Разговор:Стефан Милутин/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Краљ Милутин је постао владар 1282. године. Када је рођен не знам, требало би негде потражити. --Ђорђе Стакић 13:48, 17 Феб 2005 (CET)

Није од Бугара освојио Браничево и Кучево.--Војвода разговор 21:07, 10. март 2008. (CET)

Ктитор

Шта мислите да отворимо нови чланак Списак задужбуна краља Милутина где ћемо да пребацимо ону табелу која овако заузима изувише места док би се у чланку само навезе најважније задужнине.--Војвода разговор 21:31, 10. март 2008. (CET)

Ја сам више за то да ако нешто треба избацити из чланка у овом облику,онда је боље скратити или избацити секције од Србији у његово доба,проблемима око наслеђивања или односу са Симонидом,мада не знам. Црни Бомбардер!!! (†) 18:49, 11. март 2008. (CET)

Поднасловљавање увода

Чему поднасловљавање увода? Много сик делује чланак на чијем се почетку налазе шаблон и садржај,бар мени. Црни Бомбардер!!! (†) 05:33, 30. јун 2008. (CEST)

Па види, кад је чланак оволики и у уводу треба нешто променити, нема другог начина него да се мења цео чланак, а онда се добије оно упозорење о величини. Дакле, мора се увод назначити као увод да би могао да се мења само он, или би требало некако променити википедијин софтвер да омогући произвољно одређивање подцелина које се могу засебно мењати (нпр. таг <edit></edit>). А и што ти то смета? Тако је у свим књигама, прво садржај, па све остало. —Ранко (разговор) 08:31, 30. јун 2008. (CEST)

Стоји та функционална опаска,али ако мени са 36k везом није проблем да учитам и уређујем страницу,онда ником није.Трик је што ово није књига,а читалац да би дошао до текста (што је оно што га заправо занима и због чега се ту и нашао на првом месту) мора да искролује читав екран да би погледао најосновније податке.Отуд ми је практичније да се на почетку нађе кратак увод и шаблон са основним подацима,а тек онда гро текста и садржај који олакшава навигацију кроз исти. Црни Бомбардер!!! (†) 17:08, 30. јун 2008. (CEST)

Слажем се, стил који се негује на Википедији (и не само овој него на свим колико ја знам) јесте да прво иде кратак увод па онда садржај. Што се тиче тог упозорења о величини, мислим да је оно остало из неких ранијих времена. А све и ако није, треба имати у виду да ми пишемо ћирилицом, и да стога број бајтова не одговара броју карактера у тексту, већ је број бајтова скоро дупло већи од броја карактера. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:37, 3. јул 2008. (CEST)

Анђел -> Анђео

Зар ови силни Грци не треба да се презивају Анђео? -- Bojan  Razgovor  15:34, 15. септембар 2008. (CEST)

Мислим да је свеједно тј. да су оба исправна.Проверићу по књигама,које имам,који је облик заступљенији. Црни Бомбардер!!! (†) 04:09, 17. септембар 2008. (CEST)

Malo sam rotirao tekst i izvrsio nephodne prepravkice. Bilo mi je glupo da Milutina ozenimo i objasnimo njegov odnos sa Simonidom pre odnosa sa Dragutinom i okolnim vladarima. -- Bojan  Razgovor  07:36, 2. октобар 2008. (CEST)

Вратио сам оних пар реченица око родитеља и њихове деце.Јесте да је то све већ речено у самом тексту,али је битно нагласити га и у овом делу због референци за број њихове деце,пошто различити аутори различито тумаче податке(неки сматрају да је Брнча заправо ћерка која је била удата за жупана Ђорђа,а други сматрају да је Брнча био син,а да се ћеркино име на зна),да не би створили забуну. (У самом шаблону је остављена чешће тумачење,да га не би додатно компликовали.) Црни Бомбардер!!! (†) 17:47, 8. октобар 2008. (CEST)

Trebalo bi spojiti Dragoslava, Kaznaca i Dragosa, zupana, u jednu licnost

Dragos, cija cerka Ana se udaje za Sismana i kaznac Dragoslav su ista licnost i trebalo bi ih spojiti. Dragoslav Jovan(-ov), Milutinov kaznac, graditelj crkve u Musutistu, koji je imao cerku Anu i sina Stan-a, je takodje bio i zupan. I ono Ana/Neda nije ispravno, jer se Dragoslavova cerka zvala Ana a Milutinova Neda, medjutim po poveljama se pominju oba imena. Zato jer je Dragoslav bio Milutinov brat od strica i Milutin je njegovu decu po dokumentima zvao sin i cerka (recimo Stan-a, Stanisu, Milutin u prostagmi iz Kutlumusa zove "sin zupan").

