Разговор:Boeing 747/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Расправа за сјајан чланак

Па ево... Заврших још један чланак... Само писање о овом чланку је био огроман подухват и захтевао је огроман труд, али ми је писати о Краљици неба било јако интересантно, тако да ми толики рад на чланку није тешко пао. Мени је писање чланка било интересантно, па се надам да ће и вама бити читање. Без обзира на то да ли гласате за избор или не замолио бих вас да оставите коментар, јер ми је стварно велика жеља да чланак о оваквом авиону доведем до јако високог нивоа. Расправа траје 7 дана од времена у потпису.--Strower ^☎ 22:05, 24. јануар 2013. (CET)

Коментари

Ја сам полако кренуо са изменама, уколико ти се нека од њих не свиди или мислиш да је било боље по старом слободно реци или сам врати. --Михаило (разговор) 23:10, 24. јануар 2013. (CET)

Зашто не користиш текст [[Датотека:Пример.jpg|мини|Опис слике]] већ [[Датотека:Пример.jpg|мини]]<center>Опис слике</center>? -- Bojan  Razgovor  00:12, 25. јануар 2013. (CET)

Нисам баш тако сигуран на шта мислиш... Слике које сам ставио у средини(ако на то мислиш), сам поставио на тај начин због тога што сам видео на Сахариним чланцима па ми се је допало...--Strower ^☎ 00:21, 25. јануар 2013. (CET)

Пуна синтакса за слике гласи [[Датотека:Пример.jpg|мини|лево/десно/центар|250п|Опис слике]]. Ти Опис слике не ставиш ту, већ удариш

Опис слике

. -- Bojan  Razgovor  00:28, 25. јануар 2013. (CET)

Ја сам користио на пр. ову синтаксу

{| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;" |- |[[Слика:C-5 Galaxy at Westover Air Reserve Base.jpg|500п]] |- |<center>''Са обзиром на то, да је део конструкције Боинга 747 базиран</br>на Локидовом авиону C-5 Галакси, ова два авиона имају пуно сличности.''</center> </center> |}

Не схватам баш шта сам урадио погрешно.--Strower ^☎ 00:39, 25. јануар 2013. (CET)

Zato sto treba [[Слика:C-5 Galaxy at Westover Air Reserve Base.jpg|500п|центар|мини|Са обзиром на то, да је део конструкције Боинга 747 базиран на Локидовом авиону C-5 Галакси, ова два авиона имају пуно сличности.]] -- Bojan  Razgovor  00:42, 25. јануар 2013. (CET)

У реду. Разумем. Сутра имам баш пуно обавеза, па ми је време да легнем. Али променићу првом приликом, када будем имао времена.--Strower ^☎ 00:46, 25. јануар 2013. (CET)

Стил(изација)

Одмах да кажем да опширност чланка нема потребе коментарисати. Остало ћу видети кад прочитам цео чланак, али, у почетку приметих неколико ствари које проузроковаше неке стилско-правописне замерке. Већ сам почетак није готиван, јер ставља енклитику после заграде (више о томе погледати овде). Онда, нема разлога писати Џамбо Џет (није име и презиме) уместо Џамбо џет. Испред то јест потребна је запета („има путничку кабину са два спрата тј. авион је подељен на два нивоа“ → „има путничку кабину са два спрата, тј. авион је подељен на два нивоа“). Исто, пасив је у српском декласиран, па је ипак лепше прибећи решењу који је развио Боинг него развијен од стране Боинга (што је за именице; посета од стране и сл.). Временске одреднице шеме број-тачка-цртица-текст исправити у број-тачка („1993.-ој“ → „1993.“). Одвојене цртице уз бројеве су у исправном облику спојене црте („955 - 988“ → „955—988“). То важи и за речи („Њујорк - Лондон“ → „Њујорк—Лондон“). Онда, зашто постоје одвајања типа Пан Ам-ом. Ако је то скраћено од Пан американа, онда је исправно Пан амом (све сем прве речи мелим почетним словом и без икаквих цртица). Исто тако САД-а претворити у САД (овај тип акронима је беспадежно записан; Правопис, тачка 181). Шта значи Боинг 747 има тро-прорезна закрилца? Ако су закрилца са три прореза, онда су тропрорезна, опет без цртице. Ствари типа 60-их година морају бити шездесих година прошлог/двадесетог века или 1960их година. --Lakisan97 (разговор) 01:14, 25. јануар 2013. (CET)

Увод, био готиван или не, треба да садржи цео чланак у њему и да полако наговести читаоцима о чему ће читати. Што се тиче правописа, хвала на коментарима. Ја ћу преправити оно што овде напишете, али можете и сами да преправите шта желите. Ја пратим све измене, тако да, ако ми се нешто не допада, тј. мислим да није у складу са текстом ја ћу преправити. Иначе Pan Am је надимак једне од најпознатијих авио-компанија 20 века и ја мислим да је на српском правилно Пан Ам. И, чини ми се да сам сугде писао шездесетих година прошлог века. --Strower ^☎ 01:46, 25. јануар 2013. (CET)

Поред мене нема никога, па ништа не можемо исправити. Увод није готиван због неправилног употребљивања енклитике је. За године је било кључно то да не може 60-их година прошлог века него или 1960их или потпуно текстуално. Надимак фирме опет није име и презиме, град или слично, те се пише нормално (само прво почетно слово је велико). То је као Чајна садерн ерлајнс (не Чајна Саутерн Ерлајнс), Јат ервејз (не Јат Ервејс) и остали (неки су можда погрешно транскрибовани). Иначе, код транскрипције енглеског, пита се Твртко Прћић, не појединци као ти и ја. --Lakisan97 (разговор) 02:09, 25. јануар 2013. (CET)

