Разговор:Подгоричка скупштина/Архива 1

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Архива 1

Архива 2

Спорна објективност

Последњи коментар: пре 17 година2 коментара2 уредника у расправи

Чланак је необјективан и,како смо већ навикли,тенденциозан.

1)Српска војска није ослободила Црну Гору.Заправо је учествовала само у окршајима око Подгорице.Остатак Црне Горе ослободило је пет самоорганизованих комитских батаљона,које су српске трупе по уласку у Црну Гору,као дио савезничких Скадарских(Јадранских) трупа,разоружале јер су представљали војну пријетњу за поредак који ће ускоро бити наметнут!Више о томе можеш наћи у књизи академика Димитрија Вујовића,"Уједињење Црне Горе и Србије"(1962).

2)Ова прича о италијанским трупама обична је папазјанија.Ваљда се окупација,а потом и анексија, Црне Горе од српских трупа 1918.године,накнадном историјском памећу мора некако оправдати.

3)Не знам чему прича о "дукљанским хисторичарима" у овом чланку!?Наравно,много је лакше стварати имагинарне,мрачне непријатеље(па само,по потреби,мијењати етикете),него се суочавати са ,понекад непријатним,чињеницама властите историје.Али,то је онда резон кафанске доколице,а не озбиљно историјско промишљање.

Александар

Зато сам ти и оставио напомену на твојој страни за разговор да прегледаш текст и прерадиш га.Све што не ваља промени(уреди).Дао сам црногорскосрбијанску верзију,јер тим типом литературе располажем.Ти си ту да допуниш са црногорско(дукљанском или монтенегринском или како год) литературом/страном/погледом на ствар,да би на крају добили чланак који одговара стварности(уф,бог те која конструкција).

1.Промењено из целе у делове.Ако не ваља,промени како треба.

2.Није папазјанија.Жабари су кренули на Цетиње крајем новембра `18.Зашто?Вероватно да би протерали Аустроугари и ослободили црногорски народ или су можда `тели нешто друго.

3.Чему прича?`ајде да нађемо једноставан термин којим ћемо називати историчари који су Црногорци и сматрају да Црногорци нису Срби од оних историчара који су Црногорци и сматрају да су Црногорци Срби.

Што се саме конструкције тиче("дукљанским хисторичарима"),јесте била и више него претерана и неумесна с` моје стране.Имаш/имате моје извињење(ако ти/вам то нешто значи) тим поводом.

Дај предлог,пошто термине Дукљанин и Монтенегрин налазиш увредљивим. Црни Бомбардер!!! (†) 06:24, 3. мај 2006. (CEST)Одговори

Ок.Нијесам на вријеме видио напомену.

Неке дјелове твог чланка сам ,као што видиш,уклонио.

1)У уводу су постојале неке субјективне пројекције("сан о уједињењу" и "сједињење династија"!?),па сам чланак покушао прилагодити што објективнијој визури.

2)Иако је објашњење о зеленашима и бјелашима овдје потребно,нијеси га смјестио на право мјесто.Наиме,те су се политичке групације профилисале непосредно прије Скупштине,док на самом засједању није било никаквих сучељавања.Види гдје би се то могло уклопити у постојећи чланак,па убаци.

3)Након уводног дијела сматрао сам да је твоја напомена о присуству српских трупа сада излишна.

Чим будем имао више времена покушаћу да напишем опширнији чланак о Божићној побуни.

Тај термин "дукљански (х)историчари" несрећно је изабран и стога што је посљедњи дукљански историчар за кога знамо живио у 12.вијеку.Ријеч је,наравно,о аутору "Краљевства Словена",кога још од 17.вијека именују Попом Дукљанином(или Дукљанским Презвитером)!Термине Дукљанин и Монтенегрин,лично,не сматрам увредљивим,али им овдје није мјесто,а твоја је интонација уочљиво ниподаштавајућа када их употребљаваш.И наравно,не постоје данас никакви "монтенегрински","дукљански" или "захумски" и "рашки" историчари,али постоји црногорска историографија и у оквиру ње јасно профилисани ставови око неких питања.

Поздрав. --Александар 21:38, 3. мај 2006. (CEST)Одговори

Пропаганда

Последњи коментар: пре 17 година21 коментар4 уредника у расправи

Слутим да ово има везе са референдумом у ЦГ. Српска војска се приказује као окупаторска, уједињење као нелегитимно. Све у свему, нека врсте комунистичко-монтенегринске кампање. Предлажем да се чланак заштити до 22. маја. --Манојло 17:31, 4. мај 2006. (CEST)Одговори

Умјесто слутњи понуди неки конкретан доказ,па онда интервениши,а ово препусти упућенијима.Термин "окупационе трупе" има специфично војно значење.А да је ријеч о нелегитимном чину происходи из наведене аргументације.

--Александар 18:01, 4. мај 2006. (CEST) Argumentacija nije validna ni za termin okupacione ni za druge politicki motivisane karakterizacije. Obavesti se bolje o stvari. --Манојло 18:51, 4. мај 2006. (CEST)Одговори

Tolika neupućenost stvarno iritira.Termin "okupacione trupe" javlja se u gotovo svim dokumentima tog doba,a koristi ga i Živojin Mišić. --Александар 00:20, 5. мај 2006. (CEST)Одговори

Šta mogu, sad si izritiran. Nisam imao takvu nameru. Štaviše imam nameru da te uputim na dva članka koja bi uskoro mogla postati deo ove vikipedije:

http://www.njegos.org/past/skupstina.htm

http://www.njegos.org/arhsrpski/ekmecic.htm

--Манојло 00:44, 5. мај 2006. (CEST)Одговори

ОК,`ајд` да се држимо историјских факти,чије год да су,какве год да су,јер се ипак разликујемо од неких у окружењу.Барем смо отворени за дијалог,докле год је аргументован(мислим на аргументе о милионима граната на болницу итд исл).Као што рекох,Аци,рећи ћу и теби Манојло Join the Fun.

