Разговор:Словенско насељавање Балканског полуострва/Архива 1

Архива 1

Архива 2

ПРАВА ИСТИНА О ИСТОРИЈИ СРБА

Све ово што читате је фабрикована лаж од стране Византинаца а касније њихових наследника, Хришћанске цркве. Све више извора у арехолошким налазима указују да смо ми Срби прва велика цивилизација са првим мегалополисом Старчево-Винча. Многима је битно да је историја, цивилизација и култура започела њиховом вером од 0 године нове ере и да пре тога ничег није ни било. Добро размислите да ли и даље желите да пишете лажну историју и коме је то у интересу. Нама Србима није. Прекините да пишете нетачне чланке и измишену историју највећег народа на простору Европе. Докази су на сваком кораку не само археолошкли, него и генетски (Кљосов), лингвистички (топоними и називи река, места и сл.) у пола Европе али и на Блиском Истоку све до Ирака и Ирана. Дејан

Bitke

Dok sam ucio latinski jezik u skoli citao sam o Cezarovim bitkama protiv raznih plemena na podruciju danasnje Francuske. Danas citam ovu izmisljenu pricu o doseljavanju Srba na Balkan u 6. veku. Nije mi jasno kako je moguce da se o Cezarovim btikama, koje su se desavale prije nove ere, dosta zna i moze procitati, a o zauzimanju Balkana od strane Srba postoje samo informacije o nekim kretanjima. Ili je ondasnji narod Balkana Srbima vrata sirom otvorio i rekao "evo dodjite i uzmite nam sve" ili je razlog sto nema nigdje nijedna bitka zapisana zapravo jer se Srbi nisu setali planetom i zauzimali Balkan nego od vajkada zive na ovom podruciju. Neki ljudi uzimaju zdravo za gotovo ono sto je napisano u nekim knjigama bez ikakvih dokazanih istorijskih cinjenica i ne usudjuju se u dvoumljenje i priupitanje tih informacija.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.113.84.126 (разговор • доприноси) | 19:49, 12. мај 2010

Imas li ti, brale, dokaz za to sto tvrdis? GDE to pise? Podataka o tome šta su radili Srbi pre 7 veka NEMA a šta je radio Cezar pre nove ere IMA prosto zato što je u ono doba rimskim piscima rimski vojskovođa bio mnogo važniji od tamo nekih varvara. Sve dok drugi narodi nisu došli u direktan kontakt s Carstvom, nije se pisalo o njima, tako da prvi podaci koje imamo o Srbima kažu da su oni došli na Balkan u 7. veku. Šta je ranije bilo s njima, ne zna se, jer ne postoje pisani izvori o tome. To svakako ne znači da nisu postojali, ali se op tome NIŠTA NE ZNA. Nije lepo izmišljati (a i nije u skladu sa viki pravilima), kao što to rade Deretić end co.--Јагода испеци па реци 10:50, 9. јун 2010. (CEST)

"Словенско насељавање Балканског полуострва је процес који је отпочео у VI веку пљачкашким упадима у Византију" Idiotizam onih koji bi da glume enciklopediste, zaista nema granica. Posle početne rečenice ovog kvazi istorijskog i enciklopedijskog članka, svaka dalja diskusija je izlišna. Ako je to nauka, onda VI i jeste naučnici. Banujte me slobodno (biće mi čast da to učinite), ali Vas i dalje smatram ignorantima koji nemaju pojma šta rade. --igi (разговор) 22:59, 7. јун 2011. (CEST)

Можда више извора

Овај чланак пати од тога што ни за једну изнету тезу не постоји одредница одакле је преузета док се на крају помињу само дела једног аутора.

Можда не би било лоше да се изнесу све теорије које се последњих година појављују на ову тему?

--igi (разговор) 21:14, 5. јун 2010. (CEST)

Твоја конкретна замерка на тренутни чланак гласи како?Тј. који део тренутног чланка је нетачан и на основу ког извора,који каже тачно шта,ти то тврдиш? Црни Бомбардер!!! (†) 02:41, 6. јун 2010. (CEST)

Чланак је факат без референци. -- Loshmi (razgovor) 02:48, 6. јун 2010. (CEST)

Литература је факат наведена на дну.Као код Косовског боја,ти полупај {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}},ја полупам референце и мирна Бачка.Просто и једноставно. Црни Бомбардер!!! (†) 03:05, 6. јун 2010. (CEST)

