Поздрав, TheApostol. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, TheApostol. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Crystal Clear app lassist.png Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Crystal Clear action info.svg Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Crystal Clear app Startup Wizard.png Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Crystal Clear app kedit.svg Песак
За увежбавање рада на Википедији
Crystal Project Tutorials.png Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Crystal Clear action apply.png Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Nuvola apps important yellow.svg Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Nuvola apps ksirc.png Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Crystal Clear app file-manager.png Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Nuvola apps kteatime.png Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!-- Dcirovic (разговор) 17:30, 20. јул 2012. (CEST)

Обрисани чланакУреди

Чланке који говоре о личностима чије постојање није потврдила званична наука, бришу се по виђењу, а о овом владару смо и гласали (том приликом су свој суд рекли и неки историчари) и констатовали да чланак јесте за брисање. micki 07:19, 24. јул 2012. (CEST)

Одговор: Унапред се извињавам, нови сам на Википедији, не знам да ли овако функционише овај разговор, али да Вас не бих затрпавао текстовима на Вашој страни, надам се да ћете видети овде одговор. Што се мог чланка тиче: Шта је званична наука? Такав појам нисам нашао, па ни на Википедији. Гласање од 5 људи, морате признати да није релевантно, поготово са онаквим пристрасним коментарима. Сумњам да је тих 5 људи компетентно да донесе суд о таквој ствари. Ако су то стварно неки познати историчари, да ли могу да знам њихова имена? Не схватите ме погрешно, немам намеру да "терам силу", али брисање овог чланка се не може другачије схватити, до, субјективног става оног који одлучује о субдини чланка на Википедији. У тексту чланка који је био краћи ов овог коментара, оставио сам три референце и један материјални аргумент, што није спомињано у коментарима гласања, па је могуће да је претходни чланак био непрофесионално написан. Ви радите на Вики, вероатно сте стручни у послу одржавања система / програмирања и слично, па вам се и обраћам у том смислу и не желим да водим са вама научне дебате, већ ако овај мој покушај едуковања српских читаоца које занима историја има смисла, упутите ме код неког са киме бих могао више о овоме да разговарам и допринесем Википедији у правом смислу те речи.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник TheApostol (разговордоприноси) 09:16, 24. јул 2012.

Можете о тим темама продискутовати са корисницима Vojvoda и ClaudiusGothicus, који свакако јесу компетентни за историју. micki 09:53, 24. јул 2012. (CEST)

-Oдг: Хвала.

Поштовани, претпостављам да ми се јављаш (пређимо на ти ако није проблем) поводом чланка о Свевладу.

Историјски извори из 5. века па надаље не знају ништа о том Свевладу итд. Који историјски извор га спомиње тачно и када? Колико је мени познато средином 5. века део Словена се тек налазио у Панонији у саставу Атилиног царства о чему је писао источноримски дипломата Приск. Византијски (грчки) историчари 6. века попут Прокопија из Цезареје, Агатије из Мирине, Евагрија Схоластика, Менандра Протектора итд. (као и неки латински (Јорданес) и сиријски аутори (Јован Ефешки)) говоре о постепеним упадима Словена на византијски Балкан све до Солуна, Цариграда итд. Јесу ли сви они, а говоримо о ауторима који су живели у различитим крајевима, били различитог друштвеног положаја и образовања и сл. имали колективну блокаду чула или су били хипнотисани па нису приметили огромну државу Свевладовића са центром у Скадру?

Дело секундарне литературе, нпр. књига Милоша С. Милојевића, Јована И. Деретића и сл. није историјски извор у ужем смислу речи, нити се поменути аутори уопште сматрају историчарима од научног угледа и струке.

Нити је наводна историјска карта настала у 19. или 20. веку материјални доказ за постојање неке старосрБске државе са центром у Скадру у 5. или 6. веку.

