Разговор:Петар Бојовић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

л армија

Шта је "л армија"? --ангелина марковић 10:30, 23 апр 2005 (CEST)

"1 армија". итд. Хвала. Голија

Софија

Одакле податак да је српка војска ушла у Софију? Након пробоја фронта, 1. армија се окренула на север (капитулација Бугарске је затекла код Куманова), а 2. армија је кренула на северо исток, избила је на бугарску границу код Царевог села, али по мојим подацима никада нисмо ушли у Бугарску.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.180.37.125 (разговор • доприноси) | 21:30, 16. мај 2010

Можеш поред те реченице да ставиш "{{чињеница}}" што значи да се тражи неки извор (литература или референца) који ће то потврдити. С друге стране, овде можеш са поверљивим изворимна и добром расправом да оповргнеш ту тврдњу, тако да та тврдња буде уклоњена из чланка или промењена тј. измењена. --79.101.181.117 (разговор) 21:35, 16. мај 2010. (CEST)

Ovaj IP korisnik je uneo podatke bez ikakvog izvora [1]. Zato sam sada poništio izmene. --109.93.204.228 (разговор) 23:57, 28. мај 2010. (CEST)

Извори

Уколико је Петар Бојовић подржавао четнике,за то треба навести озбиљан и неутралан извор.Исто важи и за то да су га убили партизани,премлативши га на смрт.Чланак са сајта СПЦ то никако не може бити,као што ни Е-новине не могу бити објективан извор за чланак о Амфилохију. Црни Бомбардер!!! (†) 01:40, 15. децембар 2011. (CET)

Слажем се. Написане су сигурно озбиљне књиге о Бојовићу, тако да ако је то истина, лако је наћи извор за те тврдње. Такође, не би било лоше дас се чланак прошири његовим политичким ставовима и другим дешавањима у животу, јер чланак поприлично личи на ЦВ. Нпр. мало више о том неслагању с Француском, Антантом, детаљеније о његовом смењивању кад је команду преузео Мишић, итд., ту сигурно има доста занимљивих и такође битних детаља његовог живота... Јест био војник, али неко ко је на тако високом положају у војсци, свакако је доста био умешан и у политику. Такође, ако је тачно то за Дражу и о томе би се могло рећи нешто више... --Јагода испеци па реци 09:32, 19. јул 2013. (CEST)

С тим што бих ја писмо ставила у посебну плаву кутију као илустрацију, а не као део текста.--Јагода испеци па реци 09:33, 19. јул 2013. (CEST)

Smrt

Interesantno [2] -- Bojan  Razgovor  23:21, 20. јул 2013. (CEST)

Да Боки прочитао сам пробаћу да контактирам "Грка" да разјасни дилему овде, хвала што си ово окачио. Змија бгд 00:08, 21. јул 2013. (CEST)

Evo vam i original članka u Politici. http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Dan-secanja-na-zaboravljeno-oslobodjenje-Beograda.sr.html --Јагода испеци па реци 11:55, 21. јул 2013. (CEST)

Nije to, vec neko ko se predstavlja kao rodjak kaze da nije bilo premlacivanja, vec grubog samara i smrti od ponizenja. -- Bojan  Razgovor  12:20, 21. јул 2013. (CEST)

Dobro, onda možemo reći da je bio "fizički napadnut prilikom iseljenja" i da je "ubrzo nakon toga umro". Neodređenije je, ali ne navodimo to što piše na tom forumu, jer forumi ipak ne mogu da nam budu referenca, to je valjda svima jasno. U suštini, kad gledamo onako ljudski, to uopšte nije ni bitno: i šamar je bio dovoljan da se Bojović oseća kao da su ga isprebijali na mrtvo ime. Suština je da su se prema jednom srpskom generalu odnosili kao prema poslednjem šljamu. Da li su ga pretukli ili "samo" ošamarili, manje je bitno. --Јагода испеци па реци 12:24, 21. јул 2013. (CEST)

Niko nije ni rekao da se treba pozvati na anonimnog forumasa. -- Bojan  Razgovor  12:59, 21. јул 2013. (CEST)

Слажем се да се преформулише Јагода ти то излекториши. Змија бгд 13:51, 21. јул 2013. (CEST)

