Aktron

Поздрав, Aktron. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Aktron. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --SashatoBot (разговор) 08:24, 28. мај 2008. (CEST)

Полабље

Пре свега желим да ти пожелим добродошлицу на википедију. Чланак који си урадио је сасвим пристојан, само тако настави. Уколико ти треба било каква помоћ слободно питај или мене или било ког другог. У овом шаблону горе изнад имаш све потребне инструкције како што лакше савладати технике уређивања на википедији. Срећан рад --НиколаБ (разговор) 11:21, 20. август 2012. (CEST)

Хвала. Само да у вашем (српском) контексту Полабље се сматра као ширија регија - укључујући и наше Полабље и немачко. И ја сам заправо написао тај чланак по нашем схватању те регије. Можда да би то требало да се промени.

Иначе, с времена на време нешто мало напишем овде на sr.wiki - зашто не. Човек ради са језиком и учи да се ствари које су му добро познате могу видеи и из другог гледишта - овог, које је 800 км далеко од мене. Само ми је жао за све те грешке, па учим ваш језик већ неколико година и имао сам прилику да неколико месеци проводим у Србији (НС). --Aktron (разговор) 16:49, 20. август 2012. (CEST)

Ма ниси уопште правио никакве велике грешке када је језик у питању, више су то биле техничке ситнице. Иначе у праву си када је реч о регији Полабље које се односи искључиво на Чешк стога мислим да би тај чланак требало преусмерити у Чешко Полабље. Јер ипак се појам Полабље односи на обалну равницу дуж целе дужине реке, баш као што је и Подунавље од Баварске до Румуније. --НиколаБ (разговор) 22:19, 20. август 2012. (CEST)

Чешка

Поздрав. Велико ми је задовољство што пишем чешка насеља, словачка насеља сам такође сва написао. Сад је на реду Чешка. Што се тиче писања назива насеља ту постоје правила транскрипције које се придржавамо ево погледај. Биће ми још веће задовољство кад би ми понекад помогао у проширењу чланака, наравно ако имаш времена и жеље да радиш на српској википедији, с обзиром да познајеш српски то би било одлично.--Zmaj123 (разговор) 23:39, 6. март 2015. (CET)

Uhh, sada spremam CEE Spring za našu komunitu, posle toga ćemo malo razmatri ovaj zlokobni FDC, u koji ipak treba da nekada jednom u budućnosti uđemo u našom ogranku. Ali ipak, nešto ima... Iskoristio sam malo svog slobodnog vremena da napišem nešto o Limanu... :-) Ovde na sr. wiki sam napisao malo članaka o našim selima, kao napr. Кралув Двур itd. --Aktron (разговор) 11:34, 8. март 2015. (CET)

Istorija Subotice

Drago mi je što razumeš srpski. To mnogo olakšava posao/saradnju. Mogao bih ti pomoći oko prevođenja/sastavljanja članka o istoriji Subotici i više nego što misliš. Subotica je, nećeš verovati, istorijski povezana sa Češkom i Slovačkom. Naime, u Subotici su delovali franjevci, koji su dolazili sa prostora današnje Češke i Slovačke. Najstariji spis u Subotici - Letopis franjevačkog samostana ili Kućna povijest (Historia domus) - započeo je Danijel Zavodski, koji je poreklom bio ili Slovak ili Čeh.

https://hu.wikipedia.org/wiki/Waczulik_Márton

Franjevac iz franjevačkog reda Strictoris Observantiae - Martin Vaculik (Waczulik) tražio je od kalačkog nadbiskupa Imrea Čakija (Csáky Imre) za subotičke franjevce dozvolu da mogu nastaviti svoj rad. Ta molba je uslišena, o čemu svedoči dokument nadbiskupa Čakija iz 1739. godine.

Drage volje ti prosleđujem prepis tog dokumenta kojeg sam našao u Arhivu Franjevačkog samostana u Subotici

Nos Emericus Dei et Ap[osto]l[i]cae Sedis Gratia S[acrosanctae]. R[omanae]. E[cclesiae]. Tit[uli]. S[ancti]. Euseby Presbyter Card[inalis]. e Com[itatibus]. Csáky de Keresztszeg Perpetuus Terrae Scepusiensis, Eccle[si]arum Colocensis, et Bacsiensis canonice unitarum A[rchi]Ep[isco]pus

