Разговор:Српски језик/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Ako tko želi, neka ode na stranicu o srpskome jeziku na http://hr.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik i prenese i prevede dio teksta za koji smatra da bi mogao biti koristan. Nemam ćirilicu, a i ne bih htio uvaljivati potencijalno nepoćudne stvari. Mir Harven 20:30, 12 Сеп 2004 (CEST)

• Мислим да нема потребе. Имате један минус у вези Црне Горе у којој се 70% становништва изјаснило да говори српским језиком.

? A kakve to ima veze ? "Srpski književni jezik ijekavskoga refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, te među Srbima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj." Mir Harven 22:21, 12 Сеп 2004 (CEST)

Сматрам да би за почетак сасвим одговарала приредба чланка из енглеске википедие:

http://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_language

Голија

De gustibus..Taj je članak, IMO, površan i neinformativan. Mir Harven 22:21, 12 Сеп 2004 (CEST)

• Потпуно је бесмислено писати о Српском језику на хрватској википедији због негативног окружења по том питању. Хрвати би на почетку текста требали написати да они данас говоре српским језиком којег су из тих и тих разлога назвали хрватским.

Aha-pa dobro, tako reci. Znam ja inače s kim imam posla, samo volim da se ljudi izjasne bez petljanja. Mir Harven 23:58, 12 Сеп 2004 (CEST)

Хрвати су некад (вероватно) говорили правим, изворним хрватским језиком којег су било кад донели из своје постојбине.

Jah, na sedlima. Vrućim. Mir Harven 23:58, 12 Сеп 2004 (CEST)

О томе се јавно не говори из политичких разлога. Реметилачки фактор у дефиницији су и Лужички Срби, па и руски Срби, кад о Српском језику говоре Хрвати.

Zaboravio si japanske Srbe. Mir Harven 23:58, 12 Сеп 2004 (CEST)

Под Српски језик спада и Далматински језик и условно говорећи Илирски језик (овисно о дефинисању Илирског питања). Стручњаци за демагогију по питању Српског језика је група назови интелектуалаца окупљених око сајта Херцег-Босна, који очигледно иду путевима Доминика Мандића, којег се одричу већи број хрватских научника (Нада Клаић и други) :domatrios 22:51, 12 Сеп 2004 (CEST)

Da si mi zdravo, i uživaj u društvu, kakoseonozove- "Laze Lazarevića". Mir Harven 23:58, 12 Сеп 2004 (CEST)

• Сви ми говоримо српскохрватским. А националистима, који ће наравно увек рећи да постоји само један (српски или хрватски), поручио би да је национализам када неко неко мрзи друге народе, јер је несигуран у вредности сопственог, што је овде и доказано. Поздрав, Покрајац

Граматика и правопис српског језика

Да ли неко може да ми каже гдје може да се нађе линк на викистрану за граматику и правопис српског језика. Ако таква постоји, онда није очигледна и лака за наћи јер на њу нису уочљиви линкови са страница као што је ова. Ако, пак, не постоји, питам се зашто, и зашто је не покренути већ једном. Хиљаду пута сам био у недоумици око неког правила и нисам имао гдје провјерити.

Ако би се таква страна покренула онда би се она могла промовисати међу људима којима је то струка (ако они већ нису овде пресутни, а за очекивати је да је бар неко од њих ту).

Корисник:reljicb 19:04, 12 Нов 2006 (CEST)

Екавица и ијекавица

Корисник са адресе 195.252.106.222 написао/ла је: "Неопходно је такође приметити да ијекавско наречје није само било основа новог стандарда, него да је првобитно било и циљни стандард; разлог је лежао у томе што је велика већина српског ставовништва Србије, Црне Горе, Босне, Херцеговине и Хрватске - припадао овом дијалекту. Само мали постотак српског становништва је говорио икавицу, а нешто већи постотак је говорио екавицу (углавном подручје данашње Војводине). Разне су теорије зашто је уведена и екавица као стандардна норма, поред ијекавице као већ постојеће стандардне форме. Једно је тврђење да разлог лежи у већој језичкој прихватљивости (по основу лакшег изговарања, што је несумњиво тачно), али по много извора у питању су били политички разлози; основа проблема је лежала у бунту српске господе из Војводине, која није имала жељу да говори језиком "сељака и сточара" из Херцеговине и Црне Горе."

• Сматрам да је ово сасвим прихватљив текст за полемику о нормама српског језика, док за енциклопедијски чланак има превише полемичан тон. Може се ући у расправу да ли је то тако или не, али томе није место у чланку. Уз то, тврдња о томе да је екавски био "углавном на подручју данашње Војводине" је нетачан. Простор "се шири" на шумадијске дијалекте, косовско-ресавске и призренско-тимочке као екавске. И центар српске државности (Србија) и центар српске културе у 19. веку били су доминантно екавски. Дијалекатске карте (а у српској лингвистици има дијалекатских каратако ако ичег уопште има) то могу потврдити. Војводина је била готово потпуно екавска, Србија (у границама Београдског пашалука) је била бар двотрећински екавска. У крајњем случају, може се и вратити полемика на другу страну: "Ијекавица никада не би била стандард српског језика да Вук Караџић није био ијекавац. Да је био Пироћанац, данас би била два стандарда: екавски и торлачки." Тиме се управо може видети бесмисленост полемизације којој није циљ изношење научних чињеница, већ ниподаштавање једне друштвене групе. --Милош 03:36, 29 Окт 2004 (CEST)

