Разговор:Муса Ћазим Ћатић/Архива 1

Први поднаслов

Написао сам да је М. Ћ. Ћатић хрватски песник јер се писао као хрвати и у многим је песмама исказивао своје хрватство као што је песма Босни:

Ponosna je Bosna moj zavičaj mili,

Tu je sunce čija granulo menika,

Djedovi su moji za nju krvcu lili,

Njojzi bit ću i ja čelenka i dika.

Povrh nje su vijenci prohujali burni,

Mnogo nas je ljutih sapinjalo jada,

Oblaci se i sad nad njom kupe tmurni,

Ali Hrvat jošte bori se i nada.

O predrago ime! Hiljadu je ljeta,

Što kraljevskim sjajem ponad Duvna sinu,

Ali makar sudba zadesi nas kleta,

Ti nam spase ponos, prava i starinu.

Dok svetinje ove Hrvat čuva svoje

Nikada ga sila uništiti neće.

Isto i presjajno, kao sunce što je,

I njemu će sinut sunce stare sreće.

Moje mlado srce taj već časak sluti.

Bez muke i znoja, znadem neće doći.

Zato treba radit i ne počinuti

I kroz oštro trnje makar bilo proći.

Oj, premili rode! Tebe teško boli

Što nevjeru s bijede ti pretrpje mnogu,

Al ja baš te volim, što si bijedan toli

I jer pišem cijelim tebi pomoć mogu.

Radit ću za te i slobodu tvoju,

U sreći ću tvojoj plaću tražit trudu,

Uklanjat se neću ni muci ni znoju,

Ma okupo njime tvoju svetu grudu.

Postojbino draga Mladena i Tvrtka!

Hrvatstvo mi tvoje baštinstvo je sveto.

Ah, neka je samrt i teška i gorka,

Za spas tvoj i sreću, mog života eto!

--Вустенфукс (разговор) 15:50, 15. јул 2010. (CEST)

Баш имаш лепо око за поезију.`ајде сад лепо добави и лепу референцу у којој се наводи да се он изјаснио као `рват и све ће бит` лепо. Црни Бомбардер!!! (†) 05:43, 16. јул 2010. (CEST)

Ти дечко волиш да вређаш, требао би да средиш тај свој шовинизам и антихрватско осећанје.--Вустенфукс (разговор) 17:38, 16. јул 2010. (CEST)

Предлажем следеће решење: да се веза ка Хрватима из "хрватски" уклони и да се стави веза ка хрватском језику на "хрватски књижевник" са мало пре уклоњеном референцом. --178.223.131.201 (разговор) 19:01, 16. јул 2010. (CEST)

Јок.Не видим због чега би примењивали двоструке стандарде.Довољно је рећи да је човек био песник из Босне и Херцеговине (напомена аустроугарске је,по мени,непотребна).После тога додати још једну реченицу у којој треба навести да се он данас у Хрватској сматра хрватским песником,док га истовремено, људи који се данас у етничком смислу изјашњавају као, Бошњаци сматрају својим песником.И мирна Бачка. Црни Бомбардер!!! (†) 19:48, 16. јул 2010. (CEST)

