Разговор:Криза на северу Косова и Метохије/Архива 1

Архива 1 Архива 2

Хитно средити!

Овај чланак се треба под хитно средити, иначе сва хронологија мора ићи напоље. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:05, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Хронологија преписана из Курира--В и к и в и н дбла бла 00:10, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори

Наслов

Ја сматрам да наслов треба да буде: Криза на северу Косова и Метохије 2011. Не видим потребу за заградама. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:16, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори

Нема разлога да тако буде. Исправније је овако. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:36, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Има разлога да буде Криза на северу Косова и Метохије 2011., јер су скоро сви наслови такви и у штампи на српском језику и на овом пројекту. Ево један примјер: [1]. Ово: „Криза на северу Косова и Метохије (2011)“ је лош и погрешан назив који одступа од досадашње праксе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:42, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори
Дао сам одговор већ на то питање, на твојој страници за разговор. Дакле, година се користи у загради као допунски податак. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:44, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Каква црна допуна? Година је овде дио наслова а не „допунски податак“. Не треба да измишљаш топлу воду, погледај све остале чланке на пројекту и штампу на српском језику. Нигдје се не користи заграда. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:47, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори
Не, не може се говорити да је то погрешан назив на основу једне категорије. То је прилично неозбиљно улажење у расправу. Уосталом, када се ради о томе, Википедија је шарена тако да не треба говорити да постоји нека пракса, јер је нема. Година послије неког догађаја, као допуна или ближа одредница, ставља се у заграду. Тако, као што сам рекао, иде Други свјетски рат (1939—1945), али када говоримо офрље, без коришћења тог устаљеног назива, може се рећи рат 1939—1945. Тако и овдје, у неким будућим чланцима може се написати а је то нека рецимо косовскометохијска криза 2011 (слично као рат 1939—1945), али наравно да ће преусмјеравати на исправан назив. --Жељко Тодоровић (разговор) 03:00, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Да ли можеш у штампи на српском језику да покажеш примјер гдје се година када се нешто десило ставља у заграде попут наслова који си дао овоме чланку са (2011) на крају? Постоји ли такав примјер у штампи на српском језику? Пошто видим да не желиш да овај чланак насловиш као остале на овом пројекту. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:07, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори
Ја своју аргументацију заснивам на примјерима из Правописа. Штампа на српском језику укључује доста ствари, тако да сигурно има правописних одступања. И не видим зашто и даље причаш да су остали сви именовани тако како ти мислиш да требају, а ето као овај само није, када није уопште тако. Безброј је чланака са годином у загради, како и треба да буде. То не треба само код спортских такмичења, која се углавном и називају по години. --Жељко Тодоровић (разговор) 03:18, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Ниси навео које правило у Правопису каже да година у наслову догађаја треба да се стави у заграду? Поред тога што сам навео примјер употребе године без непотребних заграда овде: [2], наводим и примјере у штампи на српском језику гдје једноставно не постоји пријер стављања године у заграде: [3] и [4]. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:27, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори

Не, не може се овако расправљати. Ти упорно игноришеш или не читаш моје коментаре и достављаш примјере за које је стање већ разјашњено. Не може се некоме рећи да лаже у вези са Правописом, и достављати неозбиљне референце (тачка 27а. говори о писању оваквих и сл. догађаја.). Прво, не постоји никаква пракса, ваљда је видљиво да је безброј примјера и једног и другог (стога, нема јединствености), а ти већ ко зна који пут понављаш да има нека устаљена пракса (на основу једне понуђене категорије). Друго, наводиш ми примјер РТРС-а, односно његовог писања о стварима за које сам управо рекао да година представља званични дио имена — такмичења. Треће, ову задњу референцу не бих ни да коментаришем. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:07, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Расправљате око безначајне ствари. Постоје примјери и за једну и за другу употребу. Рецимо Рат у Либији (2011) је примјер оваквог насловљавања. Наслов се може промијенити, али само ако се сви сложе, иначе нема потребе.--В и к и в и н дбла бла 15:14, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори

За мене није „безначајна“, ја покушавам објаснити како је правилније шта писати и како се требају одређени чланци насловљавати. Википедија не може сама себи бити извор, када се ради о ставовима регулисаним примјерима из Правописа. Треба јасно ставити до знања, не само дискусантима, него и свима који гледају расправу, због чега је нешто тако написано. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:19, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Али, сложићеш се да у категорији коју је дао Баш-Челик, за скоро све демонстрације у Београду, (а посебно оне од 1991, 1992. и 1999) година би требало да се користи као допунски податак. Једино за демонстрације од 5. октобра би се могло рећи да је датум дио наслова.--В и к и в и н дбла бла 15:29, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори
Не причам ја о тој категорији, него причам о овом називу. Али, да, и у категорији називи требају да се измјене, године су допунски подаци. Што се тиче 5. октобра, ту си у праву, датум је дио имена, а не допунски податак, те стога не треба стојати у загради. Сличне примјере сам већ горе објаснио. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:33, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Можеш ли да цитираш правило у Правопису које каже да се у насловима године стављају у заграде? --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:01, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори

Тачка 27а. наводи примјере попут: Балкански рат (1912), у народним говорима Турски рат (1912), Аустријски рат (1914—18), али устанак 1804. године. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:19, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Прегледао сам твоје претходне коментаре и нисам видио гдје си цитирао правило из Правописа у коме се дефинише употреба година у заградама у насловима. Волио бих да ако ти није тешко дословно препишеш то правило на које се позиваш, па да и ја могу да га видим. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:25, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори
Па ваљда видиш да је тај коментар уклоњен, а постављен овај горе изнад. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:39, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Видим Жељко твој коментар: „Аустријски рат (1914—18), али устанак 1804. године“ , али из њега не могу да докучим шта је правило. Овако могу да протумачим да се устанци пишу без заграда а ратови са заградама?! Због тога бих те замолио да једноставно дословно препишеш правило на које се позиваш. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:55, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори
Ради се о правилу писања догађаја (међу њима и устанака, сукоба, криза, ратова), гдје Правопис каже како се којим словом шта пише, а међу примјерима јасно наводи (примјери су дати у прошлом коментару) и како писати годину поред назива. Рекао бих да је сада на тебе ред да доставиш аргументацију. Твоја досадашња аргументација је била како је РТРС новинар написао у својим вијестима и укуцавање године у претраживач. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:25, 18. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Жељко, мени је сада већ помало неугодно да те стално питам исто, али ипак ћу да поновим питање: да ли можеш да цитираш правило у Правопису које каже да се у насловима године стављају у заграде? Или бар цитирај правило Правописа на које се позиваш. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:56, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори

Не пада ми на памет да преписујем цијело правило из Правописа. Јасно сам преписао примјере из правила који се односе на писање о години. А као што сам рекао, на тебе је сада ред да поднесеш аргументацију. До сада си се понашао као истражна комисија. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:26, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Погрешно гледаш на ствари Жељко. Изнио сам примјере и у српској штампи и на пројекту гдје се не користе заграде. Једино што сам од тебе очекивао је да наведеш правило Правописа на које се позиваш, јер овако не знам о каквом и којем правилу говориш и како га тумачиш. А ако не желиш да цитираш правило да видимо шта оно каже, онда нема о чему да разговарамо. Расправа је непотребна ако се цитира правило из Правописа које налаже овако или онако. Не видим разуман разлог зашто не напишеш: Правопис о овоме каже слиједеће „цитат“, и завршена прича. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:42, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори
Никакве ти примјере ниси изнио у српској штампи, него како је написао неки модератор са РТРС-а. Будимо озбиљни и немојмо се понашати свакако. Јасно сам навео дио из Правописа који указује на то како ваља писати догађаје, и године уз њих. Не знам ја како ти замишљаш Правопис, али то сигурно није књига од неколико стотина реченица која почиње са: Ово ваљда овако писати... Ако нема јасне дефиниције, онда се иде према датим примјерима. А то је управо и дато. А као што сам рекао, ниси још изнио аргументе, реци јасно и отворено, на основу чега тврдиш да то треба бити тако (немој само наводити новинарско писаније и потурати то као неки појам српска штампа!?). --Жељко Тодоровић (разговор) 00:48, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Ако сам те добро схватио, у Правопису не постоји правило о писању година у заградама???? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:57, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори

Постоји, примјер сам навео. У склопу је писања правила о догађајима. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:35, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Можеш ли да га цитираш? --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:43, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори

Ваљда...