---

Убацио сам табелу са основним подацима који се тичу српског језика, која је иста као и на ен. Википедији. На почетку сам изменио чињеницу да се српски језик говори у целој Босни и Херцеговини, а не искључиво у Републици Српској. Свестан сам чињенице да се српски језик као такав тлачи у остатку БиХ (Федерацији), али ово је енциклопедија, и подаци у њој морају бити објективни. Он је исто тако и званични језик Федрације БиХ, па је то још један разлог да се напише како је он званични језик целе Босне и Херцеговине. У табели је лепо класификовано ово о чему сам писао. --Покрајац 23:37, 3 Феб 2005 (CET)

КПЈ и нацистичка пропаганда на овом чланку

Читај, први је корисник 70.34.40.86, други Милант. У првом случају се прича прича о неком "изједначавању" а заборавља се да је у питању чист културни хегемонизам запада остварен кроз структуре КПЈ. У другом случају, брисање Даничића је чисто "прекрајање историје" по оном "што је баби мило, то јој се и снило". Немојте то радити. --Милош Ранчић (разговор) 15:51, 2. јун 2005 (CEST)

Милоше погледај мало боље. Ја Даничића нисам обрисао, него сам замјенио редослед пасуса како добило хронолошки ред. Ја сам обрисао само кратки коментар у загради који ми се учинио беспотребним. Уколико мислиш да он треба да стоји додај га у моју измјену, а немој да враћаш неколико корака уназад и да бришеш све моје измјене.
На кога си мислио кад си рекао нацистичка пропаганда? Милан Тешовић 17:07, 2. јун 2005 (CEST)

Извини за констатацију, али си управо збрком "хронолошког редоследа" изазвао такву моју реакцију. Прво је био 19. век (Ђуро Даничић), а потом 20. век (КПЈ) у нашем универзуму. За друге ми није познато ;) Дакле, ја ћу опет вратити на ону измену, а ти измени то што си хтео потом. --Милош Ранчић (разговор) 18:56, 2. јун 2005 (CEST)

Да додам: Конкретна организација је дошла на власт, што треба и назначити. Нису тамо неки комунисти него КПЈ. То треба да буде написано и у тексту. Шта је још што смета, нисам сигуран. --Милош Ранчић (разговор) 19:04, 2. јун 2005 (CEST)

И да додам да сам променио оно за званичну употребу у ЦГ. --Милош Ранчић (разговор) 19:05, 2. јун 2005 (CEST)

Мислим да полако расте вјероватноћа да ће ми убрзо експлодирати глава. Извини Милоше (за хронологију). Милан Тешовић 14:21, 3. јун 2005 (CEST)

Тврдње лингвистике (непознатом кориснику)

Непознати би могао да се пријави (адреса почиње са 216). Могу тврдити неки лингвисти, док други не морају то тврдити. То је субјективна констатација неких лингвиста. За такву тврдњу не постоје довољно јасне научне методе. Како довршавам студије лингвистике, могу да кажем да сам поприлично упућен у научне методе лингвистике. --Милош Ранчић (разговор) 21:19, 2. јун 2005 (CEST)

Тврдње лингвистике (непознатом кориснику)

Непознати би могао да се пријави (адреса почиње са 216). Могу тврдити неки лингвисти, док други не морају то тврдити. То је субјективна констатација неких лингвиста. За такву тврдњу не постоје довољно јасне научне методе. Како довршавам студије лингвистике, могу да кажем да сам поприлично упућен у научне методе лингвистике. --Милош Ранчић (разговор) 21:19, 2. јун 2005 (CEST)

• Милоше: имаш о овоме у Ивић, Павле. "Српски Народ и Његов Језик". (Београд: Српска Књижевна Задруга, 1986.). Види под "Судбина нашег језика као оруђа културе" (II. Од Вука до данас; III. Актуелни тренутак). Ивић наводи примере других модерних језика који су имали више од једног писма, уз закључак да се таква ситуација увек до сада показала као прелазна (једно писмо мора да на крају "поједе" друго, јер је више писама за један језик суштински непотребно у једној културној средини). Једини логичан закључак из свега тога је да ће и Српски језик проћи кроз исти развојни пут. Ако је ово субјективно мишљење онда треба (сада обрисани) прилог "Проблем два писма" или оставити обрисан као што сам ја урадио, или га вратити са додатком да неки лингвисти (попут Павла Ивића) кажу то-и-то о проблему употребе више писама за један језик у модерним условима (шта ћеш и да ли ћеш да урадиш нешто са сада обрисаним прилогом остављам теби на суд као уреднику...). Иначе, ето идеје за занимљив докторат из лингвистике: "Постојање више писама за један говорни језик у модерним условима - прелазна или трајна фаза?" (истраживање кроз компаративну лингвистику са разним примерима који су до сада постојали).