Муса Ћазим Ћатић

Slika Muse Ćazima Ćatića na novčanici od 50 konvertibilnih maraka

Musa Ćazim Ćatić (Odžak, 12. mart 1878. - Tešanj 6. april 1915.) je bio srpski pjesnik, rođen u Odžaku gdje je pohađao mekteb i osnovnu školu, a nakon očeve smrti i majčine preudaje seli se u Tešanj, uči brijački zanat, upisuje se u medresu i uči kod tešanjskog muftije Mesud efendije Smajlbegovića turski, arapski i persijski jezik. Godine 1898. odlazi u Carigrad, gdje se upoznaje sa Osmanom Đikićem, a već slijedeće godine vraća se kući i potom tri godine služi vojsku u Tuzli i Budimpešti. Otuda ponovo odlazi u Carigrad, gdje pohađa medresu Mektebi numuci terekki, a zatim prelazi u gimnaziju. Usljed imovinskih neprilika vraća se u Sarajevo i tu upisuje Šerijatsku sudačku školu. Već tada sarađuje u brojnim listovima, ponajviše u Beharu. Nakon što je zbog bohemskog života isključen iz internata, preuzima uredništvo Behara, diplomira, odlazi u Zagreb, upisuje Pravni fakultet, druži se s Matošem i Tinom i 1910. godine vraća se u Bosnu, gdje u više mjesta (Bjeljina, Tešanj, Sarajevo) službuje da bi napokon preuzeo časopis Biser u Mostaru i sav se posvetio spisateljskom radu: piše pjesme, eseje, kritike, prevodi brojne studije i knjige, za Kalajdžićevu Muslimansku biblioteku. Ali, već 1914. ponovo biva mobilisan, prebačen u Tuzlu, pa u Orkeny u Mađarskoj. Tada se razbolio od tuberkuloze, pa je poslije kratkog liječenja vraćen u Tešanj gdje umire. Na njegovom mezaru u Tešnju stoji isklesano: "Ovdje leži pjesnik odličnoga dara, koji nije tražio časti ni šićara, već boemski živio i čuvenstveno pjevo, dok ga smrt ne doprati do ovog mezara." Mnoge škole u Bosni i Hercegovini nose njegovo ime među kojima je i tešanjska Gimnazija "Musa Ćazim Ćatić".

Sva njegova djela su naknadno sabrana u dvije knjige: Izvorna poezija i Izvorna i prevedena proza, pod nazivom Sabrana djela.

EVO NEKIH PJESAMA OVOG PJESNIKA:

СРПСКИ ПОНОС

Ја сам Србин, српско д'јете, Српска ми је савијест чиста; Јуначких ми дједа слава Ко сунашце жарко блиста. Ја сам Србин - тим именом Вјечно ћу се поносити, Спас српскога славна рода, На срдашцу свом носити. Од мог рода, сто јунака Пр'јетило је грома сили, И српско су име мачем На камењу биљежили. Пред ударцем њиховијем Тресле су се веље горе, Ступали су вазда смјело По мејдану да се боре. Камо, камо Душан силни? Камо паша Соколија? То су дични синци Српства: Ко зв'језда им слава сија! Ја сам Србин - гусле имам, Уз њих тио попијевам, И љубављу - према Српству Своје пјесме загријевам, Славим Марка и Милоша; Славим храброг Ђерђелеза: Имам њину успомену, Бритки ханџар оштра реза. Па нек ми се душман јави, Нек на бојно поље дође; Мене хитац не прима се, Не може ме резат гвожђе, Маркова је ово рука, Топузином знаде бити; Хамајлија Алијина Од оштра ме гвожђа штити. Ја сам Србин - српско д'јете, За Српство ми душа гори - Робоваћу српском роду, Док ме црна смрт не смори.

Муса Ћазим Ћатић (1899)

ИЗРОДИМА

На светиње своје, на част праотаца, Излили сте отров своје мржње црне. И пакленом сви се предали демону, Да са праве стазе - на криву вас сврне. Потомци сте кобни Бранковића Вука, Народна вас клетва до вјечности прати, У књигу ће жизни ваше кобно име Забиљежит' црним домовина мати. Родољубља чувство замире у вама, За свој народ драги срца вам се маре, Јер с осмјехом подлим мотрите, гдје душман Блатњом руком својом светиње вам таре.

Ова пјесма је посвећена оним муслиманима са наших простора, који негирају припадност српској нацији.

