Разговор с корисником:Vojvoda/Архива 2

У вези консензуза

Малопре сам писао Мадујши на њеној страни за разговор о овој теми, почетни део ћу пренети, не замери ако си о томе већ информисан. Прво, консензус - на Википедији се ствари решавају постизањем консензуса (сагласности) око неке теме, и када се иде на гласање, иде се више ради "опипавања пулса" и дискусије, ради постизања сагласности заједнице око тога шта је прихватљиво свима или макар некој "квалификованој већини". Дакле, циљ гласања на Википедији није као у демократији, да нека опција постигне већину 50%+1 (осим у неким изузетним случајевима), него да што већи део заједнице то решење сматра макар прихватљивим, или прихватљивим у том тренутку.

Што се тиче тога да консензус не може да износи 70% - и не може, консензус би заправо требао да буде оштрији, најмање 80-90%. 70% је минимум у којем можеш да тврдиш да је у питању консензус а не демократско гласање, али и то је натегнуто. На жалост, наша заједница је отприлике средње величине међу мањим заједницама (мањим од заједнице на ен, хоћу да кажем) и пати од тога да се корисници не активирају довољно при гласању (сада више него пре пар месеци, али још увек недовољно). Тако да смо сада у својеврсној пат позицији - имамо врло лабав критеријум за консензус, а у појединим приликама ни њега не можемо да испоштујемо. Разумем да то фрустрира, али једини излаз је анимирање више корисника да учествује у раду заједнице - дакле, не само писање чланака, мада је и то битно, него и расправе, предлози, гласање. Многи ни не учествују у раду заједнице ако нису администратори, а ни неки админитратори не учествују у раду заједнице уопште. Све су наравно проблеми о којима се наравно може подоста расправљати, али своди се на следеће - ситуација се може променити једино анимирањем корисника, будући да је 70% реални минимум испод којег не можемо да се спустимо.--Бране Јовановић, ДГзС <~> 11:32, 8. мај 2007. (CEST)

На жалост, то је тако - свако правило које се доноси треба да постигне баланс између што веће отворености са једне, и онемогућавања злонамерних и неразумних да "праве штету" с друге стране - на пример, својевремено ова Википедија није имала строга правила о избору админа и бирократа, него су се права добијала аутоматски после месец и два месеца рада. Међутим (и нажалост), неки корисници су се својски потрудили да докажу да је то превише отворено, и да тако и злонамерни (тј. они којима није у интересу Википедија, него нешто друго) могу да "се провуку", па смо морали та правила знатно да пооштримо, као и да уведемо правила за уклањање овлашћења. Заправо, већина чврстих правила на Википедија је релативно скоријег датума (12-18 месеци) - нека су у међувремену ослабљивања што се тиче захтева, док су друга на жалост и појачавана. Сва ова прича служи да ето мало појасни начин на који се доносе правила; ако сматраш да је неко правило преоштро или недовољно оштро, пробај да пред заједницу изнесеш оно што видиш као проблем и предложиш могуће решење - често пута, ако је нека ствар очигледна, о њој се не мора ни гласати (Википедија није бирократија). Такође, некада се у току расправе јави идеја о алтернативном решењу које је прихватљиво или добар почетак прихватљивог.

Дакле, ако те неко правило боли, питај, предложи измену, покрени расправу, покушај да анимираш заједницу (то је лакше рећи него учинити :(). Исто тако, немој аутоматски да претпоставиш да се садашње правило свима свиђа - можда је у тренутку када је донето постојала потреба да оно буде тако оштро, али се у међувремену ситуација променила. Такође, немој изгубити из вида да добро образложен предлог увек има више шансе да нешто измени него штура реченица на Тргу или страни за разговор.

Надам се да те ово моје теоретисање није удавило - видим да сте и ти и Мадујша заинтересовани за функционисање заједнице, па покушавам да објасним неке ствари, онако како их ја видим. Документација постоји, одређени део сам и ја састављао/преводио, али времена на Википедији никада нема довољно, а обавеза је увек превише, па понекад не успемо да задовољимо ни неки минимум потреба заједнице за истом, па користим прилику да "пренесем знање" ;). --Бране Јовановић, ДГзС <~> 13:04, 8. мај 2007. (CEST)

Српска села

Постоји само (груба) процена да од 4700 села бар 2000 немамо, па је то очекивани прираст броја чланака. Што се понашања шаблона тиче, то се све може програмирати. -- JustUser  JustTalk 11:33, 8. мај 2007. (CEST)

Што не архивираш и ову добродошлицу?

Само смета...--Maduixa kaži 11:47, 8. мај 2007. (CEST)

Гласање за Сјајне чланке

Овај текст сам написао и СашиСтефановићу:

ОК, сад сам савршено збуњен правилима и њиховим амандманима. :) Зашто се, после гласања за промене правила, све то није лепо унело, тј. изменила правила која су написана него сад стоје додаци испод? Одустајем од бављења гласањима док неко с бољим живцима не среди све то :) --Matija 14:50, 8. мај 2007. (CEST)

Превод термина

Ево и мог (закаснелог) одговора на пристигла питања:

1. Имена нивоа − у принципу мислим да би их требало преводити/транскрибовати, с тим да се при првом појављивању тог имена у тексту наведе у загради и оригинално име.
2. Чуди ме да не знаш да је на енглеском AI (на ћирилици: АИ, а не Ал), скраћеница за Artificial Intelligence тј. за вештачку интелигенцију, тако да је твој превод потпуно тачан.
3. Booster Pack − ја бих превео као пакет појачања (побољшања)/пакет са појачањима (побољшањима).

--Tarn 19:34, 8. мај 2007. (CEST)

Филателистички часопис

Рекао сам Ти да сам се мало искључио из свега тога. Тренутно немогу помоћи али ако нашто сазнам одма јављам. Поздрав--Drazetad 20:38, 8. мај 2007. (CEST)

Нисим ми тачно рекао шта тржиш да садржи. Коју земљу,(све или тематика), новитети или класика, цене и сл. Поздрав--Drazetad 23:16, 8. мај 2007. (CEST)

Ма пусти...

Ма пусти усташе и четнике, то је тако напорна тема... --Maduixa kaži 21:58, 8. мај 2007. (CEST)

---

Извини, али видех твоју преписку са Матијом. Правила ЈЕСУ промењена, барем она чија је промена изгласана. Погледај опет онај линк који сам ти дала где је гласање које сам ја покренула. Прво правило није изгласано а друга два јесу, тако да је оно правило о томе да админ. глас више вреди него обичног корисника избачен са списка, а правило да мора да гласа најмање пет уместо три да би се гласање уопште узело у обзир је и промењено са пет на три. Доле је Џорџ образложио само како и зашто је унета последња промена. Оно што није било постављено на гласање али је било речи и о томе је да гласање о скидању звездице не могу да покрену обични корисници, него само администратори, те сам ти због тога и рекла да га ти поставиш на гласање, па да гласамо и да изгласамо мењање и тог правила (С Божјом помоћи)....

А Саша је био много поспан па је Матији дао дезинформацију...--Maduixa kaži 22:08, 8. мај 2007. (CEST)

Glasanje.

Nije. --Поки |разговор|

Istom procedurom kako je i doneseno. Snadji se. Poz. --Поки |разговор| 14:19, 18. мај 2007. (CEST)

други светски и историја

Војводо, извини што се не јављам - био сам доста заузет. Хвала ти на цитату - видиш да нам се извори углавном слажу.

