Разговор:Милош Обреновић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Милош Обреновић,кнез Србије од 1815. до 1839. и по други пут од 1858. до 1860. године.Милош је био вођа Другог српског устанка од 1815. до 1817. године.Поразио је турску војску у биткама код Дубља и Љубића.Посто је био много бољи дипломата него ратник,на дипломатски начин се борио за стварање независне српске државе.Склопио је споразум са Марашли Али Пашом и постао управник Србије.У ту борбу је уложио и велики дио свог живота и новца стално подмићујући турске власти.Турски султан га је 1826. и службено именовао самосталним оберкнезом Србије.Након избијања устанка у источној Србији и Неготинској Крајини 1833.Г. припојио је Србији још шест нахија.Кнез Милос је користио државну мвласт да се лично обогати па је дошао у сукоб са српском буржоазијом која је жељела удио у власти.Године 1835. наметнули су му први српски устав Сретењски устав.Устав је ускоро суспендован,а донесен је Турски устав у Србији.Како није желио да влада по Турском уставу Милош је абдицирао.У народу је остао упамћен као Велики Књаз.Остатак живота је провео у Влашкој живећи на свом имању.1858. се вратио накратко на власт владајуци апсолутистички.Умро је 1860.године.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 81.93.85.163 (разговор • доприноси) | 16. јун 2005. у 16:13

Аутор портрета

Је ли аутор портрета стварно Мориц Д. Дафингер. Да није можда Мориц М. Дафингер (Moritz Michael Daffinger)? --romanm (разговор) 18:41, 9 новембар 2005 (CET)

Први устанак

Било би добро ако неко има мало више о Милошевој улози у Првом устанку. -- Bojan  Razgovor  08:01, 10. јун 2010. (CEST)

Баба Вишња

Према свим историјским изворима, мајка књаза Милоша је била Вишња Урошевић из Доње Трепче. Према Радомиру М. Илићу, „О љубићским селима – Антропогеографска проучавања“ (Српски етнографски зборник, Српска краљевска академија 1903), баба Вишња, мајка књаза Милоша Обреновића је рођена у овом селу, у засеоку Орловак. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 64.46.9.245 (разговор • доприноси) | 08:15, 24. фебруар 2013.‎

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Иако нисам уређивао овај чланак, предлажем да буде изабран за сјајни, јер мислим да задовољава све критеријуме за то. --Немања001 (разговор) 02:43, 5. септембар 2017. (CEST)

Гласање је завршено. ()

@Nemanja001 (novi nalog): Prvo mora da prođe raspravu sedam dana, pa onda tek glasanje.--Soundwaweserb (разговор) 12:50, 5. септембар 2017. (CEST)

 Коментар: Мислим да нема довољно референци (поготово за један овакав чланак о историјској личности), а није ни правописно и граматички тачан.

Чак и након што се исправи ово и стил, треба избацити неке делове где се иде прешироко и не говори о самом Обреновићу (један од бројних примера: За разлику од феудализма где су се племићке титуле и богатства породично наслеђивала или додељивала од стране владаоца у капитализму је било обрнуто, најнижи припадници друштвеног слоја добили су прилику да се попну на сам врх друштвене лествице.; такође, неки цели пасуси су сувишни и/или дају нерелевантне информације, нпр. На Сретење, 2. фебруара 1835. године, по новом календару 15. фебруара, на кнежевим ливадама у Крагујевцу и уз присуство 2,5 хиљада учесника и 10 хиљада знатижељног света донесен је свечано Устав...), проверити да ли је оно написано у изворима и додати оно што је изостављено а има на другим Википедијама.