Муса Ћазим Ћатић (1900)

Повијест моје отаџбине

Ево те гледам занесеним оком, Пов'јест драга домовине моје; Срце ми стрепи, а десница дршће, Странице свете преврћући твоје - И душа ми се, пуна поштовања Побожно свакој твојој рјечци клања... На јавор-гуслам' у најслађем збору Тебе су виле мога рода виле. И сваки спомен прошлости нам славне К'о свет аманет у Те су нам слиле, Да својим жаром сред нашије' груди Стари нам понос и витештво буди. О књиго славе! Ја у Теби видим Јуначког Твртка и све своје пређе, С ханџаром оштрим у десници снажној Поносној Босни како бране међе - И попут смијелих дивова и лава Прсима штите своја стара права. Ја видим на твом узвишеном листу Сва она давна неумрла дјела, Што их Соколи, Пијеле и Тире Створише, кад су уздигнута чела Највећем царству на кормилу били И крв душманску потоцима лили. Ја видим како врх кршева наших Сунашце златне слободице сије, Јуначка сека како брату своме Низ једра плећа туру-перчин вије, А дична мати свог јединца храни, Да Херцег-Босни част и понос брани. Ја видим ево све крваве војне И бојна поља и бритке ханџаре И алај-бајрак, што се небу вије И Токе, aто се на сунашцу жаре И бијесне ате, што ко вихор лете Ах, видим свега из прошлости свете. У твоме крилу! Тобом занесено У грудима дршће младо срце моје Живијем жаром цјеливат би хтјело Твој сваки редак, свако словце твоје; На твоје листове душа ми је пала, О свето небо мојих идеала! О наше славе огледало вјерно! Дај роду моме путовођа буди; Своје му ватре уливај у душу, Својијем дахом надахни му груди, Па св'јестан тебе нека смјело броди Својему спасу и својој слободи! Захрђо ханџар док о клину виси и своју прошлост покопану снива, Мој народ нека лаганијем пером Будућност љепшу на теби оснива, У теби гледећ' идеале своје, Пов'јест драге отаџбине моје!

Муса Ћазим Ћатић

ОГАЊ

Из српске душе овај огањ вије, Само за Српство моје срце бије. Муса Ћазим Ћатић

ПЈЕСМО МОЈА

Пјесмо моја, плови, плови, Небом српске поезије; Ђе но јасних, ко звијезда Тих пјесама безброј сије И ти код њих мјеста нађи, Ма да н'јеси сјајна тако, Роду моме мила бићеш Јер је теби Српство слатко. Пјесмо моја, плови, плови Из ватрених мојих груди, Тамо,ђе но братске слоге Радосница зора руди. Ту ми гукни њежним гласом, Нек те сваки Србин чује, Ти му шапни, колко Српство Моја млада душа штује. Пјесмо моја, не стој више Већ заплови из свих сила, Та доста си у срдашцу Мојему се младом крила. Сад је вр'јеме слободице, - Да оставиш срце моје, - И на крил'ма лаког љета Да на јавно ступиш поље.

Муса Ћазим Ћатић

Ово је прилог анонимног корисника [1] који је пребачен са чланка о Осману Ђикићу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:55, 5. септембар 2010. (CEST)

Етничко поријекло пјесника

@Mhare: Колега, да не буде да ја лично имам нешто против данашњих Бошњака, овако ствари стоје: Ми овдје прихватама већинско мишљење српских лингвиста, а оно гласи (парафразирам) да је појам Бошњак све до 1992. године синоним (додуше архаичан) за појам Босанац. И ми који живимо у тој Босни, врло добро знамо да је то ТАЧНА дефиниција. С тим у вези, не можемо неког босанског (или јужнословенског) муслимана који је живио и дјеловао прије тог раздобља изједначавати са данашњим појмом Бошњак. Колико сам упознат, и у новом великом Рјечнику српског језика стоји таква дефиниција. Никаква интернет енциклопедија, нарочито не ова на коју се позиваш (јер промовише квази-историју; нпр. о Црвеној Хрватској - измишљотини из 17. вијека, итд... о пристрасности да не причам), не може бити вага ставу српских лингвиста.

