Разговор:Црна Гора/Архива 2

Последњи коментар: Јованвб, пре 12 година у теми Ијекавица
Архива 1 Архива 2 Архива 3

Референца?

Ставио сам тражи се референца на цео пасус о називу. Занимљиви подаци, али би било лепо да се зна одакле су узети. --LazaKamikaza (разговор) 21:32, 21. децембар 2008. (CET)Одговори

ОК. Ај да видимо шта пише овде:

The name of Montenegro (Black Mountain) was probably derived from the thick "black" forests, that in the mediaeval times had been covering Mt. Lovcen and other alpine areas of the "Old Montenegro". This name was first mentioned in 1276, after which it has gradually replaced the former names for this geographic and administrative area - Duklja and Zeta. Italian sources also record the names of Montagna Nera, Montenero, or Monte Negro - wherefrom Montenegro was incorporated into the West-European languages.
Назив Црна Гора први пут се помиње у повељи краља Уроша из 1276. У италијанским изворима Црна Гора се први пут помиње у изворном облику 1348. као Cerna Gora, а у дубровачким изворима 1379. као Cernagora. Италијански извори је такође бележе ка Montagna Negra, Montenegro или Monte Negro и отуда је назив Монтенегро ушао у западноевропске језике. Као Монтенегро помиње се и у которским споменицима 1397, а као Монте Негро 1443. и Црнагора 1458. Године 1435. у уговорима исмеђу деспота Ђурђа Бранковића и Млечана помињу се catuni Cerna Gora или catunos Cernagora.

У референци се каже да се први пут помиње 1276, али не и то да се помиње те године у повељи краља Уроша. Нема помена о години кад се помиње у италијанским и дубровачким изворима, само име, которски извори се уопште ни не спомињу, као ни Ђурађ ни Млечани. с друге стране, референца говори о самој етимологији имена, а то се не помиње у чланку. Очигледно је да овај део није написан на основу тог сајта који је дат као референца...--LazaKamikaza (разговор) 21:45, 21. децембар 2008. (CET)Одговори


Стил којим је писан чланак, није баш ок. У делу о историји упорно се користи презент, а нема потребе за њим, јер један енциклопедијски чланак не треба да приповеда причу па да му је потребан приповедачки презент. Треба све пребацити у перфекат, јер је неутралнији и више одговара енциклопедијском стилу.

Цео део о историји нема ни једну једину референцу, што је мало необично -- историја је та која би требало да буде највише референцирана.

За сад сам приметио да се систематски користи цртица уместо црте, тако да би и то требало исправити. Ако приметим још нешто, написаћу овде.--LazaKamikaza (разговор) 10:36, 22. децембар 2008. (CET)Одговори


По мени,све то што ту пише је опште познато.Ако нешто није јасно или сумњиво,ставите ту {{чињеница}} и евентуални коментар у <!---->,јер ја ако кренем да лупам референце,има да их буде иза сваке реенице,па ће ме псују после сви од реда што морају код очног. Црни Бомбардер!!!  (†) 12:36, 22. децембар 2008. (CET)Одговори

Reference se ne stavljaju jer je nesto sumnjivo, nego se stavljaju da bi potkrepile ono sto se tvrdi. Vikipediju pisu nestrucnjaci i sve sto je napisano treba da bude potrkrepljeno referencom, jer je referenca jedini garant da je ono sto pise tacno. --LazaKamikaza (разговор) 13:28, 22. децембар 2008. (CET)Одговори

Океј,значи да се полупају референце за сваку реченицу/тврдњу у тексту?Добро... Црни Бомбардер!!!  (†) 13:58, 22. децембар 2008. (CET)Одговори
E, sad ga i ti pretera, da izvineš... :) --LazaKamikaza (разговор) 14:00, 22. децембар 2008. (CET)Одговори

Па шта ти је онда проблем да прођеш кроз део чланка о историји и ставиш {{чињеница}} свуда где мислиш да би требало ставити референцу.Боље ти, него ја. Црни Бомбардер!!!  (†) 14:12, 22. децембар 2008. (CET)Одговори

Проблем је ријешен још прије него што сте почели да пишете. --HRE (разговор) 13:40, 22. децембар 2008. (CET)Одговори
Ne znam na koji problem mislis, jer vidim da je istorija jos uvek bez referenci. S druge strane, ne znam zašto je ovo ostavljeno u originalu, kad se može (i treba) transkribovati: јављају градови