У реду онда. Што се тиче година, то сам променио, а транскрипције ћу променити сада. Потрудићу се да барем покушам нешто да урадим са уводом.--Strower ^☎ 10:40, 25. јануар 2013. (CET)

Не брини, ако не ти, ја ћу средити. Међутим, извесни су сукоби измена ако кренем одмах. --Lakisan97 (разговор) 11:12, 25. јануар 2013. (CET)

Ево мојих измена на уводу. После сам исправио џџет у џет (моја грешка) и још неке ситнице. Кад прођем овако кроз цео чланак (стићи ћу за десет дана), имаш мој сигуран глас „за“. --Lakisan97 (разговор) 11:36, 25. јануар 2013. (CET)

Пратим ја све измене и мислим да је све у реду са њима. Нисам баш сигуран да би се могло рећи да је 747 врста широкотрупног авиона... За сада нека остане тако, али ако ми падне нешто боље на памет променићу, ако не нека остане овако.--Strower ^☎ 11:50, 25. јануар 2013. (CET)

Само ако није проблем... Објасни ми зашто се користи дужа цртица уместо краће. И пре када сам писао чланке стављао сам краће цртице и нико ми није рекао да је тако погрешно.--Strower ^☎ 12:53, 25. јануар 2013. (CET)

У питању су две различите ствари. Једна је црта (—), а друга цртица (-). Погледај овде. П.С. Објашњење је базирано на актуелном Правопису. --Lakisan97 (разговор) 19:06, 25. јануар 2013. (CET)

Ако је тако исправно, онда је све у реду. Ја сам питао за своју информацију, јер то до данас нисам знао.--Strower ^☎ 19:21, 25. јануар 2013. (CET)

Заборавих да кажем — моје примедбе су уважене (мада сам их већином ја и уважио ), те више нема правописно немогућих реченица. Сад читам Сахарине примедбе, али ту, нажалост, не могу помоћи, јер су оне стручне природе. Иначе, морам нагласити да је ово исправљање веома исцрпљујуће, тако да не треба очекивати од мене да опет ово радим. Дакле, сада је мој глас „за“, али остале чланке који дођу мораћеш сам исправити. Већ у чланку Боинг 757 виде се исте ствари које би ме одвукле од гласа „за“. Како увек желим све најбоље, представљам универзалне закључке мојих исправки на овом чланку:

• енклитика после знака правописног није правилна ((нешто) је нешто и нешто, је нешто)
• цртица се користи веома ретко, а никад као размак—цртица—размак (треба црта и без размака)
• исто за цртицу важи да ње нема код турбомлазних мотора, тропрорезног чега већ и осталих
• одреднице у шаблону иду малим почетним словом (авион је ван произвдње, не Ван производње)
• одвојени делови израза су под наводницима (Боинг 757, али варијанта „757“)
• САД је беспадежна скраћеница (није правилно написати САД-а, САД-у и остале)
• запета се ставља тако где је природна пауза у изговору (са два спрата, тј. авион)
• пасив није проблематичан ако се не употребљава са од стране (посећен од стране)

Толико од мене. --Lakisan97 (разговор) 21:24, 28. јануар 2013. (CET)

Што се тиче 757-ице, ја сада имам доста приватних обавеза и обавеза око гимназије тако да ћу на њему радити још најмање месец, два и све ћу то исправити.. Тако да не мораш да бринеш о томе... Ја сам већ данас почео да поново читам чланак и преправљујем све примедбе тако да не брини, све ћу их уважити и преправити.--Strower ^☎ 22:26, 28. јануар 2013. (CET)

Примедбе, само на део чланка Боинг 747

1- Опште, структура чланка (наслови и нелогичан редослед поглавља):
1.1- Увод: не претставља довољну суштину теме, за скраћено информисање просечног читаоца. Рогобатно написано, са произвољном терминологијом (касније ћу то подкрепити са конкретним примерима).
1.2- Поглавља, у почетном делу су:

• Развој
  • Историјат
  • Предлог авиона
  • Труд конструктора
  • Фабрика за производњу
  • Развој и испитивање
  • Улазак у службу

Предлажем измену:

• Развој
  • Историјат
  • Предлог нове концепције путничких авиона
  • Идејно решење пројекта
  • Развој одговарајућих производних капацитета
  • Развојна испитивања
  • Увођење у оперативну употребу
  • Наставак развоја
• Производња
  • Учесници
  • Поруџбине
  • Динамика испорука

2- Појединачне примедбе:

• Почиње: „Боинг 747 (енгл. Boeing 747) врста је широкотрупног авиона. Користи се и као теретни и као путнички авион, а ројектовала га је компанија Боинг. Како је један од напрепознатљивијих авиона на свету и први произведени широкотрупни авион, вион се често назива Џамбо џет и Краљица неба.“ Треба преформулисати. Авиони се не деле на врсте (то се користи за животињски и биљни свет). Код авиона се уже користи тип, шире намена и категорија (у одговарајућем контексту).
• Три прва блиска и кратка пасуса почињу са истим речима: „Боинг 747“, то треба преформулисати.
• „Боинг 747 као погон користи четири мотора.....“. Треба: Погоне га четири мотора ..(навести исправно тип). Успут, у кућици су тављена 5 разних типова мотора и то произвољно обележени. Шта то значи, може само да се нагађа?
• Стоји: „Поред тога што се користи као путнички и теретни авион, може се користити и у друге сврхе.“ Треба преформулисати, без понављања речи користити, предлажем: Намена му је превоз путника, робе и за друге специфичне потребе.
• Стоји: „Критичари су сматрали да ће после 400 продатих модела авион.“ Моделирање у ваздухопловству може бити математичко и физичко. Физичко по спољњем облику у разним размерама, нпр за испитивање у аеротунелима. Међутим, авион може бити физички моделиран и у смислу ваздухопловног моделарства. Такође могу бити неки његови делови или целина функционално модерани, за потребе симулације рада, у току развоја. У горњем контексту се користи тип авиона.
• Стоји: „Боинг 747 ће у будућности бити замењен Боингом Y3, који је део Боинговог пројекта Јелостоун (енгл. Boeing Yellowstone Project Y3).“ Треба

преформулисати, нпр: Боинг 747 ће у будућности бити замењен варијантом Y3, који је део програма Јелостоун (енгл. Boeing Yellowstone Project Y3).