Ћатић је рођен у муслиманској породици, на територији и тада/и данас Босне и Херцеговине. Сам се више пута, чак и кроз поезију декларисао као Србин и да пише на српском језику, додуше и да баштини и хрватство. Већина данашњих Бошњака, пречесто имају потребу да се дистанцирају од Срба и Хрвата (српства и хрватства), али овај пјесник није показивао такву дистанцу, већ напротив (примјер: „Славим Марка и Милоша; Славим храброг Ђерђелеза”). Хвала и пријатно! Радован ⁂ 12:26, 17. новембар 2021. (CET)

Nisam pročitao ovo. Zašto uklanjaš reference đe piše da je Bošnjak a ostavljaš da je Hrvat? I đe je referenca da je Srbin. Ovo je prevazišlo i bivšu kuburopediju — Mhare (разговор) 12:40, 17. новембар 2021. (CET)

@Wustefuchs: ево такође једне занимљиве пјесме нашег пјесника:

СРПСКИ ПОНОС

Ја сам Србин, српско д'јете, Српска ми је савијест чиста;
Јуначких ми дједа слава Ко сунашце жарко блиста.

Ја сам Србин - тим именом Вјечно ћу се поносити,
Спас српскога славна рода, На срдашцу свом носити.

Од мог рода, сто јунака Пр'јетило је грома сили,
И српско су име мачем На камењу биљежили.

Пред ударцем њиховијем Тресле су се веље горе,
Ступали су вазда смјело По мејдану да се боре.

Камо, камо Душан силни? Камо паша Соколија?
То су дични синци Српства: Ко зв'језда им слава сија!

Ја сам Србин - гусле имам, Уз њих тио попијевам,
И љубављу - према Српству Своје пјесме загријевам,

Славим Марка и Милоша; Славим храброг Ђерђелеза:
Имам њину успомену, Бритки ханџар оштра реза.

Па нек ми се душман јави, Нек на бојно поље дође;
Мене хитац не прима се, Не може ме резат гвожђе,

Маркова је ово рука, Топузином знаде бити;
Хамајлија Алијина Од оштра ме гвожђа штити.

Ја сам Србин - српско д'јете, За Српство ми душа гори
Робоваћу српском роду, док ме црна смрт не смори.

Муса Ћазим Ћатић (1899) Радован ⁂ 12:34, 17. новембар 2021. (CET)

Дискусија

Car Radovan ima neku ideju da se narodnost nekoga vadi iz toga šta je neko pisao u poeziji, i pri tome zanemaruje izvore koji se bave enciklopedistikom koji govore nešto sasvim drukčije. Dva puta vraća izmjene (1, 2) gdje briše referencu LZMK-a, dok je stabilna verzija članka bila bez ikakvog navođenja etniciteta. — Mhare (разговор) 13:02, 17. новембар 2021. (CET)

Значи ово је оно старо лице Мхарета?! Муса Ћазим Ћатић је српски пјесник јер је пјесме писао на српском језику и за српске читаоце, а успут (што је мање битно за енциклопедију) се тако декларисао. Као што си и ти српски википедијанац, јер пишеш чланке на српској (језичкој) википедији. Ако би пристали на тезу да је он „бошњачки” (у етничком смислу) прије усвајања тог имана за тај народ, онда би неком пало на памет да цара Константина назове - српским царем, Понтије Пилата - палестинским прокуратором, краља Милутина - косовским краљем, поглавицу Астека - мексичким гувернером и слично. Глупости! Енциклопедије које би објавиле такво што, у старту су неозбиљне. Радован ⁂ 13:30, 17. новембар 2021. (CET)

Za njega bi trebalo stajati ili samo pjesnik ili bosanskohercegovački, ali kad si već započeo tu igru dodao sam sve etnicitete/narodnosti/vjerskegrupe pa sam onda našao reference gdje ne stoji tako. Mani se toga 'je li ovo staro lice mhareta'. Odgovori na argument. Gdje ti je referenca? Zašto brišeš reference? Kakve to vratolomije i analogije pokušavaš povući? Nismo tu da mi zaključujemo i radimo sinteze (ВП:БОИ). Ja sam ponudio tercijarni izvor koji je druga enciklopedija, pouzdanih sekundardnih nisam imao vremena da tražim. Ako se svi slažu da tvoje nereferencirano (ili još gore, koristeći primarni izvor koji je njegova poezija, po kojem ti kao urednik wikipedije zaključuješ da je on bio Srbin) treba nadjačati ovo referencirano (1, 2) onda nikom ništa. Mhare (разговор) 14:28, 17. новембар 2021. (CET)