Ето толико. Правила Википедије налажу да се чланци за које неко од корисника сматра да не спадају у енциклопедијске изнесу на гласање пред Вики заједницу уз одговарајуће образложење. Тако ће бити и у будућности. Уосталом, нико те не спречава да о Свевладу и Свевладовићима пишеш на неком другом месту, интернет на српском језику је преплављен сајтовима који промовишу самозване проф, др, академике који Србе налазе у Месопотамији, Старом Риму итд.--ClaudiusGothicus (разговор) 15:00, 24. јул 2012. (CEST)

-Одговор:

Пошто си пробао да решиш ово научним путем, хајде онда да тако и наставимо. Пре свега, Деретића нисам поменуо нигде. Претпостављам да се бавиш историјом, када већ дајеш ове све информације. Онда, да ли си прочитао можда поменуту књигу Милојевића и неке од Деретићевих књига? Пошто се људи праве доста паметни и воле да кажу како су то све поремећени људи а и не прочитају ништа од њих. Све и да је Деретић луд, нису луди извори које помиње. Постоји хиљаде и хиљаде цитата у његовим књигама и све што је могуће наћи и свака књига која је доступна, може се лако проверити било која његова тврдња. Ако си читао, онда ми је чудно да питаш који су то извори који помињу Србе у 5. веку. Чудно ти је што сиријиски аутори не помињу Србе? Ни ми не помињемо народе јужне америке...једноставно нисмо имали никада додирних тачака. А не знам зашто би узимали здраво за готово ромејске "историчаре", а друге изворе одбацивали. На срећу, да се не би гатало, постоје археолози, који имају кључну улогу у свему овоме.

Не, није ово о чланку "Свевладу првом", ово је о комплетној нашој историји.

Да се не лажемо, сва та "званична" историја се темељи на једном једином извору, Порфирогениту. Пошто нема података о тој сеоби словена и тим измишљотинама, дуго сам тражио податке. Што више сам их налазио, све више сам уочавао нелогичности. Занимљиво је проучавати историје држава које се данас налазе на тој територији са које смо наводно дошли. Нећете наћи помена о нама. Онда пошто нас није нигде било пре 7. века, вероватно смо се одједном створили, јер другог објашњења нема. Ироничан сам, али шта ћу кад немам података, против којих бих могао да причам.

Препоручујем књигу Ђорђе Јанковић - Српске громиле. Наравно осим њега, препоручујем да погледате истраживања Весне Пешић и Србољуба Живановића, па чак и ступите у контакт с њима. Знам да су сви они "секташи" али компетентнијих људи Србија нема, а и какви год људи били, њихов ради говори више од њих самих, па пређи преко тога и погледај објективно.

Дакле, по мени овако стоје ствари: Имамо материјалне доказе, имамо хиљаде извора и референци насупрот теорије која је усвојена пре стотинак година и за коју нема извора, али ипак, користићемо ову другу, јер је боље да живимо у убеђењу да смо мали народ и да не зазсужујемо боље.

Ја ти управо и помињем изворе из 5. и 6. века о сеоби Словена која ће довести и Србе на Балкан почетком 7. века. Сеоба Словена на Балкан је била довољно дуготрајан и свеприсутан процес да су о њој писали и аутори којима је сиријски био матерњи језик. Јован ефешки је био иначе монофизитски епископ Ефеса у Малој Азији и логично да је чуо за Словене који су гусарили по Егејском мору. То што Ј.И. Деретић и још понеки поричу да ти извори уопште постоје сведочи о њиховој компетентности.

Саветујем да уз помоћ књиге Ђорђа Јанковића напишеш чланак о Свевладу, ако га он било где уопште и спомиње.

Ти ради свој, а ја ћу свој посао.--ClaudiusGothicus (разговор) 18:17, 24. јул 2012. (CEST)


Толико дуготрајан процес да га нико није споменуо и описао. Дај ми молим те те твоје ауторе, дај ми називе списа, књига, где си то видео и одакле си то научио, хоћу да видим те оригинале и да решимо мистерију. Дакле ако ми не пошаљеш релевантне изворе, ја ћу сматрати да их немаш...Или си само видео да је неко од самопрозваних историчара тако рекао, па сад и ти тако преносиш. Па шта ако је неко помињао словене тада? Било их је и тада и пре тога, не знам шта хоћеш да кажеш заиста.

