Разговор:Светско првенство у фудбалу 1930./Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Смешно је тврдити

Наиме, дошло је до споразума између репрезентација Југославије и САД, по којем је треће место требала да заузме екипа чији противник из полуфинала буде освојио Светско првенство. Пошто је то био Уругвај, противник Југославије из полуфинала, Југославија је заузела треће место на првом Светском првенству одржаном у Монтевидеу.

Званични извештај ФИФЕ каже [1] Први Уруграј, друга Аргентима, трећа САД, четврта Југославија, тако да жеље новинара Политике из 1930 и садашњих навијача не значе ништа. Молим корисника Свевлада да сам обрише што је написао и свати да је ово енциклопедија а не жеље појединаца. Текст се може стилски поправити, али подаци морају бити тачни.--Drazetad (разговор) 18:36, 1. новембар 2009. (CET)

Први пут је утакмица за треће место одиграла на Светском првенству 1934. Значи утакмица за треће место није одиграна.

Овде се свакако поткрала грешка неком од аутора, пошто никада та утакмица није одиграна (било би објављено у неком од часописа тога времена), већ се 03. августа одиграо меч између комбинованог београдског тима и "Буенос Аиреса", који су Београђани изгубили резултатом 3-1. Наиме, готово сви играчи репрезентације Југославије били су из београдских клубова, махом из "Б.С.К."-а, те су под тим именом и наставили гостовање у Јужној Америци.Дигитална народна библиотека Србије, "Политика" од 04.08.1930, стр. 11.

3. августа 1930 није играла екипа под именом БСК-а, него репрезентације Југославије против репрезентаије Аргентине у Буенос Ајресу Докази: сајт ФИФА [2], утакмица је регистрована као 40 утакмица репрезентације сајт репрезентације, сајт РСССФ и Ex-YU fudbal. У билансу сусрета Аргентине и Југославије то је прва утакмица две репрезентације биланс сусрета са Аргентином на сајту репрезентације сви играчи који су играли у својим биографијама имају и ту утакмицу која им улази у број одиграних а стрелцу јединог гола за репрезентацију Југославије Благоју Марјановићу ушао је у укупан збир постигнутих погодака као 11.сајт репрезентације На утакмици је дебитовао Драган Тошић биографија на сајту репрезентације Утакмица је регистрована и тренеру Бошку Симоновићу као 7 утакмица.

Ово наводим у прилог смумњи у тачност текста објављеног у Политици, иако овај део текста нема везе са Светским првенством и треба га обрисати. Исто тако треба обрисати део који говори о „неоправдано“ поништеном трећем голу на утакмици са Бразилом јер је то, ако се десило слободно новинарско убеђење (што је и данас чест случај) али није став званичних фудбалских органа, како светских тако и домаћих. На основу свега изнетог (у овом и претходном разговору) текст у Политици, постаје сумњив и требало би га ставити у посебно поглавље као другачије мишљење, занимљивост са првенства, или нешто слично. Молимо би аутора овог дела текста да га преправи или се јави са контрааргументима у року од 10 дана. У супротном ћу изменити спорне делове како сам горе навео.--Drazetad (разговор) 17:19, 4. децембар 2009. (CET)

Politika kao izvor

Pretpostavljam da postoji čitav niz publikacija (i elektronskih i štampanih) o prvom svetkom fudbalskom prvenstvu kao i o istoriji fudbala uopšte pa me interesuje da li je na mestu da kao referencu koristimo novinske članke? Iako su oni pratili događaj mislim da bi bilo mnogo bolje (i kao pokazatelj kvaliteta samog članka) da se prikupe malo akademskije reference (kojih bi sigurno moralo biti i na internetu).--Војвода разговор 17:45, 4. децембар 2009. (CET)

Па зар треба више од онога што сам дао. Светска првенства организује ФИФА и њени подаци су меродавни, поготово што сам горе доказао да податак Политике о игрању утакмице коју су репрезентативци одиграна после првенства у Аргентини, под именом екипе БСК-а уместо репрезентације Југославије (тада Краљевине СХС) није тачан.--Drazetad (разговор) 17:56, 4. децембар 2009. (CET)

Nisam mislio samo na gornji slučaj nego na članak u celini jer, pretpostavljam, FIFA pokriva one delove koji se odnose na fudbal ali fudbal je više od sporta a ovako veliki događaji imaju svoje značenje od politike do kulture. Što se tiče samih sportski fakata sigurno su podaci merodavnih organizacija dovoljni. Da ponovim ja se nisam osvrtao na gornji post već na članak u celini jer mislim da bi mogao da se sredi i dosegne visok nivo kvaliteta.--Војвода разговор 17:59, 4. децембар 2009. (CET)

За овај чланак може бити од користи и чланак Медаља из дома Хаџијевих сведочи да смо били трећи на Мундијалу („Политика“, 1. мај 2010.) --Ђорђе Стакић (р) 15:25, 2. мај 2010. (CEST)

Ђорђе медаља коју показују потомци Хаџевих је бронзана медаља коју су добили сви учесници Светског првенства. --Drazetad (разговор) 11:06, 1. март 2013. (CET)