Мислим да ти је угао гледања погрешан. Комунистичка историографија - пази, не мислим на комунистичку публицистику - имала је својих слабости, али генерално уопште није била тако лоша, тј. имала је неки професионални ниво. Постојала је тенденција избегавања незгодних тема, поједностављивања општих оквира и неких натегнутих тумачења. Али, нису негирани догађаји ни документи, и, у целини узев, слика коју дају озбиљни историчари тог времена прилично се поклапа са оним што пишу енглески историчари и учесници који се баве 2. св. ратом.

Пре негде 20 година, кад је кренуло ово националистичко залуђивање, намножили су се ревизионистички покушаји, који су имали успех углавном само зато што су годили уху национално напаљеног просечног српског читаоца. Њихов ниво међутим био је и остао катастрофално низак. Свима су им заједнички афинитет према четницима и мржња према комунистима. При томе покушавају да разраде разне мотиве ратне пропаганде. Пример је чувена теза о сарадњи партизана и усташа. Међутим, да би се та сарадња учинила вероватном, мора се једноставно игнорисати рат партизана и усташа који је био врло крвав и трајао од првог до последњег дана, и о коме имају гомиле и гомиле радова и докумената из свих извора. Али, ако нико не жели да говори о томе ни да слуша о томе, и то је могуће једноставно прескочити. Тако долазимо до познате, а чудновате појаве која се зове "српска истина" - сви виде ствар на један начин, само Срби на други.

Књига Косте Николића за 4. разред гимназије пример је најбестидније пропаганде, и то - да не поверујеш - из реченице у реченицу. У свакој има фалсификат и зла намера. На пример, каже како је Југославија "према неким проценама" ради одржавања титовог режима добила од запада 60 милијарди долара. Иначе, ако знаш шта је Маршалов план, целокупни буџет тог плана износио је 13 милијарди. Буџет америчке владе је јаван, одобрава га Конгрес и има на интернету. Већ лњетимичан поглед открива да такве ставке нигде нема и да је немогућа. Америка је додуше заиста дала почетком педесетих помоћ у оружју (вредну 30 милиона долара по југ. званичницима, али можда је вредела и више), али 60 милијарди је једноставно наркоманска фантазија, само злонамерна. Ако ти је позната афера "Оливер Норт" и ту се (ако ме памћење служи, пишем напамет) радило о тричавих тридесетак милиона за никарагванске контрасе које међутим Конгрес није одобрио, па је Норт организовао шверц оружја у Иран да би намакао те паре, и завршио на суду.

Ако се овом намерно нејасном формулацијом мисли на комерцијалне кредите, највећи део је узет од 1976 до 1980, укупна задуженост је била нешто изнад 20 милијарди, и то није имало везе са политичким симпатијама - Мађарска је на пример била задуженија од Југославије. То је било време глобалне дужничке кризе.

Значи, то није историја него пропагандни рат, а млади људи су главна мета и прва жртва.

П.С. Документ је објављен у Зборнику Војноисторијског института, Том 12 (немачки документи), књига 1. У зборнику је иначе објављено око 1200 немачких докумената. --Gorran 23:13, 9. мај 2007. (CEST)

занимљиве теме

Ок, покрећемо две теме. Прва је Устанак у Србији 1941. Документ који сам ти цитирао саставио је Iа (оперативно одељење) Штаба команданта Србије. Има више таквих, а наравно има и оних који стављају у први план опасност од националиста, нарочито од кад се Михаиловић повезао са Енглезима. Припремићу их за постављање.

Друга тема ми је још занимљивија: Сарадња партизана са усташама у Другом светском рату. Оно што сам ја до сада запазио доста је скромно: сећам се једног докуметна (није ми при руци, цитирај ми ако имаш), негде из марта 1942. у коме ваљда Iц (обавештајни официр) једне од дивизија (342 или 718), или неког вишег штаба каже нешто отприлике у стилу "изгледа да су усташе и партизани координирано напали четнике) - ради се о Источној Босни.

Онда, имам понешто о разменама заробљеника, о преласцима домобрана у партизане, али то би се тешко могло тумачити као сарадња...

Постоји обимна документација о четникој пропаганди на ту тему, која је често испадала смешна. Кад су партизани убили Јуру Францетића, команданта Црне легије на кат. божић 1942. и лондонски радио тако нешто објавио, то је било доста незгодно за Михаиловића који је управо лансирао тезу о договорима и преговорима.

Тако се 17. јануара 1943. Михаиловић избламирао обавештавајући емигрантску владу:

"У вези са изјавом преко Радио-Лондона о усташком пуковнику Францетићу јављам истину. Са поуздане стране обавештен сам да је Францетић жив и здрав и да је дошао да води преговоре са комунистима у име Павелића за борбу против Срба. Усташе сматрају да је то једини пут којим могу избећи одговорност и казну за свој злочин. Зато и помажу комунисте људством, оружјем и новцем. Понављам — Францетић је жив и здрав. "

С друге стране, погледај мој чланак Напади на гарнизоне НДХ. То сам тек почео да допуњавам - о свему имам доста папира.

Као и о практично стопроцентним узајамним стрељањима заробљеника, и то велкиог броја, с тим што су усташе још додавале и бестијална мучења, нарочито партизанки.

Меклејн (ако си читао књигу, поставио сам за даунлоуд) описује случај на који је наишао:

"Једном, после борбе која је трајала читавог дана, међу зеленим бреговима и долинама, наишао сам на ужасно разнето тело једног усташе. Кад је приметио да ће бити заробљен, он је извадио осигурач ручне бомбе и држећи је уз себе, разнео је своје тело у комаде. Некако је његово лице остало поштеђено, а мртве очи ужасно су зјапиле са бледог, увученог лица, изобличених црта. Испод кошуље натопљене крвљу извиривали су распеће и црно-бела трака ордена, вероватно Гвозденог крста, која се још увек држала за комадић капута немачког кроја. Борећи се за страну силу против својих земљака, он је себе уништио само да не би пао у шаке људи исте расе, али различитог, исто тако дубоког убеђенја, за које би убили или погинули са истом спремношћу као он за своје. Није се могао наћи бољи пример жестине и фанатизма у овом балканском рату." --Gorran 15:57, 10. мај 2007. (CEST)

Имам добар осећај

да можемо направити добар чланак о устанку. Али, не знам колико је то другима занимљиво...

Ови људи нису приступили партзанима из идеолошке убеђености

Наравно, зато сам и ставио у рубрици "нападач" само "устаници". --Gorran 22:25, 10. мај 2007. (CEST)

Мислим да треба да знаш...

Да се не би после изненадио као што сам се ја изненадила. Погледај овде, последњи део. ајд'у здравље.--Maduixa kaži 15:04, 12. мај 2007. (CEST)

---

Aktiviraj e-majl, da mogu da kontaktiram s tobom privatno. Ovde i zidovi imaju uši...--Maduixa kaži 23:51, 13. мај 2007. (CEST)

---

Ma gledaj kad možeš, nema veze....--Maduixa kaži 00:09, 14. мај 2007. (CEST)

Историја Израела и Палестине

Позивам те да као историчар погледаш овај чланак и интервенишеш на њему, пре свега у погледу имена,превода и слично. Не обазири се на налепницу:)--Велимир85 23:30, 13. мај 2007. (CEST)

Слике ће морати да буду преузете са хр вики, средићу то касније.--Велимир85 23:43, 13. мај 2007. (CEST)

Ммм, који чланак са енглеске вики? Ако мислиш на историју Израела, то је преузето и прерађено са хр вики. Не бих знао да ти кажем за енциклопедију, ако дознам јавићу ти.--Велимир85 00:13, 14. мај 2007. (CEST)

Погледаћу, а чланак ће се наравно даље развијати. Искрено, ја нисам толико заинтересован за ово подручје (прочитао сам Библијске легенде Косидовског, одлична књига али то је отприлике то), али ми се учинило као одличан чланак који се може преузети. Даља допуна кад се нађе времена.Поз,--Велимир85 00:30, 14. мај 2007. (CEST)

Иначе, ако желиш у тим за хералдику, добродошао си, терминологија није компликована, погледај пар чланака, рецимо са моје корисничке стране и биће ти све јасно.--Велимир85 00:39, 14. мај 2007. (CEST)

• Чини ми се да ти је Веља већ одговорио на постављено питање.Join the fun и немој да те не познавање терминологије спутава у раду. Црни Бомбардер!!! (†) 09:12, 14. мај 2007. (CEST)

White Ensign

Ensign na engleskom znači obeležje neke države ili ličnosti, zanimanja itd. Može biti zastava, grb, boje itd. White ensign je bela boja na engleskoj zastavi sa crvenim krstom Sv. Džordža (tako piše u članku)... Blue insign na primer, je dobila britanska zastava kad se ujedinila sa Škotskom i Velsom a kad im se pridružila i Irska, dodali su i krst sv. Patrika.