Ваљда се колико се сећам код одређеног догађаја који има више епизода датум ставља у заграду (баш као што је ова криза која траје већ дужи низ година), а ако је у питању јединствен и непоновљив догађај онда датум иде ван заграде (типа Авионска несрећа код Јарославља 2011).--Никола (разговор) 00:29, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори

Код јединствених и устаљених догађаја, нема потребе уопште за годином. Тако је Октобарска револуција, Рат двију ружа итд. Када се ради о Космету, сматрам да је оправдано ставити годину, јер ту има више догађаја који се могу подвести под кризу, сукоб и томе сл. Када се ради о овоме Јарослављу, ја ту не видим потребу за годином. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:37, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Ми не говоримо о разноразним кризама на Космету, пошто је овде ријеч о кризи на сјеверу Космета у љето и јесен 2011. године. Дакле ради се о јединственом догађају. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:45, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори
Па сви ми знамо да се сваки догађај догодио у свом времену и простору, али то нема везе са њиховим писањем. Када се ради о Космету, ту у више случајева постоје догађаји са истом позадином, као и овај. Стога, оправдано је насловљавати с годинама поред. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:51, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Са, сасвим је оправдано писање године у наслову. Једино је заграда потпуно непотребна. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:57, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори

Не, Правопис налаже у својим примјерима да се године поред догађаја пишу у загради. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:31, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Ако је заиста тако, цитирај дословно то правило које налаже Правопис. И завршена прича. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:33, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори

И даље се понашаш неозбиљно и избјегаваш да понудиш аргументацију. Тотално занемарујеш све коментаре саговорника и окрећеш на своју првенствену причу. Имаш ли аргумент који може поништити наведене примјере писања из Правописа, питање је јасно и гласно? --Жељко Тодоровић (разговор) 01:35, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Правопис јасно каже да је правилно „устанак 1804.“ а не „криза (2011)“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:03, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори

То са устанком је већ објашњено, тако да нема сврхе нити потребе претварати се и извртати ствари. Још чекам твоју аргументацију у вези са писањем. Имамо примјере из Правописа, од тебе још ништа немамо. Не видим како се може расправљати, ако једна страна нема аргументе за понудити. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:30, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Ево ти од мене примјер из Правописа да се године у називима пишу без заграда: „устанак 1804.“ Надам се да ће овај примјер из Правописа да те задовољи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:43, 19. септембар 2011. (CEST)Одговори
То је описни назив догађаја (речено је то горе), тражи се правило за наслов. Дакле, чека се аргументација. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:56, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори

Bitka??

Dešavanja na KiM nisu bitka! Tako da je šablon pogrešan. Verovatno ne postoji neki primereniji, što je ok. Međutim, hitno treba izbaciti gubitke! Kakvi su to gubici 2 uhapšena? Zatim kakvi su to komandanti poput Tadića? Tu treba dobro razmisliti a ja bih to sada izbacio. --Алекс (разговор) 01:13, 22. септембар 2011. (CEST)Одговори

Ја бих то уклонио потпуно, ако се не може наћи адекватнији. Треба направити неки шаблон за кризу (сукоб, демонстрације), дакле нешто што не прераста у масовни обрачун оружјем. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:35, 22. септембар 2011. (CEST) с. р.Одговори
Ne znam zašto se insistira na infoboksu ko da je to primarni eo članka, a sam tekst je u očajnom stanju, bolje se posetiti članku a na početku može da ide samo neka slika, ne smatram da je neophodno i krucijalno da stoji infoboks.--Војвода разговор 14:09, 28. новембар 2011. (CET)Одговори

Косовске привремене иституције

Другари, а једно питање. Како смо се и где договорили поводом коришћења речи : "Косовске привремене иституције"? Зар није боље поставити интернациналан ипак неутралнији назив, србија се не спори са Косовским привременим иституцијама, већ са самопроглашеном Републиком Косово. --БелиПисац ima reč 16:49, 3. октобар 2011. (CEST)Одговори

Da, čini mi se da dogovor, čak i da je postojao, sad više ne može biti na snazi. To u stvari čini mi se ima veze sa nepostojanjem članka Republika Kosovo. Svako dobro, -- Слободан KovačevićбиблброKS 19:31, 3. октобар 2011. (CEST)Одговори

Prijedlog

Smanjite zastave u infoboxu.--78.2.38.144 (разговор) 12:17, 20. новембар 2011. (CET)Одговори

Sređivanje

Čeka nas ozbiljan psao sređivanja ovog članka.--Војвода разговор 14:07, 28. новембар 2011. (CET)Одговори

