Разговор о Википедији:Тим/Архива 1

Констатација

• Да констатујем да сам: (1) Тим:Подела рада померио у именски простор Википедије (Википедија:Тим/подела рада), пошто је "тим" именски простор именице "тим". (2) Ипак, нема потребе да ова страна стоји испод главног чланка (Википедија:Тим/подела рада), јер је основна, па треба да стоји у оквиру основног чланка (Википедија:Тим). --Милош Ранчић (разговор) 20:01, 1 Апр 2005 (CEST)
• Чини ми се да сам пре пола године отворио страну са сличним садржајем. Ко је и кад нађе (мада мислим да је веза и са насловне стране), нека пријави, па да је интегришемо у ову страну (и ону обришемо). --Милош Ранчић (разговор) 20:01, 1 Апр 2005 (CEST)

Посао - Потребни чланци

Било би добро када би сваки тим себи задао задатак да сређује и одржава део на Википедија:Потребни чланци, то обухвата дописивање нових потребних чланака као и уклањање са списка већ написаних, тј. постојећих. Дакле, сваки тим који је иоле активан може да дода једну реченицу у својој потстраници под насловом Задаци и краће упутство или смерницу за одржавање овога. --СашаСтефановић • 21:56, 15. мај 2006. (CEST)

По мојим прорачунима, не рачунајући ову поруку, трећа порука би се овдје требала појавити 1. јула 2007. :)) --Бановић 22:04, 15. мај 2006. (CEST)

Ко шта воли, то и пише. Једино, златно правило. Глупост је и мислити о неким већим акцијама, кад ни на најпростијој акцији и стога веома доброј, Википедија:Један чланак дневно, није се у стању испунити норма, иако се има тај избор, да се пише по жељи. Како онда очекивати да људи праве чланке који су им сервирани у групи.--Бановић 22:04, 15. мај 2006. (CEST)

Имам осећај да ме ниси у потпуности разумео, нисам рекао да корисници у одређеном тиму пишу чланке, него да сређују, тј. одржавају страницу Википедија:Потребни чланци из области која је иста, или слична у тиму у ком су пријављени. Значи ништа, као и све остало на Вики, није обавезно, само мислим да би било добро напоменути. --СашаСтефановић • 22:12, 15. мај 2006. (CEST)

Стручне групе

Пре свега, ово је одговор на Славенов коментар на Википедија:Трг/Техника, али се тиме отворило једно важно питање, а овде је место за разговор о томе. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:12, 29. новембар 2006. (CET)

Дакле, неопходно нам је да уђемо у виши степен организовања у односу на који се сада налазимо. То "виши" искључиво се тиче не чак ни ефикаснијег рада, него потребе да уопште функционишемо у све већем и већем броју. Нисмо више друштво пријатеља који се међусобно савршено разумемо и можемо да решимо расправе искључиво на личном договору. Појављује се потреба да функционишемо као велика заједница (има бар једно 100 људи који периодично уређују српску Википедију) са одређеним међусобним договорима. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:12, 29. новембар 2006. (CET)

Стручне групе никако нису "стручна таборизација", већ представљају покушај да регулишемо одређене области временом, како добијамо довољан број људи који могу обрађивати неку област. Сада имамо потенцијал за стручну групу из биологије и њу треба оформити. Сада имамо и потенцијал за стручну групу из језика (без мене; довољни су Ђорђе Божовић, Форд и Делић) и то треба учинити, такође. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:12, 29. новембар 2006. (CET)

При свему томе, био бих изузетно задовољан када питањима везаним за језик не бих морао уопште да се бавим. Штавише, када би једна по једна област којом се бавим кад нико неће била мењана групом која се тиме бави. Неопходно нам је да имамо створене стабилне темеље заједнице овде. Много је боље бити у ситуацији у којој можемо да радимо креативно на Википедији, уместо да се изнова и изнова злопатимо сваком појединачном ствари, од којих је бар једно 70-80% могло већ одавно системски да се реши. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:12, 29. новембар 2006. (CET)

ОК. Мислим да се сличне групе већ спонтано формирају и да не треба људима наметати обавезе неком бирократијом, пошто људи генерално не воле неке обавезе. :) Иначе, моја критика на сличне стручне групе, уколико би биле бирократски успостављене, се састоји у томе да сматрам да не треба да имају посљедњу ријеч о стварима које су можда дискутабилне и у самом домену одређене струке. Дакле, више сам за дијалог, спонтаност и флексибилност у раду на пројекту, пошто је пројекат као што је Википедија, немогуће уредити „министарствима“. Пројекат је динамичан, захтјева флексибилност од свих и не подноси „пирамидалне бирократије“. Треба сви о свему да разговарамо, дајемо приједлоге, могућа рјешења, свачије мишљење је овдје релавантно (наравно уколико се не ради о неком абнормалном понашању), тако да треба видјети како се уклапају нови корисници, помоћи им са недоумицама и ширити заједницу сваки дан више. Што више људи на пројекту, то ће бити више квалитетних чланака. --Славен Косановић {разговор} 23:39, 29. новембар 2006. (CET)

Проблеми са садржајем чланака, нетачности, сукоби и остало, треба ријешавати на страницама за разговор истих. Корисници који се разумију добро у одређену струку, наравно треба да се укључе у расправе и дају своје приједлоге измјена итд. Било је много критика типа: „Их лакше је написати нови чланак него исправљати неки који је пун бесмислица“. Слажем се. Али, тај неко ко сматра да може да напише добар нови чланак нека га слободно напише и замјени за стари. Мислим да неки користе то као изговор..., то ми се наравно не допада, а има ту мало и сујете у стилу, их требао сам бити ја први у постављању чланка... --Славен Косановић {разговор} 23:48, 29. новембар 2006. (CET)

Осим тога, скоро сви сукоби око садржаја чланака се дешавају на „политички офарбаним чланцима“, нажалост. Кажем нажалост пошто контам, камо среће да има сукоба на осталим чланцима, јер би то значило да је људима стало до енциклопедије и шта пише у осталим чланцима, те да им је стало да се интелектуално надограђују и не да се баве глупом политиком. Камо среће да се људи препиру око, рецимо квантне механике... --Славен Косановић {разговор} 00:02, 30. новембар 2006. (CET)

