Разговор:Панонска кнежевина/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

"Kroatizam" je "krugoval"

Boškiću od Panonije, ja sam studirao i u Zagrebu i naravno da mi se "potkrade neka reč hrvatskog". Nisam iz Krajine i niko mi nije rođen u Krajini, niti u Hrvatskoj. Međutim, voleo bih da mi se ukaže na bilo koji "kroatizam" koji napišem. Lično sam pristalica jezičkog čistunstva, zalažem se za vraćanje onih reči u upotrebu, koje su nemarom naše inteligencije, posebno u vreme Kraljevine Jugoslavije i SFRJ - izbačene. Poznato mi je da su se neki čuveni književni kritičari, poput Ljubomira Nedića oštro protivili "kroatizaciji srpskoga jezika", ne misleći o tome da su Hrvati prethodno pokupili sve što su mogli iz prebogate srpske narodne jezične riznice i da smo im sami u tome pomagali (Đura Daničić). Naravno, nikada ne bih upotrebio reči "hrvatskoga novorieka" ili neke savremenije rogobatne kovanice, ali bih mnoge reči vratio. Dakle, ako negde nekome kažem "mrkva" umesto "šargarepa", nemojte misliti da je to nenamerno. Sklon sam i "tisući", pre nego "hiljadi", ali ne želim da "bodem oči" previše i s te strane. Još nije vreme.--Zmaj Vretanijski ^recite 20:48, 8. октобар 2013. (CEST)

Pitanje za Nimčevića

Dakle, Nimčeviću, zanima me tvoj komentar ove Zmakjeve izmene: [1]. Ova kneževina se većim delom nalazila na području današwe Hrvatske, a Zmaj hoće da se tu prvo pomene Slovenija. Kakav je tvoj komentar o tome? PANONIAN (разговор) 20:17, 8. октобар 2013. (CEST)

A ja se pitam što je tebi toliko stalo do isticanja hrvatskog imena.--Нимча (разговор) 09:10, 9. октобар 2013. (CEST)

Dakle, nećeš da odgovoriš na moje pitanje? Dobro, ne moraš... PANONIAN (разговор) 16:04, 9. октобар 2013. (CEST)

И само за случај да одлучиш да наставиш Змајев рат измена око овог питања, све ове мапе показују да се ова кнежевина огромном већином своје територије налазила на подручју данашње Хрватске:

• https://sr.wikipedia.org/wiki/Датотека:Mapa_9vek.JPG
• https://sr.wikipedia.org/wiki/Датотека:Regnum_of_Braslav.PNG
• https://sr.wikipedia.org/wiki/Датотека:Gesta_hungarorum_map.jpg
• http://www.hervardi.com/images/slovenijeh025.jpg
• http://www.hervardi.com/images/slovenijeh027.jpg
• http://www.croatia-in-english.com/images/maps/800s.jpg

Не постоји ни један извор који тврди било шта другачије. PANONIAN (разговор) 16:22, 9. октобар 2013. (CEST)

Iskreno, boli me uvo za redosled: Slovenija, pa Hrvatska ili Hrvatska, pa Slovenija. Mos' mislit'. Uhvatio si se toga samo da bi nam nesto dokazao. Pateticno. Samo podstices Zmaja na rdjavo misli o tebi.--Нимча (разговор) 17:04, 9. октобар 2013. (CEST)

Odlično

Evo, samo da se javim nakon sedmodnevne kazne-blokade... mislim da je tekst sasvim prihvatljiv. Logično da je da Hrvatska bude na prvom mestu, pošto ona danas zauzima najveći deo te bivše sklavinije... može i ono u vezi Imamija, ali kad bi mogao citat iz njegove knjige da se upotrebi gde on pominje tu "državu", kako li ju je već nazvao. To bi baš bilo lepo, da eto, neko ko nije istoričar kaže nešto o toj "državi" iz ranog srednjeg veka. --Zmaj Vretanijski ^recite 20:27, 16. октобар 2013. (CEST)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 06:52, 17. октобар 2013. (CEST)