Slika

Što promeniste sliku u kutijici? Pa ona ranija je bila deset puta lepša. A i boljeg kvaliteta. Ova je jako loša i bolje je da bude negde u tekstu u manjim dimenzijama. --Јагода испеци па реци 11:50, 21. јул 2013. (CEST)

На тој слици је Војвода а на предхоној је генерал пробаћу да је ишчистим. Змија бгд 12:00, 21. јул 2013. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ

Чланак је стављен на расправу слободно ми укажите на грешке и коментаришите номинацију. Змија бгд 14:34, 13. август 2013. (CEST)

Коментари

Разумљив текст, довољно информација од којих су већина референциране. Ја бих избацио цитат у почетном пасусу, јер је сувишан и нема никакву сврху. Уместо тога бих проширио са важним реченицама из доњих одељака. Што се тиче правописа, мени је правопис слабија страна, па га скоро никад не коментаришем. Друге замерке немам...--VuXman ^talk 17:47, 13. август 2013. (CEST)

Па измени, како мислиш, ја ћу да га уклопим правописно. Змија бгд 17:52, 13. август 2013. (CEST)

Гледаћу вечерас или сутра да проширим, пошто имам приватних проблема, па мало мање имам времена за Википедија. Иначе врло добро одрађен посао.--VuXman ^talk 18:05, 13. август 2013. (CEST)

Молим само да се исправи опис фотографије на којој се наводно налази војвода Мишић са генералом Бојовићем у Солуну, на слици није војвода Мишић. Српска историја (разговор) 21:43, 13. август 2013. (CEST)

Da nije možda kralj Petar?--Нимча (разговор) 21:44, 13. август 2013. (CEST)

Није ни краљ, вероватно је неко од официра из штаба.Српска историја (разговор) 21:50, 13. август 2013. (CEST)

А ко је само краљ Петар I и Мишић су носили те бркове. Краљ је после пустио браду. Знам за ту слику. Змија бгд 22:09, 13. август 2013. (CEST)

Трећи који само може бити је Божидар Терзић, много личи на краља а и био је Министар војни 1916. године. Највероватније је он. Змија бгд 22:15, 13. август 2013. (CEST)

Вероватно јесте генерал Божидар Терзић, сада сам прегледао неке његове фотографије. Српска историја (разговор) 22:32, 13. август 2013. (CEST)

Lepo urađeno! --Goldfinger (разговор) 11:23, 14. август 2013. (CEST)

Са задовољством сам прочитао чланак. На неким местима би реченице могле да се мало дотерају тако да буду лакше за читање. Слика у инфобоксу је лоша и боље је да се ту убаци нека са бољом резолуцијом. Пише да је пореклом из црногорског племена Васојевићи. На неким местима пише да је то највеће српско племе у Црној Гори. Најбоље би било да само стоји да је из племена Васојевићи. --Алекс (разговор) 23:04, 15. август 2013. (CEST)

Имам још једну слику где је војвода, ставио сам ту јер је једина где је са одликовањима и еполетама војводе. Ако нађем неку бољу додајем овај корсиник српска историја има доста слика питаћу њега. Легендарна слика је одлична али на њој није војвода него генерал. Исправићу то о племену. Текст је доста преписан из књига које сам навео у референцама. Ако је нека грешка онда је то до аутора. Змија бгд 00:08, 16. август 2013. (CEST)

Схватам твоје намере, али ја бих за сада ставио уље на платну. А кад се нађе боља као војвода онда бих променио. Не мислим да има грешака него је текст мало тежи за читање, ту би било добро да се укључе други википедијанци да мало пеглају текст, али ништа страшно.--Алекс (разговор) 00:52, 16. август 2013. (CEST)

Уље на платну је монтирани чин јер аутор додао ознаке. Али ок, среди како ти мислиш а мала нек остане у чланку о војводи. Змија бгд 00:56, 16. август 2013. (CEST)

 Коментар: Чланак је сређен и допуњен информацијама и заслужује да буде изабран за добар.--Pinki (разговор) 08:02, 16. август 2013. (CEST)

 Коментар: Проширио сам уводни чланак, да буде сличан Степи. Ако ти се свиђа остави га, али претходно га још једном провери због граматичких и других грешака.--VuXman ^talk 22:38, 16. август 2013. (CEST)