Не разумијем у чему је твој проблем? Можда ти смета што је Ћатић СРПСКИ пјесник? Па уклањаш референце!? Да, он јесте српски пјесник, пјесме је писао на српском језику, за српске читаоце и био је дио српске заједнице окупљене око неких српских листова. Шта је у томе спорно? Све што сам већ написао, било је на СЗР чланка, тиме нисам угрозио чланак износећи било какав ПОВ. На самом чланку је било много сулудих измјена око његовог својатања, и ти си у томе добрим дијелом учествовао, а ја сам поступио као администратор. Да у праву си за референцу - и она ће бити додата. И на крају, чега ћу се држати, а чега ”манути”, о томе нећеш ти одлучивати! Никакав високи орган или суд, неће наметати мишљење, гдје постоји већ довољно чињеница. А твоје алузије на Кубуру, остави за друге википројекте или за појас задени, овим завршавам! Радован ⁂ 15:37, 17. новембар 2021. (CET)

E super. Sad mi argumentiraj zašto mogu te dvije reference stajati za hrvatski i srpski, a ne može ova gdje piše bošnjački. Da (još jednom) napomenem, ja sam za to da ne piše ništa, kako je i bilo prije tvoje preinake. Nisam izbrisao referencu, već je zamijenio boljom, novijom, provjerljivom i samim time pouzdanijom. Kao administrator trebao bi znati neke osnove oko referenci i težine izvora, kao i interpretacije istih, a ne ću spominjati gaf gdje smatraš da se uvažavaju većinska mišljenja srpskih lingvista na WMF enciklopediji. Mani me se optuživanja da meni nešto smeta, ti si taj koji vraća i briše, ja sam napisao da je bošnjački, srpski i hrvatski, all-inclusive. Prije toga šaljivo da je srpskohrvatski, u duhu toga da na enwiki svakako sve ovo smatraju jednim jezikom. Mogu naći vjerujem još dosta referenci gdje piše hrvatski, srpski i bošnjački, bosanskohercegovački, pa zašto ne i osmanski, austrougarski i tako praviti cirkus. Mhare (разговор) 16:06, 17. новембар 2021. (CET)

Да, „šaljivo” ... Радован ⁂ 16:23, 17. новембар 2021. (CET)

• У питању је анахрон приступ, Бошњаци као нација настају деведесетих година, што је фактографија. На крају 19. и почетку 20. вијека не постоји независна БиХ/ФБИХ нити Бошњаци. Сматрам да дотични пјесник свакако може бити означен као муслимански или босански, уз наравно - српски. Даље, чини ми се да су надодате референце спорне и упитне поузданости. Савјетовао бих да се надодају нове односно поузданије. Радован апсолутно није направио никакав гаф. Лијеп поздрав. — Садкσ (ријечи су вјетар) 21:36, 17. новембар 2021. (CET)

BiH, FBiH... o čemu ti? LZMK nije pouzdan. Prvi put čujem. Dobro. Mhare (разговор) 22:09, 17. новембар 2021. (CET)

У уводнику се личност може одредити на основу држављанства. Примјер је дат да би слабије упућени боље разумјели ток дебате. — Садкσ (ријечи су вјетар) 23:19, 17. новембар 2021. (CET)

Bosanskohercegovački može se odnositi i na SRBiH, pa i na ljude koji su djelovali za vrijeme austrougarskog kondominijuma. Nije to baš krenulo od 90-te. Mhare (разговор) 23:21, 17. новембар 2021. (CET)

Wishfull thinking епских пропорција и креативна интерпретација историјских догађаја те недостатка аутентичне сопствене државности. — Садкσ (ријечи су вјетар) 23:27, 17. новембар 2021. (CET)

Opet na vikipolitici nešto upereno prema lično kmeni... gle, mogao bih sad na tu analogiju do sutra ujutro navoditi primjere duplih i troduplih standarda ako ćemo po stajalištu koje ste iznijeli ovdije, ali ne ću i nije mjesto tome ovdi. Mhare (разговор) 23:48, 17. новембар 2021. (CET)

