Разговор:Иво Андрић/Архива 7

Архива 6

Архива 7

Архива 8

Незналице и Википедија

Прочитах ову расправу о Иви Андрићу и остадох запањен. Прво, Иво јесте српски писац и ви то не можете да побијете, ма колико се трудили. И није хрватски. Али, припадност неког писца некоме није превише важна ствар, па ни мени Ивина. Да ипак додам, међу нама, да није извесно да је његов званични отац Антун био његов прави биолошки отац.

Важније, ви који владате овом Википедијом сте, једноставно, екипа слабо образованих појединаца и стога ова енциклопедија не може добро да напредује. Милош је матори студент филологије, који и даље мисли да се каже концензус, а не консензус; Славен је трговац из Барцелоне, који је препотентно и неуспешно покушавао да се бави филозофијом на Википедији; Бране је провинцијско пискарало са средњом школом које вређа свакога са ким се не слаже; Филип, Покрајац и Саша су клинци са танким знањем... А свима пуне груди: ЈА САМ ЕНЦИКЛОПЕДИСТА! Као Дидро, као Крлежа. Нисте, драги моји! Ова Википедија почива(ла је) на људима као што су Тснена, Мацура, Јакша и слични тихи појединци који знају знање и раде како ваља, а не покушавају да ликвидирају неког с ким се не слажу. Бошко 00:22, 25. октобар 2006. (CEST) П.С. Баш се питам ко ће први да ме оптужи да тролујем или неку сличну глупост.

Ајде, интелектуалац дај своје мишљење о овим горенаведеним одломцима и остави се десквалификација на туђи рачун. Или можда немаш шта да кажеш на тему, па си прешао на јефтине десквалификације, равне онима који су за вријеме комунистичке власти завршавали факултете, а често нису имали ни средње школе. И нико не пориче да је српски писац, али исто тако се не пориче да га Хрвати сматрају и хрватским осим српским. Затим тема је сада други дио чланка, о којем ти као "интелектуалац", можда имаш нешто да кажеш? --Славен Косановић {разговор} 00:42, 25. октобар 2006. (CEST)

Boško, da li se to ti kojim slučajem stavljaš u ravan sa njima? Nemoj, nije pristojno - ljudi su došli ovde da pišu enciklopediju, ne da sprovode Borisove i Manojlove direktive. --Бране Јовановић <~> 08:26, 25. октобар 2006. (CEST)

Slavene, ne znaci da si ti rdjav covek zato sto nisi dovoljno obrazovan. Ne treba da te to uzbudjuje.

Sigurno ti imas mnogo licnih kvaliteta (u tvoje kvalitete ne spadaju, doduse ni lepo vaspitanje a ni inteligencija). Ipak, treba i da naviknes na to da je sasvim normalno da te neki podsecaju na neke tvoje nedostatke, kao sto je to Bosko ucinio.

Ja inace to ne cinim iz principijelnih razloga: plasim se da bi to moglo kod tebe razbuktati komplekse.

Prijatno vece. --Манојло 00:52, 25. октобар 2006. (CEST)

Извините, зна ли се о чему се овде ТАЧНО толике приче воде? И какви су ово АРГУМЕНТИ: „Да ипак додам, међу нама, да није извесно да је његов званични отац Антун био његов прави биолошки отац"??? А онда увреда за увредом на рачун других корисника? То ни на који начин није допринос википедији... --Wlodzimierz 01:22, 25. октобар 2006. (CEST)

Опа, јавио нам се Бошко, исфрустрирани интелектуалац, који схвата да Википедија јесте будућност, али не може да превали преко себе да га је време појело. Јебига, живот је окрутан... --Милош Ранчић (р|причај!) 01:53, 25. октобар 2006. (CEST)

Бошко је само изнио једну битну чињеницу. То његово оцртавање реалности би требали схватити као упозорење да се не играте са Андрићем. Све ово са Андрићем је једна велика афера, која се прелила колико уочавам са хрватске википедије слепим преписивачким радом Покрајца, Милоша и компаније. --Djuranovic 03:27, 25. октобар 2006. (CEST)

Još da su oni koji kritikuju došli na Vikipediju sa namerom da joj doprinesu, pa ajde da se neko i uznemiri. Ovima koji se pojavljuju da glasaju ovde kada ih komesari pozovu na MSN želim da poručim da su promašili metu - Vikipedija nije forum, uprskom vašim intenzivnom radu na tom polju. --Бране Јовановић <~> 08:26, 25. октобар 2006. (CEST)

Hmm... ne znam više što je što i tko pisao, no, pokušat ću odgovoriti na dijelove koje se tiču mojih pisanija.