 Коментар: Све је добро тако ће и да остане кад купим једну књигу и проширим га за сјајан. Изабацио сам део о браку јер се понавља у следећем реду. Змија бгд 23:25, 16. август 2013. (CEST)

Било би добро да напомена бр. 1 има референцу... --Јагода испеци па реци 01:40, 17. август 2013. (CEST)

Мислим да је то објашњено у извор бр. 5... --Mstudiodf (разговор) 01:49, 17. август 2013. (CEST)

Свеједно, треба додати ту референцу. Ради се о врло необичној тврдњи која не сме бити без референце. Пошто је референца већ унета али на другом месту, треба је само поновити, ништа више. --Јагода испеци па реци 02:08, 17. август 2013. (CEST)

Додао сам... --Mstudiodf (разговор) 02:44, 17. август 2013. (CEST)

Прочитао сам чланак, има све елементе да буде изабран у добар. --Ђорђе Стакић (р) 10:08, 20. август 2013. (CEST)

Ljudi jel biste mogli da dodate podnaslov Literatura i da upišete istu koja je korišćena u članku sa ISBN-om, kao i u članku Stepa Stepanović?--Иван92_VA (разговор) 11:38, 22. август 2013. (CEST)

  Урађено Змија бгд 12:10, 22. август 2013. (CEST)

Докази о премлаћивању Бојовића, смрти од последица батина и забрани присуства сахрани

Иако је чланак објављен у Блицу, позивам да се прочита: Историчар Дејан Ристић - Разбијање мита о смрти војводе Бојовића Сведоци смо поплаве лажних информација о прошлости које се стихијски преносе без осврта на изворе, подсетићу само на модерни мит о песмама Шота и Ђурђевдан. Колико видим, извињавам се ако грешим, главни извор су текстови Политике. Исте оне Политике која је исфабриковала сукоб Тесле и Пупина и објављивала лажне интервјуе са обојицом чиме је нанела генерацијску штету домаћој историографији и која је исфабриковала треће место Југославије у Монтевидеу. Исте оне која и у 21. веку објављује ауторске текстове непостојећих лекара из Канаде, са сликом немачких глумаца. Предлажем да се само за наводе о смрти војводе Бојовића затраже чврсте референце из проверене литературе, дакле увид у изворе а не у места где је текст преношен, а да се у међувремену стави ознака да се за информацију тражи извор. 87.116.177.173 (разговор) 17:37, 7. мај 2019. (CEST)

Да нагласим, не ради се о доказивању да се то није догодило, нити о тражењу нелогичности, него да видимо изворе, ко је први то објавио и на основу чега, јер се информација појавила 50 година након самог догађаја. 87.116.177.173 (разговор) 17:40, 7. мај 2019. (CEST)

Smrt

Sta pise tacno Opacic. Nelogicno je da neko koga Ozna prebije iste godine dobije svoju ulicu nazad. -- Bojan  Razgovor  12:15, 2. јул 2014. (CEST)

To није писао Опачић, него Леко и Вартабедијан а ту тврдњу је додао Корисник:Gorran. Ја ту књигу немам па немогу да проверим. Опачић не прича о премлаћивању већ о понижавању. Змија бгд 00:51, 3. јул 2014. (CEST)

„Хапшење“ војводе Бојовића

Бојане, за шта то не постоје докази? Да је Бојовић преминуо? Да је преминуо од премлаћивања?? Да је његов син, без пресуде, робијао 10 година??? Да је на Радио Београду упућена пријетња да ће свако ко покуша да дође на сахрану војводе Бојовића бити ухапшен и кривично гоњен???

За шта не постоје докази?????