Ето де, сад још само реци како је Деретић секташ српске православне цркве и страначки се определи, па да знам да ово нема везе са историјом. Деретић је докторирао у америци и члан је руске амадемије наука. Говори више светских језика и историјом се бави бар 60 година. Једини је са ових простора проучавао историју директно из турских и грчких списа, написаних на матерњем језику, али и проучавао уникатне књиге из највећих светских библиотека. Обишао је свет и проучио историју сваког народа битног за нашу историју. Ако нађеш компетентнијег, ти јави.

Ђорђе Јанквоић је археолог, није историчар пријатељу. Но, да гробница Свевлада постоји, нашао би је, али ето, овако само имамо српске гробнице од првог века нове ере. Наравно за тебе су то глупости, јер Папа није тако написао, него другачије, па то можда нису гробнице, него свемирски бродови.

Ја свој посао радим, али нисам сигуран шта је твој посао и да ли га радиш како треба.

Не знам да ли је то код свих срба или само код неких, али као што сам већ написао, доста вас пати од неког комплекса ниже вредности и у стању је да по дифолту негира све што иоле није онако како он мисли. Да се ти пријатељу бавиш науком, знао би да у том послу мораш бити објективан.

Ја ти управо спомињем ауторе који су описали сеобу Словена тј миграционе процесе од 5. века надаље који су довели до доласка Словена на Балкан укључујући и Србе почетком 7. века. За све то Деретић тврди да не постоји, а ради се о двадесетак аутора. Више о томе погледај рецимо у: Византијски извори за историју народа Југославије, Том 1, уредио Георгије Острогорски, Београд 1955 (постоји и фототипско издање из 2007). А кад смо код САД и Русије ево ти и једна лепа књига Георгија Вернадског, руског историчара који је 1917. напустио Русију у време победе бољшевика и остатак каријере је провео на универзитету Јел. Приметићеш да се он доста ослањао на те историчаре чије постојање, вредност и веродостојнос Ј.И. Деретић жучно пориче. http://oldru.com/vernadsky/ver01/menu.htm

Деретић се толико добро служи грчким језиком да гомилу византијских аутора користи у преводу на латински из 19. века из једне едиције коју је приредио француски католички свештеник Миње. (нпр. Јована Зонару, Евсевија Цезарејског, Јована Кинама, Лаоника Халкокондила (Западна Србија, већ на стр. 5))?

Што се тиче османских (турских) извора, разочараћу те, он користи искључиво оне које су Алексеј Олесницки и Глиша Елезовић превели, искоментарисали и обрадили почевши од периода између два светска рата.

Такође, не знамо где је, када и са којом темом Ј.И. Деретић докторирао, а за ту академију коју помињеш знамо јако добро да је НВО. Уосталом и код нас имаш гомилу универзита, академија, научних центара итд који су то само по имену.

Ја јако добро знам ко је Ђорђе Јанковић, зато сам ти и препоручио да његовим делима ако можеш референцираш чланак о Свевладу.

Саветујем да не улазиш у дијагнозирање саговорника. --ClaudiusGothicus (разговор) 22:46, 24. јул 2012. (CEST)