Ево ти нешто примера о релевантности одређених лингвистичких метода које се примењују у српској лингвистици. --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јун 2005 (CEST)

Када сам ја "кренуо у брда" да снимам призренско-тимочки илити торлачки дијалекат из околине Пирота, затекао сам изузетно различито стање у односу на оно што су ми професори и њихови професори (дакле, Павле Ивић, као професор мојих професора) говорили. Уместо једног акцента, нашао сам два Пироћанци сада имају кратак и дуг акценат, узмимо, краткосилазни и дугоузлазни (који је пре раван него узлазан), лексика савремених Пироћанаца је друкчија итд. Главна литература на коју су ме упутили било је истраживање Александра Белића из 1905. године, али сам имао и "савремене" информације из књига Павла Ивића и скрипти мојих професора. Моја прабаба, која је несумњиво говорила сличније оним што је Белић описао у том тренутку је била мртва већ десетак година. Сумњиво је и колико је данас (наредних десет година касније) њених вршњака живо. Торлачки дијалекат данас изгледа знатно друкчије него тада, а и данас студенти уче стање од пре једног века као да је данашње. Закључак овога је да је данас општеприхваћено у српској лингвистици да се дијалекти нису променили сто година, као и да не постоји утицај (централизованих) медија, али и стандардног језика (медији, школство, институције... у Пироту се служе нормом а не дијалектом). --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јун 2005 (CEST)

Током рата у Босни изведен је један лингвистички експеримент у Републици Српској. Екавица је проглашена нормом и све државне институције су почеле да се служе екавицом. Један мој професор је почео да прича како је то што покушавају немогуће, како то не може никако да прође у живом језику итд. Неколико месеци касније, исти тај професор се јадао како деца у РС говоре хиперекавски и како то "није природно". Експеримент се завршио тако што су власти РС дошле разуму и уклониле екавицу као службену; проблематично је шта би било да су власти остале при ставу да је екавица званична. Закључак овога је сличан претходном: Како овај професор није једини сличног мишљења, може се рећи да одређени лингвисти у Србији уопште нису свесни (или су можда постали свесни?) утицаја медија и норме. --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јун 2005 (CEST)

Када се говори о синхронијском, тј. једновременом стању у српском језику, на уму се има време од Вука до данас. Дакле, скоро два века развоја не само да се не узима у обзир да су се и норме и дијалекти мењали, већ се ни не разликује норма од дијалеката. Али, и један и други проблем (и тзв. синхронијско стање од два века и неразликовање норме од дијалеката) није проблем само српске лингвистике. То је општи проблем савремене лингвистике. --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јун 2005 (CEST)

На то се надовезује и целу причу компликује потреба одређених српских лингвиста (укључујући и Павла Ивића) да извлаче политичке закључке на основу својих лабавих научних (структуралистичких) метода. Парафразираћу критику структуралиста коју је изнео један мој професор на предавању: "Структуралисти имају тенденцију да податке намештају према својим теоријама." Проблем је у томе да велики број структуралиста, иако је структурализам битан помак у лингвистици, имају обичај да на основу свог виђења неког система својевољно узимају податке који њима одговарају а одбацују оне који им не одговарају. У том смислу сам врло сумњичав по питању ваљаности њиховог начина закључивања. Поготову по питању политичких одлука које произилазе из тог закључивања. Тај начин доношења политичких одлука сматрам изузетно неодговорним. А наша је лингвистика пуна тога. При свему томе, уопште не спорим да је иста та доза неодговорности постојала и код Вука и код Даничића и код лингвиста и политичара за време СФРЈ. Да подсетим да је Павле Ивић био врло активан управо у добу СФРЈ и да је врло активно учествовао у свим политичким догађајима, укључујући и политике стварања једног српскохрватског језика заснованог на екавици и латиници. --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јун 2005 (CEST)

Па још мало о примерима: Иако данас стандардни јапански језик функционише са три писма у различитим функцијама (иако сигурно и они имају проблематичне просторе у којима се нпр. поставља питање да ли нешто писати хираганом/катаканом или кнђијем), такво стање није дошло с неба. Можемо се детаљно упутити у то како су Јапанци почели да користе два писма, какве су сличности и разлике са нашим стањем и како се код њих стање стабилизовало. (Да не помињем да они сада у одређеној функцији имају и латиницу и арапске цифре.) То говори да је закључак Павла Ивића, ако ништа друго, а оно сумњив. --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јун 2005 (CEST)

Преко тога, да се вратим на почетну причу, треба имати на уму да данас живимо у врло различитим околностима у односу на време у ком су Румуни у 19. веку користили напоредо ћирилицу и латиницу. Данас штампање књиге није тако скуп процес какав је тада био, а још је јефтиније писати по Интернету. Има ту доста ствари које мењају односе између 19. и 21. века. А ништа од тога се не узима у обзир када се доносе битни политички закључци. --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јун 2005 (CEST)

На крају, може се направити посебан чланак који би се тицао језичке политике и који би објашњавао каква су све мишљења о коришћењу овога или онога. Па макар био текст и у полемичком тону написан. Са друге стране, врло је проблематично имати емотивну констатацију у сред енциклопедијског чланка који нигде не назначује да је у питању емотивно обојен текст. --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јун 2005 (CEST)

И, наравно, било би добро да се пријавиш, како бисмо могли лакше да функционишемо. --Милош Ранчић (разговор) 23:00, 2. јун 2005 (CEST)

Милоше: читајући твој одговор уверен сам да би посебан чланак "Језичка Политика" био врло занимљив. Ту би могле да се прикажу разне политичке епизоде у којима је био уплетен Српски језик и његово писмо од Вука до данас. Пример једне од таквих епизода могла би да буде језичка политика Аустро-Угарских окупационих власти у Србији (1915-1918), која је ишла са забраном ћирилице у својој окупационој зони и њене насилне замене латиницом (Довођени су наставници из Аустро-Угарске - Хрвати и Бошњаци - да предају србијанској деци искључиво на латиници током окупације). Тада је латиница коју данас Срби користе први пут конкретно дошла у Србију, а Краљу Александру су после рата замерали што је изједначио писма у целој земљи баш због ове епизоде.

