Разговор:Хрватска/Архива 2
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 | Архива 3 |
Корисник:Sokolac упорно поставља овај текст у чланак.
У Хрватској се крше људска права Срба, тако да у подручјима где се Срби и врате влада широко распрострањена дискриминација и постоји дискриминација при суђењима за ратне злочине.
http://hrw.org/reports/2006/croatia0906/ http://hrw.org/english/docs/2006/09/01/croati14114.htm http://www.amnestyusa.org/countries/croatia/document.do?id=92B529C01B432AE380256F5C0047BB08 Хрватски злочинци се слободно шетају, а многи невини Срби се осуђују. То су уочиле и организације за људска права .
Ово би требало поменути, али не у оваковом облику. Википедија није форум нити судница! BokicaK 12:35, 13. октобар 2006. (CEST)
Овакве инф. морају ићи јер су истините и документоване. --Lindon 12:39, 13. октобар 2006. (CEST)
Niko nije rekao da ne smeju uci, ali ne mogu uci na nacin na koji on to pise.--BokicaK 12:53, 13. октобар 2006. (CEST)
Пробај да на овој страни, са мање страсти објективније срочиш то што желиш. Нешто ка о на пример: Према извештајима те и те организације за ту и ту годину уочене су те и те потешкоће и препреке у повратку и реинтаграцији Срба...--Ford Prefekt 13:11, 13. октобар 2006. (CEST)
Slične konstatacije stoje na članku Istorija Hrvatske. Nema potrebe potencirati ove ostrašćene komentare na ovom članku. Oko ovoga je vođena široka raspava gde sam napisao šta sam imao. --Поки |разговор| 13:31, 13. октобар 2006. (CEST)
Има потребе јер се ради о политици Хрватске.--Sokolac 13:59, 13. октобар 2006. (CEST) Још говориш да људи тамо живе солидно. Видим ја куда ти пушеш. Зато се хрватски злочинци слободно шетају. Па то чак и ови са Запада пишу, иако су стално против нас. --Sokolac 14:00, 13. октобар 2006. (CEST)
Radi se o ostrašćenosti koju ti ovde zavodiš. Srbi povratnici u Hrvatskoj mogu da žive solidno ako ne prizivaju RSK duhove iz prošlosti. Takvih ima dovoljan broj. --Поки |разговор| 14:02, 13. октобар 2006. (CEST)
Који си па ти. Срби у Хрватској су и дан данас нападани, а не говоре о РСК. Не пиши гл. Ако ти нећеш да видиш да Србе нападају, виде међународне организације. --Sokolac 14:04, 13. октобар 2006. (CEST)
- "Који си па ти" није прихатљив начин разговора на Википедији. --Dzordzm 14:16, 13. октобар 2006. (CEST)
Срамотан је договор који склапате да закључавате увек након протусрпске измене. То је договор. --Sokolac 14:13, 13. октобар 2006. (CEST) То је игра доброг и лошег полицајца. Прочитани сте.