Damus pro memoria significantes, quibus expedit universis, quod cum Nos ad demissam Instantiam Honor[abilis]. in Xto [=Christo] Patris Martini Waczulik S[ancti]. Ord[inis]. Seraph[ici]. Strict[oris]. Observ[antiae]. Provinciae Hung[ariae]. S[ancti]S[simi] Salvat[oris]. ex Custodis, Nobis propterea, ut S[ancti]. Seraphici Ordinem, in oppidum Szabattka, in Diae[ce]si Ep[isco]patus nostri Bacsiensis situm, jam ante 40 circiter annos, de mandato Cae[sareo]=Re[gi]o introductum, et ab Antecessoribus nostris admissum, et receptum, authoritate nostra hanc admissionem ratam habentes, pariter quantum opus esset, denuo admitteremus, et reciperemus, debita cum humilitate factum consideratis insuper, et attentis salutaribus, ac zelosis meritis Patrum, et Fratrum ejusdem S[ancti]. Ordinis jam fatae Provinciae Salvatorianae in dicto oppido Szabatka et aliis Archi- et Diaecesum nostrarum locis, maxime sub id tempus, quo major pars Regni Hung[ariae]. Otthomannicae Tyrannidis, Naturalis quippe Xiani [=Christiani] Nominis hostis, jugum tolerare, sub eoq[ue] ingemiscere cogebat[ur], pro conservanda fide Catholica, et expost in praesentiarum, utq[ue] fervide & constanter, sub continua fratrum, utilissime servientium exmissione praestitis, in futurumq[ue] pari devotionis zelo, uti confidimus praestandis ex exantlandis, potissimum autem viso eo, quod partes illae Szabatkenses, fluctibus haeresis et Graeci Schismatis agitarentur, nullisq[ue] aliis sacerdotibus, sive de Clero Eccl[esiasti]co, sive de Regularibus provisae essent; His igitur aliisq[ue] ex motivis, muneri nostro Pastorali omnimode satisfacere cupientes, in augmentum Gloriae Dei, Promotionem salutis animarum, Propagationem Orthodoxae, ac unice salutifera fidei R[ama]no-Catholicae, animo deliberato, eosdem Patres et patres mentionati S[ancti]. Ordinis, superfatae Pro[vinci]ae Hung[ariae]. S[ancti]S[simi]. Salvat[oris]. in dictum oppidum Szabatka, de Mandato Cae[sare]-Re[gi]o, uti praefertur, jam olim introductos, et a Nostris Antecessoribus admissos, denuo authoritate nostra Ordinaria, admittendos, et quantum in nobis est recipiendos duximus, et decrevimus, prouti harum nostrarum sigillo nostro consueto munitarum vigore, admittimus, et recipimus, spe freti, hanc nostram admissionem, et receptionem praespecificatorum PP. [=Patrum] et Fratrum, maxime attento pondere motivorum, ad id Nos inducentium, omnibus quorum interest pergratum fore. Datum in Resid[entia]. nostra Posoniensi. Die 3. Mensis Juny A. D. 1729. Cardinalis Csáky A[rchi]Ep[isco]pus Colocensis m[anu]. p[ropria]. L. S. Ladislaus Pletrich

Srdačno --Владимир Нимчевић (разговор) 14:32, 11. фебруар 2018. (CET)

E vidiš. Nije to, što sam imao na vidu. Pitam da li znaš nešto kao npr. portal znaci.net ili mesto gde mogu da nađem izvore vezane za istoriju grada. Za Sarajevo sam npr. našao veoma dobru monografiju, za Beograd nisam nažalost uspeo, samo za Novi Beograd. Šta se tiče istorije, uvek me najviše interesovala ova novija (od 19. veka dalje), jer za to ima puno izvora koje čovek može ne samo da koristi, ali da upoznaje :-) Ipak hvala na odgovoru, ovo što si napisao ovde ću sigurno da iskoristim! Vaculík je tipično češko prezime, nešto kao Jovanović kod vas :-D Aktron (разговор) 15:55, 11. фебруар 2018. (CET)

Malo je prikaza istorije Subotice na srpskom jeziku. Ja sam proučio subotičku bibliografiju. Do 1918. godine na naučnom polju dominiraju uglavnom mađarski pisci, dok je izdavačka delatnost Srba i Bunjevaca ograničena na kalendare i knjige verske prirode (molitvenike i sl.). Tek nakon 1918. stvoreni su uslovi za sveobuhvatni razvoj srpsko-hrvatske književnosti. Međutim, pristup srpskih i hrvatskih autora proučavanju prošlosti Subotice u 19. veku je šovinistički, što je delom posledica nepoznavanja mađarskog jezika koji je u drugoj polovini 19. veka bio lingua franca u Subotici. Sve u svemu, koliko ja vidim, tebi bi najviše odgovarala dvojezična ilustrovana istorija Subotice do 1918. godine subotičkog arhiviste Lasla Mađara. Ja nemam tu knjigu, ali mogao bih ti sledeće nedelje skenirati ono što te zanima. Ona pruža kratak prikaz istorije Subotice do 1918. godine. Baš ono što tebi treba. Iz dužnosti prema nauci moram te upozoriti da Laslo Mađar ima drugačiji pristup istoriji od srpskih i hrvatskih autora. Stoga odstupa od mainstream-a. Uostalom, prepoznaćeš tendenciju kad ti pošaljem sken preko mejla. Za početak predlažem ti da mi pošalješ mejl. Idi "Pošalji imejl korisniku".--Владимир Нимчевић (разговор) 16:39, 11. фебруар 2018. (CET)

Зграде за фотографисање у Београду

Договорено! Обавестићу те кад их будем фотографисао. Поздрав, Миљан Симоновић (разговор) 02:18, 28. јануар 2020. (CET)

Позрав, фотографисао сам неке зграде. Фотографије су у следећим категоријама:

• Zgrada u Bulevaru Despota Stefana 15
• Zgrada u ulici Braće Jugovića 14

Остале зграде ми нису успут, тако да ћу њих фотографисати неком другом приликом, па ћу те обавестити. Поздрав, Миљан Симоновић (разговор) 23:11, 2. фебруар 2020. (CET)

Миљане, хвала ти пуно. Ево одмах сам објавио. Чим будем нашао више извора онда проширим чланке. :-) cs:Energoinvest (Bělehrad) cs:Braće Jugovića 14 Aktron (разговор) 23:35, 2. фебруар 2020. (CET)

Нови чланци

Ако не стигну да их среде за 7 дана, чланци се неће брисати већ ће се пребацити у нацрт и бити тамо док не буду сређени. Ту смо и да помогнемо, чланци нису лоши, треба само мало дораде. Поздрав --MareBG (разговор) 21:31, 10. фебруар 2020. (CET)

Чешки дом

Изволи, фотографија Чешког дома у Београду, близу Славије. Лијеп поздрав. — Садко (ријечи су вјетар) 20:17, 29. мај 2023. (CEST)