Дакле, када дођемо до тог стадијума развоја, гдје ће људи дискутовати око садржаја у чланцима као квантна механика, онда можемо рећи да смо права заједница енциклопедиста. До тада има још пуно посла... --Славен Косановић {разговор} 00:04, 30. новембар 2006. (CET)

Затим, многи „стручњаци“ за разне области су прилично осјетљиви, ако се не ради онако како они мисле да треба. Многи, неће да доприносе на слободну енциклопедију, јер се садржај може мјењати, а неки сматрају да је оно што они напишу „божија заповјест“. Ја сам имао наставника у средњој школи који је говорио „бог зна за пет, ја за четири, а ти неможеш добити више од тројке..., али ево ти сад двојка, јер твоје знање мора бити два степена испод мог...“ :) Такође, многи који код нас заврше неки факултет мисле да су већ ухватили Бога за јаја. На Западу они који заврше факултет данас почињу као конобари у најбољем случају..., док се не истакну у својој области неким научним радом. --Славен Косановић {разговор} 00:19, 30. новембар 2006. (CET)

Овде се уопште не слажем, на пуно начина, нити мислим да се знање сме релативизовати. Једино питање је шта је мерило знања, али ако ти је тај наставник предавао рецимо физику, сигуран сам да је ипак знао физику боље од тебе. Не видим како то не разумеш, али у наведеним околностима, оно што наставник физике напише на средњошколском часу јесте ”Божија заповест”, и чињеница да на Википедији свако може да брља по чланцима о којима нема појма јесте проблем (који је инхерентан нашем начину уређивања и који прихватамо јер он доноси много веће и важније предности, али ипак јесте проблем) на који ће наравно бити посебно осетљиви људи који знају шта причају (случај Мацура, случај Бошко). Другим речима ово што Милош објашњава мени има савршеног смисла и у савршеном свету не би уопште требало да се наглашава или формализује већ би се напросто уважавало свачије знање и искуство. У том смислу мени се ипак чини да је за заједницу наше величине погодније решење у којем ми неформално знамо ко шта зна и не петљамо се у ствари о којима немамо појма, односно, смо спремни да по таквим питањима послушамо некога ко о томе зна бесконачно више. (Мада, морам да кажем, на ову case sensitive тему, стварно не видим око чега е прави велика фрка и шта фали овоме што сада имамо :) мада ћу радо да отћутим ако имамо стручњака за енциклопедистику :)))) --Dzordzm 00:55, 2. децембар 2006. (CET)

Не слажеш зато што ниси схватио поенту приче. :) Овдје ја уопште нисам имао намјеру да релативизујем знање некога ко га посједује, него да релативизујем начин на који би неко „наметнуо или преносио своје знање“. Више пута сам рекао и сто посто сам сигуран у то, да никоме неће пасти напамет да мјења било који стручно написан чланак, ако се не разумије у оно што ту пише, тачније ако не посједује знање које му помаже да уочи неке детаље које би можда било прикладније рећи на други начин, а да говоре исто, проширити садржај, итд. Не видим ниједан ваљан разлог зашто неко ко је способан, „посједује знање“ из одређене области, не би проширио, преправио, замјенио комплетан чланак за своју верзију, ако сматра да је тако боље. Такође, не видим ниједан ваљан разлог зашто неко ко је средњошколац, студент, или чак само љубитељ одређене тематике, не би имао право да напише неки чланак из области која га интересује, прошири неку клицу, или недовољно развијен чланак, уједно прошири своје сазнање, па чак и ако та његова верзија није најбољег квалитета. Слажем се са приједлогом проф. Мацуре да би корисници требали да ураде „домаћи задатак“, а то подразумјева сакупљање прикладне литературе из више извора, анализа и селекција грађе за чланак, процесовање тог материјала и на крају, уобличавање енциклопедијског чланка. Том методологијом би се број „нетачности“ свео на разуман минимум, а у многим случајевима их не би ни било. Дакле, било ко жели да се стварно квалитетно позабави једном одредницом, може комотно да заборави на штанцање чланака. Што се тиче тог мог наставника, и таквог приступа рада са ученицима и студентима, ја бих такве послао у џунглу да подучавају орангутане и да се диве својом супериорирношћу над њима. Такви професори, учитељи и наставници нису за образовни систем ниједне државе, то су једноставно идиоти. --Славен Косановић {разговор} 04:49, 2. децембар 2006. (CET)

Схватам да је поента твоје приче у томе да се таквом телу не треба дати нека извршна власт. Какогод, имамо онда проблем у томе да стандардно можемо бити блокирани по неком питању доста дуго, јер, као и у овом случају (мала слова на почетку), постоји лимит до ког неко може инсистирати на некој ствари која би допринела стручнијем раду на српској Википедији. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:18, 30. новембар 2006. (CET)

Ја ту видим два решења: (1) Да постоји могућност опозива такве одлуке од нпр. стране заједнице, као и у самоконтроли конкретне стручне групе. Пре свега, свака стручна група би у односу на своја правила морала прво да коснтатује да ли је једно питање у њеном домену или није, тј. да ли се сматра надлежном. Потом, чак и да стручна група донесе такву неку одлуку, постојала би могућност опозива исти, с тим да би заједница онда морала да гласа са једно 60-70% против такве одлуке. У овом случају, свака одлука неке стручне групе би била примењивана тек две недеље од њеног доношења за које време би постојала могућност да се покрене гласање за опозив одлуке (дакле, најдуже би 21 дан та одлука била одложена). (2) Постоји и могућност самоконтроле нас који нисмо у таквој групи под правилом Закерај само ако баш сматраш да је то битно!. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:18, 30. новембар 2006. (CET)

Видим да се прича своди на тему casesensitive, да или не у конкретном случају. А зашто не би направили пробу на једној тест Вики, па ако се покаже да имплементација не утиче значајно на уређивање Википедије, онда покренемо причу о имплементирању. Опет кажем, ја јесам за писмен рад на пројекту, увијек сам и био, те ту нема спора, али бих волио да значајне имплементације, прије него их предложимо девелоперима, прво истестирамо у реалном окружењу, пустимо људе да пробају, дају своје мишљење о користи, тачније usability. Дакле, против сам „напрасних“ имплементација, без тестирања и проба са људима који ће на крају крајева свакодневно да се сусрећу са сличном имплементацијом. Било који софтвер, или имплементација треба да се ради у сарадњи са крајњим корисницима. Много је лакше радити на тај начин, него се послије сусретати са оштрим критикама, препирањима и дискусијама на тему. Дакле, показати људима како ће ствар да функционише, радити у сарадњи с њима. На тај начин се „млатну двије муве једним ударцем“. --Славен Косановић {разговор} 13:34, 30. новембар 2006. (CET)