Још један пример који ми пада на памет би могла да буде језичка политика у Републици Српској коју си поменуо (Екавица у ијекавском говорном подручју). Ако се добро сећам, у Републици Српској је ијекавица поново враћена (То јест поново званично изједначена са екавицом) 1998. године, али мислим да је то наметнуо OHR (Могуће је да би се наставило само са екавицом да OHR није одреаговао декретом).

Имамо и још свежијих примера. Један мој пријатељ који ради у ТВ Б92 рекао ми је да је од свог уредника (Да не помињен сад ничија имена овако јавно) лично чуо мишљење да на њиховом каналу намерно нема ћирилице у шпицама и да је такво уређивање заправо конкретан политички став. Наиме, по овој тврдњи уредништво Б92 поистовећује ћирилицу са српским националистичким мраком (односно са "србофашизмом" и "православним талибанизмом" и сл. у неформалном разговору). Дакле, овде имамо пример тенденције да се употреба једног или другог писма представи као спољни вид политичке идентификације (Тако се постављају ствари да испада да ћирилица иде уз националистичке и десничарске ставове, док латиница иде уз грађанске, демократске, либералне и леве ставове). Ово је свакако нешто сасвим ново, али је као такво данашњи моменат у језичкој политици...

Постоји једна шпица на Б92 на ћирилици. Емисија је образовног карактера за децу и родитеље. --Покрајац|разговор 00:52, 4. јун 2005 (CEST)

У Србији, гдје се више користи ћирилица (осим на интернету), ћирилица се често сматра фашистичком, а латиница демократском, а у Црној Гори, гдје се више користи латиница, ћирилица се сматра демократском (опозиционом) а латиница (пост)комунистичком (Миловом). Милан Тешовић 11:36, 4. јун 2005 (CEST)

Српски језик и језичка политика

Направио сам чланак. За сада су тамо само наслови. Додаћу и начелну литературу која се може наћи на Интернету, а тим поводом ћу позвати и Мира Харвена да нам се придружи. Може нам дати доста информација и са хрватске и са српске стране. Напомињем да чланак треба да буде објективан и да само цитати признатих лингвиста могу бити субјективни. Такође, треба оставити простор различитим критичким виђењима тих ствари. Још једном: чињенице су чињенице, док образложења (и критике) морају бити објективне и без емотивних тонова. --Милош Ранчић (разговор) 01:39, 3. јун 2005 (CEST) +++++++++++

1. Miroslavov evanđelistar je iz 12., a ne 17. stoljeća 2. ova slika izgleda kao iz lošega crtića, pa bolje uzmite nješto ljudskije, npr. iz http://www.miroslavljevojevandjeljefaksimil.com/komentari.htm Mir Harven 00:49, 4. јун 2005 (CEST)

• • Баш си згодно искористио прилику за подизање свог "рејтинга" кад нам откриваш топлу воду, тј. време постанка Мирослављевог јеванђеља. Све до вандалске измене анонимног вандала ИП 216.187.83.181 (2.јуна, дакле пре пар дана) писало је 12.век. Не бих се чудио да си у некој вези са поменутим вандалом пошто ти је баш у прави час добродошао његов вандализам за саморекламу итд...

Čovječe-liječi se. Geez...Mir Harven 19:44, 4. јун 2005 (CEST)

• • Лепо од тебе што се оне "људскије" слике тиче (импресиониран сам твојом љубазношћу) - занима ме само како стоје ствари по питању ауторских права ? (Голија)

Te su stvari for fair use. Piši im- ako ne vjeruješ. Tko vjeruje u teorije urote oko brisanja stoljeća, tomu bar ne bi to trebalo biti teško. Stvarno, ima nas svakakvih. Mir Harven 19:44, 4. јун 2005 (CEST)

• • • Јеси ли сигуран ?...ипак хвала на објашњењу одн изјави. Питам реда ради да нас неко касније неби напао због кршења ауторких права. А за остало не брини...јер у праву си кад кажеш - ИМА НАС СВАКАКИХ ! (Голија)

Хм...

Па, немојте закључавати текст због једног јединог вандализма... Нећу ја да откључавам, али бих замолио Сашу да сам откључа текст. Не смемо другима ускраћивати слободу мењања чланака само због једног вандала! --Милош Ранчић (разговор) 07:39, 19. август 2005 (CEST)

Због њега је закључано 5 страна, а то зато што нисмо успели да га блокирамо, јер нешто није радило, па сам позвао Тима Старлинга и он је отклонио квар. Проблем је што је ИП у питању динамички и јако смара. Ниподаштава све српско и види се да поштује Хрватску/Хрвате. Толико о томе... :) --Дунго ☼ (р) 10:53, 19. август 2005 (CEST)

Само напред!

Одавно сам хтео да кажем да овај чланак треба мењати и сређивати. На неким местима има личних испада неприхватљивих енциклопедијском тону: чланак је писан у једно потпуно друго време за српску Википедију. Другим речима, ако сам ја написао чланак, не значи да је света крава :) Дакле, релевантни (Ђорђе, Форд), молим вас да радите на чланку :) --Милош Ранчић (разговор) 19:10, 2. фебруар 2006. (CET)

Zapadno- i Istocnosrpski govor

Moze li se napisati i te dve varijante srpskog jezika (ekavskog i ijekavskog) sa nazivom "Istocnosrpski" za ekavski dijalekat i "Zapadnosrpski" za ijekavski?

