Разговор:Петар Кочић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Кршење лиценце

Мирише ми да је овај чланак у потпуности преписан однекле. Ако је тако, било би добро да видимо поправљен чланак овог великог песника. --Поки |разговор| 19:46, 3. септембар 2007. (CEST)

Судећи по "приређено према издању "Историје југосл. књижевности", писац Ђорђе Анђелић, 1.1.1938, Београд", рекао бих да је одатле преписано. "Приређено према" ми мало смрди, и могуће је да је аутор само избацио пар реченица и преправио коју тачки и зарез. Ја мислим да је то и даље плагијат, можда неко зна боље од мене? Дарко Максимовић 20:03, 3. септембар 2007. (CEST)

Лично сматрам да на Википедији не би требало да има мјеста реченицама попут "Кочић се одушевљава једноставношћу српског народног језика и народним животом" и "Моћан дах природе и крепког, природног и примитивног живота oceћa ce y свима његовим приповеткама" а више типа "Његова је велика популарност везана за његов борбени српски национализам и велику љубав према српском крајишком кмету." Дакле, мање типа "он је ово оно", а више типа "критичари га коментаришу као ово оно (референца)". Ако нико нема ништа против ја бих овакве ствари беспоштедно избацивао. Дарко Максимовић 20:03, 3. септембар 2007. (CEST)

---

Darko, prve recenice koje si naveo (koje ti se ne svidjaju) se odnose na stil pisanja nekog pisca, a druge recenice (koje ti se svidjaju) odnose se na tematiku nekog pisca. U analizi jednog dela podjednako su bitni i stil i tematika, tako da se ja ne slazem s tobom, barem ne u potpunosti. Istina je da bi trebalo voditi racuna i ne pisati tekstove koji su previse "pesnicki nadahnuti" ali ipak treba voditi racuna da se obradi SVE sto je bitno za delo nekog pisca. Stil MOZE bit leprsav ili krut, lak ili tezak, jasan ili komplikovan itd.

Nije u pitanju samo stil, nego je u pitanju sadržaj. Ja ne moram ni da čitam pravila vikipedije da znam da za direktnu analizu pjesnika/pisca/knjige nema mjesta ni na jednoj enciklopediji. Enciklopedija treba da sadrži navode onih koji su analizirali knjigu, a ne da se lično bavi tom analizom.Дарко Максимовић 23:10, 3. септембар 2007. (CEST)

S druge strane, ako sumnjate da je ovo prepisano, sto ne stavite nalepnicu, i pokusate da nadjete tu knjigu i utvrdite da li je stvarno prepisano ili nije? Koliko god nam "licilo", niko nije kriv dok se ne dokaze.--Maduixa kaži 20:47, 3. септембар 2007. (CEST)

Hvala na savjetu. Ali ja nemam knjigu koju sam već gore naveo, a zamolio sam da neko (ko ima) provjeri. Ti očigledno nemaš ali možda neko drugi ima, i na tog "drugog" se jedino i odnosio moj post. I dobro sam svjestan da niko nije kriv dok se ne dokaže drugačije, zato i nisam obrisao dotični dio. Дарко Максимовић 23:10, 3. септембар 2007. (CEST)

---

Даркић, не пушћај нокте, кад ја нисам. Нисам ништа лоше мислила ни једном једином реченицом коју сам написала. Наравно да не треба ми да анализирамо, али ако је неки писац познат по свом "лепршавом", "мрачном", "разиграном", "скакутавом" стилу, онда то треба и да напишемо, а не да избегавамо само зато што нам се не свиђају ти епитети. Наравно, увек је добро и надасве пожељно, како си то већ сам навео, да се наведу и извори који тврде да је стил дотичног или дотичне "лепршав".

Што се ове друге опаске тиче,једноставо је био предлог, јер ипак ви, који сте у земљи, имате више шансе да нађете ту књигу него ја овде - довољно је отићи до неке библиотеке. Све моје писаније је био предлог, а не критика, међутим, неки су навикли да их критикујем, па се осећају критикованим чак и кад нису критиковани.... --Maduixa kaži 23:26, 3. септембар 2007. (CEST)

Tačno! :) Дарко Максимовић 00:07, 4. септембар 2007. (CEST)

Слика куће

Мислим да би слику куће требало ставити негде при врху чланка.--Војвода разговор 21:27, 29. октобар 2010. (CEST)

Kategorije i još...