Literatura da, ali ne i pojedinačne reference pored samih rečenica u članku. U čemu je poenta da lupam šablon {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}} na članak bez ijedne reference? Kako ti to pomaže da izreferenciraš članak? -- Loshmi (razgovor) 03:23, 6. јун 2010. (CEST)

Јој,зар јопет...Помаже ми тако што ја знам шта би требало референцирати.Даклем,ти лепо прочиташ цео чланак и иза сваке реченице за коју ти,као читалац који није упућен у материју,мислиш да би било лепо поткрепити је референцом,туриш тај шаблончић.Ондак,ја прођем и тај шаблочнић заменим одговарајућом референцом и,as I said above,мирна Бачка. Црни Бомбардер!!! (†) 03:27, 6. јун 2010. (CEST)

И ја кажем јопет. Није поента шта ја као читалац не знам, већ да је чланак генерално нереференциран. Ово је чланак из 2006. а од тад смо подигли стандарде што се тиче навођења извора. И сам знаш како изгледају новији чланци што се тиче покривености извора. Ако си већ решио да изреференцираш чланак стварно мислим да нема потребе да ја сад идем и лупам {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}. Процени сам. Ако и након тога постоји потреба за додатним референцирама, онда ће постављање шаблона {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}} имати поенту. -- Loshmi (razgovor) 03:36, 6. јун 2010. (CEST)

Не раз`мемо се ти и ја рођо ич.Не ти као читалац (СА СТРАНЕ) да прођеш кроз чланак,већ ти (КОРИСНИК),као читалац који није упућен у материју,прођеш кроз чланак.Ако ја прођем кроз њега,мени је све опште позната `твар и ја или да лупам референцу иза сваког интерпункцијског знака или да га не мећем нигде.Нисам ја решио да изреференцираш чланак,већ питам у ком делу је проблем и кажем да ћу за сваки шаблон {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}} који видим у том (или било ком другом чланку),покушати да нађем адекватну и озбиљну референцу. Црни Бомбардер!!! (†) 03:50, 6. јун 2010. (CEST)

Ja sad imam deža vu. Isto ovako je počelo i s Bojem na Kosovu. Šta da ti kažem. Ja kad pišem neki članak referenciram i šta mi je opšte poznato i šta nije. -- Loshmi (razgovor) 04:25, 6. јун 2010. (CEST)

Тек сад?!?! Тако и треба да се ради,кад се пишу чланци. Црни Бомбардер!!! (†) 04:39, 6. јун 2010. (CEST)

Ma nije tek sad, naravno. A šta da se radi, kad postoji ogroman članak koji je pisan bez navođenja izvora? Jasno je meni da je on pisan pre četiri godine, kada se gotovo ništa nije referenciralo. Od tada su se standardi promenili, ali je gomila članaka ostala bez izvora. Nešto treba uraditi po tom pitanju. Za početak treba staviti gore onaj opšti šablon {{bez izvora}}. -- Loshmi (razgovor) 05:03, 6. јун 2010. (CEST)

Не слажем се да би требало механички проћи кроз чланке и полупати тај шаблон.Међутим,то је питање за њики политику и требало би постићи неки консензус на нивоу заједнице по том питању,пре започињања било какве акције.За овај (као и онај претходни) конкретан случај,рекао сам шта очекујем тј. шта би требало урадити. Црни Бомбардер!!! (†) 19:37, 6. јун 2010. (CEST)

Ништа не оспоравам, већ само скрећем пажњу да су поједини делови, који би могли да буду оспоравани, наведени без референци. Истовремено сам запитао да ли би било упутно понудити још коју теорију које се у последње време појављују, чисто да би се стекла објективност. Иначе, придржавам се максиме пажљивије читање скраћује расправу. --igi (разговор) 22:49, 6. јун 2010. (CEST)

@CrniBombarder!!! Politika koja se tiče proverljivosti već postoji. Što se mene tiče, trebalo bi napraviti bota koji će proći kroz sve članke bez izvora i uneti taj šablon. Za tako nešto bi trebalo prodiskutovati, ali prema postojećoj politici svako može ručno da u članak koji ne citira izvore stavi šablon da je članak bez izvora. -- Loshmi (razgovor) 18:23, 7. јун 2010. (CEST)

1. А које су то новије теорије које су се појавиле?
2. Ако у тој политици пише да у сваки чланак у коме је наведена литература без референци у самом тексту треба рокнути тај шаблон,ондак од мене имаш оранжаду и бота који ће то да одради.Али,as I said above,то је тема за ЊикиПолитику,а не ову страну. Црни Бомбардер!!! (†) 02:45, 9. јун 2010. (CEST)

Pokreni onda temu na vikipolitici, ako misliš da treba da se nešto menja u istoj. Taj šablon je potpuno u saglasnosti s postojećom politikom o proverljivosti i koristi se na svim većim Vikipedijama. Dakle, ako si protiv upotrebe tog šablona ti si taj koji treba da pokreće raspravu na vikipolitici, a ne ja. -- Loshmi (razgovor) 10:41, 9. јун 2010. (CEST)

Možda je neko čuo i za autohtonističku školu koja tvrdi da nije bilo doseljavanja Slovena, osim u sklopu "spajanja porodica", kako se to danas zove?