Država Ljudovida Posavskog

Smatram da je Panonska država, koja je zahvatala jezgro današnje Hrvatske, Zagorje sa Zagrebom, kojom je vladao Ljudovid Posavski (811-823), bila ista ona država (Nitra) kojom je vladao sinovac moravskog kneza Momira (811-846), Pribina, dok je kneževinom Dalmacijom vladao knez Borna, Vladislav, Domagoj, Svetislav, Branimir... To govori da se ista protezala od Nitre do Istre. Moravski knez Momir je imao tri brata, zvali su se: Bosohostius (Božegost, najverovatnije knez Borna, vladar Dalmacije), Ljudevid (Najverovatnije Ljudovid Posavski) i Svetomir (otac moravskog kneza Rastislava (846-870) i Bogoslava, oca Svetopolka Velikog (870-894)). Pribina, knez Nitre (do 833.), kasnije Blatenske (840-861) je najverovatnije bio sin Ljudovida Posavca i naslednik. Njegov sin i naslednik je bio Kocil (Gorčilo).

Kako se dokazano zna da su neki hrvatski vladari preuzeti od drugih naroda ili samo izmišljeni, (i to: Kubrat (bio bugarski vladar) i njegovi sinovi Mouhlo, Lobelos, Koseg, Kluk, Tuga i Buga (svi izmišljeni), zatim, Kuber (Kubratov sin), Porga ili Porin (Kubratov unuk od sina Alceka, avarskog kana), Radoslav (deda srpskog kneza Vlastimira), Višeslav (pradeda kneza Vlastimira), Budimir (knez Budimir (Mutimir), sin kneza Vlastimira), Vojnomir (Hormidor = Hordomir, tj. Gordomir, otac moravskog kneza Momira i deda kneza Rastislava), Ratimir (sin slovenskog kralja Bladina, Senudslavljevog unuka), Braslav (Bratislav, sin Svetopolka Velikog (870-894) od Moravske), Ilko (mitski vladar), Muncimir (srpski knez Mutimir (Budimir)), Tomislav (Domaslava, kraljica Dalmacije, supruga kralja Pavlimira Ratobornog), Trpimir jr. + Krešimir I (Desimir, sin Pavlimira i Domaslave), Mihail Krešimir II (Mihail Višević + Prelimir, unuk Pavlimirov), Miroslav (stric Jovana Vladimira i Stefana Vojislava), Držislav (Dragoslav kralja Prelimira), Svetislav (Svevlad kralja Prelimira), Krešimir III (Hvalimir kralja Desimira), Stjepan (Stefan Vojislav), Krešimir IV (imao kćer Nedu, tako se zvala mati zetskog kralja Mihaila I) + Zvonimir (Mihailo I Svetomir ili Slavomir (Saganek / Spelank) od Zete) i Petar Sve(t)čić ili Sla(v)čić (Petar Konstantin Bodin)), dolazimo do toga da su stvarni i nezavisni vladari Dalmacije bili Borna (Božegost, brat Momira Moravskog), Vladislav (Rastislav, bratanac Momira Moravskog), Mi(lo)slav, Pribina (preimenovan u Trpimir), Domagoj (neretvanski knez i uzurpator dalmatinskog prestola), Svetislav (stric Pavlimira Ratobornog), Branimir (iz Ravnih kotara?), Pavlimir Ratnik, Domaslava, Desimir, Prelimir, Dragoslav, Svevlad, Hvalimir, Petar, Jovan Vladimir, Dragomir, Stefan Vojislav, Gojislav, Mihailo I Svetomir, Petar Konstantin Bodin i Mihailo II, a u to doba su i Slavonija, Zagorje i Dalmacija pale pod Mađarsku (u rasponu 1091-1105 god.).

Sa druge strane, kneževinom Panonijom vladaše: Ljudovid Posavski, Pribina, zatim Panonska u Moravskoj, pa se pod Pribinom Dalmacija i Panonska ujedinile u jednu nezavisnu državu. Pa onda Kocil izgubio Dalmaciju od Domagoja, Svetopolk Veliki mu uzeo Panonsku, tj. Nitru / Blatensku i kad je Moravska pala pod Mađare i Panonska je, a Dalmaciju je od Branimira preuzela Duklja, a potom Mađarska. Markon Padrino (разговор) 02:03, 14. новембар 2021. (CET)