Друже мој, ја нисам Крушевљанин Иван да оцјењујем нечији психолошки приступ историјским догађајима, али дај мало обуздај своје брецање на комунистичке злочине!--CarRadovan (разговор) 12:25, 2. јул 2014. (CEST)

Naslov clanka je Славимо оне који су пре 50 година шутирали до смрти српске хероје. Ozna se ne spominje, a nagovestava se da je da ga je 20. januara 1945. (tri meseca od oslobodjenja) pretukla grupa partizana. Gore sam ostavio svedocenje nekog ko se predstavio kao rodjak i kaze da je jednom osamaren i vredjan prilikom iseljenja. Imam problem ako se ova vest prepisuje iz magistarske teze Srdjana Cvetkovica, za koju se kaze je puna materijalnih gresaka i neutemeljenih ocena. -- Bojan  Razgovor  12:37, 2. јул 2014. (CEST)

Па ти мени поништи целу измену због једног „лошег“ навода!? Ццц Ајд, гледаћу ових дана да нађем бољи навод, али не верујем да ће то умањити злочин, па макар то била и чувена Озна. --CarRadovan (разговор) 13:01, 2. јул 2014. (CEST)

Revizionisticka istorijska skola u Srbiji ciji je Cvetkovic istaknuti clan ima tendenciju da muti vodu i selektivno navodi cinjenice. -- Bojan  Razgovor  13:06, 2. јул 2014. (CEST)

И Опачић тврди да је то ипак ОЗНА, неможе се тек тако необавештен упасти у кућу и као што пише у новинама. У филму Личности и догађаји од пре пар дана такође се помињу цитираћу људи у црним капутима. То је само УДБА, ОЗНА, ДБ итд. Чињеница је да Добрица ухапшен и оптужен да је четнички сарадник. Ускоро излази монографија па ћу тамо да погледам шта је тачно и коначно да се реши та мистерија око смрти војводе Бојовића. Змија бгд 00:59, 3. јул 2014. (CEST)

Ali u spisak delatnosti Ozne ne spada iseljavanje u ratnim danima. A sumnjam da ga je pretukla grupa partizana 20. januara (kao sto je pisalo u onom clanku), ako je on umro 19.-- Bojan  Razgovor  02:45, 3. јул 2014. (CEST)

Лично сам разговарао са његовим унуком Милованом прича иде у том правцу али опет немогу то да додам у чланак јер то непише ни у једној референци и није додато у књигама. Претучен је пре 19. јануара а сахрањен је 20-тог. Најбоље је сачекати нову књигу која излази ускоро од Божидара Јововића па ће вероватно све бити јасно. Змија бгд 03:04, 3. јул 2014. (CEST)

Spominje li velike batine ili jedan samar? -- Bojan  Razgovor  03:05, 3. јул 2014. (CEST)

Обилно премлаћивање али не због шињела. То би данас сматрали глупошћу да се тако старац претуче због ситнице. У сваком случају постоје три приче: 1. Срђан Цветковић тврди да је то ОЗНА, Опачић се слаже, јер је то време општег метежа, 2. Да је претучен од необавештених партизана како кружи по интернету јер су хтели да га иселе што је мало вероватно и 3. Ова коју знам да је позадина много дубља а не само обична селидба у коју је укључено и писмо које сам написао у чланку. У сваком случају велика мистерија и свако прича своју причу а истина је негде на средини. Тај део историчари избегавају ево можеш видети овде. Змија бгд 03:18, 3. јул 2014. (CEST)

Ocekivano je da ga Ozna privodi zbog podrske Drazi (mada starac nije znao za Drazine prave aktivnoti). Kontam da ga je saslusavala i pustila, a ovo je bilo nesto drugo. -- Bojan  Razgovor  03:32, 3. јул 2014. (CEST)

Тако је, тај део је непознат да ли га је премалатила Опачић каже понижавали ал премлаћивање у кући је било јер су комунсти волели ствари из куће поготову елитних каква је била кућа војводе Бојовића. Змија бгд 10:58, 3. јул 2014. (CEST)

Sad vec malo preterujes. -- Bojan  Razgovor  11:42, 3. јул 2014. (CEST)

Не претерујем хтели су драгоцености из куће. И није само ту већ у свим деловима Старог града и Врачара јер тада је требало избацити предратну елиту на улицу и населити дошљаке што се касније и десило. Што се тиче куће војводе Бојовића то је сад приватна фирма и његових директних потомака више нема. Змија бгд 16:05, 3. јул 2014. (CEST)

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје седам дана, тј. до 18. јула 2014. око 22:40. Укажите на грешке и коментаришите номинацију. Змија је предлагач. П.С. фалио је овај уводни део, па сам га додао. --Lakisan97 (разговор) 23:31, 11. јул 2014. (CEST)