Вратићу његове измене(иако одишу неутралношћу),онда ћу унети неке додатке.Па ће да наставимо рад,имајући у виду и ова два и све друге текстове који имају ИСТОРИЈСКУ вредност.Ако ме виша сила не омете у овоме,па све ово остане на пола и не личи ни на шта,у том случају не замерите. Црни Бомбардер!!! (†) 06:59, 5. мај 2006. (CEST)Одговори

Дакле,вратио сам:

напомену о уједињењу две српске династије и државе,што је битно.Ти(Александре) то можеш оспорити,али ћу додати ону напомену из чланка о Михајлу.
датум одржавања избора,врло је битно кад су били.
(убацио у твој део) део о Жабарима,јер како год да га крстио они су пробали да изврше окупацију пред саму скупштину,што не мож` бит` ирелевантно за чланак,поготово ако се има у виду актуелна(тада) ситуација.
део о Бјелашима и Зеленашима,надам се да је сада ОК.

Избацио сам италијане и амере јер су "окупирали" део Аустроугарске,а не краљевине Црне Горе.`есу и Французи и Британци били негде на примиорју тј. у Аустроугарској.

Додао сам:

слику о Мишићевом пореклу из Црне Горе.Нема потребе чини ми се појашњавати.
коментаре о непостојању легитимитета,јер је краљевина Црна Гора потписала капитулацију и тиме ПРЕСТАЛА да постоји,чиме су и све одлуке њеног владара или било ког њеног органа ништавне.
напомену о томе да су неки седели у непријатељском штабу за време рата.
на крају она два линка која је Манојло поставио.

Толико од мене,за сад. Црни Бомбардер!!! (†) 07:52, 5. мај 2006. (CEST)Одговори

Неке ствари сам морао исправити.Наиме,деценијама се,под утиском агресивне Пашићеве пропаганде,понављају тезе које немају никаквог стварног утемељења(узроци капитулације,држање краља Николе...).

Оставио сам твоје формулације из увода.Није ни најмање спорно да су Петровићи себе сматрали српском династијом,али ми бизарно дјелује констатација да су одлукама скупштине династије "сједињене",а из њих,заправо,происходи да је једна од династија детронизована!?

Што се тиче распореда савезничких трупа ствари стоје овако:италијанске трупе налазиле су се у Бару,Вирпазару,Улцињу,Котору и околини и на Крсцу;француске у Дубовику код Цетиња,Котору,Бару,Вирпазару,на путу према Никшићу и Зеленици;енглеске у Вирпазару;америчке према Цетињу,Подгорици,Котору и околини;српске трупе биле су распоређене у готово свим крајевима Црне Горе.

Нек стоји ова фотографија,мада јој је мјесто уз чланак о Мишићу.Овдје,ипак,може дјеловати чудно.Требало би негдје потражити фотку учесника скупштине.Иначе,један мој пријатељ презива се Каљевић,па ми је,кроз његову причу,овај детаљ о Мишићевом поријеклу био познат.Узгред,не знам што се постиже опаском да је Александар одрастао(и рођен) на Цетињу ако се има у виду његов нимало њежан однос према "деди"!?

Е овдје се долази до питања узрока пада Црне Горе у Првом свјетском рату.Краљевина Црна Гора није потписала капитулацију!Дакле,твоје премисе су погрешне и онда резултирају и погрешним закључцима.Најприје,треба знати да је,према договору са српском владом,још на почетку рата за начелника Црногорске врховне команде постављен српски генерал Божа Јанковић.Њега ће на том мјесту јуна 1915.године замијенити пуковник Петар Пешић,који ће 1925.године у полемици са бившим црногорским министром Петром Пламенцем,у часопису "Нова Европа",признати своју саботерску улогу у врховном штабу црногорске војске.Дакле,план садејства српске и црногорске војске подразумијевао је везивање 2/3 црногорске војске за санџачко ратиште,чиме ће у одсудним тренуцима бити обезбијеђена одступница српској војсци,али ће стратешке тачке одбране Црне Горе бити угрожене.Само том "стратегијом" могуће је објаснити како је то свега 6 дана након блиставе побједе црногорске војске на Мојковцу,црногорска пријестоница,Цетиње,могла пасти у непријатељске руке.Непосредно пред пад Ловћена црногорска влада је тражила примирје,10.јануара,али је аустријска команда инсистирала на безусловној капитулацији.Влада на то није пристала.Цетиње је пало у аустријске руке 13.јануара,а Скадар 21.јануара,чиме је црногорској војсци пресјечена одступница.Није,дакле,по сриједи била никаква пизма између владара,већ физичка немогућност.

Да владе великих сила нијесу сумњале у легитимитет краља Николе потврђује у највећој мјери и његов третман у егзилу,као и податак да су све до децембра 1920.године све имале своје конзуларне представнике при краљевом двору у егзилу(у Нејиу,у близини Париза).Тек ће избори за југословенску Конституенту бити повод великим силама да повуку своје представнике и формално прихвате фактичко стање.