• Po čemu Petar Kočić spada u kategoriju "Književnici Republike Srpske". Između njegove smrti i nastanka Republike srpske je vremenska rupčaga od 75 godina. Po ovoj logici bi Aleksa Šantić trebao da spada u kategoriju "Književnici Federacije BiH", samo zato što je rođen u Mostaru, što nema veze s razumom, ili rimski carevi koji su rođeni na teritoriji Srbije, a ima ih dosta iz doba dominata, bi mogli da budu u kategoriji "Vladari Srbije".
• Rečenicu koja glasi otprilike ovako: "Jazavac pred sudom nije samo djelo lokalnog značaja, već prelazi granice Republike Srpske", ne treba komentarisati, i očekujem da bude ispravljena.В и к и в и н др е ц и 11:52, 27. децембар 2010. (CET)

Споменик и библиотека

На Врачару, поред Каленић пијаце (уз онај монтажни паркинг) постоји библиотека која носи његово име, као и биста. Па ако неко од београђана буде пролазио ту, може да услика --Јован Вуковић (р) 16:20, 26. јул 2011. (CEST)

Расправа пред гласање за сјајан чланак

Расправа је отворена. Све сугестије, замерке и идеје, како да се чланак побољша, биће прихваћене са великим ентузијазмом.--Mr. Vols (разговор) 22:41, 26. октобар 2019. (CEST)

Гласање је завршено. ()

 Коментар: Пошто се углавном бавим писањем биографских чланака и то домаће тематике, као и да се залажем за сређивање што већег броја биографских чланка са националном тематиком, овај чланак ћу веома радо погледати и изнети своју рецензију. За почетак чланак ми се визуелно чини савим добро, мало сам испомерао слике надам се да аутору то неће сметати. Такође, препорука аутору да још једном прочита чланак и да исправи одређене граматичке и друге грешке, које се свима нама поткраду и то поред неколико читања. Референца број 85 (Вучковић 1989), није наведена у списку литературе. --Pinki (разговор) 00:58, 27. октобар 2019. (CEST)

Хвала за исправке и визуелно померање слика. Вучковића сам некако испустио, али сам га сада убацио.--Mr. Vols (разговор) 01:23, 27. октобар 2019. (CEST)

За почетак, не видим потребу за текстом у заградама у опису слика, очигледне су ствари у питању. Такође, дугачки цитати који се налазе на више места, требало би да буду издвојени. Једна сугестија, још. Ја бих прву напомену написао овако: Школски систем тог времена био је организован тако да је основна школа трајала четири године, а гимназија се похађала осам разреда. Довољно је јасно и смисао би био исти и да се систем поново промени, што се већ на неки начин и догађа. Уместо основна школа, може евентуално да стоји и основно образовање. Пошто су у питању читаве реченице, напоменама фале тачке на крају, а није лоше додати и коју референцу унутар њих. Надам се да ћу наредних дана стићи детаљно да ишчитам, па да прокоментаришем и сам текст. На први поглед делује сасвим добро конципирано и да су одељци фино организовани. --Lotom (разговор) 08:58, 27. октобар 2019. (CET)

Хвала за почетак. Напомене сам уредио и убацио референце, захваљујем ти посебно на тој сугестији јер сам открио неке нове ствари. Садржај у заградама испод слика је манир који се некад чешће примењивао и мени је био лично увек симпатичан, али добро, пошто не делимо симпатије уклонио сам га. Једино шта заиста не желим да мењам то је издвајање дугачких цитата. Иако знам да постоји савремена тенденција, што академска што на Википедији, да се дужи цитати издвајају у посебне пасусе, мени је тај начин дубоко одвратан и смета ми при читању текста, тако да не желим да учествујем у томе.--Mr. Vols (разговор) 11:03, 27. октобар 2019. (CET)

Не бих могао да се сложим са тобом, посебно са твојом тврдњом — мени је тај начин дубоко одвратан — јер се овде не ради о томе да ли се нешто допада теби, мени или неком другом. Ја лично не волим издвајање тих пасуса, али је оно потребно када се ради о неком већем цитату. Шта више мислим да је за један енциклопедијски чланак добро да има што мање цитата. --Pinki (разговор) 15:33, 27. октобар 2019. (CET)

@Mr. Vols: Nešto literature koja se koristi u članku (a možda i dodatne koje nema, nisam video), Todor Kruševac itd., je objavljena virtualno na sajtu Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske. Ne bi bilo loše uneti to u članak/u url od citiranog dela (predlažem ovako pdf. verziju, jer ima da se klikne pdf, tipa ova). Takođe ne bi bilo loše da se članak dopuni ako ima još iz ove tu dostupne literature. --ANTI_PRO (разговор) 23:03, 27. октобар 2019. (CET)

Хвала ти. Одлично за пдф Крушевца јер сам његову студију највише користио при писању чланка. Прегледаћу и ове друге књиге, па ћу нешто проширити.--Mr. Vols (разговор) 23:52, 27. октобар 2019. (CET)

 Коментар: Исправио сам неке ситне грешке, пуна подршка од мене! — SimplyFreddie (разговор) 14:59, 28. октобар 2019. (CET)

 Коментар: Један од бољих чланака, заиста веома лепо и темељно урађено. Моја подршка аутору и предлагачу.--Soundwaweserb (разговор) 18:50, 28. октобар 2019. (CET)

@Mr. Vols: Imaš i ove delu knjigu posvećenu analizi i istoriji analize Kočićevih dela: http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/pdf/zavicajna/epik.pdf

Ubaci u literaturu da se nađe nekome ko bi dublje da kopa. --ANTI_PRO (разговор) 01:54, 18. новембар 2019. (CET)