Ja lično bih ensign prevela u zavisnosti od onoga šta je - u ovom slučaju su boje kao obeležja, ako je zastava, onda zastava itd. Mislim da može da se kaže i insignija, ali nisam tubaš sigurna, možda mi se tu meša malo španski pa me buni....--Maduixa kaži 10:10, 14. мај 2007. (CEST)

Добродошлица

... могао си да скинеш само мој потпис са добродошлице - не бих ти узео за зло :-) --Kaster 11:51, 14. мај 2007. (CEST)

Шаблони

Па шаблоне програмира свако ко мало научи. Дакле, према својим нахођењима и ако имаш среће да не изазовеш велико негодовање, можеш да измениш сам подразумевано понашање у току дана. -- JustUser  JustTalk 14:55, 14. мај 2007. (CEST)

Ако је твоје питање о шаблонима уопште, онда је Помоћ:Шаблон и Википедија:Шаблони почетно место. Ако те занимају напредни детаљи претпостављам да је много боље место en:Help:Advanced templates. -- JustUser  JustTalk 00:45, 15. мај 2007. (CEST)

Здраво, Војводо!

Ових дана сам доста заузет - ништа не стижем, али чим уграбим мало времена поставићу нешто за устанак (најкасније у четвртак).

Налетео сам и на нешто из оне друге теме:

"Источно од Рогатице усташе су недавним убиствима изазвале православно становништво, на што је дошло до већих сукоба делом између устаника и антикомуниста с једне стране и усташа с друге стране. У току ових борби била је такође и озлоглашена комунистичка банда Мује Хоџића јако притешњена од стране устаника и антикомуниста, то је ова потражила заштиту код усташа. Било је тако утврђено да су усташе делимично сарађивали с комунистичком бандом Мује Хоџића, при чему су се усташе заузеле и за снабдевање комунистичке банде оружјем и муницијом." (обавештајно одељење 718. див, 26.120.1942.) --Gorran 17:04, 14. мај 2007. (CEST)

univerziteti

Е, па имам једну лепу књижицу коју сам купила сад кад сам била у Бгд од Радивоја Радича о Византији и иома део о образовању, што је веома интереснтно а могло би да се дода. Што сае универзитета тиче, име не само з Шпанији, него и у немачкој и онај у Прагу и има их... Треба их барем побројати и направити посебне чланке о сваком. Видећу да додам нешто о још по неком и о образовању у Византији.--Maduixa kaži 21:09, 14. мај 2007. (CEST)

Knjiga se yove Viyantija - purpur i pergament, i veoma je yanimljivo napisana, baš onako kako se to meni svidja - na jedan pristupacan i popularan nacin, pitak da obican citalac to moze lako i neprimetno da svari i da vidi da istorija nije bauk nego jedna predivna stvar. Obožavam profesore (ne samo istorije, nego uopšte) koji su u stanju da pišu pre svega RAZUMLJIVE knjige. Prrava je šteta što ih nema više, jer je u tim krugovima izgleda fazon što si nerazumljiviji to ti je ugled veći (kao carevo novo odelo, jelte)

Nego, jesi li i ti student ili već završeni istoričar? Vidim da ti je istorija strast, pa verovatno da si od struke, jer nema mnogo ludaka kao što sam ja da mi je istorija eto samo - hobi...

(Sad ti upravo odgovaram na email)--Maduixa kaži 21:37, 14. мај 2007. (CEST)

Pa nije bas tako...

Ja sam na faksu imala jednu profesorku koja je tako lepo pisala knjige, da je bilo dovoljno da jednom pročitaš i da ti sve bude jasno... Svrati ovde i napiši i ti svoje mišljenje. Poslednji naslov o referencama. Разговор о Википедији:Сјајни текстови/Правила --Maduixa kaži 16:28, 15. мај 2007. (CEST)

Опроштај

Ако икада будеш хтео да ме контактираш, слободно то уради преко имејла или са моје странице на шпанској или енглеској Вики (ставила сам интервики повезнице на својој страници овде). У светлу последњих догађаја, мени је испод части да и даље останем овде. Од сада ћу се посветити преношењу српске културе на шпанску Википедију. Желим ти све најбоље. --Maduixa kaži 16:15, 16. мај 2007. (CEST)

Одговор

У погледу квантитета чланака, уз довољан квалитет, мислио сам пре свега на обичне чланке и мислио сам на сопствени допринос. Нисам говорио да би то требало да буде опште правило, нити да се то односи на сјајне чланке. Па они се и називају тако зато што би требало да одскачу квалитетом. Једноставно, сматрао сам и сматрам да, с обзиром на време којим располажем, писањем, превођењем и преузимањем релативно краћих чланака који испуњавају све услове за енциклопедијски могу највише да допринесем. Тематика сјајних чланака је сасвим друга област и ту се слажемо. Што се тиче референци и фуснота, апсолутно схватам да је референца позивање на извор, али мислим да нам није неопходно да пише референце као поднаслов при дну чланка јер се то не среће у литератури. Бољи назив је по мени Фусноте или Напомене за оно што се сада означава као референце, и јасно разграничење тог дела где се дословно цитира и дела Литература где се напомиње укупност коришћене литературе.Поздрав,--Велимир85 18:22, 16. мај 2007. (CEST)

Слажем се да и напомене лепо звучи. Што се тиче назива референце, уобичајен је, али се сетим Орвеловог правила писања да се увек пише домаћа реч уместо стране (када постоји наравно). У том погледу назив напомене бољи је и од фуснота. Списак ратних злочина не напредује никако, јер се још колебам око неких ствари. Неприхватљиво ми је да направим списак где се наводе злочини који су још увек у фази истраге или суђења или никада и нису процесуирани већ су само наводи. То је супротно елементарном правилу да постоји претпоставка невиности. Зато бих код стављао код злочина тачну ознаку - да ли је било суђења, да ли се води истрага или су још увек то само наводи, и ставио бих ко тврди да су почињени злочини. То с друге стране захтева подоста истраживања на ен вики, као и поприличан број фуснота/напомена/референци ка литератури или сајтовима где се износе ти наводи...а баш нешто и немам времена. Засад мислим да се чланак преведе овакав какав је, па ћемо видети како даље. Хвала на помоћи. Поздрав,--Велимир85 21:00, 16. мај 2007. (CEST)

Димитрије Љотић

Замолио бих те, пошто си сигурно далеко опскрбљенији знањем и литературом од мене, да обратиш пажњу на чланак Димитрије Љотић и страну за разговор. Ништа специјално, чисто да евентуални будући подаци буду проверени. Хвала унапред.--Велимир85 02:26, 18. мај 2007. (CEST)

Српски / Srpski

Зар је дотле дошло да се питања сматрају уношењем немира? Ех, .... опуштено...