Славене, скрећеш са теме :) Овде сам ставио посебну тему која се не тиче конкретно малих и великих слова. Ова конкретна ствар није никакав биг дил, може се живети с њом, а и ако дође до тога, потпуно ми је јасно да је у овој ситуацији цела прича управо на мени (прављење бота, пре свега), тако да ће то сигурно остати (чак и да прође) нерешено бар наредних неколико месеци (осим ако се не појави неко други вољан). Дакле, нема то везе са овим овде делом. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)

Оно што се показало приликом те моје иницијативе јесте да сам добио одмах три одговора у стилу "па, мени је овако лепше" и где сам тек после инсистирања на релевантним разлозима добио разложан одговор од Рејнмена; дакле, после солидног времена сам добио ма шта са чим се дало аргументовано расправљати. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)

Таква ситуација на једној енциклопедији једноставно није допустива. Поновићу да принцип нашег рада јесте сјајан, да су овде средњошколци изузетно важни чланови заједнице, а да међу најзначајнијим српским Википедијанцима и даље сматрам Бонза, који је далеко од ма каквог стручњака. Притом, и ја сам сам врло осетљив на приче о експертима илити стручњацима који свет посматрају елитистички. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)

Али, ми се овде бавимо стварањем енциклопедије и то никако не смемо заборавити и никако нас не сме заварати наш модел рада (који, успут, јесте супериоран) и од њега да стварамо неки мит о "демократичном/анархистичком стварању енциклопедије". (Запази да ја јесам анархиста, али сам потпуно свестан разлике између градње слободног друштва и градње знања.) --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)

Дакле, ствар је у покушајима да ипак не скренемо у ћорсокак градње друштва уместо градње знања. Први сам ко одустаје од својих жеља када је клима у заједници против њих, али на неким местима морамо да повучемо јасну разлику између својих и наших жеља и једноставне чињенице да ми овде градимо енциклопедију. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)

И да се вратим на тему: Стручне групе треба да имају пресудне улоге у садржају који је неупитно у домену те стручне групе. С друге стране, подразумева се да стручне групе не могу нити смеју да имају политичку контролу над пројектом јер им то и није смисао. Политичку контролу може имати само заједница, а политичка воља заједнице се налази искључиво у именском простору "Википедија:". --Милош Ранчић (р|причај!) 01:28, 2. децембар 2006. (CET)

Мени се чини да ћемо у најскорије време морати да ограничимо максималну дозвољену дужину постова на овим странама :РРРР --¡¿Кале?! 01:30, 2. децембар 2006. (CET)

Милоше, уопште не видим у чему је проблем, Ја сам само рекао да те групе не треба бирократски успостављати. Дакле, ако имамо пет, не морају бити пет могу и три, корисника који су стручни за неку област, па брате нек се организују и нек је обрађују, ово је слободна енциклопедија. Ја само тврдим да ми немамо пуно стручних људи, тачније имамо појединце који се повремено баве неком облашћу, а неки више воле да уређују чланке који нису од њихове струке. Не видим да ће ико протестовати ако неко направи неки стручан чланак за неку одредницу и замјени га за неки који је ”недовољно обрађен”, или неквалитетан. Проблем са стручним чланцима је што они захтијевају вријеме да би се квалитетно урадили, овдје сада већином преводимо са енглеске и других Википедија, па то изгледа као „лако је то“. Није лако, знам из личног искуства. Да би написао један стручан и квалитетан чланак, треба ти вријеме, најмање седам дана, зависно од одреднице, дакле не говорим овдје о превођењу. Дакле, или има више људи који се заузму да обраде једну одредницу, или један корисник сам мора да уложи вријеме да би је квалитетно обрадио. --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)

Ми овдје причамо о неким хипотетичким стручним групама, јер у стварности оне не постоје. Нема пет корисника који обрађују једну исту тематику, а камоли пет стручњака за сваку...? ако ја нисам замјетио тај нагли прилив стручњака молио бих да ми неко укаже на њих. --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)

Ја лично немам везе са анархизмом. :) Не знам ни шта значи ријеч „анархизам“? :) Дакле, разумијем шта желиш да кажеш, али уједно говорим да не постоје препреке да се људи саморганизују у тимове и обрађују тематике од струке. Напротив, стално покушавамо да анимирамо људе да стварају тимове. Не вјерујем да ће неко ко се не разумије у квантну механику, доћи да исправља људе који се разумију, Једноставно сличан проблем се још није десио овдје на овој Википедији. Али исто тако не прихватам да људима који нису од струке ”забранимо” да се баве темама које не разумију довољно, поготово не ако чланак уопште не постоји. Ако има грешки неко ко се разумије у тематику ће већ исправити, или замјенити бољим. --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)

Што се тиче теме case sensitive, дакле радите како хоћете, али мислим да се неће нимало допасти девелоперима та идеја. Биће потребно репрогамирати и претрагу, а ја видим потпуно сулудо правити за свако преусмјерење, још по једно малим и великим почетним словом, зависно од случаја, па макар то радио и бот. Дакле, мој став је да би било пожељно прво истестирати имплементацију на једној тест Вики, па тек онда предложити девелоперима. --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)

На крају стално причамо о некој политици, али једноставно политика не постоји овдје. Зна се тачно шта је циљ овог пројекта, он већ има своје дефинисане смјернице и правила, и све што иде против тог циља једноставно, на крају бива одстрањено. Е сад ако то зовемо политиком, онда ОК. :) --Славен Косановић {разговор} 02:10, 2. децембар 2006. (CET)

---

Само да додам да сам пребацио дискусију са трга овде јер мислим да је много боље пошто ово није била општа дискусија, а најискреније није ми се дало читати јер је огромно, видим да се спомиње хиљаду ствари а најмање оно што треба. Стога сам и пребацио овде да не би без безе крчило трг. Хвала на разумевању. --СашаСтефановић • 05:03, 2. децембар 2006. (CET)