Ја лично, не вјерујем. Упркос мом мишљењу, ако нађеш литературу о српском језику гдје се тако класификује (Западни -ијекавски и Источни-екавски) Српски језик, ти изнеси, цитирај овдје тај извор, на страници за разговор, па да видимо шта кажу и остали. --Славен Косановић {разговор} 15:34, 7. април 2006. (CEST)

• Ta kvalifikacija bi bila po geografskom polozaju adekvatna jer postoje kod Srba jedino Ekavski i Ijekavski nacin izgovora! U cemu je problem da se to po geografskom nacinu naziva?

Па није никакав проблем. Кажем ти, ако нађеш стручну литературу, гдје се тако дијели Српски језик, изнеси, цитирај је овдје. Једино што не можемо урадити, је писати, правити подјеле, зато што неко сматра да их тако треба правити. Треба да буду доказиве, од оних који се баве изучавањем, студијом и анализом, српског језика (лингвисти, академици, стручна литература, итд.). --Славен Косановић {разговор} 16:27, 11. април 2006. (CEST)

А шта са икавским изговором у Далмацији, Херцеговини, западној Босни и дијеловима Бачке и Славоније? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:53, 11. април 2006. (CEST)

• Bozovicu, u pravu si! Nisam se setio da ima i Ikavski govor kod nas.

Pismo

Piše da je ćirilica zvanično pismo u Srbiji što nije tačno. Bar ne potpuno. Po Ustavu SR Srbije koji je još na snazi oba pisma su ravnopravna. A po ustavu SRJ je ćirilica propisana kao zvanično. Jese pravno pitanje ali ako za CG piše latinica i ćirilica to mora i za Srbiju jer nikve razlike nema. Kakva je sada situacija posle razdruživanje ne znam.

Dalje kako neko pismo može biti nezvanično a zvanično se učti u školi? Koliko znam i dalje se u 2. osnovne uči latinica, u čitankama se i dalje poštuje pravilo izvrnog pisma (ako je pisac pisao latinicom i u čitanci će pisati latinicom...).

Možda samo naglasiti da se ćirilici daje formalno prvenstvo.

...и да се ћирилица углавном схвата као српско национално писмо (иако су Срби, наравно, „тијеком повијести“ увелико писали и латиницом и чак и арапским писмом). А знаш ли, у вези са читанкама, да су у већини новијих издања читанки, што су штампани од оне реформе просвете из 2002. године, углавном сви текстови на ћирилици? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:52, 8. јун 2006. (CEST)

не знам за ту реформу, ја сам напустио средњу 1999. а на факултету су књиге латиничне у 95% случајева. Ми смо имали смешне сцене са граматиком руског језика на латиници и граматиком енглеског на ћитилици :) А да ли се сада учи латиница у 2. основне? Овај пут да се подпишем: --Аурелије 16:17, 10. јун 2006. (CEST)

Како те не мрзи да овде пишеш и започињеш кавгу а да бар не провериш. За почетак, на снази је Устав Републике Србије, а не СР Србије. Члан 8 [1] прописује да: "У Републици Србији у службеној је употреби српскохрватски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо је у службеној употреби на начин утврђен законом." Детаљи су утврђени Законом о службеној употреби језика и писама [2], који између осталог појашњава "У Републици Србији у службеној је употреби српскохрватски језик, који се, када представља српски језички израз, екавски или ијекавски, назива и српским језиком (у даљем тексту: српски језик).". --Dzordzm 20:50, 10. јун 2006. (CEST)

Samo nemoj da se pozivaš na zakone i ustave jer je to promenljivo. Juče su oba pisma bila ravnopravna i ustavom i onda je Miloševićevim ustavom oktroisano da je SAMO ćirilica "zvanično pismo".

I u Južnoafričkoj republici je bilo "zakonito" da crnci nemaju prava kao belci, ali to nije pravedno ni pravično.

Treba jednostavno izbrisati taj nacistički član ustava i zakona koji promoviše diskriminaciju gradjana.

Срђане, за жалбе на Устав Србије су задужени Уставни суд Србије, а ако тамо не прође, онај европски суд. Википедија није надлежна за то. Кад се то буде променило, на Википедији ће писати да се то променило. --Милош Ранчић (разговор) 14:42, 3. јул 2006. (CEST)

Праисторија

Жао ми је да се читава два велика пасуса избришу јер су наводно небитни. Да не буде да сам ратоборан, ево овдје се отварам за дискусију и проналажење некаквог компромиса :), а сад опет враћам на претходну измену. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:25, 7. септембар 2006. (CEST)

Рачани

Рачани заправо нису били из ужичког манастира Раче, већ из фрушкогорског манастира Беочина. Они се зову Рачанима јер су побјегли из Раче пред Турцима и населили се на Фрушку гору, гдје су основали манастир Беочин. Е, тек тамо настаје та чувена рачанска школа и ученици тих првих Рачана (који су, значи, стварно били из Раче) се такође називају Рачанима, иако сад они немају везе са манастиром Рачом (а Гаврил Стефановић Венцловић је био један од њих). Значи не у манастиру Рачи, већ у манастиру Беочину, се његује српска култура у 16. и 17. вијеку. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:04, 26. септембар 2006. (CEST)