Указивање на грешку, позивање на факторграфију и конструктивна критика су све супротно од личног. Најлакше је подићи такву заставицу и кукати. Уосталом, прикладно мјесто за џентлменски разговор и размјену аргумената је СЗР самог чланка а не Википолитика. — Садкσ (ријечи су вјетар) 00:32, 18. новембар 2021. (CET)

Нема ништа спорно у овоме. Може да се евентуално дода и босанскохерцеговачки због тога што је тамо рођен. Није могао писати на босанскохерцеговачком језику ако он не постоји или није постојао тада. На чланку о Босни и Херцеговини пише да нема службени језик. Примјера ради, Драган Радуловић је црногорски пјесник који је писао на српском језику, јер црногорски тада није постојао. Мислим да није спорно додати и придјев везан за мјесто рођења. Свакако, треба прилагодити увод и категорије, јер у уводу пише да је српски и хрватски пјесник, а категорија је босанскохерцеговачки пјесници. -- Vux33 (разговор) 10:57, 18. новембар 2021. (CET)

Slažem se. Neko je i dodao kategoriju 'Srbi muslimani' što ne vjerujem da imamo dokaz po pitanju etniciteta. Također, muslimanska vjeroispovjest je netačna formulacija, trebala bi islamske vjeroispovjesti, a musliman naziv za pripadnika islamske vjere. Zašto to treba biti u uvodniku nisam siguran, bio je umjetnik prije svega. Mhare (разговор) 12:14, 18. новембар 2021. (CET)

У Антологији југословенске књижњвности из 1967, у издању Младинске књиге из Љубљане, уврштен је у корпус српске књижевности. Тако да је то неспорно. Е сад, што се тиче етницитета то је мало комплексније питање. Ја бих у уводу ставио да је реч о књижевнику из БиХ који је стварао на српском језику ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:09, 18. новембар 2021. (CET)

Slažem se. Mhare (разговор) 12:14, 18. новембар 2021. (CET)

Да ли онда и друге писце из БиХ, а који су писали на српском језику треба третирати на исти начин: Иво Андрић, Меша Селимовић, Бранко Ћопић, Јован Дучић, Петар Кочић, Момо Капор... итд. Ваљда је свима јасно да је ово чисто политичко питање. Ако смо до сад писце искључиво третирали према језику на којем пише, и земљи из које долази, не видим нити један оправдан разлог да од сада то буде друкчије.

А то што у једном дијелу БиХ својим поданицима испирају мозак са квази-историјом, лажним језиком и новим националном идетнитету базираном на србофобији — то је тема за неку озбиљнију и ширу расправу. Радован ⁂ 11:29, 18. новембар 2021. (CET)

Ми и даље никако да раздвојимо књижевне од националног (етничког). Књижевна припадност се одређује на основу језика на ком се ствара, ово друго је ваљда јасно. Ћатић је по језику стваралаштва у сваком случају део српске књижевности и свакаоо иде у категорију Српска књижевност (баш као и Хрватска књижевност јер је стварао и на том језику). Али он ни у ком случају се не може везати за Србију или Хрватску јер никада није живео тамо. Он је просто књижевник из Босне и Херцеговине. С друге стране, Ћопић, Андрић, Селимовић су живели и радили у Србији и могу се и у том домену везати за Србију. Не разумем због чега се око оваквих ствари констатно праве фаме и беспотребне расправе. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:41, 19. новембар 2021. (CET)

Ad hominem bljuvotine, je li to tvoj najveći domet? Mhare (разговор) 12:14, 18. новембар 2021. (CET)

Нећу улазити у проблематику чланка, то се лако договори. Колега Мхаре није ти први пут да дижеш панику, лепиш епитете колегама и уклањаш референце. Ово ти је четврти пут да штимујеш или скидаш валидне референце из чланака, петог неће бити. Молим да се ова расправа пребаци на сзр чланка. — MareBG (разговор) 13:51, 18. новембар 2021. (CET)