Престолонасљедник Данило није био током рата у Бечу.Боравио је у Швајцарској и Француској и лијечио се од тифуса.Међутим,Николин средњи син,Мирко,који није емигрирао са остатком фамилије јануара 1916.године,најприје је интерниран ,од стране аустроугарске војске, у Подгорицу,али како је оболио од туберкулозе пребачен је у Беч ради лијечења.У Бечу је и умро 3.3.1918.године.

Додао сам још један линк који освјетљава правну позадину Подгоричке скупштине.Иначе,још је 1940.године професор Правног факултета у Београду,Живојин Перић,у књизи "Црна Гора у југословенској федерацији" ,извршио прецизну правну експертизу овог проблема доказујући да Подгоричка скупштина нема утемељење нити с аспекта легалности,нити с аспекта легитимности. Поздрав!--Александар 12:37, 5. мај 2006. (CEST)Одговори

Manojlo,zaista cijenim tvoj trud da se dođe do što kvalitetnijeg članka,ali ti očigledno ne pratiš zbivanja na stranici za razgovor.Dozvoli,onda,da ja i Bombarder pokušamo razriješiti ovo zamešateljstvo.

Pozdrav!

--Александар 20:25, 5. мај 2006. (CEST) Ма и ја ценим твој покушај да се дође до квалитетнијег чланка, Александре. Али, не пратиш разговор и одговарајуће линкове. Онда пусти мене и ЦБ (например) да још квалитетнији чланак направимо. --Манојло 14:32, 6. мај 2006. (CEST)Одговори

Dragi Manojlo,ove tvoje intervencije kanda su pokupljene iz kakvog jeftinog propagandističkog feljtona.Aman,da je išta argumentovano pa da ga ostavimo.Ovako,samo "mrčiš papir" uzaman...

I ne znam zašto si uklonio link sa tekstom akademika Mijata Šukovića!?Samo bez predrasuda i loše volje.Navedi bar iole prihvatljivu literaturu,izvore,štogod...

Pozdrav!--Александар 10:39, 7. мај 2006. (CEST)Одговори

Вратио сам твоју последњу измену. Ако се не договоризе на страници за разговор бићу принуђен да закључам страницу. Значи усагласите спорне реченице па онда мењајте не овако. --Јованвб 11:09, 7. мај 2006. (CEST)Одговори

П.С. Александре није била окупација Црне горе и сл. то је ПОВ. Предлажем ти да прочотаи Википедија:НПОВ. Не кажем да је садашњи текст идеалан, али бољи је него твој. --Јованвб 11:09, 7. мај 2006. (CEST)Одговори

Ova verzija obiluje proizvoljnim opservacijama,propagandistickim podmetanjima i netacnostima,ali kakogod,ovdje je ocigledno jako mali krug ljudi zainteresovan da se dodje do sto objektivnijeg clanka.Ovo je smijurija:objasnjenje pozicije zelenasa,tvrdnja da je ljudima dozvoljen povratak u zemlju(a desavalo se suprotno)...I kako vidim zalud izvori,literatura,reference...Sto se mene tiče slobodni ste raditi ubuduće sa svim mojim tekstovima što vam volja,ne želim više da učestvujem u ovoj burleski. --Александар 13:22, 7. мај 2006. (CEST)Одговори

Па добро,како формулисати то?Хм,рецимо који је оличавао преостале српске династије.

Опаске о Александру су чињенице којиме се показује да Александар није неко ко је Црну Гору видео само на сликама,у причама и које чему,него је део живота и провео у њој.О односима њих двојице тешко је говорити,обојица су били деспоти на квадрат,па је и логично(барем мени) да њихови односи не буду увек "цветни".

Краљ Александар је од црногорских ујединитеља био оптуживан да упркос одлукама подгоричке скупштине одржава везу са изгнаним краљем Николом; Александар им је, охол, одговорио да он одржава везу са својим рођеним ђедом.(Батаковић,са растка,чини ми се.)

Наравно,краљевство за слику скупштине.Слика је стављена,јер када читаш стичеш утисак к`о да је Мишић неки велики мрзитељ народа у Црној Гори,што једноставно није тачно.У принципу,слика(стоји већ код Мишића) може бити замењена коментаром типа (Мишић,који је пореклом са Дурмитора),нпр.

А ко је потписао капитулацију Црне Горе?`оћеш да кажеш да је она слика фалсификат,фото монтажа? ОК.`ајд` застани па баци поглед.Дакле,краљевина Србија,која је била на корак од нестанка у новом косовском боју(фала ти боже,што је Живојин био најмлађи),се свесно бавила уништењем војске савезнице,са којим циљем?Који је то визионар и видовњак,могао предвидети да ће војска краљевине Србије преживети Албанску голготу и васкрснути на Крфу?Мислим стварно. А на које ратиште је војска краљевине Црне Горе требала да се усресреди?На Метохијско?Да ли си чуо за термин Пирова победа?Војска краљевине Црне Горе је победила у Мојковачкој битци и омогућила је пролааз делу војске краљевине Србије,али није то могла радити довека.Шта је ту нејасно? Just for the record,Скадар није био у саставу краљевине Црне Горе.

О његовом третману,довољно говори његово присуство на Мировној конференцији или присуство његових представника.

ОК,моја грешка,проверићу још једном,јер баш мислим да су се Велике силе буниле због нечијег боравка у Бечу(вероватно Мирковог).

Враћам,твој линк.Мислим да сајт(www.montenegrina.net) јасно говори сам о себи.

