Ранко Крстајић

Ранко Крстајић (Жабљак, 18. октобар 1952) је српски писац и сликар.

БиографијаУреди

Рођен је 1952. године у Жабљаку под Дурмитором. Гимназију је завршио у Никшићу а дипломирао је на Катедри за српскохрватски језик и југословенску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Крстајић се сликарством бави још од гимназијских дана, када је, 1971, имао и прву самосталну изложбу. Од тада до данас имао је двадесет пет самосталних и педесет колективних изложби у земљи и иностранству. Његов књижевни стваралачки рад обухвата пет романа, три збирке приповедака као и Антологију светске фантастике. Његова педагошка каријера као професора српског језика и књижевности на Институту за стране језике у Београду обележила је његов активни радни век. Уврштен је у Енциклопедију српског народа као и Монографију српских писаца и сликара. Његова дела превођена су на десет страних језика. Члан је Удружења Књижевника Србије и Удружења Ликовних Уметника Србије.

НаградеУреди

Добитних је многих како домаћих тако и међународних награда и признања за књижевни рад и стваралаштво међу којима се посебно истичу Плакета Удружења књижевника Србије и међународна награда Арка.

Kкњижевни радУреди

  • Случај господина Асимова (Београд: Просвета, 1984).
  • Ноћи црног месеца (Београд: Рад, 1988).
  • Антологија светске фантастике(Београд: Доситеј, 1989).
  • Сенка у магли (Београд: Просвета, 1994).
  • Случај господина Асимова (друго издање, Београд: Просвета, 1996).
  • Ноћи црног месеца (друго издање, Београд: Рад, 1997).
  • Мартинов грех (Београд: Просвета, 2000).
  • Антологија светске фантастике (друго допуњено издање, Београд: Mond, 2000).
  • Мирис дивље руже (Београд, Чигоја штампа, 2008).
  • Одабране приче (Београд: Орион арт, 2009).
  • Илузија (Београд: Plato books, 2012).
  • Узалудна лепота (Београд: Српска књижевна задруга & Принцип прес, 2018).

СликарствоУреди

До сада је имао двадесет пет самосталних изложби у Србији и иностранству (Београд, Никшић, Дубровник, Беч, Севиља, Лимасол, Подгорица, Загреб, Нови Сад, Суботица и Котор). Учествовао је и на преко педесет колективних изложби.[1]

Самосталне изложбеУреди

  • 1971. Никшић- "18 септембар"
  • 1973. Дубровник- галерија "Страдун"
  • 1975. Нови Сад- галерија "Петроварадин"
  • 1978. Земун- "Нада Димић"
  • 1980. Загреб- "Југодрво"
  • 1980. Београд- "Кућа Ђуре Јакшића"
  • 1985. Беч- галерија "Лари"
  • 1992. Севиља- EXPO
  • 1993. Беч- галерија "Лари"
  • 1994. Београд- књижара "Геца Кон"
  • 1994. Лимасол- галерија "Хермес"
  • 1995. Београд- галерија "Трезор"
  • 1995. Београд- галерија "Душко Радовић"
  • 1996. Подгорица- галерија "Мост"
  • 1996. Суботица- СКЦ "Свети Сава"
  • 1997. Београд- галерија Института за стране језике
  • 1998. Котор- галерија "Стари град"
  • 2002. Лимасол- галерија "Хермес"
  • 2015. Београд- "Кућа Ђуре Јакшића"

Колективне изложбеУреди

  • 36. Златно перо Београда, 3. Међународни бијенале илустрације 1994. Музеј „25 мај“ у Београду.
  • Четврти међународни бијенале уметности минијатуре – Горњи Милановац 1996.
  • Новембарски ликовни салон 2003. у Краљеву.
  • Колаж и асамблаж, 2004. – Кућа Ђуре Јакшића у Београду.
  • Савремени традиционалисти – Српско сликарство 1980-2010. Београд Галерија „Хексалаб“.
  • Тријенале миксед медија – Павиљон „Цвијета Зузорић“ у Београду.

РеференцеУреди

  1. ^ "Исконски говор о смислу" Национална ревија. Приступљено 29.05.2020.

Спољашње везеУреди