Rhisinium, Butua и Olcinium на обалама Јадранског мора и Andabra

Risinum, Butua i Olcinijum. Kao i Andabra. Isto kao i Singidunum, ili Naisus, Salona, Viminacijum i sl. --LazaKamikaza (разговор) 13:58, 22. децембар 2008. (CET)Одговори

"Током јесени 1042. године драчки стратег је са око 60.000 војника, према писањима савременика, напао Дукљу. Користећи се ратним лукавством, Војислав га је навукао у уске кланце недалеко од Бара и у изненадном ноћном нападу 7. октобар (данас се овај датум узима као дан војске Црне Горе) разбио византијску војску у бици код Бара."

Kako je moguce da se 1042. godine sakupi vojska od 60 vojnika? Zaista smesno!!! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.46.192.84 (разговордоприноси)

Ствари за исправљање

Иако смо се договорили да то само по себи није довољно, у чланку није представљена литература, па се неке тврдње не могу ни на тај начин потражити. Мислим да су за сљедеће тврдње неопходне референце:

  1. Најстарији трагови људских насеобина на тлу данашње Црне Горе, датирају из средњег палеолита. (референце за то нема ни у чланку Историја Црне Горе)
  2. Црна Гора се као самостална држава први пут појавила на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. (то је сад нама јасно, јер се сјећамо како је и шта било, али за 10 година неко може да посумња у то; у сваком случају треба референца)
  3. Ватерполо је један од најпопуларнијих спортова у држави. (код сваког суперлатива, референца је више него пожељна)
  4. Црна Гора је прва земља која је међународно призната за еколошку државу. (велика ствар, којој знамо да Црногорци теже, али треба дати провјерљив извор; дакако да није довољно да скупштина Црне Горе одлучи нешто, да би ЦГ постала међународно призната као таква)
  5. Предсједник Црне Горе се бира на период од 5 година путем непосредних избора. (прецизан и формалан податак (5 година) којем треба извор)
  6. Обавезно служење војног рока је укинуто 30. августа 2006. указом предсједника Филипа Вујановића. (прецизан податак, и указивање на нечију одговорност за крупан чин, што захтјева референцу)
  7. али је и она сама [Црна Гора] капитулирала 1916., а краљ Никола је побјегао из земље (дио опште националне историје, али крупна тврдња, а и нису сви учили историју у школи. Потребна је референца, вјероватно на литературу, боље него на сајт)
  8. Војска Црне Горе је још увијек у процесу стварања (шта то уопште значи? али и ако је тако, треба референца)
  9. Црна Гора не планира да има ратно ваздухопловство коју би чинили млазни авиони, већ само транспортни и борбени хеликоптери. (шта ЦГ планира по питању војске итд. захтијева референцу; не знам ни одакле би то аутор знао, али свакако не припада општепознатим стварима.)


Остаје ми нејасно шта значи: „Застава Црне Горе је црвене боје, размјере 1:2, са златним обрубом, у размјери 1:20“. Шта је 1:2, а шта 1:20? Ваљда је ово 1:20 случајна грешка, или ја нешто не разумијем? --Дарко Максимовић (разг.) 02:35, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

Чланак је писан ијекавицом, али неке ријечи су се прокрале екавски, као ова „полуекавска“ ријеч: Вјероисповест (вјероисповијест), затим делова (дијелова), делује (дјелује), последњи (посљедњи)... --Дарко Максимовић (разг.) 02:35, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

Мада се ја лично с овим слажем, за чланак на вики је то недостатак неутралности: „Већина грађана прича српским језиком ијекавског изговора. Међутим, у задњих десетак година почео је да делује покрет за независни црногорски језик, ...“. Ако неки од њих кажу да причају тим језиком, шта им ми можемо? Политика је немилосрдна. Уосталом, истину ће сазнати било ко кога то занима, читајући чланак Црногорски језик. На крају крајева, може се рећи „Толики-и-толики проценат људи се изјашњава да говори овим, толики оним, итд. Ми не можемо и не смијемо исправљати криве Дрине. --Дарко Максимовић (разг.) 02:35, 15. мај 2009. (CEST)Одговори


