Разговор о Википедији:Тим/Архива 1

Додај тему
Активне дискусије

КонстатацијаУреди

  • Да констатујем да сам: (1) Тим:Подела рада померио у именски простор Википедије (Википедија:Тим/подела рада), пошто је "тим" именски простор именице "тим". (2) Ипак, нема потребе да ова страна стоји испод главног чланка (Википедија:Тим/подела рада), јер је основна, па треба да стоји у оквиру основног чланка (Википедија:Тим). --Милош Ранчић (разговор) 20:01, 1 Апр 2005 (CEST)
  • Чини ми се да сам пре пола године отворио страну са сличним садржајем. Ко је и кад нађе (мада мислим да је веза и са насловне стране), нека пријави, па да је интегришемо у ову страну (и ону обришемо). --Милош Ранчић (разговор) 20:01, 1 Апр 2005 (CEST)

Посао - Потребни чланциУреди

Било би добро када би сваки тим себи задао задатак да сређује и одржава део на Википедија:Потребни чланци, то обухвата дописивање нових потребних чланака као и уклањање са списка већ написаних, тј. постојећих. Дакле, сваки тим који је иоле активан може да дода једну реченицу у својој потстраници под насловом Задаци и краће упутство или смерницу за одржавање овога. --СашаСтефановић 21:56, 15. мај 2006. (CEST)

По мојим прорачунима, не рачунајући ову поруку, трећа порука би се овдје требала појавити 1. јула 2007. :)) --Бановић 22:04, 15. мај 2006. (CEST)
Ко шта воли, то и пише. Једино, златно правило. Глупост је и мислити о неким већим акцијама, кад ни на најпростијој акцији и стога веома доброј, Википедија:Један чланак дневно, није се у стању испунити норма, иако се има тај избор, да се пише по жељи. Како онда очекивати да људи праве чланке који су им сервирани у групи.--Бановић 22:04, 15. мај 2006. (CEST)
Имам осећај да ме ниси у потпуности разумео, нисам рекао да корисници у одређеном тиму пишу чланке, него да сређују, тј. одржавају страницу Википедија:Потребни чланци из области која је иста, или слична у тиму у ком су пријављени. Значи ништа, као и све остало на Вики, није обавезно, само мислим да би било добро напоменути. --СашаСтефановић 22:12, 15. мај 2006. (CEST)

Стручне групеУреди

Пре свега, ово је одговор на Славенов коментар на Википедија:Трг/Техника, али се тиме отворило једно важно питање, а овде је место за разговор о томе. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:12, 29. новембар 2006. (CET)

Дакле, неопходно нам је да уђемо у виши степен организовања у односу на који се сада налазимо. То "виши" искључиво се тиче не чак ни ефикаснијег рада, него потребе да уопште функционишемо у све већем и већем броју. Нисмо више друштво пријатеља који се међусобно савршено разумемо и можемо да решимо расправе искључиво на личном договору. Појављује се потреба да функционишемо као велика заједница (има бар једно 100 људи који периодично уређују српску Википедију) са одређеним међусобним договорима. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:12, 29. новембар 2006. (CET)

Стручне групе никако нису "стручна таборизација", већ представљају покушај да регулишемо одређене области временом, како добијамо довољан број људи који могу обрађивати неку област. Сада имамо потенцијал за стручну групу из биологије и њу треба оформити. Сада имамо и потенцијал за стручну групу из језика (без мене; довољни су Ђорђе Божовић, Форд и Делић) и то треба учинити, такође. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:12, 29. новембар 2006. (CET)

При свему томе, био бих изузетно задовољан када питањима везаним за језик не бих морао уопште да се бавим. Штавише, када би једна по једна област којом се бавим кад нико неће била мењана групом која се тиме бави. Неопходно нам је да имамо створене стабилне темеље заједнице овде. Много је боље бити у ситуацији у којој можемо да радимо креативно на Википедији, уместо да се изнова и изнова злопатимо сваком појединачном ствари, од којих је бар једно 70-80% могло већ одавно системски да се реши. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:12, 29. новембар 2006. (CET)