Историјат

• У реченици: „Иако је у то време Локид C-141 Старлифтер ушао у службу и даље је постојала потреба за још већим авионом, због тога што ни један постојећи авион није могао да понесе довољну количину терета.“ Не, ушао у службу, треба: уведен у оперативну употребу. Такође стоји: није могао да понесе довољну количину терета. Треба: није испуњавао захтеве за ношење терета.

• Реченицу: „Главни циљ овог програма био је да осмисли авион који може да понесе 81.600 kg терета, лети брзином 805 km/h и са теретом од 52.200 kg може да прелети 9,260 km. Планирано је да овај авион има теретна врата на предњем и задњем делу трупа. Он би имао теретни капацитет од око 650 m3.“ Треба преформулисати у: Захтевано је да авион носи до 81.600 kg терета, да постиже брзину од 805 km/h (при терету од 52.200 kg) и да може постићи долет од 9.260 km. Мора да поседује теретна врата, са утоварно-истоварном рампом, с предњег и задњег дела трупа.
• Треба преформулисати и два наредна пасуса. При томе користити усвојене називе за фирме: Прат енд Витни, а за Џенерал електрик постоји чланак.

Предлог примене нове концепције путничких авиона

Постојећи наслов (Предлог авиона) није адекватан. Ради се о измени глобалне концепције преласка на велике авионе са већим бројем путника. Постављен је циљ да са мањим бројем авиона превезе исти број путника и на тај начин постигне смањење густине полетања и слетања на аеродромима.
Постојећи текст овог поглавља треба пречистити. Избећи понављање исте речи (најчешће авион и Боинг), по неколико пута у истој реченици. То је карактеристично за цео чланак па и за ово поглавље.

Труд конструктора

Потпуно погрешан наслов, који нема своје значење и везу са текстом тога поглавља. То сам указао и у прошлом предлагању чланка, а аутор је то потпуно игнорисао. Молим да се усвоји горе предложени наслов поглавља за овај део садржаја, стим да се текст пречисти у језичком и логичком контексту ваздухопловне струке. Значи треба да буде Идејно решење пројекта, стим да се текст односи на формирање те почетне концепције у општој дефиницији, поштујући опште захтеве дате у предходним поглављима (што је и задатак идејног пројекта). Са лошим превођењем, цела је ситуација деформисана.
Опет формулације и произвољна терминологија као: „......који је започело Америчко ратно ваздухопловство како би прибавило авион способан за транспорт гломазног терета. Боинг 747 има доста заједничког са овим теретним авионом, међутим, инжењери у Боингу се нису одлучили за крила на горњем делу трупа као код Галаксија.“ Остало је слично.

Испада да би морао сам писати цело ново поглавље. Нпр формулација, како би прибавило авион способан за транспорт гломазног терета? Затим: од када постоји авијација, авиони се деле, према положају крила, на нискокрилце, средњекрилце и висококрилце. Према томе, Галаксија је висококрилац (нема места причи крила на горњем делу трупа, а крило је у једнини, није то авион вишекрилац).

Такође, текст испод слике треба бити измењен у: Мотор (тај и тај ), наменски је развијен за авион Боинг 747-100.

Остали део чланка је истог (не)квалитета и нема смисла да га даље детаљишем, то је првествено задатак аутора да уради и среди пре номинације. Осврнућу се још само на неке посебно и лучајно уочене мањкавости.

Конструкција

Речено у последњем пасусу: „Боинг 747 поседује 4 овојена хидраулична система и 4 ноге главног стајног трапа од којих сваки има 4 точка, што омогућује авиону да равномерно распореди тежину када се креће по земљи. Због броја точкова, ако један пукне то неће представљати велики проблем за авион. Ако се деси да стајни трап закаже, авион може да слети на само две главне ноге стајног трапа. Боинг 747 има тро-прорезна закрилца и сви мотори су опремљени негативним потиском, тако да авион може да слети на писте стандардне дужине.“
Речено много рогобатно, а подоста и нетачно. Очигледно је да се ради о стајним органима са две главне, предњом и задњом ногом (збирно јесу 4). Још је очигледније да немају све те ноге по четири точка. На приказаној слици испод, лако је избројати осам на задњој нози. Задња нога има четири осовине, а на свакој су по два точка.

Онда, ако један пукне? Не иде рећи ни за гуму да пукне, а за точак је и ружно и погрешно! Даље, „Ако се деси да стајни трап закаже, авион може да слети на само две главне ноге стајног трапа.“ Тотално рогобатна реченица са понављањем стајни трап и није закаже, већ откаже. Тврди се да ако стајни трап закаже, али онда се подразумева да је велика вероватноћа да су заказале и главне ноге? На крају, имамо чланак Стајни органи ваздухоплова, а овде се упорно користи стајни трап.