  1. Crvena stijena - iz srednjeg paleolita
  2. Mogu da pronadjem za sekund, ali ne vidim potrebu, voleo bih da vidim razloge zbog cega bih neko smatrao da je malena knezevica imala koga da posalje od 1896. do 1912. i da je ucestvovala samostalno od 1920-2004. Ako se takav neko pojavi...
  3. Uspešnost predstavnika neke zemlje je u direktnoj korelaciji sa popularnošću.
  4. Ne mogu sada da pronadjem izvor. Kada sam pisao članak koristio sam neki sajt iz 90ih. Sad ne znam da ga nađem.
  5. Ustav Crne Gore. Samo, mislim da tome nije mesto u ovom članku, već u предсједник Црне Горе.
  6. [1] Samo to bih stavio u clanak o Vojsci Crne Gore
  7. Znači da oni u trenutku pisanja članka nisu znali šta će sa sobom. Mrzi me da upoređujem dokle su stigli, pa ću skloniti tu rečenicu.
  8. Znaš, kad bi išli i tražili reference za ono što mi znamo, a drugi ne znaju, mislim da ne bismo imali baš puno članaka. Mogu da pronađem za sekund, ali opet čemu sve to?
  9. Srbija traži avione sa Golubovaca
  10. 1:2 ti je odnos duzine i sirine, 1:20 je odnos sirine zlatne i crvene boje.
  11. Ispravljeno.
  12. Ispravljeno.-- Bojan  Razgovor  06:32, 15. мај 2009. (CEST)Одговори
Ти си одговорио са неким линковима, ваљда желећи да их ја постављам у чланак? Мене тема нешто не занима посебно, али сам, при провјери да ли да гласам за или против по питању проглашења чланка за сјајан, провјерио да ли је негдје неопходна референца. Резултат су примједбе изнад, и то је, са моје стране, довољно за овај чланак. Сигурно нећу сад сјести и сређивати га, да бих могао да гласам за њега.. Кад ми се и ако ми се буде писало о Црној Гори, онда ћу писати. --Дарко Максимовић (разг.) 11:37, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

Uspešnost predstavnika neke zemlje je u direktnoj korelaciji sa popularnošću. (BokicaK)

Гдје пише то правило? Зар је тренутно, кад су наши спортисти најуспјешнији у тенису, тенис најпопуларнији спорт у земљи? Не бих рекао. Чак и да је тако, опет реченица треба да изгледа овако: „Највећа успјешност Црне Горе је у ватерполу<ref>...</ref>, што га чини најпопуларнијим спортом у Црној Гори“. Али, као што рекох, та импликација не постоји. --Дарко Максимовић (разг.) 11:37, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

kad bi išli i tražili reference za ono što mi znamo, a drugi ne znaju, mislim da ne bismo imali baš puno članaka. Mogu da pronađem za sekund, ali opet čemu sve to? (BokicaK)

(коментар из чланка, уз реченицу „Котор је био старо поморско средиште овог дела Јадрана.“:<!--Sta je tu sporno? Bokelji, Austrougarska itd.--> (BokicaK)

Из ових коментара мени се чини да ти, Бојане, не желиш да прихватиш неке од основних смјерница Википедије. У чланку Википедија:Проверљивост имаш 3 главне ставке, од којих су двије:

  • Уредници који додају нови материјал у чланак би требало да наведу битан извор, или га било који други уредник може уклонити.
  • Обавеза да наведе битан извор је на кориснику који укључује материјал, не на ономе који теже уклањању.

На примјер, ја сам апсолвент на неком факултету, дакле нисам тотално необразован, али нисам ни доктор наука, дакле представљам можда неки степен изнад просјечног читаоца википедије, и немам појма да је Котор био поморско средиште Јадрана, нити знам шта значи „Бокељи, Аустроугарска итд.“. Мора да сам спавао на часу. Е, сад, замисли да сам тај исти ја из Дубровника. Наиђем на реченицу „Котор је био старо поморско средиште овог дела Јадрана.“ (шта је овај дио Јадрана - црногорски? српски? југословенски - за разлику од италијанског? итд.) и обришем је без размишљања - извора нема, а „ја знам“ (исто као што ти знаш за Котор) да је Дубровник био поморско средиште (и у коментару напишем „Млеци, трговачки центар, раскршће путева итд.“). И ето ти рата измјена док неко не стави провјерљив извор података. --Дарко Максимовић (разг.) 11:37, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