ОК. Мислим да се сличне групе већ спонтано формирају и да не треба људима наметати обавезе неком бирократијом, пошто људи генерално не воле неке обавезе. :) Иначе, моја критика на сличне стручне групе, уколико би биле бирократски успостављене, се састоји у томе да сматрам да не треба да имају посљедњу ријеч о стварима које су можда дискутабилне и у самом домену одређене струке. Дакле, више сам за дијалог, спонтаност и флексибилност у раду на пројекту, пошто је пројекат као што је Википедија, немогуће уредити „министарствима“. Пројекат је динамичан, захтјева флексибилност од свих и не подноси „пирамидалне бирократије“. Треба сви о свему да разговарамо, дајемо приједлоге, могућа рјешења, свачије мишљење је овдје релавантно (наравно уколико се не ради о неком абнормалном понашању), тако да треба видјети како се уклапају нови корисници, помоћи им са недоумицама и ширити заједницу сваки дан више. Што више људи на пројекту, то ће бити више квалитетних чланака. --Славен Косановић {разговор} 23:39, 29. новембар 2006. (CET)

Проблеми са садржајем чланака, нетачности, сукоби и остало, треба ријешавати на страницама за разговор истих. Корисници који се разумију добро у одређену струку, наравно треба да се укључе у расправе и дају своје приједлоге измјена итд. Било је много критика типа: „Их лакше је написати нови чланак него исправљати неки који је пун бесмислица“. Слажем се. Али, тај неко ко сматра да може да напише добар нови чланак нека га слободно напише и замјени за стари. Мислим да неки користе то као изговор..., то ми се наравно не допада, а има ту мало и сујете у стилу, их требао сам бити ја први у постављању чланка... --Славен Косановић {разговор} 23:48, 29. новембар 2006. (CET)

Осим тога, скоро сви сукоби око садржаја чланака се дешавају на „политички офарбаним чланцима“, нажалост. Кажем нажалост пошто контам, камо среће да има сукоба на осталим чланцима, јер би то значило да је људима стало до енциклопедије и шта пише у осталим чланцима, те да им је стало да се интелектуално надограђују и не да се баве глупом политиком. Камо среће да се људи препиру око, рецимо квантне механике... --Славен Косановић {разговор} 00:02, 30. новембар 2006. (CET)

Дакле, када дођемо до тог стадијума развоја, гдје ће људи дискутовати око садржаја у чланцима као квантна механика, онда можемо рећи да смо права заједница енциклопедиста. До тада има још пуно посла... --Славен Косановић {разговор} 00:04, 30. новембар 2006. (CET)

Затим, многи „стручњаци“ за разне области су прилично осјетљиви, ако се не ради онако како они мисле да треба. Многи, неће да доприносе на слободну енциклопедију, јер се садржај може мјењати, а неки сматрају да је оно што они напишу „божија заповјест“. Ја сам имао наставника у средњој школи који је говорио „бог зна за пет, ја за четири, а ти неможеш добити више од тројке..., али ево ти сад двојка, јер твоје знање мора бити два степена испод мог...“ :) Такође, многи који код нас заврше неки факултет мисле да су већ ухватили Бога за јаја. На Западу они који заврше факултет данас почињу као конобари у најбољем случају..., док се не истакну у својој области неким научним радом. --Славен Косановић {разговор} 00:19, 30. новембар 2006. (CET)

