задовољство да Андрића проглашавају својим. А зашто? Напросто зато што су у питању Хрвати. Да су Марсовци којим случајем рекли да је Андрић и марсовски писац, можда бих то и прихватио. Али Хрвати . . . У социологији и психологији позната је и цењена Адорнова теорија ауторитарне личности. Не би било лоше да се на тренутак оставиш Срба и србовања и да проучиш ту теорију. Врло је поучна.

--делија 15:03, 23. октобар 2006. (CEST)

Mislim da je ovde problem to što neki misle da svaki Srbin (ma kako neko to ,,zvanje" opisivao i insitirao na njegovom ,,značenju") mora da insistira na tome da je I.A. (ne pišem puno ime, jer je ono ovde postalo izlizano) isključivo srpski pisac. Misle ovi jadni ljudi da je ovo nacionalna enciklopedija. Ne, ovo je opšta enciklopedija na kojoj moraju da budu zapstupljena opšta mišljenja pa i to da je I.A. srpski i hrvatski pisac. Sramota me je što se spuštan na razine onih ljudi kojima je stalo čiji je I.A., a koji nisu kako treba pročitali niti jedno njegovo delo, već ispisuju neke nepismene teorije o mostovima, srpskim republikama... --Поки |разговор| 13:37, 23. октобар 2006. (CEST)

Коментари 2

Оцена Андрића као романописца далеко је од једнозначне: по некима је писац, на засадама фрањевачких летописа и споре, сентенцама проткане нарације, успео да креира упечатљив свет "Оријента у Европи"; по другима, Андрић је аутентични аутор краћега даха, попут Чехова, па је најбољи у новелама и приповеткама, док му одричу вредност постигнућа у већим композицијама. Било како било, Андрић је у свету углавном познат по своја два романа, На Дрини ћуприја и Травничка хроника (први је писан током Другог светског рата у Београду).

Пишчево се приповедање у наведеним делима одликује уверљиво дочараном атмосфером, упечатљивим описима околине и понашања, но не и психолошким понирањем - већина је Андрићевих ликова (осим фрањеваца) гоњена биолошким императивима и детерминизмом у понашању који подсећа на натуралистичку школу 19. века. Осим тих дела, аутор је објавио и низ приповедака, путописне и есејистичке прозе, те вероватно најбоље дело касне фазе, збирку афористичких записа Знакови поред пута (постхумно издане), несумњиво једно од Андрићевих највреднијих дела.

После Андрићеве смрти, прво стидљиво, а онда и отворено (посебно у доба после распада Југославије), почела су се појављивати и критичка оспоравања пишчевог опуса - што није било могуће током Андрићевог живота, када је уживао статус недодирљивог државног писца. Ти се приговори могу свести на две замерке: национално-политичке и естетско-књижевне. По првој, гледано из хрватске визуре, Андрић је оцењен као национални ренегат и протагониста великосрпске идеологије у унитаристичком југославенском руху, тј. као нека врста националног отпадника. Иако је уврштаван у разне антологије хрватске књижевности, тренутни статус у Хрватској није му баш завидан. Сличне оцене долазе и од бошњачке стране (Мухсин Ризвић и други), уз додатак да Андрић у својим делима приказује Бошњаке муслимане као "Турке" - полуазијатске насилнике, подсвесно мучене комплексом "издаје" због преласка на исламску веру. То је мишљење поткрепљивано не само одломцима из пишчевих дела, него и његовим есејистичким и публицистичким радовима у којима слави Његоша и "истрагу потурица".

Други је приговор озбиљнији и дугорочно важнији и циља на прецењеност Андрића као писца, те на његову застарелост и плошност његових карактера. Из визуре хрватске књижевности, Андрић се не може поредити с модернистичким приповедачима (од Полића Камова преко Крлеже и Маринковића до Слободана Новака), па чак ни са стилски блиским, политички контроверзним Павелићевим "доглавником" Милом Будаком, с којим као писац традиционалистички обликованих регионалних епопеја и биолошки детерминисаних снажних еротских страсти има доста сличности (колико год се идолошки разликовали).

У српској књижевности Андрић је (гледано из идеолошке визуре) стално и нападно апострофиран као "Србин-католик", али је, с друге стране, српска критика неодлучна колико добро се Андрићев тематски проседе уклапа у матицу српске књижевности (често се Милош Црњански истиче као најзначајнији српски писац 20. века, а постмодернистички трендови, од Киша до Павића такође нису ишли на руку Андрићевој репутацији). И, напослетку, бошњачка критика сматра да је Андрић писац слабијег замаха и досега од Меше Селимовића и још неких савремених писаца експерименталног израза

.