"Спрдање с падежи"

Старословенски осам падежа? Откад то?! --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:03, 21. новембар 2006. (CET)

лапсус неки :) — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 82.117.194.34 (разговор) 17:54, 28. новембар 2006 (CET/CEST)

Наш језик (Наши језици :-) у ЕУ

Било би интересантно наћи неке званичне ставове или предвиђања (ако постоје) о томе како ће се језици Наследници Српско-хрватског језика третирати у Европској Унији. Познато је то да ЕУ има проблема са великим бројем језика, као и то да се на суду у Хагу препознаје само један заједнички језик (нисам сигуран како га називају). Не верујем да ће ЕУ бити расположена да се игра превођења између наша четири језика, али не верујем ни да ће бошњачка/српска/хрватска/црногорска јавност бити спремна да прихвати неке старе (Српско-Хрватски, Хрватско-Српски, Југословенски(?)...) а ни неке нове (комбинација сва четири (или три) имена, или нешто типа Западнобалкански, Штокавски, и сл.) називе.

Можда коментар делује мало неозбиљно, али мислим да има смисла. С' обзиром на то да ћемо имати (ваљда, једном) заједничко тржиште, валуту, вредности, а можда и спољну политику и устав, није тешко поверовати да ћемо имати или можда и бити приморани (политички) да имамо и заједнички језик.

Ако нешто не радим како треба, исправите ме, нови сам овде... :) Azbuki 16:44, 9. јануар 2007. (CET)

Pa, ja mogu reći da lingvisti i javnost u RH tomu posvećuju pozornost, što se vidi iz sljedećih činjenica:

a) finalizacija pravopisnih svađa preko Vijeća za normu: http://www.jutarnji.hr/dogadjaji_dana/clanak/art-2007,1,31,ne_cu,60658.jl Budući da je to pitanje eminentno političko pitanje, vidi se da su hrvatski političari odlučili istjerati normu na čistac zbog EU (bar).

b) oglasila se i HAZU:http://www.hazu.hr/hrv_jez.html Profil te objave je isto politički, i sigurno cilja na EU.

To, uz već prevedene dokumente o pridruživanju na hrvatski (oko 30.000 stranica- nema što, birokracija radi punom parom), govori o tom da će hrvatski, najvjerojatnije, biti jezik za komunikaciju pri procesu prijama u EU. Domino efektom slijedi i srpski (htio to tko ili ne), a realni mi problem izgledaju jedino bošnjački i crnogorski. Srbi i Hrvati u BH ne će dopustiti da pregovori budu samo na bošnjačkom, a slično je i s crnogorskim (koji ni nema kakav-takav standard). Da zaključim: srpski i hrvatski će biti tretirani kao zasebni jezici komunikacije s/u EU (Haag tu nema veze), dok za bošnjački i crnogorski ne znam. Mir Harven 01:06, 5. март 2007. (CET)

O tome cemo tek vidjeti. Ne moze se isti jezik u jednim Europskim institucijama tretirati kao zajednicki jezik (Bosnian/Croatian/Serbian language u Haag-u), a u drugima kao 2, 3 ili 4 zasebna jezika. Europljani nece to dopustiti, vec ce vjerovatno i dalje tretirati Srpsko-Hrvatsko-Bosansko-Crnogorski kao jedan jezik, kome ce naci neko novo prigodno ime za sva vremena. Najbolje sanse za novo ime ima 'West Balkan language' ili 'Central South Slavic language'. Pozdrav.24.86.116.250 (разговор) 04:57, 24. децембар 2008. (CET)

Нек га назову: источнизападнојужнословенски и неће погрешити.

Ова два линка која је оставио Мир Харвен су прави драгуљи. Овај први је врло забаван а и други је сјајан (академија знаности објашњава како су се хрватски и српски језик одвојили по линији између ЗападногА и ИсточногА РимскогА царства из 395. Не знам за Хрвате, али Срби су тада мислим још били негде у некој богомзаборављеној степи). Мир Харвен, ул јепшао си ми д ан. --Dzordzm 02:45, 5. март 2007. (CET)

Чему згражавање над западнога, источнога и римскога? Ти облици су сасвим исправни у српском стандарду. Много је страшније читати почетци и сл. Нема ту ничега забавног... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:56, 5. март 2007. (CET)

Hja...tu stvari ostaju sporne. Rekao bih da je tu razlika u pravopisnoj tradiciji hrvatskog i srpskog standarda (h- podcijeniti, odčepiti, odćušnuti, s: potc(ij)eniti, otčepiti, otćušnuti). Tako i s ovim dentalima ispred afrikata (tomu je Brozović negdje 1970-ih posvetio cijelu studiju). Osobno sam za te promjene, ako ni zbog čega, a ono zbog razlikovnosti: tako se razlikuju množine od poček i početak, doček i dočetak (u srpskom vjerojatno nepostojeća riječ), da ne govrimo o neobičnim množinama "paci" i sl. Bilo kako bilo, ovo je mišljenje Vijeća: http://www.ihjj.hr/#vijecezanormu (6. sjednica doc). Mir Harven 21:27, 6. март 2007. (CET)

Для тех, кто понимает по-русски

Товарищи сербы! Помогите, подскажите, где можно найти в интернете самоучитель сербского языка, очень нужен... Я понимаю, это бестактно, писать в сербской википедии на русском языке да еще и выдавать такую просьбу, но попытаться стоило...