Ти заправо хоћеш да се у самом чланку уради тачно шта и на основу чега? Црни Бомбардер!!! (†) 05:54, 5. децембар 2008. (CET)

Hteo bih samo da umesto Dragos u vezi sa Sismanima pise veliki kaznac Dragoslav (a mozda i da neko napravi stranu o njemu i pomene da je zidao tu crkvu u Musutistu i da njegova cerka bila udata za kneza Sismana). Ovde (http://sr.wikipedia.org/wiki/Manastir_Mu%C5%A1uti%C5%A1te) pise da je imao cerku Anu i to je ta koja je udata za kneza Sismana. Dragos, zupan (po Corovicu) i Dragoslav (veliki kaznac) su jedna ista licnost.

Па види овако.У вези са Шишманом може да стоји само велики жупан Драгош, пошто га под тим именом и титулом помиње Данило II.Кад је о Мушутишту реч,свуда се помиње да га је подигао велики казнац Драгослав, за кога се у наведеном чланку о самом Мушутишту каже да је имао ћерку Ану,али се нигде не наводи да је била удата за Шишмана.Иначе,слажем се да би било лепо видети чланак о казнацу Драгославу. Црни Бомбардер!!! (†) 02:52, 9. децембар 2008. (CET)

Напади Каталонске компаније на Хиландар

Мислим да овај део не би требало да стоји у чланку о Милутину, јер се у целом одељку, Милутин помиње само једном, а сам одељак говори о алмогаверима и њиховом пустошењу по Балкану, као и нападу на Хиландар. Овај део треба да се убаци или у чланак Каталонска освета, или у Хиландар. Овде само споменути у три кратке реченице да су Хиландар и Свету гору напали византијски плаћеници због убиства њиховог вође и да је тај напад део двогодиђњег пустошења Грчке предузетог као одмазда за убиство Руђера де Флора. И ту треба турити тачку. Овај чланак је и овако превише дугачак, не треба му додавати информације које немају директне везе са самом темом, у овом случају, краљем Милутином. --Јагода испеци па реци 16:58, 5. март 2010. (CET)

Реално гледано,у овом чланку треба да опстане средњи пасус (Богатство светогорских манастира је привукло пљачкаше...),међутим,мој резон је био да се читаоцу, у најкраћим могућим цртама,објасни шта је и одакле је изненада дошла и нестала да Каталонска компанија,јер ће га то,свакако,занимати.Наравно,уколико га занима нешто више,он ће отворити чланак о самој Каталонској компанији и ближе се информисати.Цео тај део је у директној вези са одељком о Милутиновом рату са братом Драгутином,о савезима које је склапао (у које се укључила и сама Каталонска компанија,барем декларативно),али и о томе да се,барем декларативно, обавезивао да ће прећи у католичанство.

Дакле,током скраћивања,треба водити рачуна о овим стварима тј. направати неку врсту прелаза тј. увода у опси тих збивања. Црни Бомбардер!!! (†) 17:57, 5. март 2010. (CET)

Посланство у србији није предводио патријарх Јован Век, јер је он постао патријарх тек касније. Посланство је предводио патријрах Јосиф I. Хартофилакса Јована Века патријарх је послао заједно са Кондумнисом, митрополитом Трајанопоља, као посланство краљу Урошу које би утврдило какво је стање на двору и како би најавило долазак царског посланства са младом. Јован Век, као што је неко лепо написао, постао је патријарх тек 1275. и не може се наводити као патријарх у датој ситуацији, нити се може наводити као вођа посланства јер он то није био. Тврдња да је Константин син тесалијске принцезе не стоји, као ни да је Стефан син Ане Тертер, бугарске принцезе. Ова тема је и даље отворена у српској историографији и тако треба остане док историчари коначно не утврде која је Милутинова жена била мајка Стефана Дечанског, а која Константина. Царица је једино право и правилно имде Милутинове ћерке коју је имао са Јелисаветом, угарском принцезом, Каталинином и Ладислављевом сестром. Зоирца је лоша транскрипција њеног имена која је усталила у литератури као равноправна са Царицом, што је погрешно и нетачно. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.121.87.65 (разговор • доприноси)