Такве тврдње постоје у многим чланцима, то само значи да им нешто фали, али да би се неки чланак изгласао за сјајан, у њему ови недостаци морају бити уклоњени. Не тврдим да у постојећим сјајним чланцима нема таквих проблема — пажљивим читањем би се и у њима сигурно нашли — али то само значи да гласачи у тим тренуцима то нису примијетили или нису придавали значај. Али ако су у неком конкретном чланку (нпр. овом) ипак примијећени такви проблеми, не можемо их игнорисати. --Дарко Максимовић (разг.) 11:37, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

Ne zelim da ih stavim u clanak ako ne moram. To nisu neki ozbiljni izvori (knjige), osim ovog ustava (a on je na stranici jedne politicke partije). Cisto sam stavio da ne bude sumnje u tacnost.

Da, tenis je jedan od najpopularnijih sportova u Srbiji, kao sto vaterpolo jedan od najpopularnijih u Crnoj Gori. Sto se tice proverljivosti, zar nije jedan od vikibontona prvo osporiti sa smislom nesto, nego prozivoljno stavljati factove? Usput, Kotor je bio trgovacka luka Mletacke republike i sediste austrijske mornarice u 19. veku. Znaci, sediste dela obale koja je pripala Crnoj Gori.

Cvrsto drzim stav, ako nesto ne znas, nisi se potrudio da malo proguglas, onda hajde budi konstruktivan koristi stranicu za razgovor, nemoj kvariti clanak. I kako mi to pomazete kad glasate protiv, ne date mi sansu da popravim? Pored takve pomoci, odmoc mi ne treba. -- Bojan  Razgovor  13:17, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

  1. Ја нисам ставио ниједан шаблон {{fact}} у чланак. У чланку сам исправио само пар ситних грешака, а тврдње за које сматрам да су неопходне референце сам навео само овдје. Види историју измјена.
  2. Странице за гласање служе за: гласање (узимајући у обзир тренутно, не будуће, стање), а не за одмоћ или помоћ.
  3. Сва објашњења (Млеци, Бокељи, Аустроугарска, Аустријска морнарица итд.) и сви линкови/референце треба да стоје у чланку, а не на страници за разговор. Основни принцип википедије је провјерљивост, а не шта ко зна или шта се генерално међу људ'ма зна. Чланак да би био сјајан мора испоштовати тај принцип. --Дарко Максимовић (разг.) 14:23, 15. мај 2009. (CEST)Одговори
  4. У вези са: „ako nesto ne znas, nisi se potrudio da malo proguglas, onda hajde budi konstruktivan koristi stranicu za razgovor, nemoj kvariti clanak.“, понављам цитат из Википедија:Проверљивост: „Обавеза да наведе битан извор је на кориснику који укључује материјал, не на ономе који теже уклањању.“ Стављање шаблона „чињеница“, тј. fact, није кварење странице, него општа пракса на свим википедијама. Слажем се да би било боље и образложити сумњу на страници за разговор, али то није обавезно. Мислим да већину, ако не све, уреднике који су те шаблоне додали, чине озбиљни стари уредници, и не вјерујем да би просто злоупотребљавали тај шаблон. Али сам једно сигуран: ти често, увјерио сам се више пута, кад видиш {{fact}}-ове на страници за коју си заинтересован, потражиш изворе, ставиш оне које нађеш, а остатак {{fact}}-ова просто побришеш уз образложење чија је суштина „то се зна, учили смо у школи“. Мислим да то није у складу са политиком и идејом википедије. --Дарко Максимовић (разг.) 14:40, 15. мај 2009. (CEST)Одговори
  1. Нисам тебе ни навео, нисам мислио на Џорџа, мислио сам на целу википедију.
  2. Пише Слободно коментаришите номинацију и евентуално гласајте. или Приликом гласања образложите свој глас, било да је за, против или неутралан - то ће свима помоћи да виде шта то (не) ваља у чланку и како би један сјајни чланак заправо требало да изгледа.
  3. Ја сам за проверљивост, а нисам за губљење времена, тражење потврда и претрпавање чланкама референцама зарад тривијалних чињеница, посебно у случајевима то ми знамо, али неко можда неће знати.
  4. Када би пустили такву праксу тражи извор без образложења, ова википедија би постала место идеално за троловање и лечење сујете. Конструктивност и добра воља сарадника се најбоље исказују коментаром како побољшати чланак. Углавном се то не ради и мени се дигне притисак кад морам радити нешто, а не знам зашто. -- Bojan  Razgovor  16:03, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