Овде се уопште не слажем, на пуно начина, нити мислим да се знање сме релативизовати. Једино питање је шта је мерило знања, али ако ти је тај наставник предавао рецимо физику, сигуран сам да је ипак знао физику боље од тебе. Не видим како то не разумеш, али у наведеним околностима, оно што наставник физике напише на средњошколском часу јесте ”Божија заповест”, и чињеница да на Википедији свако може да брља по чланцима о којима нема појма јесте проблем (који је инхерентан нашем начину уређивања и који прихватамо јер он доноси много веће и важније предности, али ипак јесте проблем) на који ће наравно бити посебно осетљиви људи који знају шта причају (случај Мацура, случај Бошко). Другим речима ово што Милош објашњава мени има савршеног смисла и у савршеном свету не би уопште требало да се наглашава или формализује већ би се напросто уважавало свачије знање и искуство. У том смислу мени се ипак чини да је за заједницу наше величине погодније решење у којем ми неформално знамо ко шта зна и не петљамо се у ствари о којима немамо појма, односно, смо спремни да по таквим питањима послушамо некога ко о томе зна бесконачно више. (Мада, морам да кажем, на ову case sensitive тему, стварно не видим око чега е прави велика фрка и шта фали овоме што сада имамо :) мада ћу радо да отћутим ако имамо стручњака за енциклопедистику :)))) --Dzordzm 00:55, 2. децембар 2006. (CET)
Не слажеш зато што ниси схватио поенту приче. :) Овдје ја уопште нисам имао намјеру да релативизујем знање некога ко га посједује, него да релативизујем начин на који би неко „наметнуо или преносио своје знање“. Више пута сам рекао и сто посто сам сигуран у то, да никоме неће пасти напамет да мјења било који стручно написан чланак, ако се не разумије у оно што ту пише, тачније ако не посједује знање које му помаже да уочи неке детаље које би можда било прикладније рећи на други начин, а да говоре исто, проширити садржај, итд. Не видим ниједан ваљан разлог зашто неко ко је способан, „посједује знање“ из одређене области, не би проширио, преправио, замјенио комплетан чланак за своју верзију, ако сматра да је тако боље. Такође, не видим ниједан ваљан разлог зашто неко ко је средњошколац, студент, или чак само љубитељ одређене тематике, не би имао право да напише неки чланак из области која га интересује, прошири неку клицу, или недовољно развијен чланак, уједно прошири своје сазнање, па чак и ако та његова верзија није најбољег квалитета. Слажем се са приједлогом проф. Мацуре да би корисници требали да ураде „домаћи задатак“, а то подразумјева сакупљање прикладне литературе из више извора, анализа и селекција грађе за чланак, процесовање тог материјала и на крају, уобличавање енциклопедијског чланка. Том методологијом би се број „нетачности“ свео на разуман минимум, а у многим случајевима их не би ни било. Дакле, било ко жели да се стварно квалитетно позабави једном одредницом, може комотно да заборави на штанцање чланака. Што се тиче тог мог наставника, и таквог приступа рада са ученицима и студентима, ја бих такве послао у џунглу да подучавају орангутане и да се диве својом супериорирношћу над њима. Такви професори, учитељи и наставници нису за образовни систем ниједне државе, то су једноставно идиоти. --Славен Косановић {разговор} 04:49, 2. децембар 2006. (CET)
Схватам да је поента твоје приче у томе да се таквом телу не треба дати нека извршна власт. Какогод, имамо онда проблем у томе да стандардно можемо бити блокирани по неком питању доста дуго, јер, као и у овом случају (мала слова на почетку), постоји лимит до ког неко може инсистирати на некој ствари која би допринела стручнијем раду на српској Википедији. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:18, 30. новембар 2006. (CET)