---

Стручне групе 2

Мало сам поделио зарад лакшег писања... --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Мислим да је јасно да су тимови као наша концепција мртва ствар. Гомила људи се пријавила за све и свашта (укључујући и мене), а да ово не функционише као место за координацију. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Такође, моја идеја јесте сродна овој идеји, али није идентична и функционално није могуће да тимови прерасту у стручне групе/одборе који би имали и предусну улогу у конкретном садржају. У тим се може пријавити свако, без обзира на то да ли зна или само хоће да зна или само мисли да зна. (Има таквих случајева на основној страни.) --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Никога не треба присиљавати, али, као што рекох, имамо већ (сад сам схватио) чак четири особе довољно стручне за неки будући стручни одбор за језик и лингвистику (Башић је, очигледно, довољно упућен), имамо и троје који знају биологију, имамо и више него довољно људи упућених у програмирање... Једноставно, треба основати оне одборе за које имамо људе; а они би нпр. дали своје представнике за покривање осталих питања; с тим што ти који покривају "остала питања" не би имали никакву извршну власт, већ само саветодавну. Такође, ово се уклапа и у то да створимо у одређеном тренутку неко саветодавно тело (Никола је предложио себе и мене; ја сам за то да размислимо о још понеком; можда Џорџу и Каштеру итд.) које би могло бити питано и за одлуке администратора и за одлуке тих стручних одбора и које би дало своје мишљење (нпр. "због тога и тога сматрамо да одбор није у праву и препоручујемо да тему још једном обради"), али без могућности да те одлуке буду извршне (у конкретном случају, стручна група би могла да одбије да још једном обради тему). --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Лакше је имати кога питати него немати. Лакше је када водиш неки спор имати ауторитет знања који ће ти дати ваљан и одговарајући савет и који ће преломити незгодну ситуацију. Много бисмо мање времена проводили препирући се око глупости када бисмо имали довољан број стручних група/одбора/савета, тј. какогод већ. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

И, на крају, уопште ми се не свиђа што је ово пренето ван Трга, јер сам га тамо ставио због веће партиципације људи, а то зато што је у питању битна ствар за уређивачку политику Википедије. Ако смара дужина, заобиђите са читањем. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:25, 2. децембар 2006. (CET)

Уствари једине области гдје се ми често препиремо су оне везане за политику, односно оне у које је на неки начин умјешана политика. Додао бих ту, још понеку дискусију око транскрипција и то је отприлике то. Немам ништа против тога да се људи организују по струци ни да организују области своје струке, категорије, начин писања чланака и сл. Тимови нису били замишљени као „стручни савјети“ него мјесто гдје би се корисници заинтересовани за неку област организовали за рад. Е сада, такође не видим проблем да стручни сарадници пројекта успоставе, организују своје области, дају смјернице за писање чланака и коригују оно што сматрају да није у реду, па чак и направе посебне странице у ту сврху, како год да се звале у именском простору Википедија. Такође, људи о којима говориш да би требали да буду чланови сличне стручне групе, већ имају ауторитет на пројекту за своје области. Временом, када се буде скупљаљло више људи на пројекту, те групе ће се спонатно формирати. Било ко почне да чита чланке, рецимо из биологије, Тснене, или Влодзимиерца, одмах може да уочи да је на њима радио неко ко се разумије, тачније ко је стручан за тематику. Оно што ја тврдим је, да не постоји ниједан ваљан разлог да неко коме је биологија хоби, или је студент, не би могао да уређује неки чланак из биологије, јер није „стручњак“..., наравно под условом да уради горенаведени „домаћи“. :) --Славен Косановић {разговор} 17:59, 2. децембар 2006. (CET)

Такође, не знам што Саша премјести ову дискусију..., јер и ја сам мишљења да људи који нису заинтересовани за тему могу ладно да је заобиђу. --Славен Косановић {разговор} 17:59, 2. децембар 2006. (CET)

Ако сад немамо проблема око тога, не значи ни да их нећемо имати у будућности. Не морамо конципирати ствар превише формално, али је свакако неопходно да нови сарадници на српској Википедији која буде имала више хиљада активних сарадника (а то није нека посебна научна фантастика) -- могу да знају коме да се обрате и ко у заједници ужива неспорни ауторитет из конкретне области; као и да макар и неформално правило буде да мишљење оних који су упућени у област поштовано. За то нису довољни тимови, већ је потребно макар и имплицитно делегирање одговорности на експлицитно указане особе. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:12, 2. децембар 2006. (CET)

Ево за примјер, ти би требао да организујеш једну страницу, гдје би поставио хијерархијски структуру лингвистике као области, направиш смјернице за писање чланака, заједно са Башићем, Делићем и Ђорђетом, организујете се по тематикама, ставите себи задатке које треба одрадити, мали ријечник спорних појмова, итд. Мислим да се ауторитет најбоље стиче дјеловањем и сарадњом. Тако слично може да уради Џорџ за математику, Мацура за физичку хемију, итд. Дакле, неко ко жели да пише о некој од тих тема имао би приличну јасну идеју гдје да се обрати, како да почне, шта му треба од литературе и којој категорији припада одредница коју жели да обради. Што се мене тиче то могу бити сасвим нове странице невезано од тимова у именском простору Википедја. Апстрактно, бирократско успостављање ауторитета не функционише ни на једној Википедији. За примјер у реалном свијету, један стручњак за неку област који није написао ниједно научно дјело из своје области, књигу, научни чланак, итд. не ужива статус ауторитета у академском свијету. Тако исто овдје на енциклопедији, ауторитети се намећу дјеловањем и радом на пројекту. Хоћу да кажем, да људи треба да имају мјесто гдје могу да се обрате, да виде такође да постоји стварна структура људи који се баве одређеном тематиком, итд. Не видим како замишљаш да правиш стручне групе за неку будућност гдје ће бити хиљаду корисника на Википедији, тачније откуд ми знамо да можда у будућности неће доћи неки нови људи, неки који су сада ту можда неће више радити на пројекту, и како да правиш стручне групе за области гдје нема стручњака тренутно? Како год, ја упорно тврдим да уопште нема проблема у областима, као што су физика, математика, хемија, биологија и да се људи већ обраћају стручњацима које имамо и траже мишљење од њих. Што се тиче лингвистике, мислим да нема проблема око значења, рецимо ријечи семантика, али проблем ће да настане када се нека лингвистичка тема пресјеца са политиком. Слично је и са историјом..., гдје такође имамо двије званичне историје... Историју комуниста и историју монархиста... Е сад ко је тај ко би био ауторитет за сва политичка питања која се сијеку са разним областима друштвених наука... хехехе, баш би таквог волио да видим. :) --Славен Косановић {разговор} 19:59, 2. децембар 2006. (CET)

Коментар на квалитетне чланке и контрапредлог

Сад нешто (поново) читам овај концепт и чудим се да нико није препознао да 95% од ових дефиниција у ствари дефинише појам енциклопедијски чланак и да се, као што су многи гласачи препознали, доста ствари подразумијева.