Дакле, то Српски/Srpski је наслеђено из неких ранијих времена, а жели се малко дати до знања да је наша енциклопедија на два писма. Поготово од прошле године када оно дугменце горе стварно ради. -- JustUser  JustTalk 12:14, 18. мај 2007. (CEST)

Župan..

E, baš lepo što si se javnuo... Eto baš imam pitanjce - kojoj to tituli odgovara? knez? Grof? Kao što na primer knez ili kneževina su manje više princ i prinčevina (mislim, na drugim jezicima, principe /Principado)... Čemu bi župan odgovarao? Odgovori mi tamo gde si mi se javio.--Maduixa kaži 15:25, 18. мај 2007. (CEST)

Pogledaj ovo. Pomoći će ti tamo gde neki nisu hteli da ti pomognu.--Maduixa kaži 15:32, 18. мај 2007. (CEST)

Љотић и радикална странка

Немам намеру да сам пишем о Љотићу, и управо зато сам те и конктактирао. Сасвим је могуће да Љотић није био идеолошки идентичан нацистима и фашистима, али како и сам кажеш био је у групи сродних покрета и у сваком случају је био екстремно десно оријентисан. Мене лично највише подсећа на Фраков тип фашизма, али нема везе, немам намеру да улазим у даљу разматрања јер сам баш њих и желео да избегнем. У сваком случају, мотри на чланак и ако можеш и хоћеш помози нашем новом кориснику (Димитрије) у раду.

Што се тиче радикалних странака, немам сад кад али детаљно ћу погледати то што наводиш и направићу преусмерења, па ћу ти јавити да ли ти одговара.--Велимир85 17:39, 18. мај 2007. (CEST)

Јиречек

Поздрав велики, чланак о Јиречеку је јако добар, скоро да ми је жао што га ја нисам написао. Елем, мало сам брљао по њему, чисто да исправим по које словце и повежем га са осталим чланцима. Предлажем ти две ствари: 1. Изабери на који ћеш начин истаћи наслове Јиречекових дела у самом тексту. Ја ту ништа нисам хтео да дирам. 2. Можда библиографија Јиречекових дела на крају текста, ко и на другим Вики. 3. Јиречекову фотографију видео сам само на бугарској Вики. Вредело би је пребацити и на нашу.Мени је слика деловала у врло чудном формату, па ако је могуће нека то обави неку стручан.

Поздрав још једном. Јиречек је баш пун погодак. --ClaudiusGothicus 20:24, 18. мај 2007. (CEST)

Наставни

Што се тиче оних дивизија, Lehr слободно преведите као Наставна. Тако се каже код нас. Нпр ја сам служио у Наставном батаљону па ти могу рећи. Служи само и искључиво за обуку регрута који потом попуњавају јединице за остале намене (можда у ратно време влада другачији систем). И да, Немци V читају као Ф (Фолксваген, као и Фау), а В им је W. Поздрав.--ClaudiusGothicus 00:59, 19. мај 2007. (CEST)

Carigrad

Sto se Jireceka tice, nisam ni mislio celu bibliografiju naravno, vec svega nekoliko najvaznijih dela sto sinteza, sto rasprava sto sinteza. I naravno da bi moglo da se napise dosta, ali enciklopedijski stil i projekat ima svoje zahteve. Sto se Carigrada tice, naravno, to mi je stara zelja. Ja ovde imam priruci koju god da knjigu pozelis, a i Carigradom se bavim celu skolsku godinu. Razne izvore smo procesljali na casovima od Evsevija Cezarejskog do Konstantina Mihailovica. Kazem ti, ja sam neke od izvora za koje sam bio zaduzen pretvorio u clanak: Lijutprand, Rober od Klarija, Sfrances... Trenutno procesljavam Vilarduena i jednog nemackog monaha Guntera iz Pairija koji je zapisao secanja svog opata Martina na Cetvrti krstaski rat. Ali o tom potom vise u mejlu koji cu ti pisati... --ClaudiusGothicus 12:03, 19. мај 2007. (CEST)

Сарски плебисцит

Треба да бежим до града сад, па немам времена да читам детаљно чланак (прелетео сам га чим си га поставио :Р). Претражио сам енглеску и немачку Википедију, и нисам успео да нађем овај чланак. Управо причам са једним Немцем са немачке Википедије, и ни он не успева да га нађе. Код њих је то пасус у чланку о историји Сара. Погледаћемо сад он и ја на француској Википедији, али врло је могуће да овај чланак други немају, већ да си га ти први написао :) -- Обрадовић Горан (разговор) 15:15, 19. мај 2007. (CEST)

Колегов?

Јеси баш сигуран да се пакт зове Колегов а не Келогов (Kellog)?--Велимир85 21:47, 19. мај 2007. (CEST)

Spomenice

Mislim da je za Mutinski rat i Sofiju (suprugu Justina II) posto te odrednice ne postoje na drugim Wiki, plus sam dobio i za Robera od Klarija posto se clanak na eng Wiki potpuno razlikuje od mog (odnosno obratno). I kada samo prevodim trudim se da dopunim i sredim da clanak bude raznovrsniji i zanimljiviji. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 21:58, 19. мај 2007. (CEST)

Вишезначна

Исто као и свака друга страница. само на дну додаш шаблон {{вишезначна одредница}}. Ако правиш нпр. вишезначну одредницу јава онда би то изгледало овако:

• јава (програмски језик)
• јава (острво)
• јава (стање) - стање супротно од сна

{{вишезначна одредница}}

То је то --Јован Вуковић (р) 16:22, 20. мај 2007. (CEST)

Категорија

За те чланке направио сам категорију Категорија:Европа између два светска рата, мислим да је одговарајућа.--Велимир85 20:26, 20. мај 2007. (CEST)

Такође, средио сам оно што си ми рекао за радикалне странке, али зар се предратна странка Милана Стојадиновића није звала Југословенска радикална заједница (позната и као Јереза)?--Велимир85 20:41, 20. мај 2007. (CEST)

Аха, ок, нисам знао даљу активност Стојадиновића после пада са власти. Добар ти је план за северноамеричке земље и ја ћу ти помоћи у свим пројектима везаним за тим. Немам пуно литературе, углавном преводим са ен вики. Од књига имам енциклопедију застава Дорлинг Киндерслија, Директоријум застава земаља и Историју српског грба Милића Милићевића. Хтео сам да узмем ту књигу од Соловјева, али нешто заборавих...--Велимир85 23:10, 20. мај 2007. (CEST)

Питања

Е сад, ја нисам баш толико упућен у све ствари, али рецимо да ћу покушати нешто да одговорим.

• Дијалози. Не могу се сетити да сам их виђао овуда. Ни за цитате, односно управни говор није у потпуности све унифицирано, мада имамо шаблон, а за дијалоге је тек занимљиво. Оно што мени пада на памет је звездица, име говорника, двотачка, наводници (наши), италик. Ово ми се чини боље од комбинације двотачка, име говорника, тачка-запета, наводници, италик. Мада можеш пробати, па ми јави како изгледа.
• Наслови филмова, исто као и називи позоришних представа или наслови књига ... зар не би требало на исти начин да буду третирани? Па, ... испоставило се да није баш. Рецимо, неки ће називе дела ставити само под знаке навода (Иво Андрић), неки ће ставити италик без знака навода (други део чланка Иво Андрић), неки италик под знаке навода а неко болдовано (Дон Кихот) без наводника и италика. По мом укусу би било знаци навода и италик. Што значи да немамо чврсти стандард (можда је време да усвојимо нешто, рецимо ПРАВОПИС). Успут, уз транскрибовани назив би требало ставити у заграде и оригинал. Ако је у питању наслов чланка, требало би да постоји и редирекција са оригиналним називом и транскрибованим. Напиши нешто, па да видимо шта ћемо са тим.
• Ух, ово за табелу ћу урадити кад уграбим нешто мало времена (мада бих волео да неко други то уради уместо мене). Ових дана сам много мало на нету, на Википедији посебно.