Ја ту видим два решења: (1) Да постоји могућност опозива такве одлуке од нпр. стране заједнице, као и у самоконтроли конкретне стручне групе. Пре свега, свака стручна група би у односу на своја правила морала прво да коснтатује да ли је једно питање у њеном домену или није, тј. да ли се сматра надлежном. Потом, чак и да стручна група донесе такву неку одлуку, постојала би могућност опозива исти, с тим да би заједница онда морала да гласа са једно 60-70% против такве одлуке. У овом случају, свака одлука неке стручне групе би била примењивана тек две недеље од њеног доношења за које време би постојала могућност да се покрене гласање за опозив одлуке (дакле, најдуже би 21 дан та одлука била одложена). (2) Постоји и могућност самоконтроле нас који нисмо у таквој групи под правилом Закерај само ако баш сматраш да је то битно!. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:18, 30. новембар 2006. (CET)
Видим да се прича своди на тему casesensitive, да или не у конкретном случају. А зашто не би направили пробу на једној тест Вики, па ако се покаже да имплементација не утиче значајно на уређивање Википедије, онда покренемо причу о имплементирању. Опет кажем, ја јесам за писмен рад на пројекту, увијек сам и био, те ту нема спора, али бих волио да значајне имплементације, прије него их предложимо девелоперима, прво истестирамо у реалном окружењу, пустимо људе да пробају, дају своје мишљење о користи, тачније usability. Дакле, против сам „напрасних“ имплементација, без тестирања и проба са људима који ће на крају крајева свакодневно да се сусрећу са сличном имплементацијом. Било који софтвер, или имплементација треба да се ради у сарадњи са крајњим корисницима. Много је лакше радити на тај начин, него се послије сусретати са оштрим критикама, препирањима и дискусијама на тему. Дакле, показати људима како ће ствар да функционише, радити у сарадњи с њима. На тај начин се „млатну двије муве једним ударцем“. --Славен Косановић {разговор} 13:34, 30. новембар 2006. (CET)
Славене, скрећеш са теме :) Овде сам ставио посебну тему која се не тиче конкретно малих и великих слова. Ова конкретна ствар није никакав биг дил, може се живети с њом, а и ако дође до тога, потпуно ми је јасно да је у овој ситуацији цела прича управо на мени (прављење бота, пре свега), тако да ће то сигурно остати (чак и да прође) нерешено бар наредних неколико месеци (осим ако се не појави неко други вољан). Дакле, нема то везе са овим овде делом. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)
Оно што се показало приликом те моје иницијативе јесте да сам добио одмах три одговора у стилу "па, мени је овако лепше" и где сам тек после инсистирања на релевантним разлозима добио разложан одговор од Рејнмена; дакле, после солидног времена сам добио ма шта са чим се дало аргументовано расправљати. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)
Таква ситуација на једној енциклопедији једноставно није допустива. Поновићу да принцип нашег рада јесте сјајан, да су овде средњошколци изузетно важни чланови заједнице, а да међу најзначајнијим српским Википедијанцима и даље сматрам Бонза, који је далеко од ма каквог стручњака. Притом, и ја сам сам врло осетљив на приче о експертима илити стручњацима који свет посматрају елитистички. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)
Али, ми се овде бавимо стварањем енциклопедије и то никако не смемо заборавити и никако нас не сме заварати наш модел рада (који, успут, јесте супериоран) и од њега да стварамо неки мит о "демократичном/анархистичком стварању енциклопедије". (Запази да ја јесам анархиста, али сам потпуно свестан разлике између градње слободног друштва и градње знања.) --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)
Дакле, ствар је у покушајима да ипак не скренемо у ћорсокак градње друштва уместо градње знања. Први сам ко одустаје од својих жеља када је клима у заједници против њих, али на неким местима морамо да повучемо јасну разлику између својих и наших жеља и једноставне чињенице да ми овде градимо енциклопедију. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)
И да се вратим на тему: Стручне групе треба да имају пресудне улоге у садржају који је неупитно у домену те стручне групе. С друге стране, подразумева се да стручне групе не могу нити смеју да имају политичку контролу над пројектом јер им то и није смисао. Политичку контролу може имати само заједница, а политичка воља заједнице се налази искључиво у именском простору "Википедија:". --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)