Лоше је што ниси конструктиван и што су острашћен. Не гледаш ову страну за разговор. Пиши енциклопедијски, а не острашћено. Ко ти даје за право да бришеш податак о Андрићу? --Поки |разговор| 14:15, 13. октобар 2006. (CEST)
Андрић није Хрват. Написао је да је Србин. А друго ко теби даје за право да бришеш да су Срби дискриминисани. Још кажеш живе солидно, а бомбе лете. Живео дабогда и ти тако солидно. --Sokolac 14:18, 13. октобар 2006. (CEST)
Где лете бомбе? Људи покушавају да живе нормално. Промет се одвија, транзит, путарине, туризам. С ког си ти дуда пао? Не желим да коментаришем ово за Андрића. На Википедији ваља написати да је и српски и хрватски писац. Жао ми је ако се томе противиш, али ради се о елемантарном поштовању и информисаности. --Поки |разговор| 14:22, 13. октобар 2006. (CEST)
Sokolac, obrisao sam ove hrw.org linkove, jer meni oni ne rade... Moguće je da je temporalna greška, ako jeste, vratiću ih. Ali trenutno ne mogu da vidim šta se na tim adresama nalaze. Izveštaj AI-a sam pročitao, i ono što piše je otpilike isto ono što pišu o nama: ljudska prava se krše zato što zločini tokom rata nisu istraženi, a osumnjičeni za ratne zločine se skrivaju i nemaju nameru da preuzmu odgovornost za svoje postupke ili se eventualno odbrane od optužbi. Mislim da je Pokrajac u pravu kad kaže da pišeš ostrašćeno, i vidim da si udario odmah u političke teme. No, nadam se da ćemo doći do kompomisnog rešenja, a pre svega treba imati na umu da Vikipedija nije mesto za isterivanje pravde, već prenos činjenica. --Rainman 14:46, 13. октобар 2006. (CEST)
Колико ја видим оно што Соколац све време покушава да каже је следеће:
У принципу, идеја је да се сви или скоро сви Срби који су избегли из хрватске врате својим кућама. То је политика коју званично подржава хрватска влада, одобрава наша, захтева ЕУ итд. У пракси, повратак српских избеглица одвија се пужевом брзином и то због обиља законских препрека, настављеног понашања државе према Србима као према грађанима другог реда, бројних инцидената са повратницима који нису адекватно истражени и чији починиоци нису кажњени од стране хрватских власти итд. У вези са чланком о Чеди Јовановићу, његове тврдње да Срби у Хрватској живе боље него у Србији значе да подржава и прикрива ову политику.
Јел се можемо сложити око тога да је ово у принципу тачно и да треба наћи начин да се убаци у релевантне чланке? Никола 19:47, 13. октобар 2006. (CEST)
Рецимо да да. За Чеду не знам. --BokicaK 23:18, 13. октобар 2006. (CEST)
- A ko prikriva lov na izbeglice, njihova hapšenja u Srbiji i slanje u rat u Hrvatsku, i na obuku kod onog slavnog ratnika. Hoće li neko da bude kažnjen zbog toga u Srbiji. Hoće li Sokolac da progovori o toj temi? --Ford Prefekt 23:28, 13. октобар 2006. (CEST)
Да ли знаш да читаш овај текст на енглеском. Или желиш поштедети Хрвате спомињања како нападају Србе. Волиш ли ти да се то Србима ради, кад то прикриваш. То је од Хјумен Рајтс Воча. Они јављају сад у септембру, да у Хрватској још увек постоји бомбашких напада на Србе и да постоји дискриминација.
Поред широко распрострањене дискриминације, у последње време обновљени су бомбашки напади и насиље над Србима у Хрватској.http://hrw.org/english/docs/2006/09/01/croati14114.htm
--Lindon 23:54, 13. октобар 2006. (CEST)
Ова злостављања Срба се сад дешавају, а не Форду то што ти причаш о далекој прошлости. --Lindon 00:00, 14. октобар 2006. (CEST)
- Prijatelju, prati priču i kontekst. Zašto ne pokažeš saosećanje sa ljudima koji su stradali u lovu na izbeglice? Došao si na Vikipediju sa jasnim ciljem da širiš istinu u zločinima nad Srbima. Pa evo ti prilike. Pričaj o progonima ljudi i torturi kroz koju su prolazili! I za te zločien još niko nije odgovarao. --Ford Prefekt 00:05, 14. октобар 2006. (CEST)
- Тема је изузетно интересантна и о њој свакако треба нешто написати, тим пре што се иначе никако не помиње. Никола 12:55, 14. октобар 2006. (CEST)
Неписмена конструкција на лошем месту
Дакле, оно "До усвајања устава из 1990 Хрватска је била и дефинисана као држава српског народа, а од 1990 Срби су сведени на ниво националне мањине." се налази у периоду који описује савремену државу, дакле, историјске приче немају места ту. Друго, оно да је била "дефинисана као држава српског народа" је крајње неписмено, што треба средити (надам се да не морам да објашњавам да је Хрватска била дефинисана и као држава српског народа; што опет треба боље преформулисати). У сваком случају, избаците ту реченицу јер истој је место у чланку Историја Хрватске. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:57, 13. октобар 2006. (CEST)
Јооојјј... Каква потреба за доказивањем таутологија на погрешном месту. Постоји и део "Срби су били народ у Хрватској до устава из 1990.", који сад стоји у демографском делу. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:57, 13. октобар 2006. (CEST)
Потребно је тражити референце на део у ком се каже да је Хрватска задужена. Да, и ја сам чуо да јој је спољни дуг 30 милијарди долара, али за то треба наћи одговарајућу референцу. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:57, 13. октобар 2006. (CEST)
Republika Hrvatska je država hrvatskog naroda i svih drugih koji u njoj žive! (URH)
Link ka HRW-u
Dakle, evo teksta na ovoj strani. Mene mrzi da citam. Обришите то кад прочитате. --Милош Ранчић (р|причај!) 15:36, 13. октобар 2006. (CEST)
Srbi ne serite kvake, što ste tražili to ste i dobili. Hrvat.