Пошто се википедија на српском на жалост, не може баш подичити просјечним супер квалитетом чланака, признајем да је потребно нешто по том питању урадити и издвојити лоше од осталог. За то мислим да је потребно размислити о мање бирократском поступку побољшавања квалитета и означавања чланака као лоше и остале, што у основи, путем етикета већ постоји, али не комплетно и евидентно прецизирано шта недостаје. Посебно недостаје сталан тим, који би се тим бавио и водио евиденцију о урађеном послу. Ја сам вољан да са (најмање) 5-6 других преузмем обраду (евиденцију, читање и евтл. етикетирање) неозначених чланака. Посао би дакле био, по неком критеријуму подијељен на чланове тима, са крајњим циљем 100%-тне обраде свих чланака. Прецизније идеје су добродошле као и пријава добровољаца.

Ако ова иницијатива успије, мислим да неће доћи у конфликт са пројектом/концептом квалитетних чланака (ако успије). --Kaster (разговор) 15:27, 28. децембар 2007. (CET)

Слике са сајта Родословље

Имам гомилу слика, општина Србије и многих других, са сајта удружења Белог Орла. Да ли могу да их пошаљем на Википедију тј. како стоје ствари са ауторским правима по овом питању? -Жижовић 21:53, 22. децембар 2006. (CET)

Мора прво да се пошаље писмо вебмастерима и то затражи, пошто овај сајт није на Википедија:Дозволе за објављивање. Видећемо ко ће послати, ја или неко од админа, али биће послато сигурно, па ћемо видети.Велимир85 12:34, 23. децембар 2006. (CET)

• Вероватно је познато и јасно,али само да додам да грбове можете и треба слободно да шаљете(добро би било директно на оставу),а као лиценцу им стављате {{грб}} односно {{CoA}} на остави јер је немогуће имати ауторска права над грбом(иако има оних који тврде супротно([1])).

За случај да нисте упознати,страница www.ngw.nl има највећу колекцију и количину грбова општина,градова и земаља,колико сам ја могао да приметим. Црни Бомбардер!!! (†) 13:34, 23. децембар 2006. (CET)

То је и логично, само треба проверити да ли на сајту Белог Орла има неких радова који су њихови у смислу прераде, обраде итд. итд. у ком случају би морало да се пази на ауторска права. А чисти грбови могу се наћи и на сајтовима државних органа и слично, па сигурно не подлежу ауторским правима.Велимир85 14:33, 23. децембар 2006. (CET)

Како превести израз compartment, рецимо на Шаблон:Хералдички грб? Мислим да сам негде видео да се преводи као спремиште (што је у суштини буквалан превод) али шта ви мислите?Велимир85 12:10, 24. децембар 2006. (CET)

Мој речник каже: купе, одељак. --СашаСтефановић • 14:59, 24. децембар 2006. (CET)

Нисам био сигуран како да га преведем па сам га тренутно оставио тако. Потрудићу се да нађем одговарајући предлог за то. А и преузимам на себе да напишем чланке о свим елементима хералдичког грба, укључујући и тај. -Жижовић 15:27, 24. децембар 2006. (CET)

Ок, верујем да ће то све да буде добро одрађено. Сигурно си приметио да сам изменио и поред сваког елемента ставио (хералдички) како би се разликовало од уобичајеног значења. Мислим да на врху стране где су чланци о овим стварима у уобичајеном значењу (нпр. Штит) стави За значење у хералдици погледај Штит (хералдички)...Велимир85 16:18, 24. децембар 2006. (CET)

Приметио сам. И сам сам мислио да то урадим али нисам био потпуно сигуран па сам га био оставио тако. Правилан превод ми је помало проблем, а не бих да ствари одрадим „отприлике“, па се углавном служим текстовима које сам још раније скинуо са сајта „Белог Орла“. Одрадићу и то ’’за значење...’’ - Жижовић 22:04, 24. децембар 2006. (CET)

Хм, сајт Родословље има неке проблеме са слањем контакт-писма, тако да не могу да пошаљем. Пробаћу наредних дана. До тада као што је бомбардер рекао, обичне слике грбова преузимати слободно а неке њихове радове не дирати до даљњег.Велимир85 19:55, 24. децембар 2006. (CET)

Договорено. А ако добијемо потврду од тог сајта, још боље. Скинуо сам на комп СВЕ њихове слике. Има ту доста тога занимљивог. - Жижовић 22:04, 24. децембар 2006. (CET)

Урађена је ознака коју чланови тима могу да ставе у корисничку кутијицу - Шаблон:Корисник Вики/ВТХ.Велимир85 21:24, 24. децембар 2006. (CET)

Ставио. -Жижовић

Потребна помоћ

Треба ми помоћ око странице Грбови градова Румуније. Не познајем географију Румуније тако да не знам шта тамо да упишем. -Жижовић 22:07, 24. децембар 2006. (CET)

Чекај, не знаш који су то градови чији су то грбови?Или не знаш како им се шишу имена? Велимир85 22:21, 24. децембар 2006. (CET)

Право да ти кажем, ни једно ни друго. ;-) -Жижовић 00:33, 25. децембар 2006. (CET)

Па пробаћемо преко имена слика...Велимир85 00:35, 25. децембар 2006. (CET)

Заставе

Скинуо сам чланак о заставама америчких држава јер је ово пројекат о грбовима. За заставе не знам шта ћемо да радимо, то је вексилологија, и заслуживала би посебан тим, а мислим да би прво овај тим требало да се ухода, па онда полако даље...Велимир85 00:34, 25. децембар 2006. (CET)

Ок. Ни сам нисам био сигуран да ли да га додам или не. Баш на ову тему, мислио сам да ти предложим да тим касније можда прошири поље интересовања и на вексикологију - иако сам лично заљубљеник баш у хералдику, грбови и заставе су практично нераздвојни. Можда да се мало уходамо, па онда. -Жижовић 07:51, 25. децембар 2006. (CET)

• Слажем се са Жижовићем,да би цела прича могла да се прошири и на заставе,али прво да се уходамо у овоме. Црни Бомбардер!!!