Nije valjda da mi brojiš prekršaje. Žuti karton flashbacks. Mhare (разговор) 14:08, 18. новембар 2021. (CET)

Sekundiram argument korisnika @Mhare:. LZMK je kredibilan izvor na ovoj vikipediji. Kod nas se u brdo članaka koristi njihovo izdanje Hrvatskog biografskog rečnika koji je onlajn (počeo da se piše pre raspada JU). Da ne dužim, LZMK je kredibilna referenca. I ne može se revertovati. Ako se revertuje onda mora kredibilnim izvorima da se potkrepi osporavanje LZMK. Primera radi na ovoj vikipediji to je unošenje Kurira i sl. u ne-estradne članke. U akademskom svetu ima brdo knjiga koje su osporene. Dakle, ako neko misli da je LZMK kontroverzan, neka da reference koje ga osporavaju na diskusiju pre bilo kakvog reverta.

Drugo: ovde se poteže argument tj. izjednačava se pripadnost jednoj književnosti sa nečijom nacionalnom pripadnošću, a to su dve različite stvari. Recimo Muharem Bazdulj je po nacionalnosti Bošnjak, al se njegova književnost svrstava i u srpsku književnost. ISto tako imamo pisce srpske nacionalnosti koji su svrstani u nemačku književnost jer su pisali na nemačkom i ta književnost ih je, u delima istoričara književnosti, priznala za svoje. To su DVE RAZLIČITE STVARI. I obe mogu da stoje u uvodu. Ali, u prvoj rečenici se navodi njegova nacionalnost u uvodu, a dalje se može napisati koje ga književnosti smatraju svojem.

Treće, kao što je to postao običaj na ovoj enciklopediji, uvek se raspravlja o miševima. Mogli ste se potruditi, to i kažu pravila za pisanja članaka, da koristite više od jednog ili dva izvora. I tih ima na ovu temu krš na internetu, ne mora se čak ni u biblioteku. Ali ne, po običaju se prepucava iznad sveske sa dva lista. Da su se učesnici u raspravu potrudili da pronađu onoliko izvora koliko su vični komentara ovde da napišu, ne bi bilo ni ove rasprave niti bi šta bilo kontroverzno. Sa tog aspekta ova rasprava je bezpredmetna.— ANTI_PRO (разговор) 21:38, 20. новембар 2021. (CET)

Evo moj prilog raspravi bi bio da pogledam šta je za njega napisao Alija Nametak u Sarajevskom nekrologiju, knjizi dosta hvaljenoj posle raspada YU inače, al mi je ostala u Valjevu, nisam je poterao ovde u Beograd. Kao što sam već dodao to ovde o Šukriji Kurtoviću i Aliji Bejtiću. Manje rasprave, više potkovanog uređivanja! — ANTI_PRO (разговор) 21:44, 20. новембар 2021. (CET)

Inače Nametak nije skeundarni izvor, nego tercijarni. Jer je reč o njegovim sećanjima, dakle ne posve objektivnoj realnosti. Faktografski može da bude tačan ili ne. Zato ga nisam koristio kao referencu za opštije tvrdnje, nego jasno u vidu citata. Da ne bude zabune. Pošto sam video da na hr.wiki neki korisnici njega (pisanja iz nekrologija) direktno koriste kao sekundarni izvor, a to ne može biti. Mislim da je reč o članku o Hamdiji Kreševljakoviću ili nekom drugom iz tog miljea koji opisuje Nametak. — ANTI_PRO (разговор) 21:55, 20. новембар 2021. (CET)

Nisam mogao odgovoriti jeri sam bio blokiran mjesec dana na ovom projektu. Nažalost ovo ostade neriješeno, imamo rogobatnu konstrukciju da je bio hrvatski i srpski pjesnik muslimanske vjere (neispravan konstrukt). Smijem li opet ispraviti uvodnik onako kako piše u referencama ili da se postavi predloženi uvodnik da je bio pjesnik i da se ubraja u bošnjačko, hrvatsko i srpsko literalno naslijeđe ili nešto poput toga. Njegova muslimanska vjera je potpuno nebitna. Mhare (разговор) 11:09, 1. јануар 2022. (CET)