1. glede Ante Starčevića- hrvatski je stav otprilike taj iznesen u onom što sam napisao na en wiki. Može se to komu sviđati ili ne, to su fakta. I, naravno- to nema veze s raspravom o Ivi Andriću.

2. što s etiče stila teksta, svatko ima svoj. I enciklopedije se razlikuju: npr. World Book iz Chicaga je "pješačka", dok je bivša EJ i sadašnja Britannica (a najviše Macropedia) uglavnom raspisana u kvaziesejistička. Da ne ostane dojam da je en wiki, u sređenom stanju, uglavnom faktografska, evo primjera dijelova tekstova koje sam napisao, a koji su ostali uz neke izmjene- a nisu previše "faktografski": http://en.wikipedia.org/wiki/Virginia_Woolf#Work , http://en.wikipedia.org/wiki/Soul#Christian_Gnosticism:_Valentinus , http://en.wikipedia.org/wiki/Dostoevsky#Works_and_influence

3. tekst o samome Andriću može imati svašta, ali činjenica je da su bar tri značajke dosta raširene u kritičkoj percepciji pisca: a) najbolji je kao novelist, i najbolji su mu radovi pripovijetke- bolji od romana (slučaj Hemingway), b) tradicionalni je realistički pripovjedač c) moderna kritika smatra da su njegovi portreti BH Muslimana jednodimenzionalni i stereotipni. To su neke od kritika. E sad- slobodno dodajte i opisujte, no, ovo navedeno je kritičarski konsenzus, give or take. Ne ćete naći nigdje da je Andrić eksperimentalni pisac u stilu avangarde 20. stoljeća (struja svijesti, modernizam, ekspresionizam, nadrealizam, esejizam diskurznoga teksta itd.)

4. što se tiče nacionalne situiranosti, sve je rečeno. Ako se odlučite za jugoslavensku, znajte da je to pomalo anakrono (iako ne netočno !), kao "sovjetski" ili "čehoslovački" pisac. Mir Harven 09:55, 25. октобар 2006. (CEST)

Enciklopedija nije sud

Ivo Andrić je bio jugoslovenski (može a ne mora, vidi dole) književnik i diplomata, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, za roman Na Drini ćuprija (1945), kao i za celokupan dotadašnji rad na "istoriji jednog naroda". (+3-4 rečenice o književnom i diplomatskom radu, pa onda:). Nacionalna pripadnost Ive Andrića je čest predmet rasprave. U mladosti se izjašnjavao kao Hrvat, a kasnije kao Srbin. Posle raspada Jugoslavije, u Srbiji ga mnogi smatraju isključivo srpskim, a u Hrvatskoj isključivo hrvatskim piscem.

"Jugoslovenski" je po mom mišljenju najbolje rešenje, kao opis odakle je čovek bio, i na kom je kulturnom prostoru radio (da ne kažem da je radio kao diplomata za Jugoslaviju, a ne Srbiju, Hrvatsku ili BiH). Ako neko ima bolju ideju, neka. Ako ne može da se živi sa lokalnim odrednicama, može i bez toga. U svakom slučaju, članak treba da opiše situaciju, uključujući nesuglasice, a ne da otkrije pravu istinu. Enciklopedija nije sud. Zocky 05:47, 25. октобар 2006. (CEST)

Предлажем вам да се потрудите да изађете из ћорсокака са овим чланком. Андрић је био српски књижевник, како је већ доказано. Основно је што се он сам изјашњавао као српски књижевник. Био је хрватског порекла. То није скривано. У уводним реченицама треба да стоји да је био српски књижевник, а у делу чланка које се тиче његовог порекла, треба рећи да је дошао из католичке породице. И треба избрисати категорију хрватски књижевници за Андрића.