(†) 16:42, 25. децембар 2006. (CET)

Предлог око рада

Мислим да би требали да направимо договор/конвенцију око писања чланака о грбовима односно да заглавље чланка односно његову основу чини једноставан хералдички опис грба хералдичким терминима на српском са задржавањем стандардних фраза на француском или старофранцуском(како год) у заградама,а да се у остатку чланка бавимо пореклом или симболиком одређених његових елемената.Као што је урађено у чланку грб Словачке.

И ја сам то намеравао али ми блазон често није доступан. Кад га нађем обавезно ћу дописати. Прелажем да блазон буде на српском; ипак је ово српска википедија. -Жижовић 07:56, 25. децембар 2006. (CET)

• • Да,да на српском,али мислим да би требали да садржимо у заградама стандардне називе за случај да неко није упућен у облик тих термина на српском или да смо се ми лоше изразили,да би свима било јасно.Зато би требали да имамо списак тих појмова,да би на основу тога могли само да блазонирамо(ваљда сам ово добро рек`о) грбове. Црни Бомбардер!!!

(†) 16:42, 25. децембар 2006. (CET)

То значи да се у заглављу описује само садржај штита,уз напомене о његовом облику,ако је карактеристичан,односно ако је овенчан тј. окруњен.(Пробаћу да урадим ту основу за пример на грбу Пријепоља.)

То опет значи да би требало направити страницу са "преводом" тих стандардних термина,по могућству како су то урадили Ацовић и момци из Белог Орла(ако је то неком познато или ако постоји на њиховом сајту,нисам био),а ако тако нечег нема онда да их ми "преведемо" и држимо се тога к`о пијан плота(што би рек`о Тито,по некима).Нпр:

• у ходу (rampant)
• сребрни (argent)

Већ радим на томе. -Жижовић 07:56, 25. децембар 2006. (CET)

• • Супер,да знамо да се не дуплирамо. Црни Бомбардер!!!

(†) 16:42, 25. децембар 2006. (CET)

Такође,треба имати у виду(ако већ немате),википедију на француском језику која је ову област сјајно покрила како чланцима,тако и (што је за нас још битније) адекватном графиком која може одлично да послужи у недостатку боље тј. икакве.Тако да би све те појмове требало илустровати и графички.

Пробаћу негде да ископам на старом компу,имам значења хералдичких појмова(животиње,боје итд исл),па ћу га бацити на `нет за скидање.Део тога се већ у преводу појавио у Гласу Хералда(за оне који га примају на емајл или читају преко `нет).

Вероватно сам `тео рећи још нешто,ал` сам заборавио.

Црни Бомбардер!!! (†) 01:55, 25. децембар 2006. (CET)

---

Ок, може све тако, само већ постоји чланак Значење боја у хералдици, па сам ја понегде стављао уз боју повезницу ка том чланку где су наведене боје, старофранцуски назив и значење...шта мислите о томе? И да, Бомбардер, упиши се на главној страни да учествујеш, нека виде душмани колико нас има:)))Велимир85 13:55, 25. децембар 2006. (CET)

• Да,да било би добро да у чланцима о бојама имамо и кратак податак о њеном значењу.

Мислим да би требало да имамо серију чланака о значењима линија,животиња и других ствари у хералдици,као и велики чланак о појмовима у грбу. Црни Бомбардер!!! (†) 16:42, 25. децембар 2006. (CET)

Ок, овако ћемо, ако се слажете. Нека се пише кратак опис грба, где се поред појма и боје наведе у загради старофранцуски назив, а боја се означи повезницом која води ка чланку Значење боја у хералдици. Када се ураде чланци о линијама, животињама и појмовима, онда ћемо појмове повезивати ка тим одговарајућим чланцима. Даље у чланку се пише симболика грба. Ставићу чланке које си навео на списак послова, ти додај још шта мислиш да треба. Да ли већ постоје ти чланци, па да их преведемо (ја разумем француски поприлично, ако треба одатле) или ћемо писати оригиналне?Велимир85 17:07, 25. децембар 2006. (CET)

Е да, када завршите неки чланак са списка послова или неку област, мислим да би било добро да се не брише него да се прецрта, што уједно показује да је завршено а притом се види шта је све урађено.Велимир85 17:10, 25. децембар 2006. (CET)

Искрено, мислим да се доста губи на прегледности и јасноћи ако бисмо стално у заградама ддавали стране називе. Већ сам негде написао паралелно српске, француске, енглеске и немачке изразе за боје и метале при блазонирању, и намеравам да сличне паралелне спискове направим и за друге ствари у блазонирању. Ипак, ако већ пишемо облик грба, нека то буде блазон (управо сам то урадио за грбове београдских општина Стари Град и Нови Београд), и онда не мислим да треба ишта дирати и крњити блазон већа га треба ставити у облику цитата како би се нагласила његова формалност и његова хералдичка исправност. Блазоне сам управо нашао у Статутима дотичних општина и одатле их преписао. Имам намеру да то потражим и за друге општине.