Видим да се тражи извор за тврдњу "у Хрватској су рођена и два нобеловца". Ако се мисли на Владимира Прелога (Нобел за хемију 1975.) он је рођен у Сарајеву, а неколико година по рођењу преселио је у Загреб. Он јест био Хрват по националности, али није био рођен у Хрватској. Ево и извора за то [1]. Други би требао бити Лавослав Ружичка који је рођен у Вуковару. Е сад, да ли је то Хрватска или Аустро-Угарска . . . E SRBI JESTE JADNI. "PRELOG NEMA NIKAKVE VEZE SA HRVATSKOM" A COVJEK HRVAT KOJI JE CIJELI ZIVOT PROVEO U HRVATSKOJ. OK, PRELOG NIJE ROĐEN ALI TO JE NAJMANJE BITNO DA LI JE ROĐEN ILI NE. RUZICKA JE ROĐEN U HRVATSKOJ, UOPCE NEMA VEZE KOJE JE NACIONALNOSTI. ANDRIC JE HRVAT. A ZIVILI SMO U ISTOJ DRZAVI, TAKO DA NIJE BITNO DI SI ROĐEN. COVJEK JE ISAO STUDIRAT I RADIT U BEOGRAD, TO GA NE CINI SRBINOM. TAKOĐER BI DODAO I NIKLOU TESLU KOJI JE ROĐEN U HRVATSKOJ I OSJECAO JE KAO SVOJU DOMOVINU, IAKO JE NARAVNO BIO PONOSAN STO JE SRBIN. PA SRBIN JE BIO I RUNJANIN, KOJI JE NAPISAO HRVATSKU HIMNU "LIJEPA NASA". OCITO JE RAZMILJAO KO TESLA. A U 19 STOLJECU NIJE BILO NIKAKVIH PROBLEMA MEĐU SRBIMA I HRVATIMA. MAKAR JE I TELSA JEDNOM BIO U SRBIJI U ZIVOTU (KAD SU GA POZVALI DA PRIMI NEKU NAGRADU I DRZI PREDAVANJE) NA 5 DANA.
Према тома, тврдња да су у Хрватској рођена два нобеловца је само деломично тачна (а можда уопште није тачна, ако се доследно примене неки критеријуми). Бај д веј, Хрвати кажу да имају три нобеловца (Ружичка, Прелог, Андрић (сиц!)) и замислите, једног несуђеног (!) нобеловца, Теслу! Тако мала (и млада, господо, млада) држава, а дала толико великана!