--Манојло 22:47, 30. октобар 2006. (CET)

Како би ти предложио да гласи увод? Никола 07:41, 4. новембар 2006. (CET)

Откуд знамо да је био хрватског порекла, Манојло? По томе што су му родитељи били католици? Да ли је то довољно? Да ли слично важи и за дубровачке католике Иву и Лују Војновића, где у децембру 1918. Иво Војновић након сусрета са Андрићем пише свом брату у Дубровник: „Шаљем ти и дјело Ex Ponto које је пробудило велику сензацију. Писац млади катол. Србин из Босне, идеални младић, гдје је добио туберкулозу“? Треба ли поменути и да су Иво и Лујо Војновић били Срби, а да нису били православци? По чему, по ком факту можемо са сигурношћу рећи да Андрићеви родитељи нису пореклом Срби или, на пример, Чеси, којих је било у Босни? Треба ли наводити примере српских католика у БиХ у 19. веку? Одредница „римокатолик“ је сасвим довољна и треба се уздржати од аутоматског приписивања хрватству. И Стефан Немања је рођен као католик, а најстарији му син, Вукан, био католик од рођења до смрти, не заборавимо то. 79.101.64.123 (разговор) 05:00, 18. новембар 2009. (CET)

Андрић Хрват? Срам вас било.

---

Недајте људи да и на Српској википедији гамад фалсификује историју и узурпира личност Иве Андрића. Он је Србин и Српски писац, залагао се за интересе Српског народа. Немојте молим вас ради неке лажне политичке коректности да га називате југословеном и да попуштатехрватским узурпаторима! --24.150.77.3 23:52, 18. новембар 2007. (CET)

Горе или доле

Бивче, одлучи се где хоћеш да теоретишеш о сматрању чији је Андрић писац: горе или доле. Ако хоћеш горе, онда све пребаци горе (најбоље издвој у други уводни параграф). Ако хоћеш доле, онда обриши реченицу која искључиво служи да објасни како ми овде нешто доказујемо. --Милош Ранчић (р|причај!) 03:20, 11. април 2007. (CEST)

---

Ivo Andrić je Hrvat iz Bosne i Hercegovine!!! Zašto lagati o njegovu poreklu? (29.12.2007)

Зато што сам за себе говори да није Хрват, већ Србин и Југословен. 79.101.64.123 (разговор) 05:03, 18. новембар 2009. (CET)

---

Српски књижевник и дипломата

Мислим да је сасвим у реду у уводу рећи да је био српски књижевник и дипломата, као што сам и ставио, али да и овде кажем нешто о томе. Да је био српски књижевник - био је - писао је највише о Србима и српској историји, а чак је у писању користио екавицу и ћирилицу. Да је био српски дипломата - био је - служио је краљу који је био 100% Србин, матица му је била Београд, итд. Да ли је био Србин по националности, то је неко друго питање. Ако се тако изјашњавао, а јесте, то је сасвим довољно. Људи пређу у другу (или нађу своју праву) националност и то им право нико не може одузети. Али ипак, ако је то контроверзно, онда не мора писати у почетку чланка него разјашњено ниже. Ипак, да је био српски књижевник и дипломата, то се не да оспорити и може да стоји на почетку чланка као ближа одредница. Коме то смета, тај има проблема са самим собом, и не мислим да бисмо се требали тиме потресати много. --Дарко Максимовић (разг.) 18:57, 9. децембар 2008. (CET)

Разумевање Андрића

Za razumevanje Andrića, ključni je odgovor na pitanje: Zašto nije završio roman "Omer-paša Latas"? Što je to Andrić slutio kada je 12. juna 1974. u Sarajevu rekao Ljubi Jandrić-u "Doći će bardi drugi.." i opevati ono što oseća njegova "duša" u vezi završetka tog romana ("Sa Ivom Andrićem", Autor: Ljubo Jandrić; Izdavač:Veselin Masleša,Sarajevo 1982,str.412). I, dali je uopće više reč o romanu? Naravno da nije! Po meni, Andrić je sadržajem, strukturom i nezavršetkom tog romana odaslao verovatno zadnju poruku ili slutnju u vezi budućnosti Bosne i Hercegovine. Osobito je 90-etih godina XX stoleća u toj zemlji "bilo mnogo Latasa". Na neki način, roman svojim nezavršetkom kao paradigma mentaliteta nastavlja živeti i u sadašnjosti. A budućnost? Možda ga Hrvati proglase svojim najvećim piscem svih vremena i podignu mu velebni spomenik u Zagrebu..,a Srbi,e to će oni morati reći. (09.12.2008)