Я поищу, если найду — то дам вам ссылку. — Лазар (если надо, пишите мне сообщение здесь), 21:12, 18. април 2012.

Вот, я нашёл http://roman-dushkin.narod.ru/projects/srpski/ — Лазар (разговор) 18:19, 24. април 2012. (CEST)

на енглеском Википедији Цветковић постаје Cvetković, или постаје Cvetkovic?

Постоји значајна дискусија о романизацијом српског презимена у енглеском Википедији. Посебно о томе да ли српски језик треба рачунати као романизованог језику (као и хрватском језику), или се сматрати као језик само са ћирилицом (као бугарском језику). en:WP:UE. Разлика је значајна. Ако српски језик је чисто ћирилица, онда дијакритички знак акценти треба уклонити на енглеском језику. Ако српском језику је легитимно језик са два писма, онда на енглеском су дијакритички знак акценти треба чувати. Где је место на српској Википедији да постављају таква питања? In ictu oculi (разговор) 11:22, 16. април 2012. (CEST)

Покушај овде:

• Википедија:Трг/Правописна питања.--‎В и к и в и н д 11:37, 16. април 2012. (CEST)

Српска латиница се не користи

Иако је постојала српска латиница, она која се данас користи није та, већ заправо хрватска латиница коју је осмислио Гај. Зато је нетачно написати у чланку Српски језик да се у писању српског користе српска ћирилица и српска латиница. То је кривотворење. Такође то треба навести и у чланку Српска латиница јер прави и он грешку. То што неко из неких политичких побуда а не научних жели да оправда коришћење латинице па потура овакво мишљење, иза личности Вука, је његов/њен проблем. Мислим требамо бити неутрални и објективни. Као што сте написали, али би требало потенцирати и појаснити, Вук је српску латиницу измислио за Србе Католике, док су још постојали тј. док се нису претопили у Хрвате. У матици (Србији), и где год Срби Православци живе, је сматрао за једино писмо српског језика српску ћирилицу. Ово ћу поставити и на разговорној страницу чланка Српска латиница па ко види нек мало прелиста чињенице и нек исправи грешку. — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 122.150.70.149 (разговор)

Српска латиница се не користи у званичним документима Републике Србије према Уставу Републике Србије из 2006. године, а до тада је било једн од два равноправна писма. Наравно, не забрањује се писање латинице. Вук Караџић јесте измислио српску латиницу за Србе католике; али ова латиница која се данас употребљава није иста оној коју је Вук направио, а ни тадашњој хрватској латиници. Данас је српска латиница идентична данашњој хрватској латиници. --Марко Раденковић (разговор) 08:38, 11. новембар 2012. (CET)

Сам си рекао али ова која се данас употребљава није иста оној коју је измислио Вук. Што значи ова у употреби није његова како пише у чланку Српска латиница већ оног ко је начинио оваквом каква је данас. Просто. Даље, нисмо ми засели у САНУ а суседи у ХАЗУ и измислили идентичне азбуке након првобитних различитих латиница за српски па тако имамо српску и хрватску које су идентичне. У употреби је ушла хрватска латиница (испрва у Краљевини СХС ради братства, а потом новим таласом у Другој Југославији, због тога што је српска ћирилица била знак Православља и српске буржоазије па зато, и јединства). Првобитна хрватска латиница није била као данашња хрватска латиница али је дорађена од стране Хрвата Љ. Гаја узузев слова đ (занемарљиво) што је прави њиховом, у употреби код нас и њих. Нећемо ваљда по поступку извесних суседа све што је њихово и наше је. — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 122.150.70.149 (разговор) 11:27, 10. децембар 2012. (CET/CEST)

Треба бити опрезан у коришћењу придева "српски" јер он нема исто значење (у ужем смислу) у изразима српски језик, српски градови, српски тенкови и сл. Он се може односити на народ Срба, на Србију као државу, на српски језик итд. Тако, на пример, српски композитор може бити и неко ко није по националности Србин (већ, на пример, Мађар, али живи и ствара у Србији и део је српске културне сцене), али исто тако српски глумац може бити и неко ко глуми у иностранству, чак и не зна српски језик, али је по националности Србин (на пример, Карл Малден). Битан је контекст. У том смислу, "српска латиница" је стандардизована варијанта латиничног писма за писање српског језика и као таква је прецизно обрађена у Правопису Матице српске. Ту уопште није битна националност људи који су радили на томе, а кад се већ помињу Гај и Хрвати, ствар се може релативизовати чињеницом да ни Гај није Хрват, а само писмо је заправо писмо Римског царства и латинског језика. Слова Č, Š и друга нису никаква нова слова, већ латинска слова C и S са додатим дијакритицима. Такве ствари нису патентирани изум и на њих се не може ставити национални монопол, тим више што је језик за који је прилагођавано то писмо "заједнички језик Срба и Хрвата", а правилан назив данашње латинице није Гајева латиница, него Гај-Даничићева, јер је у стварању њеног данашњег облика учествовао и Ђура Даничић, такође у оквиру заједничког српско-хрватског пројекта. На пример, у Гајевој латиници се слово Ђ пише као DJ, док је у Даничићевој Đ. У том смислу, када се говори о српској ћирилици и српској латиници, у лингвистичком смислу се мисли на стандардизована писма садашњег стандардног српског језика и, као таква, српска ћирилица се у Србији користи 150 година, а српска латиница 100. Када говоримо о старијим облицима српског писма, тада употребљавамо придев "српски" у историјском смислу, јер говоримо о старијим облицима српског књижевног или црквеног језика, а који више нису у употреби. Израз "српска латиница" је тачан и добар. 77.46.195.233 (разговор) 12:55, 16. фебруар 2016. (CET)