Коментари

 Коментар: Што се мене тиче, једино могу да закључим да ћу, ако текст прође расправу, гласати „за“. Нисам баш компетентан да коментаришем суштину садржаја, али споља све изгледа у реду — референцирано, илустровано, углавном правописно коректно. --Lakisan97 (разговор) 23:31, 11. јул 2014. (CEST)

Сад је само допуњен, додате су нове слике. То је све. Змија бгд 23:40, 11. јул 2014. (CEST)

 Коментар: Касније ћу да прочитам чланак. Занима ме за сад је л било забране о присуствовању сахрани обајвљене преко радија или не? У одредници Српског биографског речника чији је аутор чувени војни историчар Саво Скоко не пише много о каријери после 1918. До те године пише до у детаље, а после само издваја најбитније датуме у каријери. Штавише, ни не пише код њега како је умро, него само стоји 1945. година на почетку одреднице. --Нимчевић разговор  00:03, 12. јул 2014. (CEST)

Само књига из 2001. чији је аутор Рајић, Раде (2001). У име војничке части. Београд: „Војноиздавачки завод“. ISBN 8633500886 . У њој пише о том немилом догађају. Сазнао сам пре пар дана да је Борислав Пекић знао целу причу, само да дођем до књиге где он о томе прича. Додао сам фусноту да је сведочење историчара пуковника Милорада Прелевића, прича се поклапа са унуковим сведочењем а лично знам унука војводе Бојовића а немогу да додајем његову причу јер то нигде није записано. Петар Опачић у деловима прећуткује тај догађај у књизи Војвода Живојин Мишић али је додао део за сина. Ово што је додато то је записано. Змија бгд 00:18, 12. јул 2014. (CEST)

Је л цитира тај професор на Војној академији нешто? То ме занима. --Нимчевић разговор  00:37, 12. јул 2014. (CEST)

Овај део је од њега из најновије књиге:

• 1. Његов млађи син Добрица, прискочио је упомоћ оцу док су га војници понижавали али је он такође ухапшен и упућен на десетогодишњу робију под оптужбом да је био четнички сарадник.
• 2. Дуго после смрти био је проскрибован, а његова породица изложена најгрубљем понижавању. Супруга војводе Бојовића, Милева написала је писмо 26. априла 1946. године, Јосипу Брозу Титу, молећи га да јој каже где јој је син затворен и због чега је ухапшен, уверавајући га да никакво зло ником није причинио. Међутим Броз је није удостојио одговором. По изласку из затвора Добрица није затекао мајку у животу.

Он само тврди да су га понижавали, а Рајић објашњава цео догађај. Змија бгд 00:43, 12. јул 2014. (CEST)

 Коментар: Мало ми је нејасна ова реченица у поднаслову Српско-турски ратови: Пред почетак 1877. до 1878. другог српско-турског рата унапређен је у.... (претпостављам да су речи мало испремештане). Нисам сад неки стручњак за историју, али ово што сам прочитао је и више него одлично написано. Довољно референци, прихватљив стил.... свака част. Сигурно ћу гласати за. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:40, 12. јул 2014. (CEST)

Пермутација, сад је исправљено, хвала на указаној грешци, ако има још дајте да исправимо све и хвала на коментару. Змија бгд 18:24, 12. јул 2014. (CEST)

Јел можда знаш у ком делу Србије се налазе ова места која се помињу у чланку: Учествовао је у борбама на Врапчи, Плочи, Сливници, Драгоманском теснацу, Нешковом вису и Пироту. Претпостављам да је реч о насељима у југоисточној Србији, тај део око Пирота, али нисам сигуран. Имамо чак и чланак Врапча, ако је реч о том месту --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:59, 12. јул 2014. (CEST)

Српско бугарски рат је вођен у рејону Старе Планине. Управу си па додај повезивање ако сам неко испустио. Змија бгд 19:09, 12. јул 2014. (CEST)

Драгомански кланац и Сливница (река) су у источној Бугарској.--Нимчевић разговор  23:00, 12. јул 2014. (CEST)

Па то сам и ставио. Драгомански кланац се налази на територији данашње бугарске општине Сливница, док је, колико сам схватио из текста битка код Сливнице ипак одржана у близини истоименог села у Димитровградској општини --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:53, 12. јул 2014. (CEST)