Мени се чини да ћемо у најскорије време морати да ограничимо максималну дозвољену дужину постова на овим странама :РРРР --¡¿Кале?! 01:30, 2. децембар 2006. (CET)

Милоше, уопште не видим у чему је проблем, Ја сам само рекао да те групе не треба бирократски успостављати. Дакле, ако имамо пет, не морају бити пет могу и три, корисника који су стручни за неку област, па брате нек се организују и нек је обрађују, ово је слободна енциклопедија. Ја само тврдим да ми немамо пуно стручних људи, тачније имамо појединце који се повремено баве неком облашћу, а неки више воле да уређују чланке који нису од њихове струке. Не видим да ће ико протестовати ако неко направи неки стручан чланак за неку одредницу и замјени га за неки који је ”недовољно обрађен”, или неквалитетан. Проблем са стручним чланцима је што они захтијевају вријеме да би се квалитетно урадили, овдје сада већином преводимо са енглеске и других Википедија, па то изгледа као „лако је то“. Није лако, знам из личног искуства. Да би написао један стручан и квалитетан чланак, треба ти вријеме, најмање седам дана, зависно од одреднице, дакле не говорим овдје о превођењу. Дакле, или има више људи који се заузму да обраде једну одредницу, или један корисник сам мора да уложи вријеме да би је квалитетно обрадио. --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)
Ми овдје причамо о неким хипотетичким стручним групама, јер у стварности оне не постоје. Нема пет корисника који обрађују једну исту тематику, а камоли пет стручњака за сваку...? ако ја нисам замјетио тај нагли прилив стручњака молио бих да ми неко укаже на њих. --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)
Ја лично немам везе са анархизмом. :) Не знам ни шта значи ријеч „анархизам“? :) Дакле, разумијем шта желиш да кажеш, али уједно говорим да не постоје препреке да се људи саморганизују у тимове и обрађују тематике од струке. Напротив, стално покушавамо да анимирамо људе да стварају тимове. Не вјерујем да ће неко ко се не разумије у квантну механику, доћи да исправља људе који се разумију, Једноставно сличан проблем се још није десио овдје на овој Википедији. Али исто тако не прихватам да људима који нису од струке ”забранимо” да се баве темама које не разумију довољно, поготово не ако чланак уопште не постоји. Ако има грешки неко ко се разумије у тематику ће већ исправити, или замјенити бољим. --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)
Што се тиче теме case sensitive, дакле радите како хоћете, али мислим да се неће нимало допасти девелоперима та идеја. Биће потребно репрогамирати и претрагу, а ја видим потпуно сулудо правити за свако преусмјерење, још по једно малим и великим почетним словом, зависно од случаја, па макар то радио и бот. Дакле, мој став је да би било пожељно прво истестирати имплементацију на једној тест Вики, па тек онда предложити девелоперима. --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)
На крају стално причамо о некој политици, али једноставно политика не постоји овдје. Зна се тачно шта је циљ овог пројекта, он већ има своје дефинисане смјернице и правила, и све што иде против тог циља једноставно, на крају бива одстрањено. Е сад ако то зовемо политиком, онда ОК. :) --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)

Само да додам да сам пребацио дискусију са трга овде јер мислим да је много боље пошто ово није била општа дискусија, а најискреније није ми се дало читати јер је огромно, видим да се спомиње хиљаду ствари а најмање оно што треба. Стога сам и пребацио овде да не би без безе крчило трг. Хвала на разумевању. --СашаСтефановић 05:03, 2. децембар 2006. (CET)