Што се термина окупација тиче,повлачим га из текста,јер он јесте устаљени војни термин за војно запоседање територије друге државе,али ово није војна енциклопедија,намењена војним лицима које се служе војном терминологијом,већ обичном свету,што би неки рекли пучанству.У народу термин окупација се повезује са немачком окупацијом у II светском рату,што асоцира на Шумарице,Сајмиште,Бањицу,Јајинце итд исл.Дакле није му место овде,осим ако не тврдиш да су на Биљарди војници краљевине Србије вешали противнике безусловног сједињења краљевина Србије и Црне Горе,а чини ми се да не тврдиш.

Елем,додао сам ДЕЛА интернираца,јер заустављен је део,а као што се из текста који си приложио види,већи део интернираца био је за безуловно сједињење.

Издвоји сам делове у посебну целину о томе да ли је рађено или није рађено по закону итд исл.Треба га дорадити,ја ћу пробати чим стигнем(тј. докопам се компијутера који ради). Црни Бомбардер!!! (†) 09:04, 9. мај 2006. (CEST)Одговори

Избацио сам реченицу да је "читава Подгоричка скупштина била нелегитимна". Звучи као пресуда, као нешто пресечено у једној сложеној дискусији. Пресечено, онако, безвезе. Наиме, треба имати у виду да у ЦГ 1918. године није могуће било ни замислити некакву процедуру при гласању какву је намећу стандарди позног 20. и почетка 21. века. Не постоје личне карте, не постоји идентификације гласача, не постоји процедура бирања бирачких одбора. Гласа се у Плаву и Гусињу, а не у Оксфорду и Кембриџу. Немогуће је критеријуме из нашег времена некритички транспоновати у прошлост и онда их селективно примењивати.

Навешћу један пример: приликом бирања посланика за Подгоричку скупштину жене нису имале право гласа. То би звучало као да је скупштина нелегитимна, само када не бисмо знали да све скупштине (укључујући енглески парламент) су биле биране само од стране мушкараца. --Манојло 10:24, 9. мај 2006. (CEST)Одговори

Да не бих остао недоречен,а и због Бомбардера(који једини овдје своје интервенције образлаже аргументовано,макар ти аргументи некад били и спорни),ево неколико напомена.

Александар је рођен на Цетињу и ту провео прве двије године свог живота.Но да ли та чињеница и то што је имао црногорски акценат(!?),или пак чињеница поријекла у Мишићевом случају, значе ишта у реалполитици!Знам наиме пуно оних ,од Холачека,Ровинског,Геземана,Богишића,Матавуља,па до Решетара и Вуксана,који су много боље познавали ћуд Црне Горе од већине оних рођених и живућих у њој,а да не говоримо о оним далеким рођацима.Тек да се не брка генетика и прагматика!

Да је Пашићева влада користила сва могућа средства да компромитује краља Николу у току Првог свјетског рата несумњива је историјска чињеница.Почев од отворене агитације унутар структура црногорске војске у току борби,преко фабриковања тзв.Тајног уговора између Аустроугарске и Црне Горе(који је Ристо Драгићевић тек 1968.године разобличио као класични фалсификат),па до формирања и финансирања Црногорског одбора за народно уједињење,у егзилу.Не знам на коју фотографију мислиш када говориш о капитулацији,али краљ Никола и предсједник владе,Лазар Мијушковић,напустили су Црну Гору 19.јануара 1916.год. и никакав акт о капитулацији нијесу потписали!Мислим да је најблаже речено некоректно краља Николу оптуживати да је одговоран што се црногорска војска није повукла заједно са српском,ако се има у виду да би повлачење српске војске без црногорске одступнице било незамисливо.И ту се долази до занимљивог парадокса:краља који је своју пријестоницу оставио без одбране да би сачувао одступницу својим савезницима ти исти савезници оптужују за издајство!?Да трагедија буде већа та се оптужба,без преиспитивања,лагано из Пашићевих памфлета преселила у званичну историографију!?Не знам како стојиш са географијом,али ударна аустријска офанзива била је усмјерена на Ловћен.Снажна флота,артиљерија,те око 50000 војника напали су на Ловћен 8.јануара 1916.године.До 11.јануара све стратешке тачке биле су заузете и пут ка Цетињу потпуно отворен.Нећу да кажем да је црногорска војска,као посљедњи противник Централних сила на Балкану,и при другачијем распореду имала некаквих изгледа на успјех,али њена жртва није за потцјењивање и манипулисање.

Још једном си направио превид-црногорска војска,под командом генерала Радомира Вешовића,освојила је Скадар у јуну 1915.године.Како није био упознат са овом акцијом,начелник Врховног штаба црногорске војске,српски генерал Божа Јанковић,у знак протеста,тада је поднио оставку!

Што се тиче Конференције мира у Паризу 1919. год. ,познато је да је она почивала на програмским основама Четрнаест тачака америчког предсједника Вудроа Вилсона,које су,између осталог афирмисале идеју обнове покорених краљевина Белгије,Црне Горе и Србије.Међутим,и поред залагања Италије,САД и Велике Британије да Црна Гора има свог представника на Конференцији,"Француска је као домаћин задржала право да одлучује о упућивању позива.У коминикеу издатом 15.јануар 1919.године,писало је да је Црној Гори додијељен један делегат,али да начин на који ће он бити изабран,неће бити ријешен док се не ријеши постојећа политичка ситуација у земљи.То је био први корак дипломатске изолације Црне Горе."(др Шербо Растодер).Тако је Црна Гора формално добила своју столицу,али је она на свим наредним засједањима остала упражњена(ово није метафора),чиме је на извјестан начин прихваћена политика свршеног чина.