Стоји: „Боинг 747 има тро-прорезна закрилца“. Није добро. Поседује закрилца састављена од три профилисана слоја, који се при извлачењу међусобно транслаторно померају и отварају струјне канале закренуте на доле. То побољшава опструјавање горњаке целокупних закрилаца повећава његову ефективну површину и кривину. То резултује у већој аеродинамичкој ефекасности закрилаца, а тиме и у прирасту хипер узгона крила (описно сам представио ову функцију).-- Сахараразговор 18:09, 28. јануар 2013. (CET)

Углавном сам уважио све примедбе; Назив одељка „Труд конструктора“ ће остати такав јер мислим да је адекватан, ако смислим нешто боље онда ћу променити. Није ми јасно на шта мислите када кажете да је одељак о стајном трапу нетачан (кроз литературу коју сам прочитао много пута сам се сусрео са термином стајни трап, тако да не мислим да је погрешан, али сам ипак променио то у чланку). На слици се јасно види да се главни стајни трап састоји од 4 ноге од којих свата има 4 точка, док предњи стајни трап има 2. Y3 неће бити варијанта Боинга 747, него ће бити нови пројекат у потпуности... То је као да кажете да је 787 варијанта 767-ице. Али, распоред одељака у чланку нећу мењати.--Strower ^☎ 19:28, 28. јануар 2013. (CET)

Ја сам образложио ставове и не мислим да око њих ратујем. Ништа нисам износио на вересију већ на чињеницама и на искусту и познавању проблематике. Ти хоћеш или нећеш да то да увидиш твоја је одлука. Међутим најдобронамерније ти кажем да није уреду да будеш искључив. Опет упорно правиш грешке као ово "На слици се јасно види да се главни стајни трап састоји од 4 ноге од којих свата има 4 точка,.." Спомињеш неки главни стајни трап, а који ти је то онда помоћни? Са друге стране на слици испод које си то написао је друга ситуација. О насловима, распореду поглавља и вези текста и наслова нећу више трошити енергију. Најдобронамерније сам покушао да допринесем, уз образложења и није помогло.-- Сахараразговор 21:52, 28. јануар 2013. (CET)

Допуна по овом поглављу

Наведено са другом реченицом у овом поглављу: „Стрела крила омогућава авиону да стане у већ постојеће хангаре за авионе, што је уштедело доста новца“. Било би јако интересантно да аутор објасни ову законитост (везу) стреле крила и величине хангара?-- Сахараразговор 12:54, 29. јануар 2013. (CET)

Па наравно да постоји веза... У зависности од стреле крила зависи и потребна ширина хангара... Ако ти то није јасно онда стварно би требало да преиспиташ своје чланке...

P.S. Нема потребе да подвлачиш текст... Умем ја да читам и нормална слова.--Strower ^☎ 17:55, 29. јануар 2013. (CET)

Ја сам замолио објашњење и ништа више, пошто је овде неко у заблуди, а то не треба преносити на читаоце. Сигурно да ја не могу прихватити очигледну нетачност, чак из елементарне геометрије. Основне лимитирајуће геометрјске карактеристике, овако великог авиона, за смештај у хангар су његова висина, дужина и размах крила. Величина угла стреле крила може бити различита за случај при истим предходно наведеним величинама. Стрела крила може да помогне бољем међусобном паковању мањих авиона у хангару, када их је могоће ређати у више редова. То овде није случај. Нисам ни у једном елемнту био непристојан, само сам уложио велики труд да прегледам део овог чланка и изнео сам своје мишљење. На то имам право и обавезу, као и аутор да одговара и да образлаже примећено, а не да прелази на непринципијелне нападе. Подвукао сам тај део текста да би се видело покрај дигресије других учесника у том делу излагања. Љутња што сам се појавио на овој страни није мој проблем, већ је то неко друго питање.-- Сахараразговор 18:36, 29. јануар 2013. (CET)

Глума у писаном формату ти стварно добро иде... Лицемерје и безчашје хара википедијом, зар не(претпостављам да би то ти најбоље требао да знаш)? Немој да се бринеш... Ја нисам љут (многи су ми указали и овде и ван википедије да не треба да губим живце због идиота - ЊИХОВЕ РЕЧИ, НЕ МОЈЕ), само сам разочаран у неке кориснике, то је то.--Strower ^☎ 18:45, 29. јануар 2013. (CET)

Pa ti Sahara nisi dv:adeset dana napravio nijednu izmenu pa si odmah ovde izneo primedbe, nešto nije u redu i to je očigledno! Samo si na ovoj stranici uređivao, a sad govoriš o nekakvoj ljutnji drugih korisnika, mnoge primedbe su koliko vidim uvažene. Tvoje primedbe nisu konstruktivne i to i laik koji se ne razume u ovu oblast može da ukapira. To je takođe zanimljiva činjenica. Ne znam zašto samo ti hoćeš monopol nad sjajnim i dobrim člancima, a ne dozvoljavaš i drugima da makar pokušaju. Ne želim polemiku i neću da se svađam, ali kad se dešava ovako nešto nepravedno onda se mora reagovati. Umesto da si kao iskusniji urednik stvarno pomogao mnogo mlađem od sebe, ti ovako postupaš...--Soundwaweserb (разговор) 18:52, 29. јануар 2013. (CET)

Свиђа ми се Па да... Ја стварно не капирам зашто је тај корисник увртео себи у главу да полаже већа права него што заправо има. На википедији где ја радим мораће сви да буду равноправни или никада неће ни постојати нормална организација овог пројекта... Готово сам 100% сигуран да сам дошао да пишем о филму, музици, науци... да не би био дочекан овако и од стране Господина С и од стране других корисника, а сигурно не од оних који се налазе у том пољу. Неко би помослио да би Господину С било драго да се појави неко ко ће писати о авионим којима путујемо сваки дан, али НЕ... Господин С види ме у свјој изврнутој машти као конкуренцију и то се не може променити. Све је у реду док ја радим, али кад кандидујем чланак, е тад настају проблеми... --Strower ^☎ 19:05, 29. јануар 2013. (CET)