Толико за сада. -- JustUser  JustTalk 00:51, 21. мај 2007. (CEST)

Слика Јиречека

Послао сам слику на Оставу, јер ми се чини да неће бити проблема ни тамо да стоји, будући да бугарска влада лиценцира садржај сајта под {{cc-by-2.5}}. Поставио сам је у чланак, а ти допуни/измени опис, ако мислиш да треба. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 09:44, 21. мај 2007. (CEST)

Амбасаде

Па постоји страница Википедија:Абасада, мада овај пројекат није више активан. У принципу можеш се обратити људима који знају језик којим се пише на датој википедији. Мене можеш питати ако ти је потребно нешто да се преведе са пољског, неће бити проблем. --Јован Вуковић (р) 13:03, 21. мај 2007. (CEST)

Чланци

Постоји алатка за то. Списак твојих чланака се налази овде. Е сад ако ти је потребан линк можеш да га копираш на своју корисничку страницу. --Јован Вуковић (р) 13:30, 22. мај 2007. (CEST)

Војни музеј

Нисам био видео ону твоју поруку. Можда идуће недеље? Било би боље да се договоримо телефоном или уживо. Никола 16:31, 22. мај 2007. (CEST)

Видећемо се онда у недељу :) Никола 20:12, 23. мај 2007. (CEST)

Споменица за оригиналну одредницу

За чланке о роботима. Сад, пошто нисам сам себи споменице давао, обрати се човеку који ми их је доделио за више информација. Можда погледаш и архиву разговора.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 15:27, 23. мај 2007. (CEST)

---

Mislim da je Djordjes taj koji dodeljuje te spomenice. Pogledaj email.--Maduixa kaži 15:56, 23. мај 2007. (CEST)

---

Хм.. мени се чини да свако може да их додели другоме, по образложењу. Сад, кад би ми боље образложио зашто питаш, могао бих да урадим нешто конкретније. Иначе онако преко преко рамена могу да приметим да не стављаш знаке питања (?) на крају питања. Тиме питања могу бити тумачена и као коментари, али претпостављам да је реч само о типо-пропусту. Поздрав.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 18:39, 23. мај 2007. (CEST)

Споменице за оригиналну одредницу су Милошев брејн џајлд, али како он није претерано активан на пројекту у последње време, препустио је додељивање тих споменица Ђорђу и мени. Пошто ти имаш јако пуно чланака, молим те достави мени или Ђорђу списак чланака за које сматраш да су оригиналне одреднице (у контексту других Википедија) па ћемо ти их доделити. Поз --Кале ^{◄ info ►} 18:49, 23. мај 2007. (CEST)

Небитно је што су сви везани за једну тематику, то их не чини ништа мање оригиналним :) Додељене су ти, свака част, моје честитке и желим ти још пуно таквих --Кале ^{◄ info ►} 00:12, 25. мај 2007. (CEST)

Пруге на заставама

На жалост, не бавим се том тематиком, и нисам упознат да ли хоризонталне и вертикалне траке на застави имају посебне називе. Можда се неко други више бави том темом? --Бране Јовановић, ДГзС <~> 19:03, 23. мај 2007. (CEST)

Колико ја знам не. Ја сам их у текстовима називао попречне и усправне или хоризонталне и вертикалне.--Велимир85 21:32, 24. мај 2007. (CEST)

Заставе

Може, може. Једино што не могу знати колико ћу имати времена за превођење, у сред сам испитног рока. И ја сам увек за тимски рад. Предложи како си мислио да поделимо посао па да се договоримо. Поздрав. --Жижовић 22:40, 24. мај 2007. (CEST)

Видим да радиш са заставама. Да ли можеш да ми набавиш ову стално ми је бришу а енглези је слободно користе Пздрав--Drazetad 23:42, 24. мај 2007. (CEST)

Заставе су сад сасвим ок, не знам који би био бољи превод организација, а на крају крајева није толико ни битно у оваквом чланку. Што се тиче шаблона, мислим да би било боље да се не затвара аутоматски, тако да то слободно промени кад будеш мислио да треба или хоћеш да ја променим?--Велимир85 01:35, 25. мај 2007. (CEST)

Решио сам проблем застава је била иста само што је се код мене звала Застава Јамајке 1906-57, а сада је колонијална застава Јамајке . Захваљујем на помоћи.Поздрав--Drazetad 14:12, 25. мај 2007. (CEST)

Сарски плебисцит (поново)

Сада сам нашао времена (сетио се :Р) да поново темељно прочитам овај твој чланак. Веома ми је био занимљив, и уживао сам читајући га :) Период између два рата ме занима, али о Сарском плебисциту нисам знао ништа, тако да не могу да допринесем неком стручном критиком. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:03, 25. мај 2007. (CEST)

Босанске заставе

Исправио сам краљевину и војну заставу, а што се тиче независности 1878. тамо стоји да је то трајало јако кратко а ја нисам сигуран да ли је у општем метежу можда заиста и постојала нека полу-независна самопроглашена босанска држава која је користила ту заставу, тако да не бих мењао а да не будем сигуран.--Велимир85 11:45, 25. мај 2007. (CEST)

Референце

Наравно, могуће је променити величину фонта референци (мени је чак лепше кад су тако мање). То се постиже на следећи начин: у одељку `референце`, уместо <references/> постави <div class="references-small" style="-moz-column-count:2; column-count:2;"> <references /></div> Овај део кода осим што даје команду да слова буду мала, даје и команду да референце буду у две колоне. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:04, 25. мај 2007. (CEST)

Luxembougish Prime Minister in english

Hi Vojvoda,

I have good news for you: There are alerady articles about all Luxembourg Prime ministers in English: en:List of Prime Ministers of Luxembourg.

No need to translate, thus!

Greetings, lb:user:zinneke

Hi again, unfortunately, I want to devote my prescious time, for the time being, to writing articles, not translating them. Also, my knowledge about Serbia is too humble to seriously consider getting into this complex and sensitive subject.

Maybe in a few year's time, when lb: wikipedia celebrates its 100.000th article ;-).