Река Сливница се налази на пар километара од Софије код Алдомироваца. Сливничка битка је у ствари била одлучујућа у овом рату, јер после ње српска војска је у дефанзиви на свим положајима сем код Видина.--Нимчевић разговор  00:10, 13. јул 2014. (CEST)

ОК. Онда стављамо Алдомировце, или још боље везу ка самој бици --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:27, 13. јул 2014. (CEST)

 Коментар: док се не разреши проблем око хапшења и смрти чланак не може бити сјајан! --Pinki (разговор) 23:15, 12. јул 2014. (CEST)

Који проблем? Мени све делује уредно наведено --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:53, 12. јул 2014. (CEST)

Стварно који проблем, написао сам да Петар Опачић каже до словце шта је било, чак сам и цитирао а Рајић додаје делове које је интерпретирао историчар пуковник Милорад Прелевић. Академик Борислав Пекић је дао изјаву на основу исказа сина војводе Бојовића који је ухапшен тај дан тај снимак немам али пронаћићу га. Жао ми је што је Пинки ово рекао али официри ОЗНЕ ЈЕСУ БИЛИ припадници НОБ-а то је неспорно и необориво. Управо зато Опачић и Скоко као официри ЈНА нису објавили књигу о Војводи Петру Бојовићу. Скоко је преминуо прошле године а сумљам да ће Опачић објавити али у књизи о Мишићу делимично објашњава тај догађај. Ускоро излази монографија па ћу и њу прочитати надам се да ће тамо бити нешто ново. Змија бгд 00:06, 13. јул 2014. (CEST)

Нису били припадници НОБ, већ учесници НОБ. Знаш то добро радио си на многим чланицима о њима. Читава ствар је нејасна, зашто су упали у кућу!? Јесте то био мало тежак период, али баш и није било толике хајдучије као што данас желе да прикажу. Нису партизани били само неки дивљаци са планине, било је тамо и учених људи. --Pinki (разговор) 00:19, 13. јул 2014. (CEST)

Слажем се али јесу били припадници ОЗНЕ, не оправдавам ничије лоше поступке ако су то урадили, краљеви, титови или било који други официри премлаћивање, шамарање, хапшење високог официра претходне војске. И французи су имали Петена па су га осудили на доживотну робију, мада Бојовић није био квислиг али су га врбовали почетком рата да постане. Мислиш да је лако писати бруку свог народа ма ко да је урадио али пошто је то већ историја мора једном да се каже. Такође се слажем да је међу партизанима итекако било учених људи, неке чак и ценим као Кочу Поповића, Милоја Милојевића, међутим сви они имају монархистичку прошлост. Кочин отац је био власник пола Булевара револуције, Милојев стриц је био генерал краљеве војске и многи други знам доста о њиховим животима пре рата и то по прилично. То они нису урадили али ни наредили. Управо зато је супруга војводи и писала Титу да јој објасни зашто су јој муж и син ухапшени. Овај разговор његов са Нојбахером пре рата из претходног пасуса је такође њено сведочење јер је присуствовала и том догађају. Змија бгд 00:29, 13. јул 2014. (CEST)

У првој реченици у пасусу Активна војска и војни писац само треба написати на коју се годину мисли: „По свом образовању и преданости служби Петар Бојовић је био веома цењен официр, па је септембра те године...“. Све остало је супер, гласам за! --Михаило (разговор) 15:05, 13. јул 2014. (CEST)

То ми је промакло ако има још нешто обавестите ме па да исправим на време. Сад је исправљено. Змија бгд 15:15, 13. јул 2014. (CEST)

 Коментар: Прочитао сам чланак и одлично изгледа. Стил писања ја добар, склоп реченица такође, видим да има довољно референци и слика, тако да од мене долази позитиван глас.--PedjaNbg (разговор) 16:02, 16. јул 2014. (CEST)

ДФЈ или КЈ

Зар не би требало да као место смрти буде Краљевине Југославија (као и до сада) пошто је привремена заједничка влада (НКОЈ-краљевска влада) формирана тек 7. марта 1945, а ДФЈ је званично проглашена 10. августа 1945. године? Андрејевић (разговор) 16:01, 11. јун 2020. (CEST)