Зар зато што сам у последњих четири године први пут био одсутан 20 дана губим право да коментаришем кандидовани чланак? Хоћеш да ти поднесем оправдање за одсутност и ли шта? Можеш видети да нисам завршио и започети чланак о Јагуару. Мислите да ви више помажете младом колеги од мене, ја му указујем он ми враћа увредама. Уосталом овде је реч о квалитету кандидованог чланка а не о лажној солидарности.-- Сахараразговор 19:07, 29. јануар 2013. (CET)

Инсистирам на томе да се уваже буквално све примедбе. --Lakisan97 (разговор) 00:32, 29. јануар 2013. (CET)

Горе си рекао да се не разумијеш у техничке детаље, а сада инсистираш да се уваже „буквално све примједбе“. Када си постао стручњак за авионе?--В и к и в и н д 13:09, 29. јануар 2013. (CET)

E to je jako dobro pitanje koje si postavio Viki, baš zanimljivo kako ljudi tako brzo menjaju stavove.--Soundwaweserb (разговор) 17:08, 29. јануар 2013. (CET)

Слажем се... Јако интересантно. Ми смо конверзацију водили горе, а чим се господин С појави онда се све мења. Ја нећу више радити на овом чланку и нећу га кандидовати за гласање. Ја сам рационално људско биће... Навикао сам да радим и самостално и у тиму, али на чему год да сам радио (осим википедије) није било оволико саботирања и лицемерја. Ја се нећу повући, али више нећу доприносити на оваквој википедији... За пар година надам се да ће се нешто променити, па се надам да ћу се вратити раду са корисницима који имају своје ЈА и своју част...--Strower ^☎ 17:55, 29. јануар 2013. (CET)

Return after reading the VP:PNN policy. I do not have to justify myself and neither will I. If all you want is to quarrel, please do it somewhere else. Actually, I would like to say something but I really can't do it in public. --Lakisan97 (разговор) 20:25, 29. јануар 2013. (CET)

Мало си се забунио...FYI oво је српска википедија, на којој се пише српским језиком. Мада.., Мораш и сам да признаш да је мало чудно да говориш једно док Господин С није ту, затим говориш нешто друго кад се он појави, а радиш нешто треће... И притом организујеш неке теорије завере - шта год то значило.--Strower ^☎ 20:30, 29. јануар 2013. (CET)

Моја прича је све време иста — описменити чланке. Какве теорије? --Lakisan97 (разговор) 20:49, 29. јануар 2013. (CET)

Овакве. Лепо је то што радиш на оплемењивању чланака и сређивању википедије, али све остало што радиш треба да ти је на част...--Strower ^☎ 20:54, 29. јануар 2013. (CET)

Мејл није послат, а то се испоставило и као веома паметно са моје стране, јер сте у међувремену ти и остали изнели све те теорије. С друге стране је добро, јер је све прерасло у препуцавања, па је стигло чак и до администраторске табле. Питање какве теорије је намерно постављено, јер су то заправо оне ваше. Иначе, оплемењивање чланака и сређивање Википедије мала је ствар у односу на помоћ корисницима — али само онима који је и желе. --Lakisan97 (разговор) 21:06, 29. јануар 2013. (CET)

Ја некада о теби мислим да само идеш на copy-paste. Вртиш неку једну те исту причу, а све нешто изокола, нешто недиректно и лицемерно. То да ли је мејл послат то ме не интересује. То што не можеш да будеш искрен, него пишеш мишљења других корисника у другом облику потврђује све моје констатације. А то што је дошло до администраторске табле није моје дело...већ дело Господина С. Ја спасих част своју. А ВИ?--Strower ^☎ 21:12, 29. јануар 2013. (CET)

Не примећујем да је ико сем мене овде претпоставио најбољу намеру... --Lakisan97 (разговор) 21:18, 29. јануар 2013. (CET)

Много ти ствари не примећујеш... Или се само правиш.--Strower ^☎ 21:20, 29. јануар 2013. (CET)

Испиши ми шта све не примећујем. --Lakisan97 (разговор) 21:30, 29. јануар 2013. (CET)

Е тај списак је превише дугачак... У осталом имам паметнија посла него да се овде расправљам. Најбоље је да идеш и радиш нешто кориније него да покушаваш да оповргнеш моје речи. Ја никада не говорим не истине и стојим иза сваке своје речи.--Strower ^☎ 21:40, 29. јануар 2013. (CET)

Инсистирам на томе да ми кажеш БАШ све, макар и било преко мејла. Једини који је тражио право појашњење моје реченице из текста горе (коректан приступ) јесте Викивинд реченицом: Када си постао стручњак за авионе? Како сам имао осећај да мој одговор не би био фер према свима, јер би био својеврсна теорија завере (види дефиницију), понудио сам одговор мејлом. Али, не, ситуација се у међувремену увелико развила. --Lakisan97 (разговор) 21:49, 29. јануар 2013. (CET)

Ова конверзација би била јако интересантнија да мене заправо интересује шта ти имаш да кажеш. Ти си моје поштовање изгубио одавно... А што се тиче конверзација ван Википедије - ја нисам од оних који то чине и не пада ми на памет да то урадим сада, нарочито не због тебе.--Strower ^☎ 22:04, 29. јануар 2013. (CET)

Извини, рибо, молим те!!! :Д --Lakisan97 (разговор) 22:06, 29. јануар 2013. (CET)

Шта год то значило.--Strower ^☎ 22:16, 29. јануар 2013. (CET)

Фабрика за производњу

"Пошто Боинг није имао фабрику довољно велику да у њу смести производну линију новог авиона, одлучено је да се сагради нова. Пре коначне одлуке званичника о локацији на којој ће нова фабрика бити саграђена, разматрано је педесет градова унутар САД.[23]

Одлучено је да се фабрика сагради у непосредној близини Окружног аеродрома Сноухомиш (познатог и под називом Пејн филд). Земљиште се налази у Еверету, 40 km северно од Сијетла, у савезној држави Вашингтон. Тада је, 1966. године, откупљено 3,2 km2 земљишта за све Боингове потребе."