Занимљиво је да никоме не сметају горње формулације у чланку и нико се није бунио на њих. Дакле, закључујем да је мало ко и читао цијели чланак, у којем се спори Андрићева вриједност, назива се Андрића другоразредним књижевником, уздижу се неки ликови који нису достојни ни реп да му додирну, итд... Слијепци виде само прву реченицу и шта у њој пише. Остало их не интересује. --Славен Косановић {разговор} 16:38, 23. октобар 2006. (CEST)

Има у овим одломцима и фашистичке идеологије, а све то стоји у чланку, наравно никоме није засметало... --Славен Косановић {разговор} 16:51, 23. октобар 2006. (CEST)

Budući da sam ja autor većega dijela (po sjećanju, ne sveg) gorenavedenih odlomaka, rekoh, da se javim oko toga.

1. ne vidim ništa sporno u tvrdnji da je Andrić odličan kao novelist, ali da nije po vokaciji romanopisac. Takve su tvrdnje iznošene vrlo često (mislim da je ti činio i srpski kritičar Milošević), s dosta argumenata. Andrićeva su 2-3 romana razvučeni i dosadni, to priznaju skoro svi koji su se upustili u analizu njegova djela. "Ćuprija" i "Hronika" su daveži i nitko ih ne čita-nasuprot sjajnim pripovijetkama, koje je napisao bar 3-4 knjige. E sad, može se naglasiti da je dobio Nobela za romane. To jest istina-no, što onda ? Ima Nobelovaca koji su dobili tu nagradu za književnost, daleko su lošiji pisci od Andrića (Dario Fo, Pinter,..), a obrazloženja su im upravo smiješna. Možda je ovdje skriven kompleks tipa "roman je velika forma, a pripovijest mala, pa su novelisti manje vrijedni nego romanopisci". Takav stav je urnebesno smiješan, jer veliki novelisti kao Čehov daleko premašuju u dosegu i vrijednosti autore debelih priznatih romačina kao što su Šolohov, Dreiser, Gunther Grass ili Robert Musil. Slično je s Hemingwayem, piscem manjega dosega od Andrića, koji je sjajan auktor kratkih priča, dok su mu razvikani romani (Za kim zvono zvoni, Zbogom oružje, Imati i nemati,..) druga liga. Sve je više, na koncu, prihvaćeno stajalište da je Andrić vrhunski u svojim zapisima "Znakovi pored puta", vjerojatno boljoj prozi od sličnih Musilovih ili Kafkinih. Da se vidi da ovo nije isisano iz prsta, navodim poveznicu američkoga pisca/slavista Schwartza (kojega unitaristička, pa i neka estetska gledišta ne dijelim), dok bi popis domaće literature koja razglaba ovo gorenapisano bio povelik: http://www.newcriterion.com/archive/18/may00/schwartz.htm , "...Ivo Andric, a Bosnian Croat by birth but a Serb by conviction, took the conflict between Bosnian wildness and Islamic discipline, or, as he always seemed to see it, tyranny, and the ensuing propensity, over centuries, for the country to suffer violence, as the major theme of his writing. The “damned yard” in the work of that title is the central courtyard of an Ottoman prison. Of the five authors under consideration here, he was the most traditional, and the only one who did not identify with a broader European modernism. His novels are purely descriptive and rather pedestrian in their composition—his defenders always praise him as a storyteller of the old school—with an undeniable sheen of nationalist ideology. They are very much a product of the Slav Romantic upsurge against the Habsburg and Ottoman empires, and Andric himself was imprisoned in 1914 for involvement in the Mlada Bosna (“Young Bosnia”) conspiracy that took the life of the Austrian archduke Franz Ferdinand and his wife Sophie, and brought about the First World War. Andric is an author of “big books.” Sarajevo is replete with copies of The Bridge on the Drina that have been bought by members of the international community employed here and put aside after an attempt at the first chapter..."

2. stoji i to da je Andrić tradicionalan, neeksperimentalan pisac. To ne znači ništa više nego-to. Sličan (uz izuzetak dramski pisanoga romana "Jean Barois") je francuski Nobelovac Roger Martin Du Gard, kao i poljski Wladyslaw Reymont. Nije daleko ni Thomas Mann, u velikoj mjeri tradicionalni pisac koji nije uveo veće inovacije u formu. To sve nema reperkusija na književnu vrijednost.