Драго ми је да је бар неко схватио да је "окупација" термин примарних историјских извора савезничке(па и српске) провенијенције.Што се тиче алузија на "вешања на Биљарди",вјероватно си помијешао локалитете-Табљу(изнад манастира) и Биљарду(резиденцију Петра II).Ипак,не треба да имаш илузија да су "ослободиоци" били њежни према противницима новог поретка,о чему постоје бројна свједочанства(корисно би било погледати четворотомну збирку докумената "Скривана страна историје-Црногорска буна и одметнички покрет 1918.-1929.",коју је приредио проф.др Шербо Растодер).

Људи који су организовали скупштину(изузев М.Раичевића) нијесу били интернирци,већ у већој или мањој мјери штићеници српске владе.А повратак у земљу забрањен је и неким личностима које су сматране лидерима опозиције краљу Николи и ујединитељског покрета,попут Марка Даковића,Јована Ђоновића,Тодора Божовића,Секуле Дрљевића...Њихово републиканско опредјељење,сматрало се,могло је нанијети велику штету реализацији политике свршеног чина.

Манојлове "аргументе" не вриједи шире коментарисати.Наравно да нико не тражи да се на те изборе могу примјењивати критеријуми савремених изборних система,али твоја поређења су потпуно неумјесна,будући да је цијелу процедуру осмислила група ненадлежних људи кршећи важећи и обавезујући црногорски Устав и законе!?--Александар 01:05, 10. мај 2006. (CEST)Одговори

`ајде образложи детаљно зашто је скупштина била нелегитимна у оном делу доле.Ја сам само јутрос на брзину ископирао твоје раније допуне. Црни Бомбардер!!! (†) 01:15, 10. мај 2006. (CEST)Одговори

Не кажем да значе ишта,али су то чињенице.Е сад да ли су релевантне или нису,то је друго питање.Ја мислим да јесу.

Причам о овој слици,ко је на њој пише овде.

Нико не манипулише,нити омаловажава жртве и успехе војске краљевине Црне Горе,ако сам тако звучао није ми то био циљ.Потражићу још једном одакле ми,али (ми) је немогуће да се део војске није могао повући,након Мојковачке битке.

Нисам знао да је заузела Скадар који је припадао Албанији(која је била неутрална),искрен да будем први пут чујем.Ту се не зна ко је "комичнији" да ли војска краљевине Србије која два пута у року од пар година зими пичи преко Албаније или војска краљевине Црне Горе која два пута у пар година ослобађа Скадар.

Не спорим да су ти Вилсонови принципи коришћени(Белгија,Црна Гора,Србија),али јасно ти је да је столица ипак остала упражњена,иако су сви имали посланства код Николе,који је седео одма` ту.

Нисам побркао места,само сам (покушао) повук`о паралелу између немачких вешања на Теразијама током окупације,али се моје познавање Цетиња своди на Биљарду(као најзначајнији споменик),па сам њу употребио.Нисам циљао ни на шта конкретно.Сукоби овде никад нису били нежни,али су били далеко од немачке окупације(100 за 1),због тога том термину овде није место.

Не кажем да су организатори били интернирци,једноставно сам додао део,јер нису ваљда свих 9 500 интернираца држали блокиране у Санском мосту. Црни Бомбардер!!! (†) 01:34, 10. мај 2006. (CEST)Одговори

Скадар није ослободили црногорци сами. Зек када је дошла српска војска и довукла топовце скадар се предао. Тада су и пустили оног албанца да прође са оружјем те је он после српској војсци дозволио да прође преко албаније и својим следбеницима рекао да нас не нападају. --Јованвб 12:49, 10. мај 2006. (CEST)Одговори

Јоване,твој коментар(мада исцрпљујуће прецизан) очигледно се односи на прво освајање Скадра,априла 1913.године,а моје објашњење на друго,јуна 1915. године.

Неколико напомена за Бомбардера:

Кад смо код Скадра,треба имати у виду да је он,много више од историјског,за Црну Гору имао економски значај.Наравно,у рат се не полази са причом о заокружењу економског простора,но са високопарним паролама о славној прошлости и временима кад је Скадар био зетска пријестоница!?Заправо,запосједањем Скадра Црна Гора би добила могућност регулације тока Бојане,односно исушења дијела Скадарског језера,чиме би се добиле огромне површине обрадивог земљишта и Црна Гора,по први пут у историји,могла да прехрани саму себе.И у Краљевини СХС овај програм промовисаће неке црногорске странке(Федералистичка,Земљорадничка...),да би ушао и у прву петољетку комунистичких власти.Услиједила је резолуција Информбироа,захлађење односа са Албанијом и све је временом заборављено.

Надам се да ти сада та прича дјелује мање комично.

Мислим да је,након што су приближене околности припреме,правила и сама реализација скупштине,свака прича о легитимности излишна.Да је,евентуално,ријеч о догађају револуционарног карактера,можда би се могло и говорити о неком легитимитету.Овако,како знамо да ни до какве крупне социо-економске промјене поретка није дошло,може се само говорити о акту незаконите промјене власти.

Фотографија приказује црногорске официре како потписују Одредбу о полагању оружја,25.јануара 1916.године.Наиме,у условима када су краљ и предсједник владе напустили земљу,а непријатељ освојио највећи дио њене територије,министри који су остали у земљи,уз сагласност новог начелника Врховне команде,генерала Јанка Вукотића,и краљевог сина Мирка,донијели су одлуку о распуштању војске.Иако је ова одлука означила и фактички пад Црне Горе,акт о капитулацији,како сам већ рекао, никада није потписан!А што се тиче евакуације-са српском војском су успјеле да се повуку неке мање јединице добровољаца из Боке и Херцеговине.Њихов познији третман прича је за себе и захтијевао би посебан чланак!?