Констатација је непрецизна и нетачна. Није фабрика исто што и њена зграда! Фабрика је далеко шири појам од саме њене зграде. Овде није била у питању фабрика већ димензије хале за оволики распон крила авиона, за који је требало поставити прокретну производну линију, а да око ње постоји слободни профил који омогућује померање авиона тих димензија, у току операција рада. На почетку те линије почиње монтажа алата, а на крају излази готов авион у пуној величини, чији крајеви крила (терминезони) не додирују стубове и зидове хале. Суштина је што је развој тога авиона паралелно захтевао и развој тога новог захтеваног простора. Зато је тај проблем и стављен у делу чланка који обрађује развој тога авиона и мора имати адеквантан горе предложен поднаслов, Развој одговарајућих производних капацитета. Није у реду обмањивати и збуњивати читаоце са нетачним информацијама. Да је то тако како је написано овај поднаслов Фабрика за производњу би природно био у одељку који се бави производњом.

Остали део текста исто треба претрести и прецизирати. Не може се рећи нпр "Ова фабрика је највећа зграда на свету по запремини..." Није фабрика, већ њена хала. -- Сахараразговор 08:38, 29. јануар 2013. (CET)

Развој и испитивање

Према овако дефинисаном наслову испада да се ради о два одвојена проблема – развоју и испитивању. Аутор мора да зна када се прихвати овако комплексне теме да су та испитивања саставни део развоја. Из тих разлога сам и тражио промену наслова са суштинским значењем Развојна испитивања. Текст у овом поглављу подлеже истим замеркама. Аутор је морао погледати проблематику испитивања у аеротунелима, функционална испитивања система и разне симулације, строго пазећи на терминологију са разумевањем процеса. Тада се неби користиле овакве формулације у ваздухопловној енциклопедији: „Још један проблем био је припремити пилоте за ролање на аеродромима. За то испитивање, пилотска кабина Боинга 747 намонтирана је на камион. Пилотска кабина на врху камиона је омогућила пилотима да искусе како је то управљати авионом, на земљи, са горњег спрата авиона.“ -- Сахараразговор 09:18, 29. јануар 2013. (CET)

Примедбе

Што се мене тиче чланак је сасвим пристојан (иако се баш и не разумем у тематику) и имат ће моју подршку на гласању. Што се тиче правописних грешкица то је небитно јер свак може да их исправи, и нема потребе да их наводи овде.

Мада сложио би се са једном од примедби да је поднаслов Труд конструктора поприлично рогобатан, и ја би то заменио са предложеном варијантом Идејно решење пројекта.

Честитке аутору на труду --НиколаБ (разговор) 19:06, 29. јануар 2013. (CET)

Хвала на лепим речима. Наслов је промењен. --Strower ^☎ 19:08, 29. јануар 2013. (CET)

И нажалост вратих се па прочитах неке од примедби изнад (боље да нисам). Поједини коментари су заиста злонамерни. Зар не би било природније да искуснији корисници мало и помогну уместо што само приговарају. Не видим у чему је проблем. Приметио сам да се појединци овде констатно дочекују на нож уколико пишу о појединим темама које као да су резервисане за појединце. Безвезе скроз.

И уколико аутор не постави чланак на гласање то ћу да урадим ја, јер ово нема смисла --НиколаБ (разговор) 19:12, 29. јануар 2013. (CET)

Slažem se sto posto sa Nikolom! Stvarno primedbe nisu konstruktivne i umesto da korisnik koji se toliko angažovao na ovoj stranici, počne da uređuje u članku, on i dalje insistira na sukobu sa autorom bez razloga! Kako to da nazovemo, trolovanje ili šta?--Soundwaweserb (разговор) 19:16, 29. јануар 2013. (CET)

То ја већ дуже време покушавам да објасним... Немате појма колико је убитачно да се ја убијем око писања оваквих чланка и појави се неко и каже ово ништа не ваља... И онда, ако недај боже кандидујем чланак за гласање, појаве се лутке који нису биле активне већ пола године или дуже, а имају таман довољно измена да могу да гласају... И на крају нити луткари трпе последице својих дела, нити се лутке блокирају...--Strower ^☎ 19:43, 29. јануар 2013. (CET)

То је више него паушално, хајдемо редом да претресемо сваку наведену примедбу. За мене би био то нови напор, али га прихватам. Неприхватам паушалне оцене и теорије завере. Такође не прихватам притисак да је нешто у реду што није и што веома много одступа од правила ваздухопловне струке.-- Сахараразговор 19:38, 29. јануар 2013. (CET)

Сахара ја заиста ценим тебе као корисника, посебно када се узме у обзир твој рад овде, и зато и кажем да управо ти будеш тај који ће и директно да среди те недостатке. Ја могу да цео чланак пређем и стилски га средим (или покушам) али конкретне стручне детаље треба да уради неко ко детаљније познаје тематику. Делимично разумем Строверову реакцију јер заиста поједине примедбе су изнесене онако баш свисока (бар тако делују иако верујем да то није био циљ). Зашто је проблем да се пређе цео чланак и исправе оне ствари за које се сматра да нису коректно написане? --НиколаБ (разговор) 19:45, 29. јануар 2013. (CET)

Tvoji postupci stvarno nemaju smisla i paušalni su, opet govoriš uopšteno i nekako nisi konkretan, šta znači „vazduhoplovna struka“? To je tako uopšteno da se ne može podvesti kao primedba, a mnoge je autor ispoštovao (većinom tvoje). Niko ne spori da si stručnjak za avione i tu oblast, već odnos koji si pokazao i koji je katastrofalan, to ne kažem samo ja već i drugi ti ukazuju! Neću više da učestvujem jer sam samo hteo da ukažem na veliku nepravdu--Soundwaweserb (разговор) 19:52, 29. јануар 2013. (CET)