Поред хронологије догађаја чланак треба да обухвати и међународни аспект, преговоре Приштина-Београд, међународне иницијативе, одјек у медијима, реакције у Србији (Влада, опозиција, поједини политичари, Преокрет као неко решење, аналитичари и коменататори, српски медији), затим треба обухватити и рекације Приштине (владајући политичари, медији), однос Срби на Косову-Влаа у Београду, једном речју у питању је комплексни догађај који мора да се много детаљније прикаже. Можда о појединим инцидентима (Јариње, Брњак, сада и Јагњеница можемо да имамо и посебне чланке као и о неким темама које сам предложио горе у посту).--Војвода разговор 14:36, 28. новембар 2011. (CET)Одговори
Slazem se,clanak je vrlo marginalan i neorganizivan--Serb1914 (разговор) 16:21, 28. новембар 2011. (CET)Одговори

Da li je moguce?

Ovde bivsi clan Vikipedije "Stefan Valjevo". Da li je moguce da niko jos od proslog jula nije produzio i prosirio ovaj clanak? Bruka i sramota. Toliko se stvari izdesavalo bas na severu Kosova i Metohije u poslednjih godinu dana i da niko nista nije dodao. Stidite se gospodo Vikipedijanci. Bas vas briga za bracu na severu Kosova i Metohije. Ja vise nemogu da pisem clanke na Vikipediji, jer sam u medjuvremenu dobio epilepsiju i strogo mi je zabranjeno da sedim za kompom (i ovo je mnogo). U polednjih (drugih) godinu dana se tamo vise stvari izdesavalo nego u prvih. Do sad se promenila vlast, odrzani i (gotovo zavrseni) dugotraji "Briselski pregovori", potpisan "Briselski sporazum"... I nikom nista. Sta reci? Zapanjen sam i tuzan. :( — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.222.44.205 (разговордоприноси) | 12:33, 16. јун 2013.‎

Сређивање

Средио сам овај чланак који је већ дуже време био запуштен и није било назначено да је ова криза завршена. Додао сам да је криза окончана Бриселским споразумом и датум потписивања тог споразума ставио као датум завршетка ове кризе и додао сам основне информације о том споразуму у овом чланку.--Немања001 (разговор) 16:07, 22. јун 2016. (CEST)Одговори

Za Amerikance i Engleze jeste okončana. Tako tumači njihova Vikipedija, ali u suštini nije tako. Za njih je i nezavisnost Kosova realnost na terenu, ali svi znamo da u suštini nije dok to Srbija zvanično ne prizna. Briselski sporazum je samo pojačao krizu na severu Kosova u 2013. godini, pa čak i u samoj Srbiji neko vreme. Samo u manjoj meri. Zaboravio si one nerede oko lokalnih izbora koje je organizovala kosovska vlada. Čak svi legalni predstavnici Srba još nisu prihvatili Briselski sporazum. Ni sami Albanci ga ne poštuju i krše ga na svakom koraku. Jedino ga Srbija kao potpisnica poštuje možda i 100%, ali Srbi sa severa Kosova ne. Još na nekim mestima stoje barikade. Kriza će se okončati onda kada se osnuje Zajednica srpskih opština koja je ključ Briselskog sporazuma. Kao i što je Republika Srpska ključ Dejtonskog sporazuma. Do tada je kriza u toku. --Baba Mica (разговор) 17:11, 12. август 2016. (CEST)Одговори

Kriza još nije završena

Briselski sporazum se ne poštuje i ne primenjuje. Potpisan je još jedan 25. avgusta 2015. To je ovaj[1]. Zajednica srpskih opština još uvek nije formirana, napadi Albanaca tamo i dalje traju, tako da ni formalni nije završena. Možda jedini datum može da bude formalan 25. avgust 2015-e, ali ni taj datum nije siguran jer se sporazum potpisan taj dan ne poštuje i konstantno krši od strane Albanaca.--Baba Mica (разговор) 20:20, 16. август 2016. (CEST)Одговори


Srbiju ste stavili u pogrešan row. — Mile (разговор) 17:52, 2. октобар 2021. (CEST)Одговори

  1. ^ http://www.ambafrance-srb.org/Francuska-pozdravlja-sporazum-izmedu-Beograda-i-Pristine-postignut-25-avgusta
Врати ме на страницу „Криза на северу Косова и Метохије/Архива 1”.