--делија 18:35, 18. октобар 2006. (CEST)
- Добро, разумно је два. Један је значајан део свог живота провео у Хрватској, други је рођен на територији Хрватске. Колико ми је познато Андрић није ни једно ни друго. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:27, 18. октобар 2006. (CEST)
- Успут, то за Теслу би било истинито јер је рођен на територији и живео неко време на територији. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:29, 18. октобар 2006. (CEST)
Цео овај разговор ме подсећа на Каленића пијацу суботом ујутро. Као, ја кажем три, неко каже један, па се нађемо на два. Ако хоћемо бири доследни, онда реченица "У хрватској су рођена два нобеловца" никако не може опстати. Наиме, на тлу данашње Хрватске рођен је само један нобеловац и то Лавослав Ружичка (који, ако се не варам и није био Хрват, али то овде није важно)! Значи, може стајати реченица "У Хрватској је рођен један нобеловац (Лавослав Ружичка) и то у Вуковару". Ако ћемо ићи по критеријуму припадности хрватској нацији, онда имамо Прелога (Хрвата рођеног у Сарајеву) и Хрвата/Србина/Југословена Андрића рођеног у Травнику. О Андрићевој националности припадности још увек постоје одређене недоумице, али ако Хрвати упорно желе да им један пројугословенски књижевник који се изјаснио Србином и који је писао на ћирилици и екавици, дакле ако Хрвати желе да такав "Хрват" буде хрватски књижевник-нека им буде! Што се тиче Ружичке, његов отац је био Чех, а мајка Хрватица, рођен је у Вуковару . . . па сад ти види . . .
Дакле, ја бих обрисао ону спорну реченицу и уместо ње ставио ових неклико описних реченица које не разрешавају недоумице, али барем описују чињенично стање.
--делија 14:40, 19. октобар 2006. (CEST)
- Делија, што се мене тиче само напријед са измјенама. --Славен Косановић {разговор} 14:58, 19. октобар 2006. (CEST)
Што се тиче Андрића, нема дилеме да је као интелектуалац и писац припадао српском културном простору. Оно што мене лично нервира код чланка који имамо о њему је да је крајње лош, и да треба да се уради бољи чланак, а нервира ме мало и искључивост појединих уредника, који су прије пар седмица дошли овдје, у свему чега се дотакну. Хоћу да кажем најмањи је проблем ком културном простору припада неко као Андрић, довољно је прочитати пар његових најважнијих дјела..., проблем је да је чланак у цијелини лошег квалитета. Сад ако неко хоће да се доказује, као патриота нек покуша да преуреди чланак о Андрићу да буде примјер чланака на Википедији, како је и заслужио Андрић у сваком погледу. --Славен Косановић {разговор} 15:23, 19. октобар 2006. (CEST)
Владимир Прелог нема везе са Хрватском. Он је Хрват и то може стајати под Хрвати, а не под Хрватска. А Андрић никако нема везе са Хрватском --Драган Стошић 17:04, 19. октобар 2006. (CEST)
Добро, а какве онда везе има Ружичка са Хрватском? Ако је по месту рођења, у то време то је била Аустро-Угарска. Једина је онда веза националност његове мајке и његово школовање у Осијеку (који је опет био Аустроугарска). Што се тиче Прелога, он се као дете са родитељима доселио у Загреб и ту се школовао. А Андрић има везе са Хрватском јер је једно време студирао у Загребу, има везе са Хрватима по пореклу оца и мајке и има везе по томе што је неколико његових песама објављено у зборнику "Хрватска млада лирика". Односно, сви они имају везе са Хрватском зато што званична Хрватска то тако жели и хоће. Да ли је на нама да игноришемо те наводе и да тврдимо да то нема везе с везом? Већ сам рекао да ако Хрвати желе да Андрић-пројугословен, Андрић-Србин, Андрић-екавац и Андрић-ћириличар буде хрватски књижевник - зашто им ускратити то задовољство? Срби, опет, износе доказе о Андрићу као српском писцу, а Бошњаци, Босанци или БиХ (како вам драго) да је он и босанскохерцеговачки писац. Да ли то треба игнорисати? Дакле, оно што сам написао засновано је на чињеницама и мислим да је претенциозно и арогантно тврдити да ни Андрић ни Прелог немају везе са Хрватском. И једно питање: којом Хрватском? Овом новом која траје 17-так година или неком другом Хрватском?
--делија 18:00, 19. октобар 2006. (CEST)
Па уверио си ме. Можда треба рећи да једним делом имају везе са Хрватима или Хрватском. --Драган Стошић 18:07, 19. октобар 2006. (CEST) Али за Андрића је и то све пренатегнуто. --Драган Стошић 18:12, 19. октобар 2006. (CEST)
Или "на овај или онај начин". Иако мислим да реченична конструкција "имају везе са Хрватском" уопште не прејудицира случај, односно она значи управо оно што је и написано: да имају везе са Хрватском (или по етничкој припадности, или по месту рођења или по месту школовања . . .), и ништа више. И управо сам прочитао твој нови коментар у вези Андрића. Видиш и сам колико се написало на страници за разговор чланка о Андрићу а да нису донесени неки задовољавајући закључци. Мислим да је оно што сам написао о Андрићу у чланку о Хрватској некако најобјективније а опет, кратко и јасно.