Па добро, то су твоји ставови, и они се не морају слагати са мојим. Само знам да никад нећу гласати за неки чланак, него против, ако видим да му фале референце за неке ствари за које ја лично сматрам да су потребне, ако је текст неписмен, не обрађује тему довољно итд. без обзира на то да ли је неко управо спреман да исправи те грешке или не. Кад се чланак постави на гласање, ја гледам само његово тренутно стање. Могу и прокоментарисати, аргументирати, савјетовати итд. али то није моја обавеза. --Дарко Максимовић (разг.) 16:34, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

Кад сам у улози читаоца, а не уредника википедије, и видим неку тврдњу за коју кажем „ма ово је мени сумњиво. гдје то пише?“, ја се нећу много бавити разговором на страници, убјеђивањем било кога, него ћу просто ући у чланак и ставити {{чињеница}}, да бих и другим читаоцима скренуо пажњу да провјере ту тврдњу, а и уредницима да је за то потребан извор. То је максимум који, уосталом, можемо очекивати од других читалаца. Ако бисмо на то реаговали простим БРИСАЊЕМ тог шаблона, јер „ти шаблони кваре чланак“, то би било крајње неумјесно с наше стране и указивало на таштину коју имамо везано за тај чланак, а, поврх свега, повриједили бисмо бар 2 правила википедије (1. уређивањем чланка одриче се свих власничких права на унијети текст, дакле текст је ничији и свачији; 2. просто уклањање неког садржаја без објективног аргумента је вандализам), ако не и више. --Дарко Максимовић (разг.) 16:34, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

Možeš da gledaš samo trenutno stanje, ali time samo pokazuješ sopstvenu tvrdoglavost. Između nekoga ko se trudi i nekog ko filozofira i ističe neku poentu, šta misliš koga će ljudi više simpatisati. I nije tvoja obaveza da prokomentarišeš, nije ni tuđa, ali ti sigurno ne bi bilo lepo da uložiš vremena i truda, a da dobiješ glas protiv bez obrazloženja. Niko to ne voli.

Da sam imao primarne izvore za to (knjige, tekst ustava na nekoj zvanicnoj strani), sigurno bih ih stavio. Tražiš izvore, a na dva mesta se pokrivaš nekim ko tobože neće znati da je Crna Gora prvi put učestvovala 2008. i da je kralj pobegao 1916. Mislim, u tekstu o istoriji ima više stvari koje se ne uče u osnovnoj školi, a tvom oku su zapale trivijalnosti. Da te neko ne bi shvatio za provokatora i idiota (recimo, ovo u slučaju sa vaterpolom), bilo bi dobro ostavi neki komentar negde. Još ako se radi o nekoj dugačkoj rečenici u kojoj ima nekoliko stvari, a lupi se fact na kraju rečenice, pa sad ti ne znaš da li je nešto sporno u na početku, u sredini ili na kraju rečenice. A što se tiče kvarenja članka o kom se glasa šablonima, mislim da je neko je u glasanju za članak algoritam glasao protiv jer članak ima šablone za traženje izvora (dobar deo su trivijalnosti), postavljenih nakon početka glasanja i opet, bez komentara.

Nema veze, ja ću za mesec dana ponovo otvoriti glasanje, samo nemojte ovako raditi, molim vas. Sad raspravljate koliko hoćete, kandidatura je pukla. -- Bojan  Razgovor  20:07, 17. мај 2009. (CEST)Одговори

Бојане, на гласању се гласа имајући у виду текуће стање; нема ту никакве тврдоглавости. Кад бисмо гласали за неко будуће стање, могли бисмо одмах поставити све постојеће чланке на гласање. --Дарко Максимовић (разг.) 22:59, 17. мај 2009. (CEST)Одговори


  1. КАРТА ЕВРОПЕ где је Црна Гора треба бити замењена јер је Косово и Метохија приказано као посевна земља,ставите карту где је Србија цела попут http://www.visit-montenegro.com/images/montenegro-europe-detail-map.jpg