Апсолутно се слажем са идејом да треба направити по чланак за сваку боју у хералдици, животињу, или који други мотив. Него, јел да их обележавамо као златна боја (хералдика) или златна боја у хералдици (попут онога што сам ставио Свети Георгије у хералдици), или пак нешто треће? -Жижовић 20:50, 25. децембар 2006. (CET)

Па за сада је идеја да се направи један чланак за све боје, све животиње и све појмове, не знам да ли баш има довољно материјала за посебан чланак на сваку тему?Велимир85 21:52, 25. децембар 2006. (CET)

И да, да ли ће баш бити могуће наћи званичан блазон за сваки од грбова? Не знам баш да ли неке од мањих општина имају блазоне из статута доступне на интернету...Велимир85 21:54, 25. децембар 2006. (CET)

Хм... Хајдемо овако: може се урадити један лаички опис грба на почетку, затим се дати објашњење за те симболе шта они представљају, а у предужетку где буде, даваћемо блазоне. Опет, где нема блазона, треба бити јасан и лаицима. Што се тиче чланака, можемо онда кренути са само једним чланком мада сам ја то мислио касније доста да проширим. Може пуно тога да се напишем, само не могу толико брзо да радим колико бих желео. ;-)) -Жижовић 22:55, 25. децембар 2006. (CET)

Нек буде тако за грбове. Мислим да треба пров урадити један оквирни чланак, па онда даље ширити са сваком животињом и сл. Ма нико од нас не може толико брзо да пише, веруј ми, ја имам планова колико хоћеш, али постоји и стваран живот:)Велимир85 23:20, 25. децембар 2006. (CET)

---

Да кажемо да онда на почетку тј. у заглављу чланка стоји опис/блазон на српском,а да потом иду као засебна поглавља значење елемената и сам изворни блазон на француском.

Исто тако у старту треба за све елементе правити да гледају на адекватан хералдички чланак.Нпр:

...плави лав изнад сребрне вијугаве линије...

На тај начин олакшавамо посао за хипотетички тренутак у далекој и лепшој будућности када ће се појавити неко ко ће написати чланак о томе,а до тада ћемо их преусмерити на адекватне збирне чланке о бојама/животињама/линијама/...

Што се тиче да ли стављати у хералдици или (хералдика),мени је лепше прво,али када урадимо нешто треба направити оба преусмерења,за сваки случај.

Заиста нам треба неки оквирни чланак,као упутство за даљи рад.

Црни Бомбардер!!! (†) 01:38, 26. децембар 2006. (CET)

---

Црни, погледај молим те Грб Бахама и реци јели то оно како си замишљао. Измени ако мислиш да нешто треба и да коначно усвојимо један чланак као репер за остале. Наравно, овај грб је малтене идеалан зато што има све елементе и доступан блазон (додуше нашао сам га на нету, не на ен вики), али рецимо да треба тежити овоме кад је могуће, а где није урадити шта се може. И да, блазон је мешани енглески и старофранцуски, то се једноставно не може избећи негде и мислим да га треба оставити тако, јер је бесмислено додатно преводити на француски.Велимир85 20:58, 26. децембар 2006. (CET)

Наравно, Александре, ово важи и за тебе.Велимир85 00:36, 27. децембар 2006. (CET)

• Управо сам на то мислио,што би неки рекли:Ја ти ту ништа не би мењао.Подиг`о сам оригинални блазон да иде пре симболике,некако ми је логичније.Сад се у принципу могу и избацити хералдички појмови у заградама,пошто их имамо одма` испод,пошто је Жижовић рек`о да је претрпано/непрегледно (ја сам лично слеп к`о кртица за те ствари). Црни Бомбардер!!!

(†) 02:32, 27. децембар 2006. (CET)

Слажем се са твојим предлогом. Искрено, први сам да се грбови одраде што је квалитетније и професионалније могуће, јер су они нешто што треба да нас представља и да нас подсећа на нашу историју, и служи нам за понос. Ипак, иако ћу наставићу да покушавам проналазити блазоне и додајем их где треба, треба радити оно што се може. -Жижовић 17:52, 29. децембар 2006. (CET)

СХД Бели Орао

Као што се види из Википедија:Дозволе за објављивање, добијена је дозвола сајта СХД Бели орао, тако да слободно користите све са сајта. Ставићу и на насловну страну пројекта.Велимир85 17:46, 28. децембар 2006. (CET)

Јупи!!!! Мислим да имам гомилу слика које ћу да поставим! ;-)) -Жижовић 17:52, 29. децембар 2006. (CET)

Слање слика

Заборавио сам да питам... да ли слике требам одмах да шаљем на оставу или просто на српску вики? И, да ли би смо могли да направимо неке пригодне категорије баш за слике, неки систем, па да онда само додајемо? Ја сам био почео са неким категоријама где су и слике и текстови били заједно међутим то уопште није била паметна идеја. Много успорава учитавање слика кад гледаш категорије у потрази за одређеним чланком. Али ни она варијанта са категоријом Слике грбова где је набацано пар стотина слика збрда-здола, уопште није практично, поготово ако бих ја још додао једно 30-50 слика. Не може човек наћи шта тражи када се то налази у мору свега и свачега. :-( -Жижовић 22:20, 29. децембар 2006. (CET)

Завршени послови

Изменио сам начин бележења урађених ствари, пошто мислим да би временом главна страна пројекта постала пренатрпана. Надам се да вам је ово ок.Велимир85 20:54, 28. децембар 2006. (CET)

Сасвим је ок. Дефинитивно да је тако практичније. -Жижовић 17:50, 29. децембар 2006. (CET)

Написао сам Грбови аустријских држава, па додајте на неки списак ако треба. --СашаСтефановић • 19:09, 1. јануар 2007. (CET)

Добар линк

http://fotw.fivestarflags.com/index.html

Највећа база застава и грбова на једном месту. Покривен је широк период историје, а Србија је одлично урађена (поготово период од 1804.).

--Ђорђе Стакић (р) 20:18, 15. јануар 2007. (CET)

Придруживање

Пошто се интересујем за странице у вези са грбовима, као и самим грбовима, желео бих да се придружим Тиму за хералдику, ако је то могуће.. :) Pavlica 20:31, 13. новембар 2010. (CET)

Грбови Африке и Азије

Већ неко време пишем чланке о државним грбовима који фале, али сам се тек сад придружио тиму за хералдику. Наиме, неки дан сам написао чланак о грбу Филипина, чиме су написани сви грбови азијских држава. Грбове афричких држава сам завршио пре неког времена. --Plamen (разговор) 23:26, 24. октобар 2012. (CEST)

Питања:

• Пошто многи појмови који се налазе у ријечнику, осим у социологији (социјалном раду) имају и проширено, додатно или другачије значење у другим областима (филозофија, религија, природне науке, умјетност, итд), да ли је дозвољено и њихово проширивање, модификација, итд. ?
• Значи ако наведемо аутора и модификујемо и проширимо неки појам, то више није само препис из тога ријечника уз навођење аутора. Односно, да ли је аутор свијестан да сваки садржај који се налази у Википедији се може слободно мијењати, проширивати итд. ?