--делија 18:24, 19. октобар 2006. (CEST)
Није Андрић сређен, док год је изједначено да је српски и хрватски књижевник. То једноставно нема исту тежину. Он јест српски књижевник. То је неспорно. А да је хрватски то је спорно. Тако да се то може налазити али не у уводу. --Драган Стошић 18:28, 19. октобар 2006. (CEST)
Драгане, ја сам написао какве су везе тих људи (па и Андрића) са Хрватском и хрватским и зашто, отприлике, Хрвати сматрају да су они (делимично или потпуно, свеједно) њихови. Енциклопедија треба да констатује чињенично стање, а чињенично стање је да и Хрвати (уз Србе и Босанце) сматрају да је Андрић њихов. Да ли они имају разлога или не за ту тврдњу - то за једну енциклопедију уопште није битно и није на нама да о томе пресуђујемо!
--делија 18:38, 19. октобар 2006. (CEST)
Ivo Andric je bio knjizevnik i nobelovac Republike Srpske vise nego sto je bio nobelovac Republike Hrvatske jer je najvise izdavao u srpskim novinima. Iako je tada Republika Srpska bila pod okupacijom, a Andric se rodio u Austro-Ugarskoj, on je svoje zivotno djelo posvetio pisanju o srpskom narodu i prostorima Republike Srpske. Njegovi tekstovi su najcesce izlazili u srpskim novinama poput Bosanske vile, Zore, Otadzbine (sve te novine su bile srpske nacionalne i slobodarske po svojoj prirodi). Bio je clan srpskog nacionalnog i oslobodilackog pokreta Mlada Bosna, takoreci da je bio srpski nacionalista. Za potpuno shvatanje Ive Andrica je potrebno poimanje onoga vremena kada Srpstvo nije bilo negacija Hrvata, vec ideologija jugoslovenstva. Srpstvo se u to doba prije Prvog svjetskog rata shvatalo kao mnogo siri pojam pod koji su ulazili i Hrvati i Slovenci koji jos nisu bili jasno oformljeni kao narodi. Ovaj clanak o Andricu kao nobelovcu Hrvatske predstavlja dogmaticno i usko glediste ravnopravne podjele zasnovane na principima "bratstva i jedinstva" te skrnavi istorijsku istinu koja se ubija ispolitiziranim principima moderne kvazidemokratije zasnovane na principima socijalistickog titoizma i austro-ugarskog kalajizma. Ako je Andric bio nobelovac Republike Hrvatske, onda je bio i nobelovac, Republike Srpske, Federacije, AU provincije Bosne i Hercegovine, Republike Srbije i Austro-Ugarske i Republike Slovenije. --Bas-Celik 18:47, 19. октобар 2006. (CEST)
no comment! --Славен Косановић {разговор} 19:16, 19. октобар 2006. (CEST)
Buuahahahahaaaaj. Ali ne ljudi, čekajte. Stanite. Zar ćemo dozvoliti ovakvim mišljenjima da nam kroje Vikipediju? --Поки |разговор| 19:19, 19. октобар 2006. (CEST)
Потрудићемо се да им укажемо да је ово Википедија, слободна енциклопедија, која има неке своје основне принципе, а указаћемо им и шта Википедија није. Ако нису спремни то да прихвате, онда се налазе на погрешном месту. А ако се не понашају у складу са тим принципима, па... то смо већ видели. --Бране Јовановић <~> 19:26, 19. октобар 2006. (CEST)