Стручне групе 2Уреди

Мало сам поделио зарад лакшег писања... --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Мислим да је јасно да су тимови као наша концепција мртва ствар. Гомила људи се пријавила за све и свашта (укључујући и мене), а да ово не функционише као место за координацију. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Такође, моја идеја јесте сродна овој идеји, али није идентична и функционално није могуће да тимови прерасту у стручне групе/одборе који би имали и предусну улогу у конкретном садржају. У тим се може пријавити свако, без обзира на то да ли зна или само хоће да зна или само мисли да зна. (Има таквих случајева на основној страни.) --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Никога не треба присиљавати, али, као што рекох, имамо већ (сад сам схватио) чак четири особе довољно стручне за неки будући стручни одбор за језик и лингвистику (Башић је, очигледно, довољно упућен), имамо и троје који знају биологију, имамо и више него довољно људи упућених у програмирање... Једноставно, треба основати оне одборе за које имамо људе; а они би нпр. дали своје представнике за покривање осталих питања; с тим што ти који покривају "остала питања" не би имали никакву извршну власт, већ само саветодавну. Такође, ово се уклапа и у то да створимо у одређеном тренутку неко саветодавно тело (Никола је предложио себе и мене; ја сам за то да размислимо о још понеком; можда Џорџу и Каштеру итд.) које би могло бити питано и за одлуке администратора и за одлуке тих стручних одбора и које би дало своје мишљење (нпр. "због тога и тога сматрамо да одбор није у праву и препоручујемо да тему још једном обради"), али без могућности да те одлуке буду извршне (у конкретном случају, стручна група би могла да одбије да још једном обради тему). --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Лакше је имати кога питати него немати. Лакше је када водиш неки спор имати ауторитет знања који ће ти дати ваљан и одговарајући савет и који ће преломити незгодну ситуацију. Много бисмо мање времена проводили препирући се око глупости када бисмо имали довољан број стручних група/одбора/савета, тј. какогод већ. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

И, на крају, уопште ми се не свиђа што је ово пренето ван Трга, јер сам га тамо ставио због веће партиципације људи, а то зато што је у питању битна ствар за уређивачку политику Википедије. Ако смара дужина, заобиђите са читањем. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Уствари једине области гдје се ми често препиремо су оне везане за политику, односно оне у које је на неки начин умјешана политика. Додао бих ту, још понеку дискусију око транскрипција и то је отприлике то. Немам ништа против тога да се људи организују по струци ни да организују области своје струке, категорије, начин писања чланака и сл. Тимови нису били замишљени као „стручни савјети“ него мјесто гдје би се корисници заинтересовани за неку област организовали за рад. Е сада, такође не видим проблем да стручни сарадници пројекта успоставе, организују своје области, дају смјернице за писање чланака и коригују оно што сматрају да није у реду, па чак и направе посебне странице у ту сврху, како год да се звале у именском простору Википедија. Такође, људи о којима говориш да би требали да буду чланови сличне стручне групе, већ имају ауторитет на пројекту за своје области. Временом, када се буде скупљаљло више људи на пројекту, те групе ће се спонатно формирати. Било ко почне да чита чланке, рецимо из биологије, Тснене, или Влодзимиерца, одмах може да уочи да је на њима радио неко ко се разумије, тачније ко је стручан за тематику. Оно што ја тврдим је, да не постоји ниједан ваљан разлог да неко коме је биологија хоби, или је студент, не би могао да уређује неки чланак из биологије, јер није „стручњак“..., наравно под условом да уради горенаведени „домаћи“. :) --Славен Косановић {разговор} 17:59, 2. децембар 2006. (CET)
Такође, не знам што Саша премјести ову дискусију..., јер и ја сам мишљења да људи који нису заинтересовани за тему могу ладно да је заобиђу. --Славен Косановић {разговор} 17:59, 2. децембар 2006. (CET)

Ако сад немамо проблема око тога, не значи ни да их нећемо имати у будућности. Не морамо конципирати ствар превише формално, али је свакако неопходно да нови сарадници на српској Википедији која буде имала више хиљада активних сарадника (а то није нека посебна научна фантастика) -- могу да знају коме да се обрате и ко у заједници ужива неспорни ауторитет из конкретне области; као и да макар и неформално правило буде да мишљење оних који су упућени у област поштовано. За то нису довољни тимови, већ је потребно макар и имплицитно делегирање одговорности на експлицитно указане особе. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:12, 2. децембар 2006. (CET)