У тренутном стању, ја мислим да је упитно је ли и за статус доброг. — Обсусер✉ 15:33, 5. септембар 2017. (CEST)

Slažem se. Ovlaš pogledao, više od pola teksta u članku je bez refrenci. Ne dopustivo. --ANTI_PRO (разговор) 23:34, 5. септембар 2017. (CEST)

• Српска историографија је до сада изнедрила знатан број капиталних монографских радова и тематских зборника о кнезу Милошу и Србији његовог времена, као и неколико стотина релевантних аналитичких радова у научним и стручним часописима. Многи од тих радова су у целини доступни преко интернета, пошто се налазе у дигитализованим збиркама разних библиотека и других установа. Нажалост, у овом веома важном чланку нису наведени, нити употребљени, чак ни неки од најосновнијих и најпознатијих историографских радова, док су на другој страни употребљавани "извори" публицистичког порекла. Тиме не желим да кажем да је чланак лош - напротив, али било би неопходно уложити још подоста озбиљног рада и труда да би се чланак о једној од најзнаменитијих личности српске историје учинио репрезентативним. Сорабино (разговор) 00:12, 6. септембар 2017. (CEST)

O tome da i ne govorimo. Govorio sam o trenutnom stanju. Autor na netu ima na raspolaganju tomove srpskih istoričara o ovoj ličnosti, koje ni mrvicu nisku iskorištena ovde. --ANTI_PRO (разговор) 00:16, 6. септембар 2017. (CEST)

Управо тако, данас се за сваку тему, а поготово историјску, веома лако могу пронаћи и са интернета преузети кључни научни и стручни радови у електронском облику. Нажалост, многи чланци на нашој Википедији написани су првенствено на основу новинских прилога и разних фељатона. Али, то је само врх леденог брега - у области уређивања историјских чланака постоје и неки други, веома озбиљни системски проблеми због којих је читава наша Википедија одавно изашла на зао глас у стручној јавности - довољно је погледати готово невероватне наслове појединих чланака као што су: Митрополство Црногорско или Прилепско краљевство. Образложења су дата на страницама за разгоор о тим чланцима. Сорабино (разговор) 00:35, 6. септембар 2017. (CEST)

Možemo konstatovati da članak nije prošao raspravu pred glasanje.--Soundwaweserb (разговор) 12:36, 12. септембар 2017. (CEST)

Година Рођења Милошевог 1783

Да не буде да као новајлија на силу мењам чланак пошто ми је Вилена66 вратила промене, нека неко искуснији барем у фусноти уместо глупости са новчаницом напише да је извор за 1783. плоча на спољном зиду на Старој Цркви у Крагујевцу поред Старе скупштине. На тој плочи пише (наравно на славјаносербском) између осталог недвосмислено : "...Сазида се Света Црква Храма Сошествија Светог Духа у вароши Крагујевцу трудом и залагањем Богом умудреног заштитника и браниоца Православља Књаза Господара Милоша Обреновића из села Бруснице родом, 35 лета од рођења и трећег лета његовог књажества у Србији за владавине Мехмеда Турског Султана у лето од рођења Христовог 1818 године...". Првокласан, истина епиграфски извор какав не постоји за 1780ту.

Наиме с обзиром на локацију туда је кнез Милош за своје владе морао пролазити сваки дан па ако и није сам издиктирао текст или га могао прочитати неко му га је сигурно прочитао да не помињем што су туда пролазили и сви његови сродници и стари саборци који су исто морали знати. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник LazarSKG92 (разговор • доприноси)

Svaka čast Lazare na ovoj primedbi! Odlična je!

Ja takođe verujem da je 1783. godina, prava godina rođenja kneza Miloša, a ovaj dokaz je sigurno validan. Pročitao sam priču o knezu Milošu negde na internetu i ona ide ovako, a nju je lično ispričao knez Miloš. Kaže - Imao sam nešto preko 20 godina, a još sam bio k'o devojka, kad sam upoznao Ljubicu na reci dok je belila platno sa majkom, ostale su mi oči na njoj... Ako se uzme u obzir činjenica da su se znali od 1803. ili 1804. godine, onda je Miloš rođen 1783. godine... Markon Padrino (разговор) 10:31, 12. новембар 2021. (CET)