Best,

lb:user:zinneke

Zastave

Pomocicu cim nadjem vremena, ako ne zavrsis dotle. Smes da upotrebis sliku, a najbolje je da je okacis na ostavu, mislim da ima odgovarajuca oznaka za zastave sa FOTW. Pre bih upotrebio rec Trobojka, s tim da ni trikolora nije nepoznato, i trebalo bi da stoji u tekstu i kao preusmerenje. Za sada ne mozes da brises, tako da javi meni sta hoces da brises.--Велимир85 01:53, 26. мај 2007. (CEST)

Карло

Упс, хвала ти што ме подсети!!! Па ја сам остао Мадујши дужан за једну слику из овог чланка. А што се гласања тиче, можеш га предложити поново. Ниси радио на њему 7 дана, значи све је ок. -- JustUser  JustTalk 00:06, 27. мај 2007. (CEST)

ЛДП

Не бих, јер ме не интересује тај чланак. --Поки |разговор| 21:36, 27. мај 2007. (CEST)

Ништа. Ако случајно запне око културе, географије и сл, јави. --Поки |разговор| 21:40, 27. мај 2007. (CEST)

Vodje

Ovako. Najvazniji su Simon Bolivar i Hose San MArtin. Ta dvojica su kao Tito ili Draza... San martin sa severa kreno a ovaj sa juga pa se sreli negde na sredini. Onda je tu i onaj Idalgo, koji je cini mi se bio u meksiku... Ostali bitni su Fransisko de Miranda i Manuel Belgrano, koji se borio u peruu i boliviji i argentini. inace je pre rata bio advokat. Imam cetiri dokumentarca o tome, mada je skoncentrisano na argentinu, jer su dokumentarci uradjeni o pre svega, argentini, i mogu ti reci, uspeli su da se oslobode spanije samo zato sto je napoleon tamo u spaniji rajnzovao, inace ne bi nikad, jer su jedni drugima postavljali noge zbog moci para, vecina njih je umrla u bedi i iygnanstvu, ako nije bila ubijena podmuklo bilo kod kuce u krevetu bilo na pbojnom polju. Mogla bih, vidis, da opet pogledam taj dokumentarac, pa da iydovojim bitne stvari.

S druge strane, nisi procitao moje primedbe na termin napoleonovi ratovi. Opet ti ponavljam, nisu svi napoleonovi ratovi imali utricaja na ovaj rat za nezavisnost. Samo i iskljucivo jedan, a to je okupacija Spanije 1808. godine. Spanija je bila tada ko ranjeni vuk sateran u cosak. Morali su da se bore pre svega da ocuvaju sostvenu nezavisnost pa im nije mnogo padalo na pamet da se nesto organizyuju u borbi protiv ustanika. Osim toga, Spanija vise nije bila sposobna da drzi sve pdo svojom kontrolom na onaj nacin kako su to njeni kraljevi hteli. Dakel, prvo i najvaznije od uzroka je napad napoleona na spaniju. drugo, isprva fr. revolucija, al kad su videli sta se desilo na haitiju, odbacili su fr. revoluciju i preorijentisali se na amer. rev. ne zaboravi da su ustanici svi bili kreoli - belci, bogati i zeljni moci koja im je bila uskracivana iy puke cinjenice sto nisu bili rodjeni u spaniji. To znaci da su hteli vlast, a ne jednakost, i pogotovu ne jednakost sa indijancima, mulatima, crncima itd. Neko je morao i da obavlja fizicki posao u toj novoj nezavisnosti, a njima svakako nije padalo na pamet da prljaju ruke. Ako mi dozvolis, ja bih malo preuredila tekst da bude u skladu sa ovim sto sam sad rekla.

S druge strane, mislim da ne treba da u samom clankumnogo govoris o samim vodjama, nego treba da se govori o samom dogadjaju, a o njima, u posebnim clancima. Ne treba se rasplinjavati. Pogledaj podelu na spanskoj vikipediji, es:Guerras de Independencia Hispanoamericana, mislim da je ta podela odlicna. Naravno, mozemo je modifikovati ali uglavnom tako treba da bude, sad oi nemaju mnogo teksta jer zapravo za svaki odeljak imaju poseban clanak. Ali podela je ono sto treba da gledaas. Znaci, pervo: napoleon napada spaniju. ovi iskoriscavaju i organizyuju hunte. Potom represija i raspustanje hunti od strane spanaca. prvi organizovani odredi i ustanic (znas ono, puce prva puska zikica jovanocvic spanac), ima i lista po godinama i mesecima mesta kako su se redom dizali, to bismo mogli da iskoristimo i da ubacimo. onda redosled bitki, redosled sticanja neyavisnosti i to je to.--Maduixa kaži 19:33, 28. мај 2007. (CEST)

Fig tree

Smokvino drvo. Zaboravih da odstampam ono. Evo sutra cu da ga odstampam pa cu procitam. Aj videcu da uradim to ove nedelje.

Reci mi jel da menjam ili ne? Nemoj da sam vodila monolog za dz.--Maduixa kaži 19:50, 28. мај 2007. (CEST)

---

OK. Necu da izbacujem nista. Samo cu da malo ispretumbam. Da ti lepim ono o Tangeru ili imas email? --Maduixa kaži 21:34, 28. мај 2007. (CEST)

Tanger

Jesi li ti dobio onaj prvi deo? Poslala sam ti dva puta. Ako nisi, reci pa cu da ti zalepim ovde.--Maduixa kaži 19:53, 28. мај 2007. (CEST)

Клице заставе

Немамо, а можеш да прерадиш ово - Шаблон:Клица-грб и тако направиш шаблон за заставе.--Велимир85 19:57, 28. мај 2007. (CEST)

Лепим

Nasla sam nesto o tom Tangeru.

Mislim da to sto ti imas us polovicne informacije. Italijani su se trudili, ali nisu uspeli da udju u taj sporazum, jer je Francuska bila protiv toga. Osim toga, nista Spancima nije vredelo da demonstriaju silu s aitalijanima, jer je sporazum na kraju i pak potpisan onako kako su to Britanci hteli, jer su na kraju dobili podrsku Frnacuske s obyirom da su napravili takve dogovore da su isli u prilog Francuskoj. Mislm da sam taj dogadjaj "demonstracije sile" nije bio nikakav "konflikt" nego puko i jalovo kukanje sirotih spanaca i intalijana koji su se kao pravili da su nesto znacajno nainternacionalnoj sceni a u stvari ih niko nije sljivio. Pravi konflikt dolazi tek kasnije, `posle potpisivanja sporazuma, jer spanija nikako nije mogla da se pomiri s cinjenicom da nema apsolutnu vlast nad Tangerom.

Evo ovde imam tekst

http://62.204.194.45:8080/fedora/get/bibliuned:ETFSerie5-10375E6E-052F-CD99-2617-66D1EB54ACA2/PDF

Takodje, iygleda da je nakon "internacionalizacije "Tangera u gradu doslo do opsteg rasula i anarhije. Spanija je bukvalno bila primorana da potpise taj sporazum ako je uopste htela da ostane u igri i od samog potpisivanja je na svaki nacin koristila priliku da istakne kako je internacinalizacija Tangera bila "sakacenje spanskog dela protektorata", i radila na potkopavanju projekta i na tome da dokaze da je nemoguce odrzati red u Tangeru pos internacionalnim statusom. Alfonso je cak ponudio da odlozi spanski zahtev za mesto stalne clanice u Savezu Naroda (ono sto je kasnije p`postalo ujedinjene nacije, sad ne mogu da se setim kako se tacno yvalo na srspkom) u zamenu da im se vrati Tanger u okrvi spanskog protektorata. Britanija je bila uzasnuta, svi su kritikovali taj "podli" i nimalo dzentlmenski potez spanije, ali je Britasnija takodje rekla pa ajd, mozda i moze tu nesto da se uradi, eventuaaalno da bude dodeljen na pet godina na upravu spaniji ali pointernacionalnim zakonima, al Spanija nije pristajala na manje i samo je htela da Tanger postane deo njenog protektorata u pravom smislu reci.

Italijani se tu ne pojavljuju sve do 1926, kada se vode pregovori a Musolini igra duplu igru pa ovamo hrabri spance, samo napred, a potajno se nada da ce tvrdoglavost spanaca dovesti do revizije ugovora gde bi Italija mogla da ucari nesto. 15 avgusta 1926. spanci salju protesnu notu britancima i francuzima ali i italijanima koji nemaju veze sa sporayumom iz 23, zajedno sa: pazi sad: sporazumom o italijansko-spanskom prijateljstvu, sto opet izasiva spekulacije o postojanju kojekakvih tajnih klauzula u sporazumu iz 23. S obzirom na lazljivost i duple igre koje su se krile iza tog nazovi prijateljstva, taj sporazum nije imao nikakvu tezinu niti vaznost.