Ево за примјер, ти би требао да организујеш једну страницу, гдје би поставио хијерархијски структуру лингвистике као области, направиш смјернице за писање чланака, заједно са Башићем, Делићем и Ђорђетом, организујете се по тематикама, ставите себи задатке које треба одрадити, мали ријечник спорних појмова, итд. Мислим да се ауторитет најбоље стиче дјеловањем и сарадњом. Тако слично може да уради Џорџ за математику, Мацура за физичку хемију, итд. Дакле, неко ко жели да пише о некој од тих тема имао би приличну јасну идеју гдје да се обрати, како да почне, шта му треба од литературе и којој категорији припада одредница коју жели да обради. Што се мене тиче то могу бити сасвим нове странице невезано од тимова у именском простору Википедја. Апстрактно, бирократско успостављање ауторитета не функционише ни на једној Википедији. За примјер у реалном свијету, један стручњак за неку област који није написао ниједно научно дјело из своје области, књигу, научни чланак, итд. не ужива статус ауторитета у академском свијету. Тако исто овдје на енциклопедији, ауторитети се намећу дјеловањем и радом на пројекту. Хоћу да кажем, да људи треба да имају мјесто гдје могу да се обрате, да виде такође да постоји стварна структура људи који се баве одређеном тематиком, итд. Не видим како замишљаш да правиш стручне групе за неку будућност гдје ће бити хиљаду корисника на Википедији, тачније откуд ми знамо да можда у будућности неће доћи неки нови људи, неки који су сада ту можда неће више радити на пројекту, и како да правиш стручне групе за области гдје нема стручњака тренутно? Како год, ја упорно тврдим да уопште нема проблема у областима, као што су физика, математика, хемија, биологија и да се људи већ обраћају стручњацима које имамо и траже мишљење од њих. Што се тиче лингвистике, мислим да нема проблема око значења, рецимо ријечи семантика, али проблем ће да настане када се нека лингвистичка тема пресјеца са политиком. Слично је и са историјом..., гдје такође имамо двије званичне историје... Историју комуниста и историју монархиста... Е сад ко је тај ко би био ауторитет за сва политичка питања која се сијеку са разним областима друштвених наука... хехехе, баш би таквог волио да видим. :) --Славен Косановић {разговор} 19:59, 2. децембар 2006. (CET)

Коментар на квалитетне чланке и контрапредлогУреди

Сад нешто (поново) читам овај концепт и чудим се да нико није препознао да 95% од ових дефиниција у ствари дефинише појам енциклопедијски чланак и да се, као што су многи гласачи препознали, доста ствари подразумијева.

Пошто се википедија на српском на жалост, не може баш подичити просјечним супер квалитетом чланака, признајем да је потребно нешто по том питању урадити и издвојити лоше од осталог. За то мислим да је потребно размислити о мање бирократском поступку побољшавања квалитета и означавања чланака као лоше и остале, што у основи, путем етикета већ постоји, али не комплетно и евидентно прецизирано шта недостаје. Посебно недостаје сталан тим, који би се тим бавио и водио евиденцију о урађеном послу. Ја сам вољан да са (најмање) 5-6 других преузмем обраду (евиденцију, читање и евтл. етикетирање) неозначених чланака. Посао би дакле био, по неком критеријуму подијељен на чланове тима, са крајњим циљем 100%-тне обраде свих чланака. Прецизније идеје су добродошле као и пријава добровољаца.

Ако ова иницијатива успије, мислим да неће доћи у конфликт са пројектом/концептом квалитетних чланака (ако успије). --Kaster (разговор) 15:27, 28. децембар 2007. (CET)

Врати ме на страницу пројекта „Тим/Архива 1”.