Ја исто признајем рад Господина С, наиме и споменицу сам му доделио, али поштовање према њему немам, тако да могу да причам шта 'оћу. Многи корисници када гласају не читају чланак него прочитају страницу за разговор, тако да је Господину С лакше да овде напише свакакве примедбе (најчешће индиректне, измишљене и нејасне) него да преправи те његове замерке у чланку. Не знам ко је реко да су сјајни чланци подељени и да се звездице додељују само одређеним корисницима... Али то се дешава само у пољу авијације и ни у једном другом. --Strower ^☎ 19:55, 29. јануар 2013. (CET)

Upravo tako, ja pokušavam da ukažem u poslednje vreme na te pojave i nije samo ovaj članak u pitanju već i mnogi drugi. Pa zbog ovakvih pojava mnogi korisnici nemaju ni snage ni hrabrosti da uopšte kandiduju članke za izabrane. Treba ukazati na to stalno, da se ne bi ponavljalo više, to je to što sam želeo da kažem.--Soundwaweserb (разговор) 20:02, 29. јануар 2013. (CET)

„ Боинг 747 је широкотрупни путнички и теретни авион компаније Боинг.“

Само сам хтео показати, без икаквих претензија и са добром намером, како се може преформулисати почетак чланка да буде и економичнији и ефектнији. Дословно превођење (по принципу "једна реч у оригиналу, једна реч у преводу") никад није доносило добре резултате, али је чињеница да је већина чланака на Википедији (и Боинг 747 није никакав изузетак) преведена у том маниру. Труд аутора се свакако мора истаћи и похалити, али могу само да кажем да је корисник Сахара дао конструктивне и детаљне примедбе, при чему није никога вређао нити омаловажавао. Да ли је то било "с висока" или "с ниска", углавном зависи од перцепције аутора чланка, која опет зависи од количине сујете која је уграђена у чланак.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 17:49, 30. јануар 2013. (CET)

Да будем искрен, колико год искуства да имам са страним језицима, превођење никада није било лако и захтева пуно пажње и времена и не мислим да је то само код мене случај. Хвала на коментару. Ја сам се потрудио да увод у што већој мери могућој преформулишем уводни део чланка.--Strower ^☎ 18:19, 30. јануар 2013. (CET).

Ту реченицу сам навео као пример. Само у уводном делу чланка могло би се формулисати неколико таквих реченица, али, као одговор на неизречено питање које виси у ваздуху - стварно немам ни времена ни воље да толики чланак стилски дотерујем. Само да напоменем да нежива ствар (као што је авион) не може "обавити лет" и н е може "држати рекорд", већ би и то требало преформулисати у духу српског језика (Клајн је неколико пута напомињао да се у временским прогнозама не може казати "сутра нас очекује лепо време ...", већ само "сутра можемо очекивати лепо време", будући да време, као апстрактна и нежива категорија, не може никога "очекивати"). Свестан сам да се ни од кога на Википедији н е може очекивати беспрекоран стил у писању чланака, али зато постоји институција јавне расправе (код кандидата за сјајан чланак), при чему би сваки аутор чланка морао да део свог ега жртвује зарад "виших" циљева, односно, зарад квалитетнијег чланка.

--Sly-ah (разговор) 18:43, 30. јануар 2013. (CET)

Нисам ја тражио да неко преправи цео чланак. Ја сам почео са замењивањем неких речи... Па ћу се потрудити да одрадим што бољи посао.

Прочитао сам чланак и немам замерки, види се да је уложено доста рада и труда. --Mstudiodf (разговор) 19:30, 30. јануар 2013. (CET)

Ево ја ћу мало да ушминкам уводни део за почетак --НиколаБ (разговор) 19:47, 30. јануар 2013. (CET)

Хвала обојици.--Strower ^☎ 20:03, 30. јануар 2013. (CET)

Јел сада мало бољи увод? И како ти је Слаја већ рекао, кад преводиш неки текст немој да идеш реч по реч, битан је смисао реченице, а сасвим је свеједно да ли ћеш написати моје име је или ја се зовем, океј. Прочиташ оригиналан текст, похваташ најважније белешке и саставиш текст по својој креативној вољи (наравно уз поштовање чињеница) --НиколаБ (разговор) 20:22, 30. јануар 2013. (CET)

Ако нешто не подносим онда су то овакве измене које не да немају смисла него су крајње безобразне. Овамо изнесеш хиљаду примедби а по правилу не радиш ништа на њиховом решавању и онда кад неко нешто уради појави се тај неко да досоли већ готову чорбу. Крајње безобразно. Није шија нег'је врат, ал кога брига ево доказа да сам и ја нешто радио --НиколаБ (разговор) 17:36, 31. јануар 2013. (CET)

Мала дигресија. Није свеједно да ли се напише моје име је или ја се зовем. Лингвисти су упозоравали (али, колико видим на неким другим местима, ко шиша лингвисте) да је ово прво калк (дослован превод) енглеског израза my name is, док је ја се зовем (или само зовем се) граматички исправно и много примереније духу српског језика. Али, као што рекох, ово бејаше само мала дигресија, такорећи дигресијица.