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник VVstudent (разговордоприноси) | 11:34, 9. новембар 2010

Остатак

Не желим да тражим изворе док не разјаснимо шта је спорно овде:

  • да су црногорски кршеви, клисуре, кањони отежавали развој саобраћаја?
  • шта је чудно да по Скадарском језеру и Ријеци Црнојевића не могу пловити већи бродови? Језеро и река су плитке и уске.
  • постоје чланци о аеродромима Никшић, Беране и Жабљак и каже се да се не користе за велике авионе (немају асфалтирану писту). Да ли баш морам да ставим нешто, прво на шта наиђем, или је ово задовољава?
  • за бесправну градњу, да ли је ово довољно [2], [3], [4]. To su sve novinarski clanci, glupo mi je da stavljam. A mislim da je tačnost dokazana. Sad ako naš nemođte bez 40 referenci...
  • Iako smatram da je pad dolaska gostiju sasvim logican kada su državi nametnute sankcije, a u okolini besni rat (Bosna, Kosovo), evo i ovo [5]
  • Evo i za restrikcije vode i struje.

-- Bojan  Razgovor  07:41, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

сугестије

Одељак географија се мора значајно проширити и изделити на поднаслове - рељеф, клима, хидрографија, флора и фауна, национални пракови (паркови природе, резервати, орнитолошки резервати...) Такође, привреду разделити на секторе и дописати још о свему. Овај чланак има огроман потенцијал али му је потребно допуњавање, нарочито на пољу географије...--Metju (разговор) 16:54, 15. мај 2009. (CEST)Одговори

Шта још овде написати? Чему онда служи (будући) чланак Географија Црне Горе? -- Bojan  Razgovor  07:18, 3. јун 2009. (CEST)Одговори

одељак спорт

Зар не би било да се одељак спорт пребаци у културу?--VuXman talk 16:25, 16. мај 2009. (CEST)Одговори

предлог

Мислим да би можда било боље преименовати поднаслов Независна Црна Гора у Независнот Црне Горе, јер овај први делује као нека парола, политички слоган или тако нешто...?--Metju (разговор) 12:53, 8. јун 2009. (CEST)Одговори

Са гласања

Ево шта би требало да се референцира, конкретно оно што је болдовано:

  • Први књижевни радови у овом региону су стари 10 вијекова. Најстарија књижевно дијело је „Краљевство Словена“ из 11. вијека.
  • У цетињској штампарији Ђурађа Црнојевића штампан 1494. је Октоих, прва штампана јужнословенска књига.
  • У Црној Гори дјелује и Црногорска православна црква, која себе сматра насљедницом православне цркве која је постојала до 1920. када је припојена уједињеној Српској православној цркви. (овде не би било лоше додати такође и став који Српска православна црква има према Црногорској, и зашто)

У делу о култури, такође мислим да би требало додати пар реченица о Њеогошу и о Марку Миљанову, као и о савременим писцима. По мени, "Најпознатији писац Црне Горе је Његош, а други познбати су..." није довољно. Укратко, у пар реченица рећи нешто о темама које одређени важни писци брађују, као и о њигобвом стилу, (барем), Такође, ово НАЈ такође треба референцирати.

U delu o kuhinji, svi oni navodni uticaji treba da se referenciraju. Зар нема ништа више да се каже о његушком пршуту? Ни једна више реченица? И познате врсте вина такође треба референцирати.

Толико од мене, на брзину, ако и даље није јасно шта треба да се референцира, можеш ми се обратити на стр. за разговор, па да тако наставимо, јер смо овде ионако претерали с расправом о нечему о чему не би требало да се расправља ОВДЕ, него на неком другом месту на њики. Извините за мешање ћирилице и латинице, немам вррмена да све поправљам. Ако неком баш смета, кад дођем кући могу да испоправљам, сад не могу немам времена а и немам овде инсталиран Мозилин конвертер.--Јагода  испеци па реци 11:26, 12. јун 2009. (CEST)Одговори

Овако:

  • О кухињи постоји посебан чланак и референце би требало стављати у тај чланак. Овај чланак је писан користећи угледне изворе, не бих баш да га затрпавам референцама ка мрежним куварима или сајтовима винарија. Потврда. СПЦ и ЦПЦ се наравно не подносе, али не бих да о њима пишем више, јер тема буре барута. -- Bojan  Razgovor  12:07, 12. јун 2009. (CEST)Одговори