---

...пута изречена лаж постаје истина. Без обзира на писање Политике, евидентно је да утакмица за треће место није играна. У таквим случајевима данас екипе које су изгубиле у полуфиналним мечевима деле треће место, међутим ми тврдимо да смо сами били трећи, а ФИФА која је организовала првенство тврди да то није тако што сам навео у првом разговору и доказао са примерима. ФИФА се руководила да су екипе САД и Југославије имају исто победа и пораза на првенству (2:1), али је САД имала бољу гол разлику. 7:6 (+1), а Југославија 7:7 (0). И у овом тексту из Политике 1. маја 2010 као и у Политикином тексту из августа 1930. стоји да је Југославија трећа на основу договора договора две репрезентације (смешно, онда нису морали ићи на првенство, него су се могли преставници репрезентација договорити о пласману, без трошкова пута и малтретирања европских репрезентација на том путу). Понављам цитат из Политике 1930.

Наиме, дошло је до споразума између репрезентација Југославије и САД, по којем је треће место требала да заузме екипа чији противник из полуфинала буде освојио Светско првенство. Пошто је то био Уругвај, противник Југославије из полуфинала, Југославија је заузела треће место на првом Светском првенству одржаном у Монтевидеу.

Данас 2. маја 2010. на сајту ФИФА (изгледа да не читају Политику) кажу да је Југославија била четврта 1930 и 1962 [3]--Drazetad (разговор) 23:30, 2. мај 2010. (CEST)

Haha koji ste vi mitomani, bivsa braco. Na tom prvesntvu su igrali samo srpski igraci jer su oni najbolji, hrvatski, bojkotirali jer je savez prebacen iz Zagreba (gdje je i osnovan 1919. i bio tamo do 1930.) u Beograd, inace bi Jugoslavija bila prva. Od 1926-e do 1930-e su redom hrvatski klubovi osvajali titule. Bilo kako bilo. radi se o jugoslovenskoj a ne srpskoj reprezentaciji. Jugoslavija je bila 4-ta, a ne treca ali vi si ne mozete pomoci. Ja znam, a vi jos puno bolje, da vas ubija sto je Hrvatska bila treca pa nalazite ovako smjesnke podatke kad se nogomet igrao krpenjacama a na prvetsvu nije bilo jedne Francuske jer nije imala para za put. Na kraju su tamo otisli samo ni koji su imali dovoljno para da bace na tu, za ondasnje poimanje, glupost. Od top timova izvan Juzne Amerike je bila samo Francuska. Pratim nogomet od samih pocetaka pa znam sa kakvom se skepsom pratilo prvo Svjetsko Prvenstvo (sto se lako da zakljuciti i iz popisa sudionika). Osim danasnjih top reprezetacija (a i ondasnjih), od ondasnjih nije bilo ni Austrije, ni Madjarske, Ni Cehoslovacke, ni Svedske.

Медаље

Медаља (бронзана) која се помиње у више текстова о Хаџију је према једној аукцијској кући комеморативна медаља која се продавала ширем слоју (The gold plated medal is the rarest in the set and was reserved for VIP's and dignitaries. The silver medals were presented to participants, whilst the bronze medal was a commemorative issue sold to the general public.)[4], док друга аукцијска кућа за сребрну медаљу тврди да није додељивана само за учешће већ и за одређени успех у фазама (it stands not merely for competition in the event, but recognizes a certain degree of success and advancement through its stages.)[5]

Фудбалери су добијали другачије медаље. Нашао сам неколико аукција за медаље играча победничке екипе Уругваја (капитен José Nasazzi [6], Héctor Scarone [7] и José Andrade [8]) и у сва три примера имена су угравирана. Код сребрних Аргентинаца Pedro Suárez [9] и Mario Evaristo [10] добили су медаље са именима, док је њихов голман Juan Botasso добио медаљу без угравираног имена [11]. За САД сам нашао два примера и у оба случаја су угравирана имена (капитен Tom Florie [12] и Billy Gonsalves [13]), док је Моша Марјановић, попут аргентинског голмана, добио медаљу без имена [14][15].

Има примера да су (бронзану?!) медаљу добили капитени екипа које нису стигле до полуфинала, чилеански Carlos Schneeberger (угравирано име) [16][17] и мексички Rafael Gutiérrez (A bronze FIFA medal awarded to Rafael Gutiérrez as captain of the Mexico national football team in the 1930 World Cup.)[18][19]

За сада имамо примере да су само играчи САД и Југославије поред капитена добили још бронзаних медаља. Питам се само шта ли се десило са медаљом нашег капитена Милутинца? 178.223.108.241 (разговор) 11:13, 5. октобар 2019. (CEST)

И аргентински тренер Juan Tramutola добио је исту медаљу као играчи.[20] (Занимљиво да је Pedro Arispe, иако помоћни тренер шампионске екипе Уругваја, добио медаљу истог облика као Хаџи, али сребрну.)[21]

Такође сам нашао још три аукције за медаље играча – Héctor Castro[22] и голман Enrique Ballestrero (задња страна медаље није приказана)[23][24] из шампионске екипе и José Della Torre из вицешампионске.[25] То је сад већ по 5 медаља за обе екипе (у случају Аргентинаца 4 играча + тренер). 178.223.108.241 (разговор) 02:27, 6. октобар 2019. (CEST)