3. zadnji bi prigovor bio nešto u vezi "fašizma" i sl. Čini mi se da bi se to moglo odnositi na Andrićevo stereotipno prikazivanje Muslimana ("Turci"). Tu dolazimo do dvije tvrdnje- stojim iza obje, a nisu neki moj opažaj, nego su i zabilježene u književnoj kritici: a) Andrićevi "strastveni" likovi su uglavnom biologijom pokretani zombiji. Za njega bis e moglo reći isto što je Andre Gide rekao za Faulknerove likove-da nemaju "dušu". Tj. nemaju borbu moralnih dilema, ispit savjesti, raskol u srcu i umu...jednostavno, to su, u najvećoj mjeri, biološke mašine. A glede Muslimana, šteta što više nije na internetu dostupna knjiga muslimansko-bošnjačkog kritičara Muhsina Rizvića o prikazbi muslimana u Andrićevu djelu, u kojoj je vrlo argumentirano prikazan i prokazan piščev jednostran i jednodimenzionalan pristup toj etničkoj skupini. I Faulkner, koji je u portretima crnaca imao "ups & downs", ipak je nadišao vlastite predrasude i nije im jadno podlegao kao Andrić. Nije to samo retorika mladoga bošnjačkoga nacionalizma koji reži na sve nemuslimansko, nego argumentirano razgolićavanje Andrićeve otrcane i ofucane ideologije. Osobno, možda i imam simpatija za takvu ideologiju jer kao "zapadnjak" gledam na taj otupjeli Orijent kao na civilizacijski mrak u kojem se tavori s povremenim eksplozijama nekontroliranoga bijesa. No, onaj tko ima ambicije veće od propagandističkih, trebao bi nadići vlastite isključivosti. Mir Harven 13:15, 24. октобар 2006. (CEST)

Vidim da Mir Harven ima isto mišljenje o pitanju da li je Andrić srpski književnik sa Branetom, Milošem, Slavenom. Dobar povod da ih upitam da li oni i u drugim osetljivim nacionalnim pitanjima dele mišljenje sa Mir Harvenom. O Starčeviću naprimer: http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Talk:Ante_Star%C4%8Devi%C4%87&diff=prev&oldid=54001886.

Da li je neko od vas dečaci zabrinut ako vaše stavove o Andriću deli čovek nesumnjivo ustaških shvatanja? Da li je to povod da razmislite malo o sebi? Ili ste već to uradili, i svesno se opredelili?

--Манојло 20:45, 24. октобар 2006. (CEST)

Видим да волиш да провоцираш. Кад бисмо ишли дотле, могао бих се запитати како могу да делим с тобом нека мишљења јер си, ако ништа друго, бар психопата (или си злонамеран, што значи да си психопата; или си баш прави психотичар). Наравно, опет не видиш оно што је очигледно: његово понашање овде се знатно разликује у односу на енглеску Википедију. Да, ревизиониста је, као и ти, уосталом. С том разликом што је знатно културнији од тебе, као и да на српској Википедији није показао ни делић злобе коју ти показујеш стално. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:06, 24. октобар 2006. (CEST)

Nisam ni sumnjao da prema ustasama gajis simpatije i delis misljenje. Mada, iznenadjen sam da o tome tako otvoreno govoris. Mozda bi bilo bolje da razmislite u "stozeru" da li je pametno da tako otvoreno govoris o svemu tome. Ali, bolje da se ne mesam u vase domoljubne-starcevicevske odnose. --Манојло 21:20, 24. октобар 2006. (CEST)

Manojlo, vreme je da se ti zapitaš šta ti želiš da postigneš ovde - da promovišeš Vikipediju i njene principe ili nešto drugo? Jer ako je nešto drugo u pitanju, izvoli i nađi odgovarajuće mesto. Ja sad neću da kopam i da ovde izvlačim sa kakvim se ti sve stavovima slažeš, pošto ovo nije forum Stormfronta, niti će ikada biti, ma koliko se ti trudio da to toga dođe. Zapitaj se još jedanput, da li bi ti možda više odgovaralo da odmah odeš tamo i svima nam prekratiš još jednu uzaludnu raspravu? --Бране Јовановић <~> 21:20, 24. октобар 2006. (CEST)

Brane i Milose, decaci, kada ste vec ovde, da vas pita cica nesto. Sta biste manje voleli, kako da se nastavi ova diskusija? Predlog br. 1: da citiram ranije Miloseve "patriotske" izjave, kada je izigravao nacionalistu da bi prevario naivce kao sto je Nikola i da ih poredim sa pseudogradjanskim-proustaskim iz perioda posle putovanja u Zagreb. Ili da linkovima pokazem (predlog br. 2) kako vase shvatanje o Andricu kao srpskom i hrvatskom piscu odgovara shvatanju jednog neskrivenog ustase kao što je Mir Harven i da onda linkujem na neke druge njegove ustaške izjave? Da cujem sta mislite o ovome. --Манојло 21:55, 24. октобар 2006. (CEST)

