Разговор:МиГ-23/Архива 1

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Архива 1

Архива 2

Спољашњи линк ка веб страници о информацијама авиона у ”албанском ваздухопловству”... Не знам шта ће нам овдје, јер страница говори о авионима који су обећани Албанији, а никада нису испоручени. Конкретно се каже да Миг-23 не ”оперише у њиховом ваздухопловству”. Такође ту нема никаквих информација које би допринијеле овом чланку. --Славен Косановић {разговор} 09:33, 15. јун 2009. (CEST)Одговори

Видим да су радови још у току, али морам нешто да питам. У последње време је код нас заживела терминологија "противваздухопловна одбрана" а не "противваздушна одбрана" што ми и звучи логичо јер се не брани од ваздуха него од ваздухоплова, али да ли то примењивати и на старе уређаје, текстове, летелице и документацију? -- JustUser d[-_-]b 18:50, 20. јун 2009. (CEST) E, da... onaj sajt među spoljašnjim vezama je genijalan, mada nisam siguran na kom je jeziku. -- JustUser d[-_-]b 19:01, 20. јун 2009. (CEST)Одговори

Линк за албанско ваздухопловство има сврху демантија да нису никад користили МиГ-23, пошто се појављују у списку МиГ-23 Flogger (МиГ-23 FLOGGER) да су имали, може се и избацити.--Sahara (разговор) 09:37, 23. јун 2009. (CEST)Одговори

Противваздушна одбрана је правилно усвојена дефиниција, пошто је у питању општа-глобална одбрана, у оквиру чега се предузимају све мере заштите од свих врста претњи и опасности из ваздуха (ваздушног простора)--Sahara (разговор) 09:34, 23. јун 2009. (CEST)Одговори

Извињавам се колеги JustUserу, ја сам стари ваздухопловни кадар и нисам био у току овог модернизма и званичне измене назива против ваздушна одбрана у против ваздухопловну одбрану. Остајем при предходном објашњењу, али не вреди и ако је по мени исправније, није званично. Питам се како одбрану од крстарећих ракета сврстати под Против ваздухопловну одбрану? Ракета јесте летелица али није ваздухоплов!--Sahara (разговор) 19:37, 26. јун 2009. (CEST)Одговори

Можда противракетна одбрана? Колико видим по претрази на Гуглу код Македонаца се јавља тај појам. Можда се и код нас спрема неки специјализовани род под тим именом, ко ће га знати, а можда је то дио неког усклађивања војне терминологије са НАТО терминологијом. --Славен Косановић {разговор} 20:52, 29. јун 2009. (CEST)Одговори

Убеђен сам да је то брзоплето и не промишљено решење. Противваздушна одбрама је једнозначан и свеобухватан прецизан појам одбране од напада из ваздушног простора. Штетно и конфузно га је делити на сегменте, ту најмање сме бити конфузије. Намеће многа питања и нелогичности, као најбаналније, каква је сада узбуна уместо ваздушна узбуна? У овом одређивању новог назива је једини аргумент "не напада ваздух", па не нападају ни сви авиони. Противваздушна одбрана је опстајала у периоду када смо имали светски ниво ваздухопловних кадровских и технолошких ресурса, били смо у једном тренутку 4-та вазд. војна сила у Европи. Али не вреди одлучено је тако и готово је.--Sahara (разговор) 09:26, 30. јун 2009. (CEST)Одговори

У многим областима људских дјелатности данас имамо на гомиле примјера тих раздјела, дијељења и подјела. И мени многе такође нису јасне и не браним их, али је то ваљда посљедица неког уситњавања и раздјељивања из ваљда само онима који их изводе знаних разлога... --Славен Косановић {разговор} 09:48, 30. јун 2009. (CEST)Одговори

Пасус:Тактичко-технички захтеви (ТТЗ)

Реченица мало одудара (требало би је преформулисати):

од концепције променњиве геометрије крила (F-111) до с вертикалним полетањем (Харијер).

-- SmirnofLeary (разговор) 20:35, 15.октобар 2009.

Пасус:Истраживање и развој

Реченица (требало би је преформулисати):

Оваква решења изазивају увећање масе, последично то захтева повећање потиска мотора, а то тражи више горива и ту почиње наведени феномен, » грудва снега «, односно маса расте, с ризиком да се отме контроли.

-- SmirnofLeary (разговор) 20:50, 15.октобар 2009.

Пасус:Погон

Реченица, сигуран сам да ће ти замерити.

Мотори Тумански, који су коришћени на разним опцијама авиона МиГ-23, наведени су у наредној табели. Извори о њиховим подацима су веома оскудни. Вероватно је то и разлог што о њима непостоји чланак ни у једној википедији, чак ни у руској.

-- SmirnofLeary (разговор) 21:25, 15.октобар 2009.

Пасус:МиГ-23П

Реченица:

Серијска производња и увођење у оперативну употребу су отпочели у току 1978 и 1978. године.

Претпостављам да се ради о 1978 и 1979. години. -- SmirnofLeary (разговор) 8:20, 17.октобар 2009.

Пасус:МиГ-23МЛД

Реченица (преформулисат као, ..смањена маса и сложеност система..):

Са овим решењем је избачен погон преткрилаца, с чиме је смањена маса и комликација.

-- SmirnofLeary (разговор) 8:23, 17.октобар 2009.

Пасус:МиГ-23МЛД

Треба размотрити преусмрења - пример:

Међутим, његова аналогна електроника и оружје су за више од 20 година у заостатку, у односу на савремене технологије.

Овде онај ко чита очекује за „савремене технологије“ - преусмерење на високе технологије, техника транзистора нано димензија који раде на високим фреквенцијама и опис рада дигиталне електронике. А отвара се чланак „технологија“. Претпостављам да читаоца не интересује технологија обраде сира и млека, тако да ово преусмерење треба избацити и навести „високу технологију“ ако је има. -- SmirnofLeary (разговор) 8:29, 17.октобар 2009.

Пасус:Ирак и Иран

Преусмрења и конструкција реченице:

Током рата против Ирака 1991. године F-15 Игл је оборио више авиона МиГ-23. Исти су били пред потпуним уништењем, да би се то избегло, пребачени су у Иран, где се још увек налазе, али „приземљени“.

Преусмерење, код „Током рата против Ирака“ је на Ирак, а било би боље да иде на преусмерење на конкретан рат, сигурно има чланак о томе. Требало би преформулисати и „против Ирака“ и али „приземљени“. -- SmirnofLeary (разговор) 8:40, 17.октобар 2009.

Пасус:Либан

Претпостављам да си са обрађивањем стигао до пасуса Либан, тако да за тај део немам примедбе. Једино да не би остало и касније, избацити реченице које се понављају са онима у претходном пасусу о рату у Ираку. Све укупно, чланак је одличан, замерки на текст поред наведеног нема. Прочитати још једном и обратити пажњу на преусмерења (унутрашње повезнице) и на распоред слика. Током читања сам приметио (углавном прва половина текста) да је неке слике могуће боље распоредити. Да се налазе у делу где се налази текст о њима. -- SmirnofLeary (разговор) 8:50, 17.октобар 2009.