Табља је тврђава изнад манастира гдје су,од времена Петра II,биле излагане посјечене турске главе.Ово није од неког посебног значаја,али скреће причу на Махмут-пашу Бушатлију,скадарског везира,кога су Црногорци посјекли на Крусима 1796.године.Тај Махмут-паша водио је директно поријекло од Црнојевића(од исламизираног Ивановог сина,Станише) и на тој чињеници темељио право на Црну Гору.Можда и није најсрећнија аналогија,али говори понешто о генетици и прагматици.

Иначе,кад год ти се укаже прилика,рачунај да имаш увијек расположеног водича за обилазак Цетиња!

Поздрав!--Александар 15:56, 10. мај 2006. (CEST)Одговори

Па добро зар није Јован Владимир,блејао изнад Скадра(или сам ја нешто опет побркао)?

Наравно да је Скадар важан из економских(стратешких) разлога,на крају крајева шта покреће свет,ако не паре.

Можда легално и није баш најсрећнији термин,преслови га како мислиш да ваља.

Свашта.На више места(по књигама) сам виђао ту слику,испод који стоји да је у питању потписивање капитулације.У принципу се своди на исто.Пресловићу га.

Што?Није ваљда да је и њих малтретирао Пашић и момци?Ако не грешим,један од Бокеља(са Луштице) је преузео на себе бригу о Зејтинлику и његов потомак га и данас одржава.

Сад ми је јасна паралела.Који тип тврђаве,нека дрвена или баш оно камена,куле,капије и те глупости?(Нисам ни знао да има тако нешто.Сваки дан сазнаш нешто ново.)

Буди без бриге,ако будем свраћао окористићу се. Црни Бомбардер!!! (†) 08:14, 13. мај 2006. (CEST)Одговори

Двор кнеза Владимира(неки сматрају да је,као цивилни и војни заповједник провинције Далмације,носио титулу басилеуса-краља) налазио се у Крајини,на Скадарском језеру.Иначе,једино историјски потврђено име овог дукљанског(а сад ти овдје додај ону напомену из текста о Михаилу:)) владара је Владимир.Облик Јован Владимир се јавља тек од 14. вијека,а настао је у Елбасану,гдје је дошло до спајања култова св.Владимира и св.Јована Крститеља.О овоме је исцрпније писао Никола Банашевић у књизи "Летопис Попа Дукљанина и народна предања".У Скадру је,пак, столовао Бодин,а био је,доцније,и пријестоница Балшића.

На основу свега што је написано мислим да се не може говорити ни о каквом легалитету,али ни о легитимитету.Ипак,никакве корекције нећу вршити,што сам већ и образложио.Нек стоји текст овакав какав је-контрадикторан,конфузан,кус и репат.Са том фантастичном Батаковићевом поентом о "аутентичном ентузијазму",који,ето,потврђује да још има оних који вјерују да Црногорци свој "аутентични ентузијазам" претварају-у крвопролиће!?

Тај акт је значио фактичку капитулацију Црне Горе,али,на глобалном плану, није производио политичко-правне посљедице о којима се говори у твом тексту.Тај акт,у очима савезника, није делегитимисао краља Николу и његову владу.

Ово је линк на ком можеш наћи подробније информације о судбини црногорских војника који су се докопали Крфа:http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_1_svj_ratu/crnogorski_krstas_barjak_na_lovcenskom_i_solunskom_frontu.htm.

О томе је писао и проф.др Драгољуб Живојиновић.

Нијесам баш изабрао најбољи израз.Табља није класична тврђава,већ камено утврђење-кула.Његош је подигао у сврху одбране Цетиња у случају османског напада.

Поздрав!--Александар 15:52, 14. мај 2006. (CEST)Одговори

Прерађивање

Последњи коментар: пре 17 година1 коментар1 уредник у расправи

„Вековни сан“ и сличне констатације не припадају енциклопедији. --Бране Јовановић <~> 15:44, 30. октобар 2006. (CET)Одговори

Neprijavljenom korisniku

Последњи коментар: пре 16 година1 коментар1 уредник у расправи

Ako se ne slažeš sa tekstom članka, molim te da pre velikih/značajnih izmena članka otvoriš nalog; takođe, nemoj da PIŠEŠ SVE VELIKIM SLOVIMA, to se smatra nepristojnim. U tom slučaju, izmene potkrepljene izvorima neće biti uklanjane. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 16:54, 30. мај 2007. (CEST)Одговори

Nikola je..