Старост ЛПД

Дакле, овај чланак и чланак ЛПД се не слажу око датума? Ако је у екстремном случају ЛПД настао у 15. веку, да ли је и даље најстарије књижевно дело на овим просторима? -- Bojan  Razgovor  06:53, 5. новембар 2010. (CET)Одговори

Види у чему је штос,колико сам ја сфатијо проблематику.ЛПД се састоји од три неовисна дела и питање је када су они укомпоновани у једну целину,неки кажу крајем XII,неки почетком XIV века.Оно што махом није спорно,је да су неки његови делови настали далеко р`није од настанка компилације.Нпр. Житије светог Јована Владимира је готово сигурно настало непосредно након његове смрти 1016.смрти. Тако да би то можда требало за нијансу боље исформулирати. Црни Бомбардер!!!  (†) 16:27, 5. новембар 2010. (CET)Одговори

Ajde preformulisi, pliz. -- Bojan  Razgovor  03:26, 6. новембар 2010. (CET)Одговори

Јбг,ја и мој дуг језик.`ајде прелети ако тај део треба још налицкати. Црни Бомбардер!!!  (†) 12:58, 6. новембар 2010. (CET)Одговори
Ја у ствари мислим да проблем ЛПД и Житија Владимировог уопште не мора да се објашњава у неком овако општем чланку какав је о држави Црној Гори на чијем је простору деловало десетине и ститине књижевника. То евентуално треба да се објашњава у чланку о самом Летопису, или чланку Историја књижевности у Црној Гори (или Средњовековна књижевност у Црној Гори где се Црна Гора схвата не као ознака припадности неке књижевности већ као географска целина где су настајала књижевна дела која се убрајају у различите књижевне традиције (стара српска књижевост, которски и барски латинитет итд). Слично би било и са Књижевношћу у средњовековној Босни где опет постоји више књњижевних традиција које су игром случаја настајале на истом поднебљу.--Војвода разговор 12:29, 1. фебруар 2011. (CET)Одговори

Пекић

Мало ми је чудно помињање Пекића на списку новијих књижевника из ЦГ.Океј,човек је рођен у Подгорици,али је пректично читав живот провео у Београду и касније у Лондону.Мислим,чудно ми је тако га класификовати. Црни Бомбардер!!!  (†) 12:58, 6. новембар 2010. (CET)Одговори

Ne samo da je čudno nego nema mnogo veze sa Pekićem niti sam njegovim književnim stvaralaštvom. Ne bi trebalo da na Vikipediji bude uključen baš svaki podatak iz potrage za crnogorskim jezičkim identitetom.--Војвода разговор 07:36, 3. јануар 2011. (CET)Одговори

Ekonomski parametri

Mogu li se u infoboks uključiti ekonomski parametri o Crnoj Gori? Jedino gde sam ih pronašao je en.wiki ali i tu je reč o procenama. Da li neka crnogorska institucija objavljuje podatke o ekonomskim kretanjima i parametrima? U sekciji Ekonomija (Privreda) u ovom članku ima jako malo konretnih podataka a posebnog članka nema. Mislim da je to jedan od najslabijih delova ovog članka i da bi trebalo potražiti neke relevantne izvore podataka (sajtovi crnogorskih institucija, ekonomski časopisi i dr) odakle bi mogli da dođemo barem do bruto društvenog proizvoda, privrednog rasta, strukture uvoa i izvoza i svih onih parametara neophodnih da se stekne bazična slika o ekonomiji jedne države.--Војвода разговор 07:40, 3. јануар 2011. (CET)Одговори

Platezno sredstvo

U tekstu stoji platezno sredstvo placanja a mislim da je dovoljno samo platezno sredstvo ili sredstvo placanja pa sam prvu opciju ostavio u tekstu. AKo nije odgovarajuca izmena molim da se vrati--Војвода разговор 10:28, 21. јануар 2011. (CET)Одговори

Кухиња

Црногорска кухиња је резултат географског положаја Црне Горе и њене дуге историје.