Ја сам за #0 тј. мој предлог - да одеш лепо и да се узајамно задовољаваш са својим истомишљеницима, на сајту који сам ти навео горе. --Бране Јовановић <~> 21:59, 24. октобар 2006. (CEST)

Ја из свега закључујем да је Манојло неписмен човјек, кркан у најмању руку и према томе немам намјеру да коментаришем његове изјаве. Што се тиче ових одломака што сам пребацио овдје, чак и нек имају неку потпору у литератури, крајње су злонамјерни према Андрићу и његовом дјелу и имају у себи одређену дозу фашистичке идеологоје. У вези Андрићевих романа На Дрини Ћуприја и Травничка хроника, почетком деведесетих били су обавезна литература сваког новинара, па и сваког обичног грађанина на Западу, који је хтио да допре, покуша да схвати проблеме који су на неки начин узрок Рата у Босни и Херцеговини и иначе Балканског крвавог сатараша. Тако да се неможе рећи да их нико не чита. Некоме се може више допадати друга врста књижевности, књижевног израза, неко воли више да чита приповјетке или пјесме... ствар личног избора. --Славен Косановић {разговор} 22:46, 24. октобар 2006. (CEST)

Дакле, неспорна је вриједност његових "историјских романа", због којих је добио Нобелову награду, без обзира на многе ревизионистичке "политички обојене" критике, тамо или овамо. Што се тиче назива Турци за данашње Бошњаке/Муслимане, у то вријеме у народу су се они тако и звали, Турци. Андрић се није бавио "политички коректним" у свом дјелу, него је приказивао ствари онакве какве јесу, онако како су се одвијале, без уљепшавања, али ипак користећи књижевни језик и не документаристичко-политичко-историјски, не обазирући се на "шта би неко могао рећи, ако се изразим, овако, или можда другачије". Једноставно то није била његова преокупација. --Славен Косановић {разговор} 23:02, 24. октобар 2006. (CEST)

Као закључак, мој приједлог је да се сви ти горенаведени одломци избаце из чланка, пошто се базирају на есејистичким, полититчким, и ревизионистичким интерпретацијама/критикама, и није им мјесто на Википедији. Анализе, синтезе, личне интерпретације, трећих извора, ма какве природе биле, у овом конкретном случају са израженим фашистичким тоном, немају мјесто у енциклопедији. Чекам, да чујем и конструктивно мишљење осталих, заинтересованоих за овај чланак. --Славен Косановић {разговор} 23:23, 24. октобар 2006. (CEST)

1. Што се критике Андрића тиче, ту треба поступати према НПОВ-у: релевантне критике ставити и то у односу на изворе. Мирова есејистика је из неког претходног википедијанског времена, када су есеји били корисни утолико што су употпуњавали простор упражњених чланака. Пре две године је овај чланак пренет са хрватске Википедије (Покрајац пренео Миров чланак) и тада је то било од користи. Сада би највише од користи био неко ко зна Андрићев живот и рад и ко жели тиме да се бави уз одговарајућу литературу. (Иначе, сличне есејистичке проблеме смо већ имали на добром броју других чланака.) --Милош Ранчић (р|причај!) 00:04, 25. октобар 2006. (CEST)
2. Што се тиче националиста Николе и Горана -- обојица ме знају лично и лично су упознати са мојим ставове, а знају и шта сам радио у животу. Дакле, Манојло, суди о свом незнању, а не изигравај тетка савету другима. --Милош Ранчић (р|причај!) 00:04, 25. октобар 2006. (CEST)

Tvojim stavovi su fluidna kategorija. Odnosno, 2004. si smatrao da je Andric srpski pisac, a sada 2006, posle puta u Zagreb, smatras, kao i okoreli ustasa kojem ovde tepas, da je Andric srpski i hrvatski pisac. Toliko o tebi. Zasada. I ne javljam mi se sa pricom o stavovima. --Манојло 00:44, 25. октобар 2006. (CEST)

Зато се ја и противим пребацивању комплетних чланака са других Википедија. Боље да имамо само клицу, ако је важан број чланака, него да се пребацују "есеји" пуни фашистичке идеологије. Неко заинтересован, ће већ проширити чланак, док овакве чланке није могуће лако прерадити, и потроши се доста времена. И оно што ме нарочито нервире је да нико то није запазио, а чланак ту стоји толико времена. --Славен Косановић {разговор} 00:55, 25. октобар 2006. (CEST)