--Sly-ah (разговор) 18:18, 31. јануар 2013. (CET)

Дигерсијица на дигресијицу (хехе). Ма ја сам ту мислио више на поруку (значење) саме реченице. Да се исправим свеједно је да ли ће написати шија или врат --НиколаБ (разговор) 19:05, 31. јануар 2013. (CET)

Моје опаске свим нашим вриједним преводиоцима. На првом мјесту правите паузе у раду на преводу, посебно када су у питању чланци са доста техничке терминологије. Мозак се лако смори и тешко се повезују мисли ако пуно времена проводимо тражећи тачан превод за ову или ону ријеч, и такође уколико себи задамо неке стриктне рокове и хоћемо ствари што прије то боље. Друго, гледајте да у међувремену читате на српском језику. Било шта, само да је квалитетно написано и/или преведено. Пјесме, приповјетке, неки класични роман, и сл. Затим, некад је боље препричати реченице него преводити од ријечи до ријечи. У ствари у већини случајева је тако. Такође избјегавајте да понављате ствари, рецимо овдје један примјер из чланка: компанија Боинг. Довољно је једном рећи да се ради о компанији а даље може само Бонг, Боинга, Боингу, и сл. Ово важи за сва страна имена која су већ у српском језику стекла статус препознатљиве именице. Не тежите да будете прецизни као машине у преводу. Гуглов преводилац скоро савршено преводи сваку ријеч, али нико нормалан не може да чита његов превод. На крају ништа од наведеног не може да замјени једну шетњу на свјежем ваздуху, далеко од рачунара, па макар било и хладно напољу. :) --Славен Косановић {разговор} 03:44, 2. фебруар 2013. (CET)

У жаргону може широкотрупни је, односно је иза придјева, међутим енциклопедијски чланци се не пишу жаргоном већ научно-популарним језиком гдје је циљ да се информације што лакше читају. Свакоме се може десити да приликом превода занемари нека правила, али то не значи да је погрешно касније ствари довести у ред. Напротив. Црте такође не висе у ваздуху него иду тик уз ријечи које се издвајају као посебна везана мисао у реченици. То су просто ствари основне школске граматике. --Славен Косановић {разговор} 21:42, 2. фебруар 2013. (CET)

Пардон, нисам ово видео. Откад је Станојчићева и Поповићева Граматика жаргон? --Lakisan97 (разговор) 21:53, 2. фебруар 2013. (CET)

Пази, жаргон се користи у књижевним дјелима без проблема, и из тог разлога у граматици Х може бити наведено да нешто није погрешно. Међутим, енциклопедијски чланци нису приповјетке, нити романи гдје се многе конструкције реченица користе да пренесу нека емоционална стања. Рецимо: Плав је; Широкогрудан је он; и томе слично. надам се да рзумијеш о чему говорим. А црте дефинитивно стоје онако какко сам описао, чак и у романима. --Славен Косановић {разговор} 22:10, 2. фебруар 2013. (CET)

Славене сукобише нам се измене... Ово је порука за корисника Л. Опет потврђујеш моју констатацију да имаш јако погрешан став о Википедији - не можеш сва правила да проиташ и све о језику да сазнаш из средњошколске граматике... P.S. Немој да преписујеш имена са граматике, то те чини мало не интелигентним (само мало) да не употребим неку тежу реч. Немој да схватиш ово погрешно... само смо сличних година па се надам да ћеш ово схватити на добар начин.--Strower ^☎ 22:12, 2. фебруар 2013. (CET)

Не каже Граматика (не средњошколска, већ ускостручна факултетска) да облик који ја предлажем није погрешан, већ њена тачка 405. каже да се енклитика у реченици не сме се јавити иза правописног знака (заграде, прим. аут.). Употреба црта је такође јасно дефинисана и ту, а и у Правопису Матице српске у тачки 158а, где експлицира да је у нашем случају правилна употреба одмактуне црте. На Строверове провокације не одговарам. --Lakisan97 (разговор) 22:18, 2. фебруар 2013. (CET)

Откуд теби то да је ово провокација? Ако си ти то схватио као провокацију, онда то није мој проблем... Мени то није била намера... Што се другог проблема тиче, мени изгледа логичније да: је... уместо широкотрупни је... То је једноставно бесмислено и апсурдно. Што се тиче црте, ја ћу у чланку можда користити дуге црте, али при неформалном писању сигурно нећу јер једноставно изгледа ружно и глупо... --Strower ^☎ 22:40, 2. фебруар 2013. (CET)

У Ворду, на пример, цртица ће сама постати црта. --Lakisan97 (разговор) 22:43, 2. фебруар 2013. (CET)

Поздрав за Ворд! Л просветли ме и објасни ми зашто се не потписујемо дугим него кратким цртицама?--Strower ^☎ 22:47, 2. фебруар 2013. (CET)

Требало би користити одвојену црту (као што ћу ја сад) или ништа. Грешка је у интерфејсу, али она не претставља велики проблем јер се не налази у ГИП-у (главном именском простору, тј. чланцима). — Lakisan97 (разговор) 23:06, 2. фебруар 2013. (CET)

Добро, ајде нема потребе правити проблем око овога. Стровер, Лакисан је у праву када је у питању употреба црте у српском језику, дакле моја грешка и извињење. Ја имам више граматика у глави пошто се свакодневно служим скоро искључиво страним језицима, те је могуће да омашим. Има доста других ствари које су унапријеђене и чланак је сваким даном све бољи, што би ваљда био најважнији циљ. У сваком случају, имајте у виду да многе чланке које сте написали, или превели ви студенти или средњошколци, стручњаци пишу по пола године и више. Хоћу рећи не на Википедији, већ за стручне енциклопедије. Тако да, будите поносни на ваш рад и немојте се међусобно прогањати због мање битних ствари. --Славен Косановић {разговор} 23:08, 2. фебруар 2013. (CET)

Па да... То сам и рекао. Ја ћу је у чланцима користити, али у неформалном говору не. И откада је света и века на википедији су се корисници потписивали са две цртице и са четири тилде тако да мислим да то не би требало да мењамо... Уосталом свако може да изабере како ће се потписивати. Хвала на комплименту Славене.--Strower ^☎ 23:13, 2. фебруар 2013. (CET)