Можда и хоће да га прогласе, али засад сматрају Слободана Новака и извијесног Маринковића већим писцима (као и Крлежу), (грожђе је кисело), па чак улазе и у то кога „Срби сматрају већим“, опет наравно без икаквих извора, ваљда да не би испало да га само они одбацују, због дистанцирања истог од Хрвата. Што се тиче споменика, он већ постоји у Београду и јако је лијеп. --Дарко Максимовић (разг.) 09:27, 10. децембар 2008. (CET)

---

"Andrić kao da i nije književnik; on je jedan gospodin koji piše" ("Sa Ivom Andrićem", Autor: Ljubo Jandrić; Izdavač:Veselin Masleša,Sarajevo 1982,str.413) O Andrićevim vidicima je reč, a u njima se Andrić-mislilac "služi" Andrićem-književnikom za slanje dubljih poruka o budućnosti ljudi i naroda njegovog zavičaja....ostavimo stereotipe za akademije i univerzitete! (11.01.2009)

---

Пошто је Википедија неутрална ја бих волео да знам на основу чега сте констатовали да је Андрић оспорени класик? Такође би ме занимало шта значи реч плошност која се помиње у вези његових ликова. Та реч не постоји у српском језику. Апсолутно не разумем ни зашто се скоро 20 година после распада Југославије помиње шта о Андрићу мисле Хрвати и Бошњаци јер они имају своје Википедије па се то може тамо прочитати. Њихова мишљења о њему су релевантна колико и мишљења било ког другог народа на кугли земаљској о неком српском писцу. Ако се ишло по критеријуму да се преносе мишљења Јужнословенских народА због чега онда нема и онога што о Андрићу пишу Бугари јер су и они јужни словени. Просто је невероватно да се у чланку о једином српском нобеловцу оспорава вредност његовог књижевног дела и то без икаквих аргумената осим оних да неки други то о њему мисле! Александер Дарел је очекивао да ће он добити Нобела те године када и Андрић и када је чуо да је награђен Андрић рекао је: Ко је дођавола он?. Те речи Дарела имају исту вредност коју и мишљење Хрвата и Бошеака па их такође можете уврстити у чланак! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stoshich (разговор • доприноси) --В. Бургић (реци...) 21:34, 2. јул 2009. (CEST)

Захваљујем Бурги што ме потписао. Мислио сам да ће се мој потпис појавити самим тим што сам се улоговао под именом. Нисам вешт у пиcању на Википедији из простог разлога што се досада на њој нисам никада сусрео са овако лошим чланком као што је овај па и нисам морао да остављам коментаре. stoshich

„После распада Југославије, Андрић се у Србији води искључиво као српски књижевник“

Иво Андрић, 18. септембра 1942. г. (50 година пре распада Југославије), Светиславу Стефановићу, комесару Српске књижевне задруге: „Као српски приповедач, као дугогодишњи сарадник Српске књиж. задруге и члан њеног бившег књижевног одбора, ја бих се у нормалним приликама, разумљиво, одазвао овом позиву. Данас ми то није могуће јер у садашњим изузетним приликама не желим и не могу да учествујем ни у каквим публикацијама.“ Животопис Иве Андрића, Сабрана дела Иве Андрића, Књига седамнаеста (Свеске), „Просвета“ Београд, 1981. Андрић се у Србији водио као српски књижевник и у време Краљевине Југославије, и за време немачке окупације 1941-44, далеко пре распада СФРЈ 1991. Још више, сам је за себе тако говорио, сам је за себе говорио да је Србин, сам је одбијао да учествује у хрватским антологијама док је учествовао у српским и југословенским, сам је одбијао да буде члан хрватских институција, док је био члан српских и југословенских. 79.101.64.123 (разговор) 04:41, 18. новембар 2009. (CET)

Предлог

Шта фали одредници „српски и југословенски“? Говорити само „српски“ је погрешно, јер је Андрић по убеђењу заиста био Југословен. Говорити само „југословенски“ је преопширно, јер укључује и Хрвате, а Андрић је југословенству приступао као Србин. Највећим делом живота је радио је и деловао у две Југославије, то се не може пренебрећи. Као ни то да је у време краткотрајног постојања Србије и Хрватске (1941-44) живео и радио у Србији као Србин. Мислим да је „српски и југословенски књижевник и дипломата“ најбоља и најтачнија формулација која у исто време показује његову народност, националну идеологију и државу којој је припадао. 79.101.64.123 (разговор) 04:47, 18. новембар 2009. (CET)

Српски књижевник

Ко је за то да то буде главна одредница, онако како је стајало до пре месец и по дана.