zašto se latinica u tekstu navodi kao "hrvatska latinica"? gaj i daničić su u okviru ilirskog pokreta preuredili latinicu za potrebe srpsko-hrvatskog, a ne samo hrvatskog kulturnog prostora. ili je navedite kao srpsko-hrvatsku, jer ona to i jeste, ili kao srpsku, jer postoje sasvim legitimni razlozi za to, počev od toga što je "potpisana" od vuka karadžića (bečki dogovor, XIX v.), do toga da je i politički ušla u saobraćaj 1917. na teritoriju kraljevine srbije, što je ozvaničeno potpisom predsednika kraljevske vlade srbije (krfska deklaracija, tačka 6). dakle, latinica koja se koristi u srbiji je srpsko-hrvatska latinica. nije pogrešno reći ni da se radi o srpskoj latinici, ali je svakako veoma uvrnuto na sr.wikipedia koristiti odrednicu "hrvatsko" za pismo koje se kod nas koristi već više od veka, koje je zapravo rimsko, i koje ima možda i većinski udeo u jezičkom saobraćaju kod nas. probajte da izbegnete auto-šovinizam u članku, a izrazito je detinjasto dirati u nacionalna osećanja srba koji pišu latinicom.— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 77.105.29.242 (разговор)

Broj govornika

Zamolio bih neko da mi predloži neku referencu odnosno link, pre svega autentičan, koji pokazuje da govornika Srpskog jezika ima zasita 12 milijona. Odnosno link koji pokazuje koliko ima ljudi koji govore Srpski kao maternji jezik na svetu (eng.: Native speakers) ... pošto će mi trebati za englesku vikipediju, gde se već neko vreme prepucavam oko broja govornika (tamo nam konstantno smanjuju cifre s vremena na vreme). Zamolio bih nekoga? (Правичност (разговор) 20:54, 10. јануар 2013. (CET))

У питању је слободна стручна процена лингвисте Ранка Бугарског на основу броја пописаних говорника српског са подручја Србије, БиХ, Хрватске, Црне Горе, Словеније, Мађарске, Румуније и процене о бројности Срба у земљама западне Европе и америчког и аустралијског континента. У питању није тачан број већ оквиран, са вероватноћом грешке од пар милиона и у плусу и у минусу.77.46.195.233 (разговор) 12:59, 16. фебруар 2016. (CET)

Чешка

У Чешкој је српски језик такође мањински (један од 12 језика националних мањина). сајт чешке владе Можда је и у Словачкој, међутим ту немам извор.--Миланче (разговор) 02:45, 19. фебруар 2013. (CET)

Зар Косово више није у Србији. У кутијици где се налази списак држава у којима се говори српски постоје посебни подаци за Србију, а посебни за Косово. --Drazetad (разговор) 14:37, 11. октобар 2014. (CEST)

Odlično zapažanje Dražeta, uklonjeno je i hvala za dobru reakciju.--Soundwaweserb (разговор) 14:40, 11. октобар 2014. (CEST)

Tehnička

Ne prikazuje dobro zastavu Srbije u infokutiji. --Munja (разговор) 17:23, 4. април 2017. (CEST)

Код мене све приказује добро, на оба места у инфокутији. Мислим на оно испод „Говори се у” и „Службени језик у”, на оба места се види застава.--Soundwaweserb (разговор) 17:41, 4. април 2017. (CEST)

Možda je do DNS-a ili cache-a, ali sam ga očistio. Možda se vrati kasnije. --Munja (разговор) 17:45, 4. април 2017. (CEST)

Ни код мене се тај шаблон за заставу Србије не приказује, ни на једној страници. Иста је ситуација кад одем на енглеску Википедију, док је на другим језицима све нормално--Ašhabad (разговор) 17:54, 4. април 2017. (CEST)

Покушај да очистиш кеш претраживача. Не знам шта би могло друго да буде јер код мене приказује све лепо овде и на другим пројектима.--Soundwaweserb (разговор) 17:59, 4. април 2017. (CEST)

Dodao sam na kraju ?action=purge i očistio. Možda je u tebe Soundwawe ostao cache kada je stranica fercerala :D --Munja (разговор) 19:10, 4. април 2017. (CEST)

Заштита

Може ли неко склонити заштиту да би аутоматски потврђени корисници могли да уређују.СРХЕРАЛД (разговор) 10:42, 3. август 2019. (CEST)

Може ли неко од надлежних: 1) или у целости ОБРИСАТИ чланак "Српски језик", јер је вишеструко проблематичан и(ли) вандализован, или 2) уклонити заштиту да барем аутоматски потврђени корисници могу да уређују? Halabuka (разговор) 01:18, 13. септембар 2020. (CEST) HALABUKA

Смањена је заштита. — Жељко Тодоровић (разговор) 01:38, 13. септембар 2020. (CEST) с. р.

Српска духовна вертикала

На почетку чланка пише: ”За српски језик је карактеристична двоазбучност: српска ћирилица (темељно, приоритетно српско писмо, тзв. српска духовна вертикала)...”

Шта је то ”духовна вертикала”? Djura112 (разговор) 18:10, 28. децембар 2020. (CET)