DrS

Поздрав, DrS. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, DrS. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!

Дарко Коцјан

Здраво. Чланак који си написао, Дарко Коцјан није по стандардима Википедије и највероватније ће у блиској будућности бити обрисан. Ако имаш коментара, молим те напиши овде. Хвала --филип ⁂ 23:23, 16. јул 2007. (CEST)

Ијекавица

Ћао, примијетио сам да си (био) пребацио чланак Електрична столица у екавицу. Премда је ствари лакше сређивати кад су једнообразне, ипак има доста уређивача википедије (укључујући и мене) којима је ијекавица изворно наријечје српског језика, те је поодавно прихваћена конвенција да чланци који су написани у ијекавици/екавици такви и остану (осим уколико корисник прошири клицу до „неклице“ када нема разлога присиљавати га да цио чланак напише у наријечју у којем није навикао). Поздрав и срећно даљње уређивање! --Дарко Максимовић (разг.) 00:07, 29. август 2008. (CEST)

Скоро је изашла добра књига Душана Ковачевића „20 српских подела“, коју нажалост још нисам читао, али вјерујем да ово може бити једна од њих. Срби с оне стране Дрине ће бити Срби који не причају српски језик јер Србима с ове стране Дрине није мило да је ијекавица дио стандардног српског језика. Ако узмемо у обзир да је Вук Караџић причао тим дијалектом, као и Петар П. Његош, као и бројни српски епски јунаци, можемо лако повјеровати да се преврћу у гробу кад чују да појединим Србима „није мило“ што књижевни српски језик прихвата ијекавицу. Наравно, то није ништа против тебе јер нажалост ниси усамљен у том ставу. --Дарко Максимовић (разг.) 02:32, 29. август 2008. (CEST)

У оквиру заједнице на википедији на српском језику није имало потребе договарати се да ли је дозвољено или не користити ијекавицу за писање чланака, јер је то дио стандардног српског ј. (узгред, са дужом традицијом у српском народу) него се вјероватно поставило питање да ли је битније да буде све на екавици (ради једнообразности јер људи из Србије, чини ми се, овде има више) или да се испоштује српски језик у оба своја облика и дозволи сваком да уређује чланке онако како и сам говори (што је и једно од начела српског језика - докле год поштује правописна и граматичка правила). Наравно, превладало је ово друго и донијето је правило да нико ником не „исправља“ (иј)екавицу у (иј)екавицу јер би заправо то био чин из хира. Шатровачки није дио стандардног српског па се не може поредити с овом ситуацијом, а нико не брани коришћење пироћанско-врањанског нити дорћолско-земунског докле год је у оквиру тог истог стандардног српског језика. Поз --Дарко Максимовић (разг.) 02:32, 29. август 2008. (CEST)

Видела сам твој коментар на Дарковој страници за разговор. Имам потребу да се и ја (стручно) огласим. Ијекавица је део стандардног српскохрватског, а потом и српског језика још од Вуковог доба па на овамо. Она нема везе са хрватским језиком (ја лично велим: све и да има, па шта? Потребно је веома мало лингвистичког знања да би се имала свест о језички једном језику с варијантама — имај у виду енглески широм света и његове варијанте, та подела на српски и храватски вештачка је, и на босански, црнски и горски;) и све оно на шта су упозоравали Надреалисти, а на шта си се сам позвао, а њихова предвиђања тичу се управо овога за чиме ти тежиш) осим утолико што хрватски има само (и)јекавицу, а српски оба. Довољно је да одеш само мало у унутрашњост Србије па да схватиш да већ тамо говоре ијекавицом. Да ли то значи да поделимо језик на централносрпски, западносрпски, јужносрпски... Један језик, два изговора, то ти је стање.----Оли разговор 13:42, 2. септембар 2008. (CEST)