1. ЗА --SLAK (разговор) 20:29, 8. децембар 2009. (CET)

I ja sam za, ali nazalost suvise je hrvata i pro-ustaski raspolozenih administratora na ovoj srpskoj vikipediji da bi to uspelo.--СССССС (разговор) 23:18, 9. децембар 2009. (CET)

Молим вас без личних напада и оптуживања на националним и идеолошким основама. Такве измене неће бити толерисане, а ваша могућност уређивања биће санкционисана ако се настави са оваквим тоном. --филип ██ 23:49, 9. децембар 2009. (CET)

---

Nije problem što je Andrić,ako se tako želi srpski književnik,već je problem što se laže da je Srbin i to je izvor svih nesporazuma !! (19.12.2009)

---

Иво Андрић није био Србин. Кад се каже "српски књижевник" може да се мисли на:

1. књижевника Србина (Андрић је биолошки био Хрват)
2. књижевника из Србије (Андрић је био из Босне и припадао је Југославији)
3. књижевника који пише на српском језику (што је Андрћ и радио, али после стварања Југославије)
4. књижевника који припада српској књижевности (што је и Андрић говорио у форми „Ја сам српски књижевник“)

Због силних заблуда које су настале око придева "српски", људи данас немају јасну слику око значења придева "српски".

Успут, постоји и вишезначна одредница "српски" на овој википедији, уколико раније нисте приметили.

--109.93.203.45 (разговор) 16:23, 6. јануар 2010. (CET)

---

Čestitam Vam za opis pojma "srpski/srbijanski književnik"! (09.01.2010)

---

Пошто у референци за „српско порекло“ не могу нигде да нађем да пише да је потекао из српске породице или да је српског порекла, ставићу шаблон „где“. --109.93.203.222 (разговор) 19:58, 12. фебруар 2010. (CET)

ДАТУМ РОЂЕЊА

Видела сам у хрватској верзији Пријавницу за факултет на којој пише да је рођен 10. октобра, па ми није јасно због чега свуда пише да је рођен дан раније? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.87.197.174 (разговор • доприноси) | 02:42, 24. март 2010

Зато што Хрвати лажу и фалсификују, не треба веровати њиховој википедији, поготово не када су у питању Срби које они желе да прогасе Хрватима (Андрић, Тесла, Десница итд.). --Serbian (разговор) 01:14, 25. март 2010. (CET)

Ту се слажемо, али могу да својатају до прекосутра :) Џаба им све то. За неколико година ће рећи и да је ћирилица њихова... Само ми је било смешно да то стоји код њих на страници, а да нико није приметио датум рођења. Вероватно због превеликог фокуса на језик и вероисповест :) — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.92.245.21 (разговор • доприноси) | 02:23, 25. март 2010

Srpsko poreklo

U prvoj rečenici kaže se da je Andrić bio jugoslovenski pisac srpskog porekla. To da je bio jugoslovenski nije sporno. Međutim, Andrić je poreklom bio Hrvat. Inače, u referenci koja je data uopšte se ne spominje da je Andrić bio srpskog porekla. Po toj referenci on je samo svrstan među srpske književnike, što u krajnjem i jeste bio jer je pisao srpskim jezikom. -- Loshmi (razgovor) 02:05, 25. март 2010. (CET)

Ту исту запажку сам изнео под насловом „Српски књижевник“. СЛАЧЕ, проверај сваки део извора када га убацујеш. --79.101.138.125 (разговор) 12:00, 22. април 2010. (CEST)

Категорије

Да ли је тачно да је Иво Андић Аустроугарски књижевник јер је сврстан у ту категорију. То сам нашао само у тексту на нашој википедији, а пошто не желим да се свађам са корисником који је то унео у текст молио би да то неко измени. Хвала.--Drazetad (разговор) 21:35, 7. јануар 2011. (CET)

Ljudi,sta je vama Ivo Andrić je bio Srbin katolicke veroispovesti,jeste retko,ali on je bio jedan od njih,jedan od razloga sto se misli da je Hrvat,jer znate kako kod nas ide,Hrvat-Katolik,Bošnjak-Musliman,Srbin-Pravoslavac,a ustvari odabir vere je licna stvar,tako da postoje sva tri naroda sa razlicitim verama. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 188.2.168.179 (разговор • доприноси) | 10:59, 30. август 2011.