Još je Šafarik pisao o toponimima iz pedrimskog perioda koji su na Balkanu ukazivali na MOGUĆE postojanje Slovena u tim istim krajevima. Prof. Miloš S. Milojević je bio nešto direktniji pišući o Slovenima kao starosedeocima Balkana. O Nestorovoj hronici, Orbnu, Budimiru i Živančeviću ja ovako beznačajan ne bih gubio reči.

O Ilirima (starosedeocima Balkana) i njihovim potomcima, možda, vredi pročitati i radove Kaplana Rusolija, albanskog akademika, pa nam, eto čuda, osvane pred očima. Mada ja nisam pozvan da o tome pišem pored toliko umnih glava ovde.

--igi (разговор) 21:20, 11. јун 2010. (CEST)

1. Ја нисам против употребе тог шаблона,већ против његове употребе у чланцима у којима је наведена литература (без референци у самом тексту),а такође сматрам да то не пише у ЊикиПолитици,иначе би неки паметњаковић,до сада,већ набуџијо бота и пустио га да освежава чланке.
2. Аха,на то циљаш.Ја рек`о има нешто ново и озбиљно.Ако већ `оћеш да пишеш о томе,ондак си на погрешном месту.Имаш овај чланак,па га освежавај и допуњавај,ако мислиш да му треба помоћ.(Милојевић и Шафарик,као нешто "ново".Хехехехехех...)

Црни Бомбардер!!! (†) 13:15, 12. јун 2010. (CEST)

Нисам знао да је Милош с. Милојевић имао професуру? На ком универзитету тачно? --ClaudiusGothicus (разговор) 15:06, 12. јун 2010. (CEST)

U tome i jeste poenta da se i na jednom i na drugom članku skrene pažnja da postoje oprečna mišljenja. Koliko ja znam (a nemam pojma), profesor je odaaavno umro, pa sada možda još jedino kod Sv. Petra možemo da se raspitamo.

--igi (разговор) 17:01, 12. јун 2010. (CEST)

Е овако. Предходно питање сам око Милојевићеве професуре сам намерно поставио. Изгледа да ти стварно не знаш ко је он био ?

Милош С. Милојевић је био средњошколски професор у најбољем случају, члан Ристићеве Либералне странке и вођа ибарских добровољаца у Српско-турским ратовима. Члан Српског ученог друштва (претече САНУ) постао је као неуморни национални радник у Старој Србији о којој је написао и једно од најутицајнијих дела 19. века - Путопис дела Праве-Старе-Србије, I—III (1871-1877).

Е сад, Милојевић је писао и о српској историји буквално тражећи трагове Срба од Балтика до Кине и Африке ! Није проблем овде у тези о аутохтоности Срба на Балкану, већ у одсуству научне методологије, па и етике пошто је Милојевић сматрао да је сасвим прихватљиво измишљати и дописивати шта било само како би српска историја деловала древније. Дакле, као национални радник Милојевић је био цењен и уважаван, као историчар буквално исмеван. Пошто се радило о цењеном националном раднику и путописцу мени бар звуче небулозне приче деретићеваца да је Милојевић отрован или да је остало 15так сандука његове заоставштине која се држи далеко од очију јавности...--ClaudiusGothicus (разговор) 00:56, 14. јун 2010. (CEST)

Ja bar znam da ništa ne znam. No, kako naš narod kaže: "Ako je pop grešan, njegova molitva nije." Ne vidim kakve veze ima osporavanost jednog od autora da se postojeće dve teze ulinkuju kako bi svaki čitalac primetio da postoje dva oprečna mišljenja. Članak je izričit i stvara utisak da ne postoji drugo mišljenje, a to je ono što sam kritikovao.

Nisam nešto siguran da je bezgrešno i navodno Porfirogenitovo delo, koje daje osnov teoriji doseljavanja Slovena na Balkan u VI veku. Beše i tu neko dokazivao kako se radi o falsifikatu budući da se pominju i događaji koji su se odigrali posle autorove smrti?