Имам национални осјећај, то је тачно и тога се не стидим. Ако ти смета мој стил писања, то се да рећи на много једноставнији начин него увредљивим тоном и небираним ријечима. Мени међутим не пада на памет да те учим лијепом понашању те ћу ти само рећи - на википедији је пожељно претпоставити добру намјеру из саговорникових ријечи а обавезно је остати учтив. Из твојих ријечи се добра намјера не може ни наслутити а камоли претпоставити, те би сваки даљи разговор био сувишан. Кад је већ такво стање, онда разговор (са своје стране) могу само да закључим овако: не смијеш преправљати ијекавицу у екавицу, нити екавицу у ијекавицу, јер сваки такав поступак ће се сматрати вандалством и на крају може бити санкционисан. --Дарко Максимовић (разг.) 20:25, 7. септембар 2008. (CEST)

Ијекавица

Прво, српски књижевни језик има два изговора екавски и (и)јекавски. То је већ довољан разлог да сва остала твоја питања посатју ирелевантна, но ја ћу ти, као пристојна особа и на њих одговорити:

1. На Златибору, у Ужицу, Ваљеву, Чачку многи говоре (и)јекавицом. Неки и екавицом. Будући да сам с тим људима често у контакту, нема разлога да ми не верујеш. А и у школи сам учила:). На крају крајева Вуков Тршић. Б

удући да Срби из Лике говоре (и)јекавицом, али потпуно другачијим говором од Хрвата из исте регије, како би требало да се зове њихов језик?

2. Не враћамо се у Вукова времена, он је био довољно савремен:) да заснује књижевни језик на оба изговора (А да ли знаш да су се тридесетих година у Загребу штампале књиге ћирилицом и екавицом? Лично поседујем неке такве примерке.)

Одговорила сам ти на ово што следи. Не ради се ни о чему другом осим о томе да су оба изговора књижевна.

4. На ово не знам одговор, то би ти могао разрешити неко од администратора, верујем да већ постоји решење. Покушај. Откуцај исти појам ијекавски и екавски.----Оли разговор 00:19, 8. септембар 2008. (CEST)

Samo nekoliko napomena, bez namere da ulazim u bilo kakve dalje diskusije. Ovo je Vikipedija na srpskom jeziku i stoga se članci pišu i uređuju u skladu sa Pravopisom srpskog jezika. Tamo je definisano da su ekavica i ijekavica ravnopravni izgovori, kao što su ravnopravna pisma ćirilica i latinica. Stoga na Vikipediji važi pravilo da se članak može početi na ekavici ili ijekavici, odnosno na ćirilici ili latinici. Sva naknadna uređivanja moraju da budu na onom pismu i onom izgovoru na kome je članak započet. Uređivanje i pisanje članaka je moguće jedino uz poštovanje ovih pravila. Što se tiče tvog pitanja za pojmove pesma i pjesma, za takve stvari se prave preusmerenja. To znači da čak i ako u polje za pretragu ukucaš pojam pjesma, preusmerenje će te odvesti na pojam pesma. Isto važi i za ostale primere, iako nemaju veze sa ekavicom i ijekavicom. M!cki ^talk 00:44, 8. септембар 2008. (CEST)

Moje pitanje o upotrebi književnosti srpskog jezika stoji od početka ove rasprave. I (tek sada) dobilo je odgovor. Ako je tako prihvaćeno - prihvatam ga i ja. Ipak su to neki mnogo mudriji i iskusniji od mene odlučili. ;)

Što se tiče oblasti u Srbiji koje pominješ kao mesta gde "mnogi govore (i)jekavicom" moram ti neverovati na reč, jer sam i ja s tim ljudima često u kontaktu. Naime, kompletna rodbina po grani porodičnog stabla jednog mog roditelja je iz Čačka i _niko_ ne priča (i)jekavicom (niti oni, niti bilo ko koga poznajem iz tog dela Srbije). Dalje, na Zlatiboru godišnje provedem bar mesec dana sa meštanima i ni tamo _niko_ ne govori (i)jekavicom. Još samo jedno, u gradu gde živim i preduzeću gde radim (severniji deo Srbije) ima zaposlenih intrelektualaca, pismenih, književnih ljudi iz Užica; takođe, _niko_ ne priča (i)jekavicom. --DrS (разговор) 15:21, 8. септембар 2008. (CEST)