Мислим да је потребно разјаснити ова и још нека питања прије него се почне са уносом. --Славен Косановић {разговор} 10:12, 15. јун 2006. (CEST)

Такође постоји један енциклопедијски проблем: ријечник и енциклопедијски чланак су сличне али ипак различите ствари. --Славен Косановић {разговор} 10:15, 15. јун 2006. (CEST)

Ево један примјер:

APSTRAKCIJA (abstraction) Pojam bez preciznog empirijskog značenja. U logici, misaona radnja kojom se od jednog ili više premisa izdvajaju bitne i zajedničke karakteristike da bi se formirao pojam. U rasuđivanju, apstrahovati znači ostaviti po strani irelevantno ili nebitno.

Ова конкретна одредница из ријечника се концентрише на штуру филозофску (логика), општију (специфичнију) дефиницију појма (филозофија ума), али појам има и шире и специфичније значење, (умјетност, математика, рачунарство, итд). Затим појам је потребно проширити и на та специфичнија значења, односно направити енциклопедијски чланак од ове одреднице. --Славен Косановић {разговор} 10:31, 15. јун 2006. (CEST)

---

Хвала на питањима, ево и одговора ;)

1. Ако је у питању чланак који већ постоји онда се може додати унутар њега пасус из ове књиге (ако то има смисла и уклапа се у концепцију чланка) где се даје и социолошка дефиниција/објашњење појма, за оне чланке који већ постоје на Википедији у много бољој форми (нпр. дужи, комплетнији итд.) него у речнику онда такве одреднице и не треба уносити. Највећи број чланака не постоји на Википедији (нпр. многи појмови из струке) и они би се изнова унели.

2. Свако проширивање чланка је дозвољено. Речник социјалног рада ће наставити да се развија на Википедији, независно. Аутор зна за ту чињеницу, јер његов син Војин Видановић је такође корисник Википедије и посетио је наш локални огранак почетком маја. Направићемо неки шаблон који би био укључен у сваки од ових текстова и где би било речено да је као литература коришћена та-и-та књига од тог-и-тог аутора или да је текст одатле преузет уз дозволу или нешто слично што ћемо заједно осмислити и договорити се (Славене, позван си и ти за то). Наравно када се чланак битније прошири да то онда није тај исти чланак па могу да постоје и два шаблона итд. Али, најважније је да странице нису недодирљиве него их свако може мењати, што се у ствари и охрабрује и што јесте суштина Википедије.

3. Ово питање јесте очекивано. Нарочито ово ствара збрку и забуну зато што ми имамо пројекат који се зове Викиречник па нас то асоцира да ови чланци треба да иду тамо а не овде. Међутим ово није класичан речник (као нпр. речник САНУ) где се узима нека реч мења по падежима и глаголским облицима, наводи њена етимологија, порекло, семантика итд. Ово је уствари енциклопедија, тачније енциклопедијски речник. Значи појмови су протумачени и објашњени, а затим сортирани лексикографски (речник). Значи, ово је много ближе енциклопедији него речнику. Чланци јесу мали, али су ипак много дужи од оних о француским селима. Такође, оно што је јако битно, овај материјал је рад врхунског стручњака из те области што нам на Википедији понекад баш фали. Ови појмови су по свему ближи Википедији, него Википечнику, али није искључено да их у некој осиромашеној форми касније пребацимо и на Викиречник. Тада би се задржало само значење речи (које би можда и скраћивали) али би се додали сви они горе наведени елементи речника. --Ђорђе Стакић (р) 10:44, 15. јун 2006. (CEST)

Слободно постављајте питања ако их још има.

Ево примера једног уноса (први на слово Б):

BABINSKI REFLEKS
(babinski reflex)
Refleks karakterističan za novorođenu
decu; sastoji se iz istezanja
nožnog palca na gore i lepezastom
širenju ostalih nožnih prstiju
kada se nekim predmetom
draži taban noge. Ovaj refleks je
normalna pojava na uzrastu odojčeta
(gubi se u drugoj polovini
prve godine života), ali je kod
odraslih ljudi znak patologije i
ukazuje na neurološko oštećenje.
Babinski relfeks
www.drugs.com/enc/babinski_s_reflex.html

Само да кажем да имам прилично јасну слику шта је језички ријечник (који може бити као наш пројекат Викиријечник, који је уједно једнојезички и вишејезички, граматички и етимолошки ријечник), а шта је технички односно специјализовани ријечник (што је случај са овим ријечником социјалног рада). Ти технички, односно специјализовани ријечници могу имати енциклопедијски карактер, а и не морају (могу се ограничити на штуре и кратке дефиниције појмова који се користе у одређеној области). Што се тиче прављења шаблона за означавање поријекла ових дефиниција, хммм нисам сигуран да ли је то баш најбоља идеја, пошто ако проширимо, или модификујемо један појам (односно реченицу која дефинише тај појам), онда се то интерпретира као коришћење литературе за дефиницију појма..., такође. тиме се некако обесхрабрују људи да додају, или проширују дефинициу неког појма. Иначе имамо екстенѕију Cite, која служи управо да се наведу извори коришћене литертуре, књиге, или ресурса са Интернета. Ово су само неке моје обсервације, наравно није обавезно сложити се с њима. ;) --Славен Косановић {разговор} 11:23, 15. јун 2006. (CEST)

Ovo je zastarelo

Ja bih ovo obelezila kao zastarelo, i ako i ima neki aktivan tim, preimenovala na "nesto projekat", a ovo jednostavno ukinula, tj. obelezila kao prevazidjeno i arhivirala. Ovo vec godinama nije aktivno, a korisnici koji su u timovima, pa 80% njih vise nije aktivno, a ostalih 20% radi neke druge stvari. --Јагода испеци па реци 20:12, 29. децембар 2011. (CET)

А да ли може...

...да се пријави на све ако нас све интересује? (: ---С поштовањем, Столица (разговор) 23:04, 14. новембар 2013. (CET)

Па уколико ти мислиш да можеш да активно доприносиш раду свих тимова, наравно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:59, 14. новембар 2013. (CET)

Нарафски! Колико је год у мојој моћи.
Е, баш лепо.. Хвала. --С поштовањем, Столица (разговор) 23:09, 15. новембар 2013. (CET)