--igi (разговор) 09:32, 14. јун 2010. (CEST)

Izvinite što Vam nisam odgovorio na pitanje o tituli. Negde sam čitao da je Milojević predavao na gimnaziji, pa sam ga čisto iz tog razloga nazvao profesorom, jer je moja generacija još bila lepo vaspitana i svoje predavače tako nazivala. Posle su došla neka druga vremena, na žalost.

--igi (разговор) 22:41, 14. јун 2010. (CEST)

Ништа не брините, и у моје време је лепо васпитање било својствено гимназијалцима те смо поштовали и прописно ословљавали своје професоре.

Ја само скрећем пажњу да Милош С. Милојевић није био универзитетски професор, што би неко могао да помисли из једне од ваших претходних реченица. Такође, Милојевић је, без задршке, био прави родољуб, АЛИ није био следбеник историјске науке и не може се говорити о његовим наводно историографским закључцима као валидним данас у 21. веку.

Не знам како историјски извор може бити безгрешан. Може бити рецимо мање или више веродостојан. Ви лепо узмите књигу у шаке, па референцирајте ко ту и како оспорава аутентичност Списа о народима. Да не буде све на тему Рече ми један чоек на једноме месту, не могу ти рећи ко је итд. Мени је интересантно да о наводном фалсификату говори неко за кога не можемо да утврдимо ни где је и са којом тезом докторирао историјске науке, нити које је академије у Русији члан, а на крају ни када је тачно рођен. Прве две ствари, везане за академски профил господина Јована И. Деретића су сасвим довољна да и у погледу његових интерпретација извора задржим ОГРОМНУ резерву.

На крају, пошто сте склони сократовским цитатима, не говори Порфирогенит изричито о досељавањеу Словена у 6. веку, већ то чине аутори 5. и 6. века Приск, Прокопије из Цезареје, Агатија, Јован Малала, Евагрије Схоластик, а на самом почетку 7. века и Теофилакт Симоката, Георгије Писида, као и анонимни аутори Ускршње хронике и Чуда св. Димитрија Солунског. Ето у томе је проблем. --ClaudiusGothicus (разговор) 10:02, 15. јун 2010. (CEST)

Такође, пошто ово није форум или говорница предлажем да се убудуће раговор на ову тему води или на страницама за разговор корисника или у виду што конкретнијих питања везаних за саме чланке без приче о гимназијским манирима или разних непрецизности (нпр. Порфирогенит пише о доласку Срба и Хрвата у 7. веку, док један корисник пише да поменути извор прича о сеоби Словена у 6. веку).--ClaudiusGothicus (разговор) 13:04, 15. јун 2010. (CEST)

Ja samo postavih pitanje da li bi bilo uputno u oba članka skrenuti pažnju na postojanje onog drugog, odnosno oprečnih teorija, a onda se razvergla diskusija. --igi (разговор) 21:28, 22. јун 2010. (CEST)

Hm, da. Bilo bi uputno uvek ukazati na razne teorije, da se radi o nečemu za šta ne postoje činjenice. Međutim, kod ovoga postoje činjence s jedne strane i one su unete u ovaj članak, a ta druga teorija o kojoj ti govoriš jeste samo neosnovano bulažnjenje i izmišljotine kao i previše bujna mašta nekih wanna-be istoričara a u realnosti svega drugog samo ne profesionalaca istorije kao nauke. A ovo je ozbiljna enciklopedija i ne priliči joj da lakrdije uzima za ozbiljno. --Јагода испеци па реци 11:51, 25. децембар 2011. (CET)