"а ради се о двадесетак аутора." -Па знаш ли којих или ћемо да останемо на бројкама? За сваког твог аутора ја ћу 2 да нађем који су тврдили супротно. "Византијски извори за историју народа Југославије, Том 1, уредио Георгије Острогорски, Београд 1955" -Хехе, добар штос. Сад неки извор да ми даш? "ево ти и једна лепа књига Георгија Вернадског" -Руским не баратам тако добро, но видим да је књига као и претходна из критичног периода. Уосталом, по насловима видим Сармате и Анте. Па мислим да чак и на Википедија чланцима Сармата и Анте повезују са Србима, а да не спомињем ко су заиста. Милојевић је написао књигу пре ових твојих, чисто да се зна. Зашто помињеш толико Деретића? Ако ја нисам хтео да га помињем, не мораш ни ти. Кад би хтео да проучаваш историју, доста тога би могао сам да закључиш. -Овај пасус око превођења збиља не разумем шта си хтео да кажеш. Преводио византијеске ауторе на латински ваљда? -Што се турских извора тиче, то је само твоје субјективно мишљење и није тачно. Човек је извесно време провео у Турској и проучавао њихову литературу. -Добро знаш ко је господин Јанковић? Молим објашњење за његова открића, као и открића господина Пешића и његове ћерке Весне. И они су сви комплет луди или је нешто друго у питању...

Када се упознаш са радовима Приска, Прокопија из Цезареје, Агатије, Евагрија Схоластика, Менандра Протектора, Псеудо-Цезарија, Псеудо-Маврикија, Теофилакта Симокате, Ускршњом хроником, Георгија Писиде, анонимног аутора Чуда св. Димитрија Солунског, Теофана Исповедника, патријарха Нићифора I, Тактиком Лава VI...а то су само грчки (византијски) аутори можемо говорити даље.

Читај још понешто осим Милојевића, Ј.И.Деретића, Пешића итд, па ћеш стећи потпунију перспективу. Нисам компетентан да процењујем нечије ментално стање, али понешто о стручности знам. Толико.--ClaudiusGothicus (разговор) 08:54, 25. јул 2012. (CEST)

И од свих њих имао си за пример само овог комуњару. Мене искрено забрињава, шта је то да српске научнике презиреш, а узимаш здараво за готово туђе, поготово оне који су кроз читаву историју једва чекали да поразе Србију. Тужно је и да си од свих руских историчара ти издвојио једног, који изгледа и није Рус. Ја се искрено надам да се ти не бавиш историјом.

Зато што је Само историјска личност, а Свевлад није. Иначе, обрати пажњу мало и на време када је Само живео, просторе којима је владао и још понеки детаљ, па ћеш видети да нема везе са Свевладом. Испеци па реци.--ClaudiusGothicus (разговор) 00:30, 12. август 2012. (CEST)

"Свевлад, Самовлад или како су га још називали, Само ". Тако сам започео свој чланак. Нећу да тврдим да је то иста личност, али чудно је да се исто зову и да су владали истим народом. Значи да је у питању или иста личност са погрешним подацима или да је овај наследник оног?

Ако је твој Свевлад наводно живео и владао у 5. веку на Балкану са, беше, престоницом у Скадру, како може бити иста личност са Самом који је владао углавном Западним Словенима у 7. веку???--ClaudiusGothicus (разговор) 01:22, 12. август 2012. (CEST)

Написао сам да је чудно да се исто зову и да су владали Словенима (Србима) и један и други. Ако су подаци о овом Саму тачни, може да буде једино наследник Сама првог тј Свевлада који је иначе иза себе оставио три сина, па не видим зашто ово не би било могуће.

Нормално, шта је то око 100 година између смрти оца Свевлада и почетка владавине сина Сама.--ClaudiusGothicus (разговор) 01:35, 12. август 2012. (CEST)

А тада је владао обичај да се жртвују унуци.

Обавести надлежне о великом открићу што пре!!!--ClaudiusGothicus (разговор) 01:40, 12. август 2012. (CEST)

Хехех, е мој "историчару"...

Обавести надлежне о великом открићу што пре!!!--ClaudiusGothicus (разговор) 01:45, 12. август 2012. (CEST)

Погреших број. Добио сам ватрогасце, рекоше да не знају ништа о историји. Мада су и они чули да је постојао обичај жертвовања унучадије и упиташе ђе гори полуусплахиреним тоном.