Последњи коментар: пре 16 година1 коментар1 уредник у расправи

...na kraju ipak prihvatio ujedinjenje. --HRE (разговор) 01:34, 29. децембар 2007. (CET)Одговори

Молба

Последњи коментар: пре 15 година2 коментара2 уредника у расправи

Колеге, дајте да се напише прави чланак о овој теми. Ево ја ћу да напишем наслов: ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА. ЕНЦИКЛОПЕДИЈА МОРА БИТИ ИСТИНИТА, А АКО НЕКО ХОЋЕ ДА НАВИЈА, НЕКА НАПИШЕ КЊИГУ, МАГИСТАРСКИ РАД ИТД. С поштовањем!--Gojkomm (разговор) 08:43, 27. октобар 2008. (CET)Одговори

Навијање је и коришћење као литературе Историјског лексикона Црне Горе, коју пишу Дукљанци Шербо Растодер и Живко Андријашевић уз брисање дужег назива скупштине. Овај скенирани део тврди да је пун назив скупштине Велика Народна Скупштина Српског Народа у Црној Гори. Шта ћемо сад? -- Bojan Razgovor 19:18, 27. октобар 2008. (CET)Одговори

Летак

Последњи коментар: пре 15 година12 коментара3 уредника у расправи

Ово је летак (за огласне табле) који су дистрибуирали потписници исте. Па ако се слажете да је ово неки валидни доказ онда сам разочаран. Погледајте текст, садржај текста, потписнике итд. Сјетите се да је у вријеме усвајања ОДЛУКЕ Црна Гора била независна, међународно призната држава са свим институцијама али окупирана од стране савезника, а међу тим окупационим снагама била је и једна братска држава (што ми је веома жао). Но, мануо бих се повређивања старих рана и увијек сам спреман осудити погрешне потезе својих предака. Јеси ли хтио увриједити или шта, са оним Дукљани? Поред поменутих су аутори: Драгутин Паповић,Мр Звездан Фолић, Саит Шаботић, Слободан Дробњак, Јадранка Селхановић, Жељко Дринчић, Аднан Прекић и сарадници: Др Нада Томовић, Др Улф Брунбауер, Мр Франтишек Шистек, Биљана Мирановић, Гордана Стојовић, Жељко Миловић и Суљо Мустафић. Једино, драги колега, у чему се слажем са тобом је оцјена да је домаћи задатак добро урађен и да су Карађорђевићи били задовољни. Још једна књига: Црна Гора у ратовима до 1924. године./Шурбатовић/Виндзор - Канада 1965?. Јели ти доста по овој теми? Ја знам шта ћу. А ти види себе. С поштовањем!--Gojkomm (разговор) 21:27, 27. октобар 2008. (CET)Одговори

Ako se Vi slažete da je istina samo ono što piše u tom leksikonu, onda smo na lošem putu. -- Bojan Razgovor 21:40, 27. октобар 2008. (CET)Одговори

I nisam nikog uvredio sa tim Dukljanci, pošto su oni članovi Dukljanske akademija nauka. -- Bojan Razgovor 21:43, 27. октобар 2008. (CET)Одговори

Листао сам "Малу енциклопедију ПРОСВЕТА/ПРОСВЕТА/БЕОГРАД 1986", па "Мемоаре војводе Гавра Вуковића, па расправе у парламенту Енглеске (о повријеђеним правима Црне Горе), па о међународним одборима и комитетима за одбрану Црне Горе, па о поновном пријему у УН, па о .... Што се тиче лексикона, аутори су то све лијепо посложили и сакупили на једном мјесту, нашта сам им захвалан. Да бих сазнао истину користим више извора. С поштовањем!--Gojkomm (разговор) 08:16, 28. октобар 2008. (CET)Одговори

Ako sam nešto u toku svoje 2,5-godišnje vikikarijere ustvrdio, to je da je insistiranje o pisanju istine^TM glupost. Kod spornih situacija uvek postoje više istina^TM, a svaka zaslužuje da se tretira ravnopravno. Prethodni članak je bio prosrpski, sada se situacija okreće za 180 stepeni.

Usput, ko može da priča o povređenim pravima Crne Gore, kada su Njegoš i (posebno) kralj Nikola bili srpski nacionalisti. Da li se ovde radi o povređenim pravima Crne Gore ili detronizovanog kralja Nikole, koji je očito imao odane podanike? -- Bojan Razgovor 17:13, 28. октобар 2008. (CET)Одговори

По моме, поента догађања је та да је извршена анексија на једну суверену државу и то савезницу! Ако сте против истине (а видим да јесте), онда то јавно саопштите! Позивам колеге да кажу да ли су против прераде текста!

Завршавам полемику са Вама по овом питању уз један мој афоризам. "Ако волиш да чујеш оно што желиш - онда разговарај сам са собом! С поштовањем!--Gojkomm (разговор) 18:49, 28. октобар 2008. (CET)Одговори

Ajde da se ne zezamo više. Sve ovo vreme nisam nijednom rekao šta je istina^TM (to ste vi stalno govorili da vi pišete istinu^TM, ja sam samo bio advokat druge strane). Nisam protiv prerade teksta, ne znam otkud vam to (rekao sam da je pre bio prosrpski, što nije u skladu sa neutralnošću). Nikad ga nisam ni pipnuo (osim jednom, kada je ćirilički tekst zamenjen latinicom). A siguran sam da vi niste pročitali pravilo o neutralnoj tački gledišta jer da jeste, videli bi da u ovom članku ima mesta za obe istine^TM (i od Karađorđevića i od Petrovića). I da, po meni, to je bio sukob pristalica dve dinastije, ali ja ga opet nisam namećao kao istinu^TM. A što se tiče aforizma, nisam siguran kome je upućen. -- Bojan Razgovor 19:08, 28. октобар 2008. (CET)Одговори