Pozdrav svima! Citao sam ovaj clanak o Slovenskom naseljavanju Balkanskog Poluostrva i nekako mi je cela prica previse jednostrana. Kao da je promasena tema i da se radi samo o Vizantiji i nekim tamo pljackasima koji usput: dolaze u velikom broju, poznaju tadasnju tehnologiju i nacine ratovanja, ocigledno dobro organizovani i pismeni... Te ogromne grupe pljackasa uvek imaju samo jedno ime: Sloveni i nikako nemaju nekog vodju dok se na strani Vizantije spominju svi vladari i vojskovodje i opisuju detaljno. Ponekad se na sredini ili pri kraju teksta spomene i neki Slovenski vodja ali za njega i ne postoje nikakve reference niti bilo kakav detalj. Vidi se da celokupan tekst potice iz Vizantijskih izvora. Sta je sa Slovenskim izvorima? Tema ovog teksta su Sloveni a ne Vizantija. Na primer jedan od vodja koji se detaljnije spominje je: Radgost i za njega ne postoji referenca. Medjutim ako se pretrazi wikipedija moze da se nadje clanak o Radgostu - Bogu gostoprimstva. (neznam da li se radi o istoj osobi/bogu) vidi: http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82 ili samo trazi "Radgost" Nemojte da shvatite ovo kao neku vrstu napada ili razloga za nekakvu raspravu. Samo zelim da ukazem na ono sto mi upada u oci i naravno kao i svi vi pokusavam da saznam sto vise o nasem poreklu. Citao sam i ostale teorije koje se ovde spominju i slazem se da bi nesto od toga trebalo da se unese u tekst. Definitivno tako nesto umesto ovog sumnjivog teksta o Vizantiji i njihovim problemima sa pijanim pljackasima. Nisam strucnjak za istoriju kao ni za pisanje po wikipediji tako da se unapred izvinjavam ako sam nepravilno uneo ovaj tekst. Pozdrav, Goran

Слажем се и у потпуности подржавам Горана. Владимир

Све ово што читате је фабрикована лаж од стране Византинаца а касније њихових наследника, Хришћанске цркве. Све више извора у арехолошким налазима указују да смо ми Срби прва велика цивилизација са првим мегалополисом Старчево-Винча. Многима је битно да је историја, цивилизација и култура започела њиховом вером од 0 године нове ере и да пре тога ничег није ни било. Добро размислите да ли и даље желите да пишете лажну историју и коме је то у интересу. Нама Србима није. Прекините да пишете нетачне чланке и измишену историју највећег народа на простору Европе. Докази су на сваком кораку не само археолошкли, него и генетски (Кљосов), лингвистички (топоними и називи река, места и сл.) у пола Европе али и на Блиском Истоку све до Ирака и Ирана. Дејан

Просторни опсег наслова

Требало би преиспитати употребу појма "Балканско полуострво" у садашњем наслову, пошто се тај појам односи само на области које леже јужно од Саве и Дунава, што није у складу са стварним просторним опсегом словенског доељавања, које обухвата и разне области које леже северно од поменутих река (на пример, редом од запада према истоку: Славонија, Срем, Бачка, Банат, Олтенија, Мунтенија). Стога би поменути појам требало заменити ширим и исправнијим појом "Југоисточна Европа" који обухвата целокупно подручје словенског наељавања, укључујући и присуство досељеног словенског становништва на просторима Паноније и Дакије. Сорабино (разговор) 00:37, 19. мај 2019. (CEST)

Спајање

Требало би да се чланак споји са Хипотезе о пореклу Срба под управо тим именом. Ово је само најпопуларнија теза, не нужно и истина (коју не знамо и никад нећемо знати). Историјски списи из тог периода времена о Србима су ионако штури и слабо сачувани. 176.104.110.11 (разговор) 20:48, 22. август 2022. (CEST)

Није тачно. Досељавање наших предака Словена на Балан у шестом и седмом стољећу јесте факат. — Садко (ријечи су вјетар) 22:07, 22. август 2022. (CEST)

@Sadko Откуд знамо да је "факат"? Историја је променљива категорија, пишу је победници као што је познато. Не може се искључити могућност да је Порфирогенит фалсификат, исто као што се не може потврдити тврдња да извори које су Милојевић, Лукин-Лазић и други користили крију могућу истину. Нагласак на могућа. Ипак сам за то да се нагласи да је у питању само највише прихваћена теорија на основу једног дела, чији је оригинал и више него упитан. --176.104.110.11 (разговор) 03:51, 23. август 2022. (CEST)

Зато што не само историја већ и друге друштвене и природне науке износе чињенице које потврђују сеобу, која није теорија већ чињеница, баш као што ни Дарвинова теорија није теорија, већ чињеница.

Не постоји готово нити један озбиљан научник који спори сеобу; поједини кредибилни научници разматрају да ли је у питању поновно освајање.

На Википедији користимо чињенице и кредибилне изворе а не популистичке публикације са упитних врела.

Рећи да је словенско досељавање на Балкан изведено на основу DAI је не само неуко већ је и изразито тупаво и понижавајуће за низ генерација научника разних дисциплина који су свој живот посветили поштеном научном раду.

Још ћу додати да Википедија није форум и да сам дао одговор на постављено питање. Лп. — Садко (ријечи су вјетар) 00:26, 25. август 2022. (CEST)