- Srbima ovde treba silom zabraniti slobodu izjasnjavanja a Andrica ravnopravno podjeliti izmedju SR Hrvatske i SR Srbije te Visegrad u Srpskoj proglasiti srbijansko-zagorskim gradom medjusobnog uvazavanja. Sporazum izmedju SR Srbije i SR Hrvatske prozvati Milosevic-Tudjman strategijom "Oluje" obostranog srbijansko-hrvatskog uvazavanja na stetu srpskog naroda i istine. Andric je citav zivot proveo pisuci o SR Hrvatskoj (Zagorju) i SR Srbiji (Sumadiji) a ne o srpskom narodu kako to neki fanatici ovde tvrde pa je zato zasluzio da se nadje medju nobelovcima SR Srbije i SR Hrvatske i nigdje vise. I objasnimo onima koji se ne slazu sa nama da cemo silom i prijetnjama nametnuti svoje misljenje i svoje stavove na jedan krajnje brutalan nacin i onako kako mi zelimo da vidimo svijet na autoputu Beograd-Zagreb sa koga nema skretanja. Ko drugacije kaze taj klevece i laze! слободна "srpska" енциклопедија ha ha ha --Bas-Celik 05:13, 20. октобар 2006. (CEST)
I sve si to ukapirao za cirka 3 dana? Svaka ti čast. --Бране Јовановић <~> 06:34, 20. октобар 2006. (CEST)
Од тих нобеловаца Ружичка је роћен у Хрватској, а остали нису, а чак ни Ружичка није добио награду као хрватски држављанин, па ни југословенски. На чанку има смисла говорити само о Ружички, а о Прелогу или андрићу стварно нема смисла. --Vučić 11:19, 26. октобар 2006. (CEST)
Опет је почело. Вучићу, ти као да си преспавао задњих месец дана ! Све ти је лепо објашњено управо на овој страни, а ти навалио са аргументацијом која по својој утемељености и уверљивости може бити пример (на пример у трећем разреду основне).
Момцима са форума
Ко настави да ратује изменама на било којем чланку, попиће блок без образложења. на недељу дана. Ово што радите је прекршило сваку меру. Ако вам још увек није јасно где се налазите, крените редом да читате Википедија:Пет стубова, који каже шта Википедија јесте, па Википедија:Шта Википедија није (очигледно је о чему се прича), па Википедија:Неутрална тачка гледишта. Ако и после тога имате жесток порив да нам набијате своју тачку гледишта низ грло, дешаваће се ситуација из прве реченице. Толико. --Бране Јовановић <~> 06:30, 30. октобар 2006. (CET)
izbrisao sam ono o tzv. hrvatskim nobelovcima. Em nisu hrvatski, em ni na jednom clanku o bilo kojoj zemlji na svetu se ne pominju njeni nobelovci. Ili da u clanku o SAD navedemo imena stotinak (ili vise) nobelovaca iz SAD? --Манојло 22:17, 30. октобар 2006. (CET)
- Али, истом логиком можемо да избацимо и већи део чланка: Хоћемо ли нпр. побројавати шта је све под заштитом Унеска у Египту или у Грчкој? Или ћемо још да побројавамо све конфесије у САД или ћемо пописивати све градове од преко 100.000 становника у Кини...? --Милош Ранчић (р|причај!) 22:32, 30. октобар 2006. (CET)
- Притом, хајде дај неки општи модел везан за овај проблем: нпр. "то и то треба у чланку о једној држави писати, то и то не треба" -- па тако на свим чланцима. Лично сам за свако разумно опште решење. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:32, 30. октобар 2006. (CET)
Реторичко питање: По чему је Тесла српски научник?
Одговор: Био је Србин. Додуше, рођен на тлу данашње Хрватске (односно ондашње Аустроугарске), дуго година живео у САД и ту и умро (мислим да је имао и држављанство САД). Да је којим случајем добио Нобела, сигурно би га добио као амерички држављанин!
Још једно питање: По чему је Владимир Прелог хрватски научник?
Одговор: Био је Хрват. Додуше, рођен у Сарајеву (на тлу данашње БиХ, односно одндашње Аустроугарске), једно време живео у Хрватској (битна разлика у односу на Теслу, који никад није живео у Србији), дуго година живео у Швајцарској, ту је и умро (и имао је швајцарско држављанство).
Паметнима доста.