Britanci i Francuzi odbijaju spanski predlog da se sazove sastanak na kome bi se raspravljalo o Tangeru na kome bi prisustvovali Britanija, Francuska, Spanija, Italija i SAD. Francuzi pristaju da sastanku prisustvuju samo oni koji su potpisali sporazum a Italija tu ostro protestvuje i kaze da nece nista onda da podrzi ako je opet iskljuce iz igre. Britanci onda predlazu sastanak francuza i spanaca, pa kad se oni dogovore, onda ce im se pridruziti ostali.

Ово је само половина. Чуди ме да ниси добио, послала сам два пута. Ал ајд'... Кад будем одштампала текст, прочитаћу до краја па ћу да завршим. Ај, одо да мало тумбам Хиспаноамерички раТ.--Maduixa kaži 21:42, 28. мај 2007. (CEST)

Тумбање 2

За сада сам испретумбала делимично. Остаје ми да средим део о побунама индијанаца, и оно тамо где већ иду земље. То нисам ни прочитала. Ај ти слободно убацуј даље, ја сам ѕа вечерас завршила, идем да се опружим и уживам. Сврнућу касније да видим шта си урадио.

Променила сам наслов "Свештенство" у само "Протеривање језуита" јер је у суштини, то оно најбитније - револт међу индијанцима и погорђање ниховог положаја пропадањем тих заједница и протеривањем језуита.

Ај сутра жу можда мало да тражим слике. --Maduixa kaži 23:08, 28. мај 2007. (CEST)

Слика

Мало сам погледао по остави, и сазнао следеће - слике са ФОТВ се више не сматрају прихватљивим и иако се толеришу у неко догледно време ће бити избрисане, тако да нажалост ипак не можеш да их користиш. За објашњење види рецимо ову слику и пропратно објашњење код ФОТВ шаблона - [1] . Да не би чекали без везе недељу дана, обрисаћу слику.--Велимир85 23:32, 28. мај 2007. (CEST)

Острво Леон

.."Шпански народни кортеси окупљени на острву Леон..."

На острву Леон? Шта је то? Да није нека грешка?--Maduixa kaži 13:51, 29. мај 2007. (CEST)

---

Које?

Ово ћу да проверим. Јеси ли то нашао на енгл. или на српском? (Острво леон)? Колико ја знам, нема оства леон... --Maduixa kaži 13:55, 29. мај 2007. (CEST)

Референца

Мислиш, како то урадиш да референцираш на више места са једном те истом референцом? Овако: У првом делу где ти пише <реф> одвојиш овај последњи > и напишеш: <реф наме="ЏЏ">овде даље ти стоји текст референце</реф>. Онда кад следећи пут хоћеш да наведеш исту референцу, ископираш тај први део:<реф наме="ЏЏ">, онда овај последњи > одвојиш спејсом и испред додаш /. Значи, овако треба да иѕгледа: <реф наме="ЏЏ" /> и то ти је то. Све мора да буде написано латницом, ал ја сам писала ћирилицом да би могао да видиш како то изгледа. Можеш и да едитујеш па да видиш како сам ја то урадила у тексту.--Maduixa kaži 14:06, 29. мај 2007. (CEST) ех, да. ово ЏЏ, није обавеѕно. Ту напишеш неко име које хоћеш, чисто да обележиш да је то та референца, и после стално понављаш једно те исто.--Maduixa kaži 14:07, 29. мај 2007. (CEST)

Амерички рат

Ја сам јуче тражила слике али слаба вајда. Ово што видиш у чланку је једино што сам могла да нађем да има неке везе са темом, осим, наравно портрета лидера. Погледаћу вечерас, сада преводим Шпански рат за независност (против наполеона).

Јеси ли провалио оно за референце? Ако не капираш, дај мени податке ја ћу да убацим. Само ми обелчежи где треба. Можеш то учинити са "тражи се извор" између две витичасте заграде.--Maduixa kaži 14:54, 30. мај 2007. (CEST)

---

Ma Španci koriste samo slike sa Ostave. Tamo sam i tražila. Vidi neku od ovih koje sam stavila, možda može neka od tih. Nego, ja sam mislila, možda bi mogla da se stavi tabela kao kod bitaka i ratova što se stavlja. Vidi npr. Bitka kod Trafalgara. Šta bi za referencu?--Maduixa kaži 15:01, 30. мај 2007. (CEST)

---

Sa španskog.--Maduixa kaži 15:02, 30. мај 2007. (CEST)

Mislim da ću da se prešaltujem na engleski. Sad sam videla njihov članak. Mnogo bolji od španskog.--Maduixa kaži 15:10, 30. мај 2007. (CEST)

---

Nemoj još da skidaš radove u toku. Još nije gotovo--Maduixa kaži 15:03, 30. мај 2007. (CEST)

Носачи "Кијев"

Каже "1200 морнара и официра" то може да значи 1190 морнара и 10 официра тако да број не мора бити велик. --Орловић 15:23, 30. мај 2007. (CEST)

Не.

Тачка се не ставља иза године када тој тачки претходи неки други знак интерпункције, а заграда и цртица су знакови интерпункције. Дакле као кад не стављаш тачку кад иде зарез, не стављаш тачку ни кад иде заграда или цртица. Пример:

• Рат се завршио 1806, али су се последице осећале до краја 19. века. ТАЧНО
• Рат се завршио 1806., али су се последице осећале до краја 19. века. НЕТАЧНО

• (1983—1987) ТАЧНО
• (1983.—1987.) НЕТАЧНО

(1689) ТАЧНО (1689.) НЕТАЧНО

Осим тога, уместо цртице, требало би да се ставља црта.

• не ово -
• него ово —

--Maduixa kaži 22:02, 30. мај 2007. (CEST)

Референца

Фалили су ти наводници. Поновила сам ти референцу у наслову "Став европских сила", други пасус одмах иза речи Канинг. Ископирај то што има тамо и само га лепи где год хоћеш да референцираш са том истом књигом.--Maduixa kaži 22:41, 30. мај 2007. (CEST)

---

Е, да. додајем мало текста о Мексику, са енгл. вики, али из посебног чланка о мекс. револуцији. Додаћу после и за остале земље. Југ Јужне америке се гледа заједно - Аргентна, Чиле и Перу, ишли су заједно под Сан Мартином.--Maduixa kaži 22:42, 30. мај 2007. (CEST)

Александар I

Ево Мадуиша је средила --Јован Вуковић (р) 11:58, 31. мај 2007. (CEST)

Uspori malkice...