Овај наслов (други дио), превод на енглески и летак који подастирете су једини који иду у прилог Вашој тврдњи! "Мала енциклопедија ПРОСВЕТА/ БЕОГРАД 1986. године", па "Историјски лексикон Црне Горе", па сами наводи Батаковића на крају текста, па још ..., за Вас не значе изгледа ништа. Прво се сложите да макнемо други дио наслова па онда промијените мишљење. Па онда ми приписујете политичку обојеност. Шта да кажем? Личи на цензуру иако сам радио на преради текста са добром намјером и да би ова тема била коначно колико толико обрађена у прихватљивој форми. Ако наставимо овако са појединим текстовима губимо кредибилитет добре енциклопедије. Ви, ова два наслова и спорни предизборни летак сте на једној страни (можда још понеко), а сви остали на другој. Није добро бити исскључив. Због оваквих ситуација озбиљно размишљам да напустим Википедију, која ми је за ово вријеме била занимљива и не сматрам то вријеме изгубљеним. С поштовањем!--Gojkomm (разговор) 22:21, 4. новембар 2008. (CET)Одговори

Taj letak nije jedini izvor koji kaže da je ono drugo sporni naziv skupštine. Obavezno pročitajte Википедија:Неутрална тачка гледишта. Треба прерадити Батаковићев цитат, јер њему као цитату ту није место, али он показује српски поглед на причу. И молим вас, немојте да користите узвичнике. -- Bojan Razgovor 05:42, 5. новембар 2008. (CET)Одговори

Ја никог не ниподаштавам, а ако се неко у нечему препознао (или мисли да се препознао) ту ја немогу ништа. Ако сам негдје претјерао, мислим да нијесам, онда се извињавам. Иза Подгоричка скупштина ставио сам у загради Велика народна скупштина, друго је остало исто и надам се да задовољава критеријуме. Што се тиче узвичника, шта не ваља? Немам појма.Ја поздрав нагласим (да је срдачан искрен. Ако није проблем објасните ми. Надам се да смо ову причу довели до краја.--Gojkomm (разговор) 09:49, 5. новембар 2008.

Ово је чудо. Преправља неко без потписа. Даје нетачне податке (Југославија је настала послије Подгоричке скупштине)па нећу даље коментарисати. Ово је други пут да исти корисник атакује на моје текстове. Индикативно је и то веома. Молим да га уредници опомену и да врати како је било, а ако неће ја ћу покушати да то урадим. Хвала.--Gojkomm (разговор) 11:47, 7. март 2009. (CET)Одговори

Тачке 1-4 (као примјер). Био мир - Божићна побуна; Југословенска војска - Јадранске трупе; Па избори били демократск - Припреме за скупштину итд. Погледај колега несклада и може се рећи провизорије. Нећу више коментарисати, али тврдим да је чланак у овом облику лош. Поздрав.--Gojkomm (разговор) 14:32, 9. март 2009. (CET)Одговори

- Извин'те, нијесам погледао овдје. Нетачне податке уопште не дајем, а наравно да мије познато да је Југославија настала по одлуци Велике народне скупштине. Можда можете конкретно нагласити шта је то нетачно?

- Gojkomm, те тачке нијесу моја продукција, већ закључци међународне посматрачке комисије која је дошла на територију Црне Горе, истражила све о Великој народној скупштини Српског Народа у Црној Гори, размотрила ситуацију која је (1919. године) била на црногорском тлу, разговарала са свим учесницима бурних промјена које су се догодиле тих година у Црној Гори, као и обишла све затворе и интервјуисала и испитала све људе на свим "странама". Оно што убацујем у чланак су само 4 тачке њихових закључака, сјутра ћу се потрудити да се нађу и све. Свјестан сам да се догодило несретно крвопролиће и да је било немира, као и свих других ствари, али то не треба ићи на моју адресу, већ адресу савезничке комисије. Што се тиче демократије, избори заиста и јесу били демократскији, зато што су спроведени на демократскији начин него у доба Николе (избори су и даље били јавни, али уз присуство вишеструктуралног фактора, а не једног јединог, демократски поредак је био очуванији у смислу кампање, било је више посланика, била је већа излазност него икада од 1906. године, уведено је више прописа пропорционалности системом електора, итд.) а нпр. дијаметрално супротни од избора 1907. године, који су спроведени у знатно горој сфери него комунистички, и на којима је свега неколико процената уписаних бирача изашло, због масовног националног бојкота. Слажем се с Вама да је чланак лош, и зато треба почети са њеним преуређивањем, али и значајним проширивањем. Наиме, главни проблем чланка је недостатак икаквих информација. Можда мислите да убацивање одломка из Мемоара престолонасљедника Краља Михаила Петровића Његоша није уреду? Ако је то проблем, замолићу Вас да образложите своје аргументе. С поштовањем, --Полковник (разговор) 02:17, 11. март 2009. (CET)Одговори

Проблеми

Последњи коментар: пре 15 година1 коментар1 уредник у расправи

Чланку је потребно значајно проширивање. Не садржи ни 90% правих информација о Подгоричкој скупштини, а што је шокантно, управо и вјероватно најбитнијих. --Полковник (разговор) 03:54, 23. март 2009. (CET)Одговори

Општељудски погледи

Последњи коментар: пре 14 година1 коментар1 уредник у расправи

У чланак је потребно убацити и гледиште поражене стране, а не заснивати га на схватањима победника. Погледати верзије на другим језицима, које садрже и овакве податке:

Док се то не уради, чланак не представља општељудске погледе. --Дамјан /разговарајмо/ 07:00, 18. септембар 2009. (CEST)Одговори

Садржај чланка

Последњи коментар: пре 10 година1 коментар1 уредник у расправи

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:07, 17. октобар 2013. (CEST)Одговори

Промашена тема

Последњи коментар: пре 9 година1 коментар1 уредник у расправи

Овде је било све нешто невазано за новембар 1918. Можда се може искористити негдедругде- -- Bojan Razgovor 12:29, 13. мај 2014. (CEST)Одговори