Амнести интернешнал
Хоћемо ли то да стављамо и у чланке нпр. о Србији и Републици Српској? --Милош Ранчић (р|причај!) 20:43, 20. јануар 2007. (CET)
- Нема разлога да ова Википедија затвара очи пред документованим чињеницама које говоре о кршењу људских права у било којој земљи, посебно у земљама које претендују на чланство у Европској унији (те према томе изигравају врхње врхња по питању људских права). --Dzordzm 21:44, 20. јануар 2007. (CET)
Република Хрватска (хрватски: Republika Hrvatska) је балканска, средњоевропска и медитеранска држава.
Да ли је Хрватска стварно средњоевропска држава?—Раде Награисаловић (разговор) 19:11, 19. јануар 2008. (CET)
- Ako uzmemo u obzir da je sve iznad Save severni deo Evrope, onda je pola Hrvatske u severnoj Evropi, kao što je i Vojvodina, odnosno 1/3 Srbije npr. --Поки |разговор| 00:28, 20. јануар 2008. (CET)
Вандализам из 19.јула ове године
Није ми јасно колико се неко намучио само да би вандализовао страницу.Никола (разговор) 17:38, 18. новембар 2008. (CET)
- Није се нико помучио, него дословно ископирао текст са Нециклопедије, где овакав текст није вандализам него правило (јер је сама Нециклопедија пародија). --В. Бургић (реци...) 18:12, 18. новембар 2008. (CET)
ПОГРЕШНЕ ЕТНИЧКЕ КАТРТЕ
Немогу да се раде погрешне етничке карте које нису тачне и читаоце могу да преваре, тако је територија од 100 км на којој живи 40 Срба и 10 Хрвата између три градића са 4000 хиљаде Хрвата означена као Српска шта је апсолутно нетачно, тако и Хрвати могу да обележе део Петроварадина као Хрватску етничку територију јер су на једном делу тог града у већини, али то се не може јер је нетачно. Етничка карта треба да прикаже већинску концентрацију становништва, тако је једина тачна карта која одиста приказује етничке концентрације већих група Срба она издата од пописивача становништва. Следећи проблем је цртање етничких мапа других држава шта је директно мешање у унутрашње ствари друге државе и потпада под кршење Дејтонског споразума. Ово су научни чланци а не националистички и политички ставови или жеље.
Овде је тачна карта http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5
Границе су рађене од стране Хрватског геодетског завода а обојене су на основу пописа који је радио Државни завод за статискику Републике Хрватске. Тако да је то тачна карта. Израда етничких карата нема везе са поштовањем Дејтонског споразума. Карта је прецизна, рађена на нивоу насеља према попису становника 2001. године и на основу административних граница 2001. године.
Те карте које ти ставњаш су на основу општина, ја сам ставио на основу насеља. Мислим иоле упућенији зна разлику.
То за Петроварадин ти не стоји јер ова карта Хрватске коју сам радио није на основу делова или тако нечег него на основу административних граница.
Поздрав
Разумем шта си хтео да урадиш али ниси ме разумео, у Хрватској та места која си ти приказао на етничкој мапи више не постоје. 1 / 3 тих насеља је без становника, 1 / 3 има свега по пар породица а 1 / 3 има по десетак породица шта је недовољно да добије статус насеља, тако су у Хрватској укинута многа насеља и сврстана су под друга тако да на примеру општине Грачац постоје само два насеља (Грачац и Срб) са седамдесетак пустих села (без становника или са свега пар породица) па су сврстани под једну "локалну заједницу (одбор)". Такво је стање и са другим општинама, зато сам хтео да људи не схвате погрешно мапу или да неко не страда на терену због погрешне карте. Она карта са општинама је много тачније јер обухвата насељена места са већим групама становништва. Немогу да се пореде општине у Хрватској са општинама у Србији, то напросто није исто, општине у Хрватској мало су веће са истим статусом као локални одбори у Србији али много су мање и са много мање права од општина у Србији, у Хрватској то место имају кантони (окрузи), статус им је нешто виши од статуса општина у Србији али много мањи од аутономних јединица. Могу да ти пошаљем тачну етничку карту по "месним заједницама (одборима).
Поздрав теби брате!