Također, kako znamo da je bio musliman? Možda je bio ateist. — Mhare (разговор) 11:40, 1. јануар 2022. (CET)

Ес-селаму алејкум ефенди @Mhare:! Нашао си погрешнога човека да спамујеш. Врло радо чу ти покопати све твоје назовинаучне чињенице. Шта ти овде није јасно? У овом случају реч муслиман се не користи као верска одредница него као етничка. И дан-данас постоје Муслимани (народ) који су свесни свога порекла (као Мехмед Селимовић или Емир Кустурица) и не желе да се изјашњавају као Бошњаци. Наравно, не кажем да Бошњаци лоши људи нити им браним тако да се изјшњавају. Свако има право да се изјасни ког је етницитета, вјере — чак и „расе” (према модерноме схватању и „раса” није природни, већ друштвени конструкт). Па се жали @Srđan:, можда он зна више о бошњачко-атеистичким темама. Поздрав брате мио! — Ничим неизазван (разговор) 11:49, 1. јануар 2022. (CET)

Što si pogrešan? O čemu ti pričaš? Tema je Musa. Mhare (разговор) 12:03, 1. јануар 2022. (CET)

Zašto su obrisane dvije reference? Bosna i Hercegovina (ova današnja država na koju se linka) tada nije postojala, a konstrukt "muslimanske vjere" nije ispravan. Može islamske vjere, ili bio je musliman. Zašto se dopušta ovakva samovolja i kršenje postulata ovog projekta? — Mhare (разговор) 10:02, 2. јануар 2022. (CET)

Енциклопедија.хр јесте упитна као извор због острашћеног приступа према бројним историјским личностима, посебно из БиХ, Боке Которске и Дубровника. Нема самовоље нити потребе за јадиковањем; дискутуј са другим уредницима. — Садкσ (ријечи су вјетар) 12:37, 2. јануар 2022. (CET)

Leksikografski zavod Miroslava Krleže trebao bi biti validan izvor. Ti izgleda ne možeš normalan odgovor napisati, kakvo jadikovanje, šta ti je čoviječe? Ukazujem da se brišu reference, ostavljaju se one koje pogoduju, a čak i ona koja je ostavljena piše: hrvatski i bošnjački pjesnik. A to je i dalje zapravo isti izvor, proklesis = lzmk = enciklopedija.hr. Evo, ponovit ću četvrti put moj prijedlog na koji nitko ne želi odgovoriti (valjda je i to jadikovanje): Najbolje bi bilo ukloniti etničku odrednicu iz uvodnika i navesti da se ubraja u srpsku, hrvatsku i bošnjačku literaturu. Nečija religijska pripadnost također nema nikakvu bitnost za jednog pjesnika. — Mhare (разговор) 13:05, 2. јануар 2022. (CET)

Упристоји се и напоји се добром енергијом са босанске пирамиде љубави прије наредних одговора.

Јасно је на основу чега сам оспорио релевантност датог извора.

Наравно да се брише материјал око којег нема консензуса, док до истог не дође (што је пракса на апсолутно сваком пројекту). За то постоји управо простор овдје, који би требао боље и мудрије да искористиш.

Форматирај своје идеје као RfC.

Муслиман је био етничка одредница вијековима на простору Балкану; Бошњаци као нација настају у другој половини ХХ стољећа. Уосталом и браћа Алије Из. су се изјашњавали као Срби дуже вријеме. Жив био. — Садкσ (ријечи су вјетар) 14:58, 2. јануар 2022. (CET)

Ko je postigao konsezus oko LZMK-a? Za druge rečenica nemam ti neki odgovor. Ostajem na prijedlogu koji sam iznio, a za LZMK bi zaista volio vidjeti konsezus koji ih je proglasio nerelavantnim izvorom za enciklopedijske članke. — Mhare (разговор) 15:52, 2. јануар 2022. (CET)

Čekaj, nije li ovo konflikt interesa? — Mhare (разговор) 23:14, 2. јануар 2022. (CET)