I citaj sta sam ti napisala. Zalepila sam ti deo koji je prepricavanje onoga sto se kaze u tom tekstuy na prvih 10 strana. Isti taj tekst sam ti poslala dva puta emaijlom (koje kazes da nisi dobio) pa sam ti ga zato i zalepila tu, a rekla sam da cu procitati ostatak i zavrsiti kad budem odstampala. Odstampala sam i ovih dana cu da zavrsim. O Tangerskom konfliktu nemaju nista u onom smislu kako si ga ti predstavio, ali ja ti kazem da tangerski konflikt nije to glupavo demonstriranje sile koje su uradii spanci i italijani, nego sve ono sto je potom sledilo i da tu italijani i spanci su ispali potpuno tropa i beznacajni, sto se vidi iz prilozenog (procitaj tekst koji sam napisala i koji sam ti ovde zalepila sa sve linkom).--80.32.128.22 14:18, 31. мај 2007. (CEST) Ovo sam ja, al me izbacilo...Maduixa

Gvajana

Ma da, tu si u pravu. Juserovo pitanje me je potaklo da razmisljam pa sam malo potrazila podatke i nasla to da je gvajana u stvari bila kao australija, ali sve do 1954., pa samim tim tamo nije bilo nikoga ko bi se baktao politikom, medjutim, cini mi se da i sama priroda je toliko negosptoljubiva i divlja (nesto sam procitala o nekom djavoljem ostrvu koje je po svoj prilici bilo uzas), tako da i to igra ulogu za neyainteresovanost bilo koga da to tamo osvaja. Mislim da mozda ne bi bilo zgoreg da se i to pomene? Sta ti mislis? Osim tog imamo Gvadelup i Tobago, cini mise, kao i Kubu, koja se oslobodila tek 1895, i Portoriko koji je i danas pod protektoratom SAD. Da pomionjemo i njih? Ili namj e"predugacak tekst"--Maduixa kaži 23:14, 31. мај 2007. (CEST)

---

E, posto si ti napisao ono o Haitiju, imas li reference za one brojke? Ja mogu da na internetu nadjem ref. za trekst, al nisam bas sigurna za te brojke...--Maduixa kaži 23:20, 31. мај 2007. (CEST)

Ostrva

Ma nisam ni mislila da pisem sad o ostrvima, al sam mislila da napomenen da je dosta kolonija ostalo kolonije, i da pomenem, zasto, kao npr Gvajana (robijasi, negostoljubiva proroda...) ne znam... A kubu sam odlucila da ipak stavim, jer iako ne spada u period od 1810-1830, ipak je i te kako sastavni deo Lat. Amerike i treba govoriti i o njoj.

Video si da ubacujem tekst o svakoj drzavi... Ostaje mi cini mi se Kolumbija, Panama i jos ponesto.

Део Надмоћ САД мислим да се и те како уклапа овде, јер је САД алфа и омега свих каснијих несрећа (читај: диктатура) у Латинској Америци. САД су рајнзовале (и још увек то раде) уздуж и попреко како им се хтело (и хоће) и како им је одговарало (и одговара), постављало и скидало диктаторе итд. Не ѕнам да ли ти је позната америлчка компанија воћа која је експлоатисала и народ и националне ресурсе у више лат. земаља, де је у Колумбији (о томе пише и Маркес у својих Сто годна самоће и не само тамо, него у скоро свим својим романима то помиње) у једном дану поубијала на стотине радника који су се побунили, а онда их тајно, ноћу одвела све у једном возу и бацила у море како би уклонила доказе. Ти радници, као да никада нису постојали, а о побуни и каснијем покољу, дуго времена се јавно уопште није говорило, јер званично, то се никад није ни десило. Трухиљо, Пиноче, диктатура три генерала у Аргентини, и сви остали диктатори који су се помолили и који су пре свега убијали и зверски мучили сопствени народ, сви су они били постављени и скинути од стране САД... Некако ми ово превише звучи познато..., као да смо и ми исто то доживели код своје куће...

Да скратим причу, не, не мислим да је ван контекста. Мислим да савршено одговара тексту, али треба да га референцираш (ако већ ниси, нешто се сад не сећам). Изјаве типа да је Монроова политика дала САД за право да се трпа тамо где јој није место, итд...

Такође оне Боливарове цитате треба референцирати, или их прбацити на вики цитате. Нешто бих те замолила. Референцирај све делове које си ти написао - Венецуела, Бразил, Католичка црква и борба за независност... Ако не знаш где треба да ставиш реф. онда ставина крају сваког пасуса. Тако се зна да се цео пасус базира на тој референци.

И нема потребе да ми се извињаваш за осисану латиницу. Свеједно је како пишеш све док тако не пишеш у самом чланку. Битно је да се ти и ја разумемо. Ај,пишемо се. --Maduixa kaži 19:30, 1. јун 2007. (CEST) --Maduixa kaži 19:30, 1. јун 2007. (CEST)

Новци

Па ја мислим да треба да буде као и оригинал - Новчаница од 1 долар, Новчаница од сто долара. Или Сто долара (новчаница). С естетске стране више ми се свиђа друго решење, јер више одговара наслову једног чланка, али и ово прво је сасвим ок. Ни си погледао да видиш имамо ли већ неке сличне чланке?--Maduixa kaži 19:33, 1. јун 2007. (CEST)

---

Па онда, овако како ти рекох. Тако бих ја урадила. Сад, на теби је да одабереш наслов.--Maduixa kaži 19:39, 1. јун 2007. (CEST)

Питањца

• Зашто ми не прикаже слику као на енглеској википедији ако буквално прекопирам параметре за слику.
  • Зато шро највероватније та слика није са оставе, него се налази само на енгл. википедији. Треба видети какву лиценцу има, па је попети на нашу вики, или директно на оставу.

• • • PS: Evo, popela sam je ja na Ostavu. Sad je imas u clanku.--Maduixa kaži 20:38, 1. јун 2007. (CEST)

• Како у табели да подесим да, када у једној ћелији има више података иду један испод другог а не да се одвајују зарезом.
  • Пишеш све у једном реду, али између стављаш < br >. Без спејсова, наравно, овде сам их ставила само да би ти се показало. Едитуј чланак Борба за независност ЛА и погледај табелу како сам поређала све оне шаблоне за земље. БР мора бити латница, ћирилица не важи.--Maduixa kaži 20:15, 1. јун 2007. (CEST)

Транскрипција

Пошто претпостављам да ћеш се још бавити хиспаноамеричким биткама, мислила сам да можда ние на одмет да ти дам пар савета око тренскрипције. Са шпанског веома једноставно транскрибовати, јер је све готово као по Вуку. Два л (LL) је нјихова ознака за глас Љ, и увек је глас љ. Слово (Ñ) је наше Њ. (Z) se увек транскрибује као З, (S) као С (има неких изузетака, али ако следиш ово правило, никад нећеш погрешити), Ј се увек транскрибује као Х, а Х се никад не чита (osim u veoma ustaljenim transkripcijama kao Honduras ili Havana), комбинације QUE/QUI GUE/GUI се транскрибују као КЕ/КИ и ГЕ/ГИ, осим ако U нема две тачке, што значи да се ипак чита. (C) испред Е и И као С иначе као К. Г испред Е и И као Х иначе као Г.

Остало, по Вуку.

• Porto Cabello - Porto Kabeljo
• de la Peña - De la Penja
• de la Torre - de la Tore
• conquistador - konkistador
• Quevedo - Kevedo
• Guerra - Gera
• Guipúscoa -Gipuskoa
• Antonio de Nebrija - Antonio de Nebriha
• Horacio - Orasio

Треба бити обазрив са именима Аргентинаца, јер они имају достаиталијанских презимена, где се онда узимају правила транскрипције са италијанског језика, с обзиром да се тако и изговарају. Тако ће на пример један од вођа револуције у Аргентини, Juan José Castelli, бити Хуан Хосе Кастели, а не Кастељи, јер је Кастели италијанско презиме, и Аргентинци га тако изговарају.--Maduixa kaži 20:59, 1. јун 2007. (CEST)

Језеро

Ако се битка одиграла НА језеру, онда Битка на језеру Маракаибо. Ово друго, треба ми цел ареченица, јер је очигледно да је wider компаратив придева wide тако да му фали именица. Дај целу реченицу, и ли ми реци где се налази (боља опција, ер претпостављам да је неки чланак на енг. вики).--Maduixa kaži 21:52, 1. јун 2007. (CEST)