А ја мислио да је кухиња резултат кувања  --Војвода разговор 12:25, 1. фебруар 2011. (CET)Одговори

Ијекавица

Како нам је чланак сада на ијекавици, када је направљен на екавици, а такав је био и као веома разрађен чланак? --Јован Вуковић (р) 20:27, 16. октобар 2011. (CEST)Одговори

Tamo ljudi govore ijekavicom. To je razumnije od svakog birokratskog pravila -- Bojan  Razgovor  06:02, 17. октобар 2011. (CEST)Одговори

Треба онда пребаци нпр. Пријепоље у ијекавицу. --Јован Вуковић (р) 14:14, 17. октобар 2011. (CEST)Одговори

U Prijepolju je, sudeci po njihovom sajtu ekavica dominantna. Inace ja sam se ogranicio samo na CG, BiH i HR. -- Bojan  Razgovor  14:23, 17. октобар 2011. (CEST)Одговори

Па чекај онда лепо да изгласамо правило да свуда где се говори ијекавица чланци треба да буду на ијекавици, а где се прича екавицом на екавици и готово. Ја мислим да се једном већ водила дискусија о томе и да су људи били против тога. Ајмо онда да мењамо и све градове у Хр, БиХ и ЦГ у ијекавицу. Па онда чланке о свим људима итд. То не води ничему... Иначе грешиш за Прјепоље, тамо је нека мешавина ијекавице и екавице, са већим уделом ијекавице. --Јован Вуковић (р) 17:18, 17. октобар 2011. (CEST)Одговори

Е вала свашта.--Никола (разговор) 17:48, 17. октобар 2011. (CEST)Одговори

Тачно тако,водила се дискусија и није се прихватио предлог. Мислим да и даље важи правило да ако је неки чланак започет...итд----László (talk) 18:30, 17. октобар 2011. (CEST)Одговори

Ако није разумно да људима из тих подручја омогућимо да читају и доприносе локалним темама на свом наречју и да покажемо отвореност, већ је важнија бирократско слепо поштовање правила и ако ће та правила помоћи овој википедији, а ви лепо пребаците на екавицу. -- Bojan  Razgovor  06:14, 18. октобар 2011. (CEST)Одговори

Aко неки уредник користи ијекавицу он ће тако и писати без обзира који текст био у питању (Београд или Бања Лука) и обратно. Значи ја напишем текст о ЦГ и треба сад да убацим ијекавицу и пар тамошњих локализама да би се неко са тог подручја кад то чита осећао комфорно. Уозбиљите се. И екавица и ијекавица су равноправни изговори српског језика и нека пише како ко жели, а ова пребацивања из једног у друго су ми комична. Да ли је жуманце бело или бијело животно је важно?--Никола (разговор) 22:06, 18. октобар 2011. (CEST)Одговори

E pa nije normalno da Beograd bude na ijekavici. Ti pisi kako znas i umes, ali cnanci o lokalnim temmama da budu na lokalnom narecju. Ako ti ne znas, neko ce popraviti, a postoji i IKI prevodilac za one koji ne znaju ijekavicu. -- Bojan  Razgovor  22:08, 18. октобар 2011. (CEST)Одговори

Па видиш онај који не зна разлику између ијекавице и екавице или не говори српски језик или је тотално неписмен тако да је њему свеједно којим наречјем је писан. Значи о Пироту би требало да пишемо на тамошњем дијалекту, а о рецимо Сплиту на далматинској икавици. И као што већ рекох и екавица и ијекавица су равноправне у српском књижевном језику и оба наречја се изучавају у школама без обзира где изучавате српски језик. Тако да је овај твој предлог у најмању руку неозбиљан.--Никола (разговор) 22:29, 18. октобар 2011. (CEST)Одговори

апсоштрумно не. Причамо на стандардизованим, књижевним наречјима, како се то већ зове. Пиротски говор, икавица у српском језику не постоје. -- Bojan  Razgovor  22:34, 18. октобар 2011. (CEST)Одговори

Само да кажем да се потпуно слажем са Николом. Одавно је усвојено правило, а уколико неко жели да мења ствари, нека предложи промену правила. --Јован Вуковић (р) 02:05, 19. октобар 2011. (CEST)Одговори

Хтео сам уредити чланак тако што сам испод имена и председника и премијера ставио име председника Скупштине, али видите шта сам урадио. Може ли то неко исправити? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Marrex (разговордоприноси) | 16:58, 29. јун 2012.‎

Врати ме на страницу „Црна Гора/Архива 2”.