Поздрав, Advjelica. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Advjelica. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?	Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак	Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима	Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати	Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница	Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --ФилиП ^_^ 21:16, 18. јануар 2009. (CET)Одговори

Молим вас погледајте и потврдите или исправите или допуните следеће податке, за које све постоје подаци у литератури.

Симоновићи

Пуковник Александар Симоновић, коморник краљице Наталије Обреновић био је син Платона Симоновића, државног саветника.

Платон Симоновић, доктор филозофија, руски државни саветник, професор Ришељеовог лицеја у Одеси, пореклом из породице из Требјесја код града Никшића, из племена Никшић, који су се населили у Српском Селу код Одесе 1805. године. Наиме, после учешћа у руско-турским ратовима на позив Русије 1788-1789, и покушаја опсаде Никшића, морали су да напусте Требјесе које су након тога Турци разорили. Од 1792 до 1805, договаран је прелазак Требјешана у Русију. Руски цар Александар Први је 1805. доделио Требјешанима земљиште у ненасељеној равници, дан хода на север од Одесе, где су они подигли насеље коме је цар дао име Славјано-Сербскоје, данас Сербка. Међутим, већ 1806. Требјешани су укључени у војску генерала Михаила Андрејевића Милорадовића, која је кренула у Влашку, где је заузет Букурешт, у коме су се касније сретали са Карађоревим изасланицима. Требјешани 1812. учествују у одбарни Русије, приликом Наполеонове инвазије.

Борба Требјешана за племићко звање трајала је деценију и по. Коначно су доб или диплому 1820, којом је Требјешанима даодељено дворјанско достојанство. Исте године Требјешани су уписани у Дворјанску родословну књигу Херсонске губерније.

Др Платон Симоновић је из Одесе дошао у Србију. Његов син је пуковник Александар Симоновић, коморник краљице Наталије, која је такође део детињства провела у Одеси.

Пуковник Александар Симоновић био је ожењен Милицом Симоновић, рођ. Спасић.

Спасићи

Милица Спасић била је кћерка Стојана Ђ. Спасића и Јелисавете Спасић, рођ. Арсенијевић. Стојан Ђ. Спастић био је син Ђорђа Спасића (око 1792- 1889) трг. из Смедерева из породице пуковника и каваљера Татар-Јованче Спасића, сарадника књаз Милоша, који је био ожењен Јованом (умрла 1841), кћерком Новака Марковића, трговца из Ковина (имали су једног сина и 4 ћерке, 41 унук и 169 праунука-е односно чукун унука.

Кћерка пуковника Јованче Спасића била је удата за свештеника поп Матију Поповића, пореклом из свештеничке породице коју је књаз Милош насеилио у Коларе, кад су Турци њиховог родоначелника поп Стојана обесили у Нишу. Њихова деца били су др Мика Поповић, министар финансија (пашеног Николе Спасића) и Стојана удата Ивковић, чији је мираз била позната кафана "Дарданели", која се налазила тамо где је сада Народни музеј у Београду.

Да ли су у неком сродству са Мајсторовићима из Азање?

Од Спасића из Смедерева је био Алекса Спасић, министар, члан Напредне странке, економиста, ожењен удовицом грофа Петра Чарнојевића, Ружом Чарнојевић, кћерком капетан Мише Анастасијевића. Алексе Спасића сестричине биле су удате за Терзибашића, пуковника Војислава Блазнавца, председника владе Михаила - Мишу Вујића, Владимира Гарашанина, Стана удовица Панајотовић, кћерка Николе Рашића, трг. из Београда за армијског генерала Миливоја Зечевића, министра војске и морнарице (1921-22), првог ађутанта краља (1920), команданта Дунавске дивизијске области, члана Војног савета и др.

Арсенијевићи

Јелисавета Спасић, рођена Арсенијевић,удата за Ђорђевог Стојана, мајка Милице Симоновић, рођ. Спасић је кћерка Лазара Арсенијевића Баталаке и Стане чија је тетка била Јованка Јока Ненадовић, жена војводе Јеврема Ненадовића, а кћерка војводе господар Младена Миловановића. Тако су преко Стане Арсенијевић њихова деца у сродству са млађом граном Ненадовића и Карађорђевићима. О породици Арсенијевић, односно Антонијевић и раније Поповић, може се видети на Поповић (породица).

Стојан Ђ. Спасић и Јелисавета Спасић имали сина Арсу, који је умро врло млад, и три кћерке:

Софију Спасић (1845-1929 удату за пуковника Консту Бучовића (1836-1881).

Имали су кћерку Стану (1865-1889). Стана Жујовић, рођ. Бучовић, дворска дама краљице Наталије Обреновић, која је била удата за проф. др Јована Жујовића (1856—1936), министра спољних послова, академика, председника Српске академије наука, сина пуковника Младена Жујовића, државног саветника, министра војног. Нису имали деце.

Катарину (1843-1902) удату за Нићифора Јовановића (1832-1922)Велеслију. Имали су сина Буду.

Др Буда Јовановић, министар и ратни херој[4].

Милицу Спасић (1855-1946)удату за пуковника Алекисандра Симоновића (1946-1927), коморника краљце Наталије, сина проф. др Платона Симоновића. Одавде даље Симоновићи, и др.

Пуковник Александар Симоновић и Милица Симоновић, рођ. Спасић имали су кћерке Јелисавета-Ела Хаџић и Олга Ристић, удата за Јована Ристића-саветника, који је унук Јована Ристића намесника. Обе имају потомство, као и ћерку Ружу (умрла 1950.-без потомства) удату ѕа Андоновића, коњ.пуковника (умро 1917).

Јелисавета - Ела Хаџић, рођ. Симоновић (1879-1966), дворска дама, била је удата за армијског генерала Стевана Хаџића(1868-1931), сина пуковника Светозара Хаџића и Милеве Хаџић рођ. Герман. Армијски генерал Стеван Хаџић и Јелисавета Ела Хаџић, рођ. Симоновић имали су кћерку Олгу (1905-1965) удату за коњичког пуковника Николу Чанића (1897-1986), чија је ћерка Мирјана Чанић-Радојловић.

Спасићи

Унете су претходне измене и додаци на текст.

Да ли имате још података о Спасићима, односно да ли је Ђорђа Спасића брат пуковник Јован Спасић "Татар Јованча", као и у ком су тачно сродству са Алексом Спасићем председником министарског савета. Такође у тексту о Воји Спасићу, Милан Јовановић Стојимировић, наводи и друге податке, према њему по "баба Дочи", жени "мајци Стојана Спасића" (а видимо да му је мајка Косара), у с родству су са свештеничком породицом Мајсторовића из Азање (одакле су 3 генерала) и сл. Има материјала да се уради посебан чланак о Спасићима, ако имате још података. Како се звао отац Ђорђа Спасића, које су основне гране породице и сл.

Додај тему

Advjelica

Спасићи